Procvetao mi kaktus, danas

Na kraju je sve ispalo nekako ružno. Lorenco je otišao sa podijuma, ova dvojica se pobiše, a niko ni ne pomenu Simončelija. Samo je Pedrosa ostao gospodin.

Kod nas u kući pravi rat zbog ovoga

Kakav divan slogan!

Evo da se vidi i fotograf

Bilo je baš lepo veče. Svaka čast Nikoli i Markoneu na inicijativi da se Veče putovanja održi i u Novom Sadu. Prostor je super, atmosfera u Novom Sadu za mene uvek posebna, a Nikola je baš pravi domaćin!

Bravo za video. Baš si nas raznežio

Kad vidim ovu fotku, pomolim se Bogu da ne bude ovako u januaru

Za dane posta:

Putnici su negde u istočnom Sibiru. Nema Interneta, mobilne mreže ima-nema. Očekujem da se za par dana pojave u civilizaciji, negde na samom istoku Rusije. A ti uživaj na Jadranu, nadam se da ne pada kiša.

Najnoviji info: Putnici su prošli najteži deo puta kroz Mongoliju. Kažu da je bilo jako teško, onako kako je Željko napisao. Putevi jako teški, a kad stignu uveče u selo nema vode, čekaju da padne mrak i stigne voda… Interneta nema, jedino se sms probije. Večeras su stigli u Harhorin (prepisujem iz sms-a), pojavio se asfalt:) Trebalo bi da za 2-3 dana stignu u Ulan Bator, pa odatle očekujem detaljnije javljanje.

Ljudi su veseli i ljubazni, obučeni u vesele boje, a mi smo svuda atrakcija, naročito za decu:

A ni ulice ne zaostaju za parkom. Ulice Dušanbea noću:

Noću, Rudaki park oživi. Fontane se prelivaju u raznim bojama, zvezde na spomeniku Rudakiju svetle, održava se nekakav performans, sve je jako dobro osvetljeno:

Između javnih zgrada, nalaze se spomenici. Možda najlepši spomenik u ovom parku, po kome se park i zove, je spomenik Rudakiju, persijskom pesniku i smatra se, osnivaču persijske književnosti. Ako do sada nisam rekao, jezik kojim se govori u Tadžikistanu i na jugu Uzbekistana je jedan dijalekt farsija (persijskog jezika) i eto otkud tolika počast za ovog pesnika. Dakle, Rudaki spomenik, okruženom fontanom, ispod plavog luka prepunog zvezda: Odmah tu pored je još jedan upečatljiv spomenik, spomenik Ismailu Samaniju (Ismoilu Somoniju), koji se smatra osnivačem prve tadžikistanske države u 9. veku i ocem nacije. Kao simbol nacionalnog jedinstva i preporoda Tadžikistana, u ruci drži zlatni kraljevski skiptar. Iza njega se podiže visoki beli mermerni luk sa zlatnom krunom na vrhu, po uzoru na rimske spomenike. Da pomenem i da se nacionalna valuta zove somoni:

Da priča ne zaostane previše za realnim životom, u uslovima lošeg Interneta, prenosim priču iz Dušanbea: Dušanbe je glavni i najveći grad Tadžikistana. Dušanbe na tadžik jeziku znači Ponedeljak (već smo se sreli sa logikom, bazar u Hučandu ima neko komplikovano ime koje znači Četvrtak). Dakle, ponedeljkom, na mestu današnjeg velikog grada, okupljalo se stanovništvo tadašnjeg sela na bazaru i razmenjivalo proizvode. I tako danas glavni grad nosi ime Dušanbe. *** Centralna gradska ulica, žila kucavica, je Rudaki avenija, duž koje se prostire Rudaki park. Rudaki park je ustvari centralni monumentalni trg, na kome je smeštena Predsednička palata, Nacionalna biblioteka i Muzej istorije, brojni spomenici značajnih ličnosti iz istorije Tadžikistana, a sve to je smešteno u okruženje parka, sa veštačkim jezerom, fontanama, zelenilom, cvećem, alejama… Predsednička palata (Palata nacija), svetla, bela, sa zlatnom kupolom, u srcu Rudaki parka: A pored nje, Bayrak, o kako poznata reč, najviši na svetu jarbol, visok 165m, podignut za proslavu 20 godina nezavisnosti: Prelepi park, kompleks javnih zgrada, fontana i spomenika, sa jedne strane zatvara Nacionalna biblioteka, a sa druge Nacionalni istorijski muzej. Vaš putnik, kao ljubitelj dobre reči, ispred biblioteke: Zgrada opere i baleta:

Kakve prelepe planine, posebno za rođene među brdima. Pozdrav za zapadnu Srbiju I za putnike, naravno :zdravo:

Pa taj tunel kao da je testni poligon za Pamir "highway". Izgleda da ste kupili propusnicu Još da ulaz bude otvoren. Jedino me brine brzina, mnogo brzo vozite

@ Usamljeni jahač: Obrati pažnju na Mimijevu ruku. Biće snimaka

Evo malo slika iz pustinje: Polazak iz Aktobea: Prelepo nebo nad kazaškom pustinjom: Pored puta, slobodne: Naša sledeća tri prenoćišta: Prići ću, pa šta bude: Vrućina i sunce, šta bih bez naočara: Peščane dine pored puta: Slučajno poznanstvo na putu, vozači kamiona iz Irana, moraju da posluže goste, za ručak iranski specijaliteti: Predveče stižemo u Aralsk:

Putnici su stigli u Kizilordu gde će prespavati, a sutra nastavljaju dalje. Prenosim poruku: Stigli smo, ocajno tezak dan. Pala je kisa u pustinji. Obojica smo overili prasinu, skoro na istom mestu, ali sve je ok. Sutra nastavljamo dalje. Stigla je i jedna fotografija: Kad kiša natopi pustinjski pesak

Dok se ne jave, možda pomogne objašnjenje mog dvogodišnjeg sestrića. Na pitanje gde je teča, odgovor je, citiram: "Teča je otišao sa Mimom, motorom da se parkira u garažu." Šalu na stranu, nadam se da će danas uspeti da se registruju, pa da mirno krenu dalje. Da ne bude kao prošle godine (HtR2): ambasado, upomoć, dok plaćam kaznu

Dok se putnici ne jave, kratka informacija da su stigli u Aktobe. Sutra će biti u Aktobeu u novom pokušaju da se registruju u migracionoj policiji. Detalji kad se jave. @Urban Cruiser: U pravu si.