Konačno stižem malo pisati ! Posla ovih dana preko glave...a i sredjujem motor za nova putovanja Okačiću i album koji će se moći gledati na flickr servisu...

Nameravam skoknuti do Egipta malo negde krajem leta. Pitanje je da li je neko isao trajektom iz Turske ili sa Rodosa u Izrael ? Da li je uopšte moguće, i da li su obnovljene trajekt linije Turska - Egipat... Pokušavam napraviti rutu putovanja... Ali na istoku ratovi, i to kvari priču... moram naći neki putić

Ima ulica širine da primi sve ništa ti ne brini [emoji16] Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Znam da smo mi na dva tocka jedni drugima braća na putu. To je tako. Po nekim nepisanim pravilima ovoga sveta. Izvan svih pravila, postojao je još jedan naš brat. Naš drug. I iznad svega čovek. Neupadljiv. Srce 3x veće od tela. Naš tata Rada. Radoslav Nestorović iz Dolova kraj Pančeva. Taman sam ga toliko znao da mogu da napišem i to velikim slovima da je bio pravi. Tako malo smo se znali a tako mnogo neke tuge mi je njegov odlazak doneo. Neka bude kao u pesmi. Tata Rada mora dalje, tata Rada naći mora, tata Rada ne može na nebo poći bez motora. Hayabusa je u stvari sinonim za tata Radu. Danas u 58 godini je rešio da ode i malo se odmori od svih nas koji smo ga voleli. Ne. Niko njega nije uspeo oboriti na motoru. Sam je otišao i to prerano. Neka ti je večna slava Rade. Počivaj u miru.

Idemo !!! Impozantan skup. Naši prijatelji iz moto kluba, porodice, neki od sponzora, pokoji slučajni prolaznik, poneka lutalica... Ispraćaj na nivou ! Ljudi ustali rano, probudili petlove da kukuriču i došli u 6h da nas pozdrave i isprate. Energetsko-adrenalinski naboj je u maksimumu ! Džip radi na leru ne čuje se. BMW Bosančev samo što ne ode bez vozača, a Strom samo što se ne ugasi. Kad su svi išli da sipaju gorivo, ja nisam mogao jer sam tada sedeo s gostima na splavu. Sipam na Jugopetrolu i objavljujemo polazak u Ulan Bator ! Datum 15 jun, 06h ujutru izljubismo se, rukovasmo se i najlepše za kraj...rastasmo se s ženama, devojkama, sa prijatelj Nikom, i brz okret glave u stranu, ruka gore i gas. Bosanac, Steva, Maki i ja, krenusmo preko Šabačkog mosta na daleki istok. Spremni i odlučni da stignemo, i da još bezbroj puta isti most pređemo. Jer biće mnogo drugih mostova pred nama, ali na ovaj ćemo se uvek vratiti. Usputna stanica Sremska Mitrovica, stajemo na pumpu ka Vognju da sačekamo Vladu, natovarimo gume i pravac granica. Urla, tutnji, skiči onaj mučeni BMW. Stiže Vlada ko Rosi na pumpu ! Raspoložen ali i sa malo nervoze koju pripisujem neizvestnosti. Povezaše i njegove gume i gas na granicu ! Tempo konstantih 120. Komunikacije rade super, priča se usta se ne zatvaraju dok prolazimo kroz Srem. Na ulasku u Voganj nešto se dešava sa BMW-om Vladinim, skoči nešto, ripi BMW ko lud konj... šta bi Vlado ?! Opaaaaaa ! Kaže ja malo ! Šta ti malo ?! Ahahahaha smeje se Bosanac.. Vlada kao diže na zadnji. Na zadnji BMW advenčera natovarenog ko mazgu... Đavole jedan jesi poludeo ? Kardan rezervni nemamo. Nije Bosanac hteo da plati, kaže neće trebati. Ne diži na zadnji, vozi opušteno... Ali maloooo samo na zadnjaka ! Ajd malo i dosta đavole! Opuštena vožnja do Iriškog venca, a onda se BMW pretvori u R1, a Vlada u Rosija... To što ja idem prvi nema to veze. Ode on kao raketa al bez navođenja. Bosanac se smeje, ja se čudim čudom i ubrzasmo i mi malo... Da nemamo komunikacije poludeli bi na auto putu. A tek prvo parče od Novog Sada do Horgoša. Steva i Maki iza nas u kašnjenju do 15minuta. Adrenalin nas cepa da bi vozili i trista na sat samo da što pre dođemo u prostranstvo Mongolije. Auto put ritam nekih 140kmh. Čujem na mom motoru neko zveckanje ali skroz čudno. Prvo mislim priviđa mi se ali ne. Čuje se to stvarno. Dopunjujemo rezervoare na Mol pumpi na Horgošu i kupujemo vinjete. Lova-keš od sponzora koji imamo, držimo razbucan na više lokacija. Kad zatreba vadimo iz šteka i troši se. Jedan deo ekipi u džipu jedan deo nama ostaje za trošenje. Kad nestane vadimo. Kad to sve potrošimo, trošimo svoju lovu. Jedan deo je i na platnim karticama. Lova s kartica se koristi tamo gde nije EUR domaća valuta. Mađarska, Ukrajina trošimo s kartica, Rusija kupićemo rublje. Kazahstan kupićemo tenge. Mongolija videćemo. Prva granica, i gužva užasna ! Moramo da sačekamo ekipu u džipu zbog eventualnih problema sa policijom ili carinom, ali za čudo prolazimo lagano prvu prepreku. Na putu zezanje na nivou ! Bosanac kao i obično lupeta ne prestaje, Vlada voli da zeza, ali kad dobije odgovor odmah pominje svoje godine i kaže sram te bilo. Tako da s njim sve balansirano. Prođosmo Budimpeštu i idemo ka Ukrajinskoj granici, vreme savršeno. Nit toplo nit hladno. Baš idealno. Idealno i za ručak. Ali džaba, slabo ima klope uz auto put. Moja creva već tužnu pesmu pevaju, Bosanac negoduje zar već da se jede ?! Oko 15h je valjda pravo vreme za ručak ?! A i evo ga nekakav restorančić kraj puta. Vlada podržava svako stajanje. On bi na ovom divnom danu da se malo izvali negde i odrema. Steva i Maki pristižu posle nekih pola sata. Klopamo, pravimo kratak snimak a zatim tihujemo. Dok Vlada u travici ne odrema malo. Bolje da kunja 15minuta nego da spadne negde s motora. Bosanac kao navijen, samo bi sedeo i vozio. Steva i Maki nisu ni osetili put do kraja Mađarske. Probudi se naša beba i hajd na motore ! Ukrajina je pred nama. Još najviše sat i na granici smo. Priprema za ulazak u Ukrajinu su sledeće: Sve što ima veze sa Noćnim vukovima UKLONITI. Nalepnica ne sme biti na motorima. Na prslucima ne sme biti nigde vučje glave. Ono što bi ih moglo podsetiti na simbole vukova ukloniti. Razmišljam da mi peške pređemo u papučama i havajskim gaćama. To je bezbedno. Kada je Steva čuo o čemu se radi... i da se u mom i Bosančevom prsluku nalazi u džepu vučja glava...!? Umalo nisu izleteli prsluci napolje iz džipa ! Jedva se izborismo s njim da ostanu negde na dnu džipa ! Sedi on razmišlja kakav je zatvor u Ukrajini i da li mnogo tuku po glavi prijatelje vukova, a mi ispred džipa čekamo svoj red na prelaz. Mađarsku stranu smo prešli začas, ali Ukrajincima se ne žuri nikud. Imamo najmanje 2 sata da čekamo. Stojimo na suncu i opušteno čekamo Bosanac i ja. Vlada se malko unervozio. Objašnjavamo mu da je ovo lajt verzija ruske granice. Nju poznajemo vrlo dobro. Čekanje od 2 sata je u stvari brzina. Dok čekam, hajde rekoh da vidim šta to zveči mamicu mu... prepipavaj gledaj zaviruj...trpi Bosančevo i Vladino ujedanje “jer to na BMWu ne biva” i nadaj se uspehu. Mislim se u sebi...na BMWu ovo zveckanje ni ne može da se čuje od agregata. Jer agregat se čuje ko da je progutao 20 komada zvonca za pecanje. Štitnik hladnjaka na Stromu bi mogao proizvoditi taj zvuk, i idealno rešenje bi bilo da se obostrano lepljiva traka postavi na ivice i neće više zvečati. Stevo kumeee ! Daj onu traku ako ti je negde pri ruci da ovo okrpim... Steva naelektrisan ljut besan a ne zna ni on zbog čega. Nagrdi me što tražim sad traku, šta će mi koji đavo... Početak puta a on nervozan. Ajd reko da pripišemo to pograničnom strahu pa da idemo dalje. Nekim čudom i mi dođosmo na red. Oko nas se iskupili ljudi da gledaju čudo neviđeno. Bulje u nas ko u mečku na vašaru ! Gledaju pa se zgledaju ostali putnici na granici-a zajedno sa policijom i carinom. Tri budaletine krenule na motorima u Mongoliju a dvojica ih prate ! U dilemi su ko je luđi. Dal ovi što prate ili mi što smo naumili tamo kud se i avionom ide ako se baš mora. Mislim da su nas pustili ekspresno da nam ne bi pravili preveliki publicitet. Jer samo je falila nacionalna televizija Ukrajine da upriliči ovaj pogranični događaj. Uz granicu do Muhačeva put očajan. Od Muhačeva se poboljšava i kreće vijugavi planinski put. Karpati se polako uvlače u čari mraka i noći, a put cepaju svetla naših motora. Rešili smo da se udaljimo od Muhačeva i negde u planini da pronađemo smeštaj. Oteglo se to naše vijuganje do nekih 22h. Tada nađosmo baš lep smeštaj ali nema večere ! Zakasnili smo na večeru ! Bosanac nudi mesni narezak, koji ja ne jedem jer ga ne volim ama nikako. Od svih propasti na ovom svetu, lutrija meni dodeli Bosanca u sobu. Kako život zna biti okrutan. Praznog stomaka uz zvuk KLIK KLIK KLIK s njegovog samsunga utonuh u san. Koncert ptičiji je počeo već negde oko pola 7 ujutru kad se ja i inače budim. Bosanac mi deluje ko mrtav. Spava bez disanja ! Njega iz kreveta ne može izvući ni zvuk alarma, ni miris pržene slanine, niti aroma Kimbo kafe. Na zvuk BMW alarma skoči u stav mirno u mikro sekundi. Kad skapira da je taj alarm bio lažni onda počne da luduje tako da to zvuči kao alarm broj 2. Ekipa ustaje i kreće u pakovanje pa na doručak i da se to vozi dalje. S obzirom da sam poneo minimum minimuma stvari i tereta imam potrebu ponekad da uzmem neku majicu iz torbe koja je negde u džipu. E ali da dođem do torbe to ne ide tako lako. Borba oko torbe od ranog jutra. Već pomišljam da je vežem na sedište motora i vučem sa sobom... Vlada se naspavao ! Raspoložen je na doručku i krećemo u naše standardno zezanje. Kad to zezanje udari malo više po Vladi on se bar ima na šta vaditi. Na godine ! I onda šta ćemo... popustimo ! Samo je Bosanac taj koji je fleksibilan 101%. Ostali su nešto svi po malo naelektrisani. To naelektrisanje pomalo onda pređe i na mene. Prvi dan smo snimali dešavanja u vožnji sa GoPro i nešto malo je i Maki snimao sa njegovom kamerom. Pričamo i dogovaramo da malo pojača snimanje naših dijaloga ma kakvi oni bili. Jer bolje da imam viška pa da sečem u montaži nego da imam film bez priče. Na izlasku iz smeštaja pravimo kadar sa GoPro sa džipa tako da smo mi ispred njega, i da polako izlazimo na glavni put i zatim zajedno se krećemo dalje. Odličan kadar ! Onda pozdravimo džipadžije i odletimo kao ludi i besni dalje po krivinama Karpata.

Koristio na Transalpu Robertov auspuh i malo je reći da sam bio zadovoljan. Preciznost i detalji izrade kod Robija su smem reći bolji od Akrapa. Čovek je genijalac i velika ljudina. Ako se poseta desi u zgodnom terminu, verovatno bih i ja krenuo do Ade da ga pozdravim. U Nikšiću sam tako da mogu ići samo ako poklopi se termin s mojim slobodnim vremenom. Pratim

Jedna morska Sent from my SM-N950F using Tapatalk

U pravu si. Treba da ga kupuju samo milioneri. Odmah kupi 5 komada, tako da uvek ima bar jedan koji ide. Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Pišem ! Biće kroz par dana... posao me malo uhvatio ovih dana pa ne stižem Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Sipali su Bardahl, kao što je sipala i Honda u Italiji. A prestali su sipati jer su prestali i da plaćaju uvozniku. Dokle će biti Castrol videcemo. Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Ako si radio u Srb-sipali su ti Bardahl? Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Super tenera 1200 ne troši ulje. Oštrije vožnja proguta litru yamalube ulja, Bardahla ne popije ni kapi u istom režimu... Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Čudno mi je da si takav genije a pišeš gluposti. Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Jesi ti nekad vozio motor ? Ili samo teorija a ? To sto pises deluje bas onako-trla baba lan da joj prodje dan. Potrosnje ima u zavisnosti od brenda iako je original. Iako agregat je koncipiran da ne trosi. I niko te ne bije po usima da kupujes Motul. Npr ja kupujem i Bardahl i Motul i Motorex... i koristio AMSOil... itd... i postoje razlike. I pokazu se u odredjenim uslovima eksploatacije.

Ajd još samo napiši gde ima KOD NAS da se kupi Redline i to jeftinije od Motula...

Nadam se da nije vise od 3x toliko Promeni ulje u motoru i filtere... krajem sezone promeni ulje u kočnicama i antifriz. I vozi samo i ne brini :-) Ostalo sam ti poslao na pm

Problem je i što kupac voli izvrnutu stvarnost. I hoće za malo para tek razrađen motor iz 2008god. A toga nema. Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Ta mašina ti je prešla ex YU, Rusija, Baltičke zemlje, Grčka... održavan propisno i maksimalno apgrejdovan... Sretno se ja navozah sa njim, i prodao sam ga 2016god.... koja ti je sad km na njemu???

Joj što se zahuktalo... Mene zanima šta je to zanimljivo na Stelviju npr... ? Bugarska je npr 23x MENI zanimljivija destinacija od Alpa... A tema kaže koliko košta... Sve to me izlazilo 100e dan... Tamo gde je život jeftiniji malo bolje proživiš, malo dalje voziš jer je jeftinije gorivo. Kako god okreneš vratiš se oko famozne zelene stotkice Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Heeej pa to je moj bivši Strom ! Ako te zanima servisna istorija tu sam :-) Sent from my SM-N950F using Tapatalk

Nije Mato poslao ! Ali donece ih na leto i idu na novi motor :-) Sent from my iPhone using Tapatalk

Ciklon događaja Ne poznajem nikoga ko ima apsolutno sređen život. Da nema ama nikakvih problema. Da mu posao ide ko u američkom filmu, da ima ženu lepoticu i još da zna kuvati jagnjetinu u mleku a da nije spavala u 100 kuća pa parohiji pritom. I da sve to živi u državi lepšoj od naše a uređenoj bolje od DANKE Dojčlanda. Žudim ga upoznati. Da mu kažem prijatelju jebo te život. Dosadno ti je to. Savršenstvo nesavršenstva, kraljevstvo apsurda, pun tor ludaka. A hteli ne hteli to je Srbija. I iz Danke Dojčlanda ja se vratim. Neko kaže “vidi budale” , neko kaže “nostalgija”... ja kažem “nisam primoran dozvoliti švabi da me jaše”. U tom našem toru očekujem da je brendiranje džipa gotovo, da je okićen nalepnicama, da su majice gotove i da sve ide pod konac. Očekivanja su jedna a realnost kaže ovako...Zvoni telefon zove Bosanac... Rođooo... Radukiću je nešto se mašina pokvarila i ne može da otvori tvoju pripremu za majice pa otiđi časom do njega reši ti to. To časom je trajalo 4 dana. Popravi našem Radukiću dobrom, poštenom, blesavom, mašinu, sedi za računar koji ne radi (zatim prenesi svoj komp kod njega) spakuj džipa na 80cm širine folije a džip ko kuća. Štampaj to sve, zatim lepi po džipu. A u pozadini sa timom dogovaraj dizajn i veličine. E to su muke Tantalove. Meni treba velika hladnjača da bih njihove želje u dizajnu i veličini mogao odraditi. Na kraju kad sam spakovao džipa niko tu nije bio skroz srećan. Svi su imali neku zamerku a niko nije imao pametnije i bolje rešenje. Steva je do dana polaska bukvalno sređivao i budžio spravu. Sve što je bilo u njegovim rukama-mehanika i struja, urađeno je odlično. Planiramo da 2 dana pre polaska se nađemo kod Steve, donesemo stvari i natovarimo džipa. Da imamo dan rezerve da bi uočili nedostatke i da bi to rešili. Plan pao u vodu jer su majstori koji prave galeriju i stolar koji malo kasni i električar koji malo kasni svi malo više kasnili i nismo imali džipa na raspolaganju. Vlada odlazi za Austriju i po dogovoru ide u Luis. Nabavlja nešto opreme za sebe i dogovor je da se javi kad bude tamo. Naravno po dogovoru se ne javlja i ne kupuje sebi shoei set za komunikaciju za kacigu i ne kupuje dodatne fuzastere za noge koje želi montirati na rolbar kako bi se odmarao usput... zeza ga kaže koleno. E onda ajd budžiraj njemu kacigu a bez shoei seta. Kaže to je skupo. Kupimo jeftino i moj prijatelj nam to pošalje iz Beča. Vidi kaže pa ovo se ne čuje kao kod tebe i Bosanca ?! Baš me čudi otkud to. Bosanac dao 80eur za Shoei set a mi nabudžili za 20. Maki je dobio obuku i vatreno kršenje za ulogu snimatelja na Šabačkom moto skupu i odradio je odlično. Ima jaku desetku kao ocenu. Ubeđen sam da će odlično snimati i na putu. 5 dana pre polaska stižu majice. Podelimo ih po veličinama i razdelimo. Imali smo majica za sebe i imali smo za deljenje. Dizajn originalan i upečatljiv. Naš logo napred, i stilizovana mapa sveta sa označenom Mongolijom i Srbijom pozadi. Sve usluge štamparije Radukić ne naplaćuje. Love što fali pred put da zakrpim se skroz, Radukić dodaje. Jeste i blesav i neozbiljan ali je ipak i velik. Bio i biće. A kako vreme prolazi i blesaviji. Dobro je to što to ide uz njega i njegov stajling. Dva dana pre polaska organizujemo druženje sa medijima i prijateljima. Prvi deo druženja pravimo u Šapcu na splavu kod Voje. Tu će doći RTS, Kopernikus, Pink, AS, i još nekoliko televizija nisam ih sve ni popamtio. Draga naša Mica iz Glasa podrinja i njena ekipa takođe su tu. Brana Stojisavljević, bez obzira što je u penziji naša je glavna spona u medijskoj predstavi. Brana scenski to organizuje i pomaže u kreiranju slike. Pomaže u planiranju filma koji želimo napraviti, a Rade Čokanlija našu priču servira u medije. Bosanac, Steva, Maki... svi na broju, Vlade nema a novinari čekaju u redu.Kasni. Idemo bez njega jer novinari neće da čekaju. Kad dođe došao je nema druge. Na kraju prvog bloka snimanja za RTS, čuje se zvuk BMW-a. Doleće kao đavo na motoru ! Ubacujemo i njega u kadrove, daje izjavu i idemo dalje. Voja spremio vrhunsku klopu za sve, roštilj stiže dozirano-da se ne hladi, nego kako se pojede eto nove ture. Pivo teče paralelno sa Savom, i to hladna Stela ! Kako da ja odbijem popiti pivo sa dragim prijateljima ? Ne ide ! Družismo se, spakovasmo se i pravac na nastavak kermesa u Mitrovicu ! U Moto klubu Srem bure piva pred nama pa toči sam, nije red da toliko mučimo konobara. Novinari iz Sremske Mitrovice su tu, sevaju opt blicevi, crvena lampica na kamerama se ne gasi. Tri puta pogađajte ko je bio najveseliji ?! I ko je verovatno bio najpijaniji ?! Pa moja persona je taj teret ponela ! Bogu hvala što postoji kafetin, inače drugi dan bih glavu u buretu s hladnom vodom držao ! Dan pred polazak tenzija opasna. Galerija i tenda na rasklapanje na galeriji-dan pre polaska kad smo krenuli nabaciti galeriju vidimo da je tenda montirana na pogrešnu stranu. Na desnu umesto na levu. To zahteva rotiranje galerije. Nisu isti rasponi šapa za kačenje napred i pozadi. To zahteva čekić. To zahteva još veći čekić. Cev galerije tankozidna. Tankozidna cev+direktno varena šapa+čekić=ne dopada mi se rabota. Vidim da se ne sviđa ni Stevi. Ali ćuti. Kasno je sad za tu priču. Galerija će nositi 5 kanistera sa rezervnim gorivom. Plan je bio da se gorivo sipa na polasku u količini oko 50 litara i da se to nosi kao zlatna rezerva do pred Mongolsku granicu. Zatim da se pred granicom natoče svi kanisteri u maksimum i rezervoar od džipa. I da tako natočeni u maksimum upadnemo u Mongoliju i da rezerve koristimo samo kad moramo. A da čim dođemo u mogućnost za dosipanje-vratimo rezerve u maksimum. Steva i Maki u akciji pakovanja stvari u džipa. Trebao je i ostatak ekipe tu da bude da pomogne u sortiranju i pakovanju ali... Oko 11h stižem kod Steve da se pridružim Pajero timu u pakovanju. Moje stvari-jedna mala urolana torba iz Luisa i jedna čvršća kesa sa majicama. Maki usta ne zatvara. Nešto mrmlja. Razaznajem da pominje i Bosanca i Vladu i putovanje i neke majke i neke seksualne radnje i koješta... Popizdeo je jer ih nema. A posla ima i previše. Dešava se i da dan pred polazak shvatamo da neke stvari fale. Hajde sad juri i to. Bosanac jurca nešto po gradu, dolazi u nekom momentu i ostavlja svoje stvari da se ubace u džipa. Jedna malko deblja torba, i jedna kaciga za rezervu. Njega šaljemo u akciju kupovine šrafova za pričvršćenje gopro i sajlica za pecanje... već psuje i meni skida sve sa nebesa što hoću da pecam u Mongoliji. Kako Bosanskoj glavi objasniti da sajlica za pecanje ima ulogu u obezbeđenju GoPro kamere od otpadanja i nestajanja? Gume za motore su tu. Sve osim Vladinih. Nema ni njega ni guma. Ne možemo da ih pakujemo i povežemo na prikolici. Tovarimo veliku dizalicu za podizanje džipa na krov na galeriju. Instaliram radio vezu između džipa i nas. Jedna Baofeng stanica i magnetna antena na džipu, pomoćna komunikacija kao interfejs i Yaesu radio stanica kod mene na motoru. Kada je ekipa iz džipa na predaji-pomoću četvrte komunikacije dobijamo mi zvuk u kacigama. Kada ja pritisnem dugme za predaju na Stromu oni čuju mene-nas. Na Stromu radio stanica ide sa štap fabričkom antenicom. Alat, delovi, video i foto oprema, vreće za spavanje, šator i još hiljadu čuda treba da se upakuje. Tako veliki Pajero postaje sve manji i manji. Stiže nam i Vlada iz Mitrovice. Mislili smo da je rešio da se seli u Mongoliju. Veću torbu od njegove nisam nigde video. Ona će morati na galeriju u plastični boks. Gume zaboravio, i neće da se vrati po njih. Nego sutra kad krenemo da razvežemo gume i da njegove dodamo u Mitrovici, jer ćemo preko Mitrovice ići. Ostavi stvari, progovori koju reč i ode opet na pripreme. Valjda masaža ili struja ne znam. Maki besni, tutnji, puca samo. Kasno uveče završavamo pakovanje i razilazimo se. Oko 21h poziv. Maki zove da kaže kako nema nigde navigacije Garmin za džipa. Kako nema, znam da sam je doneo ??? Nema. Bio bi to ozbiljan problem da ja nemam broj telefona od Marka Markonea. Zovem čoveka u 21h i začas dogovaram i navigaciju i spakovane mape, da je pokupimo ujutru kad budemo prolazili kroz Novi Sad – ukoliko ne nađemo našu. Ispostavlja se da je navigacija kod štampara u autu-jer sam ja koristio ta kola dok sam jurcao po gradu i odlazio da lepim džipa. Ujutru ću je uzeti i u 6h je dogovor da se krene. Start će biti sa pumpe Sava most u Šapcu. Na startu će biti svi osim Vlade. On će se pridružiti u Mitrovici. A sada ! Dan pred put se dešava da budemo ispaljeni za jednu GoPro kameru. Ne bi bio problem da nas je ispalio neko koga slabo znamo i poznajemo. Nego to radi moj prijatelj. Bar se tako predstavljao. Objavljujem poziv na fejsu da nam neko pozajmi gopro, jer nemamo vremena ni love da sad kupujemo. Eto Aladina-Mato Kovačević ! On je smislio sve. Da mi iz Dojčlanda pošalje u Moskvu pa da usput pokupim celu njegovu opremu za snimanje ! Dji Osmo, GoPro i još nekih sitnica... borim se sa njim i odbijam u strahu od ruske carine i procedura. Da smo bili koji kilometar bliže, seo bi aladin na motor i doneo to. Nema tu sumnje ni malo. E to je Mato. Objavljujem tu noć pred put link za aktivno praćenje našeg kretanja. Jedna osoba to prati bez prekida. Šta lupate džaba glavu ko ? Pa Mato. Nastupa ona besana noć pred put. Ona tiha jeza, pa nervoza, pa spava ti se al ne bi spavao. Gledanje na sat. Da se ne kasni na start. Ma lakše je Mark Komi ili Petrhanselu pred Dakar nego nama ! Taman mislim au nisam dobio od vukova kontakte u Rusiji... kad eto poruke od junačine Crnogorske – Željka Vukčevića ! Poruka za srećna puta i samo jedno ime i broj. S jednim imenom polazimo u onoliku zemlju. Aleksandar Šmakov. Okrećem se u krevetu bezbroj puta. Još večeras sa devojkom. Još večeras je i Niko tu. I znajte, psi nekom magijom sve znaju. Ceo taj dan je tugovao, kada sam došao na spavanje držao je glavu na mojim grudima i tako zaspao. Nisam mogao ni na piš pauzu bez njega. Tek oko 2 sam malo zaspao. U 5 skočio na noge bez alarma. Još jednom očistio kacigu. Ja krpom kacigu čistim a Niko me liže, iako nema običaj da to često radi. Nabacujem brzo stvari u kofere, oblačim se i sedamo na motor. Dragana ide sa mnom u Šabac na start pa će se vratiti s nekim kući. Čudo jedno što se može dlakavo, klempavo, četvoronogo, proždrljivo živinče zavoleti. Moram brzo izađi iz kuće i ostaviti ga samog. Steže mi se i grlo i srce. Čujem ga kako cvili i grebe po vratima. Ko da sluti mali baksuz nešto ne daj bože...pu pu đavole pseći u vodu ! Beži tamo ! Strom spreman kao zapeta puška, prede Two Brothers... agregat podiže temperaturu. Start je silovit jer kapija se ne otvara. Ruši se. A ja nisam ni ušaltao još ! Davno je ta odradila svoje. Šarke pojela korozija davno. Pravim se lud, izbegavam i priču i pogled Draganin. Šta ona mora i znati da je neko voli. Bolje ovako. Gde da to skapira, pa se zaplače, pa da mi se opet stegne grlo... pa da moram vaditi vodu da pijem s dna levog kofera ! Bolje ovako, da da... Sedamo i gas...pokupimo navi za džipa i pravac pumpa Sava most !

Nisi sam. Ima mnogo vise ljudi oko tebe nego sto sanjas... nego odluci se i gas Sent from my iPhone using Tapatalk

Ako tako kaze brat po proizvodjacu (Yamaha) onda reci imaju dodatnu tezinu ! Hvala Neki detalji iz priprema će se pokazati kao vrlo bitni u nastavku price. Jer kad krenemo zajedno na put, brzo ce vreme da teče... ostajaće samo opisani upečatljivi i bitni momenti.

dzaba teoretisanja 4 strane... Putovanja u Maroko, Moskvu, Baltičke zemlje, Sicilija Italija Dolomiti... praktično potvrđuju da smo moji prijatelji i ja imali potrošnju 100eur/dan. Po danima to ide malo gore malo dole ali prosek je 100% - 100 dan.