Uhvatiš pravac, pa se baciš na čitanje ? P.S. Srećno! Navijamo za tebe

Don, nimalo tih i nimalo smarajući (kao pomenuti roman). Za sada moj favorit, tj. Don, Volga, Ural.

Ja glasam za hačapuri! Ako sam u pravu u ponedeljak me vodiš na hačapuri za doručak. A ako nisam u pravu, onda me vodiš na šašljik za ručak. Može?

Bilo bi lepo da ga dočekamo zajedno. Pratićemo ovde povratak i vremensku prognozu, pa ćemo se dogovoriti kako ćemo, u zavisnosti da li bude lep dan kao danas ili ono sivilo od pre neki dan.

HtR2: Nastavljamo dalje do Astane [sledećeg dana, nastavljam ka Astani. Prelepo jutro, hladno (8C), sunčano i kristalno čistog vazduha. Vožnja kroz stepu, put je korektan, oduševljava me tog jutra.] [Već sam daleko odmakao od Almatija. Pogled preko ramena.] [Veoma sam dobro raspoložen. Ovoga puta postave su u odelu, prijatno je i uživam u vožnji i prizorima! Ima nešto u tome kada ste u lepom danu sami na putu, u ovakvom predelu (beskrajna stepa, gde ravnicu razbijaju samo povremene stenovite uzvišice i peščane dine). Meditacija.] [ipak, ljudi ne bi bili ljudi kada svojim "delanjem" ne bi povremeno pokvarili užitak. Smeće pored puta.] [Već u Karagandi počinje da se oseća bogatstvo Astane - moderan i nov sportski centar. Neposredno pored je nova teniska hala.] [Jezero pored Temirtaua, prestonice crne metalurgije. Eto, može da bude i čisto.] [Pauza za ručak u stepi. Udaljavam se od glavne magistrale. Prelepo je!] [A, evo i ručka…] [Pogled u stepu. Došlo mi je da vozim dalje ovim putem. Pa dokle stignem ili dok se ne izgubim. Opet ravnica čudno deluje na mene!] [ulazak u Astanu. Grad je od samog ulaza impresivan i potpuno drugačiji od ostatka Kazahstana (osim možda, delimično, Almatija).] [Astana (u bukvalnom prevodu: Prestonica) i šetnja noću. Veoma hladno. Sve je dizajnirano da impresionira posetioca i u tome bulevar Nurzhol veoma uspeva. Čak i u nedeljno hladno veče, kada je šetača malo. Vraćam se u moj mali pansion impresioniran!]

HtR2: Od Almatija do Astane [Na samom polasku iz Almatija, rastanak naše male družine!] [Jezero Saribulak, 50-ak km od Almatija. Malo jezero, sa nekoliko plaža.] [Oko 100km od Almatija predeo je još uvek relativno zelen. Ima vode, malih reka i kanala] [ipak, stepa ubrzo osvaja. Većinu Kazahstana pokriva stepa i velika pustinja. U osnovi, za putnika i stepa i pustinja znače isto: veliko prostranstvo, bez naselja i civilizacije. Put je kvrgav, odavno mu je vreme za novi gazeći sloj asfalta.] [usled jakih vibracija i velike današnje kilometraže, koja nosi potrebu za razumno visokom putnom brzinom, lomim nosač kamere. Kameru na motoru zadržava samo audio kabl!] [Česti su usputni spomenici (u sred ničega!) raznim životinjama: lavovima, leopardima, divokozama, konjima, orlovima… Veoma mi se sviđa ovaj običaj, nekako je pristojno i lepo!] [Završetak peščanih prevoja pred jezero Balhaš.] [i izlazim na jezero: ogromno i plitko, nakon kataklizme Aralskog jezera, danas je Balhaš drugo najveće svetsko slano jezero.] [Voda znači život! Predeo oko jezera i svedok kako je, umesto pustinje, nekad izgledala i okolina Arala.] [A čim se put udalji od jezera, vraća se stepa. Na ovom delu put je odličan i kilometri se brzo nižu.] [u predveče približavam se gradu Balhaš, planiranom konaku za to veče. Vreme u vožnji prekraćujem izmišljanjem novih uglova za fotografisanje.] [Jako lepo i mirno veče. Mada, postaje veoma hladno. Ispod 10C, a ja nemam postave na odelu. Brrr.] [ulazak u grad u prvi suton. Planirana kilometraža rutinski i bez problema odrađena.]

Htr2: Stižemo u Almaty [Odmah iza Taraza, počinje već civilizacija. Mnogo drumskih kafana prava su prilika za doručak. Ukusno i jeftino, to je karakteristika ovakvih mesta (uobičajen doručak ovde: kajgana, čaj i hleb, košta oko 1.5 Eur po osobi)] [Predeo kroz koji se vozi zaista je lep. Jesen je i sve boje spektra polako počinju da budu prisutne.] [Menjam plan u letu - zaobićićemo Kirgistan. Nemam živaca za dugotrajnu carinsku proceduru, najmanje 2x5h, zbog prolaska do Almatija. Kada sam saznao da je oko granice izgrađen novi put, donosim brzo odluku (u ime sve trojice ). Kirgistan mi ionako sledi na sledećem putovanju! Sve vreme pored puta je vojna infrastruktura, put bukvalno vijuga 50m od granične linije.] [uključujemo se na glavni put Biškek-Almati. Prepun drumskih kafana. U jednoj od njih jedemo odličan šašljik (roštilj), tačnije Verner i ja, Helge je vegetarijanac i gleda nas sa gađenjem. Mi uživamo, baš nas briga!] [Jeste posle opisa hrane, ali moram ovo da pokažem. Luksuzni toaleti Kazahstana!] [Put je savršen. Kao da sam znao kada da fotografišem, nepunih 2km iza ove fotografije sačekala nas je policijska zaseda.] [Pravimo se ludi, dok Helge iznuruje policiju. Na kraju gube strpljenje, jer ih ne razumemo i puštaju nas!] [ispred Almatija počinju planine. Grad se nalazi u podnožju.] [Na ulazu u grad, fotografišemo se ispred simbola zemlje: leoparda. Ova fotka, sa ovog mesta, suvenir je iz grada (makar to važi na Horizons unlimited-u )] [biramo odličan hotel, preko puta same opere. Vala i mi imamo dušu!]

HtR2: Nastavljamo ujutro od Kyzylorde ka Tarazu [Jutro i polazak iz našeg "luksuznog" smeštaja. Za provedenih 12h u gostionici, važni su samo topla voda, čist krevet i niska cena! ] [iza Kyzylorde predeo je zeleniji] [Posledica je to brojnih irigacionih kanala (prelazimo jedan od većih), koji vodom iz Syr Darie navodnjavaju okolinu] [A kada nema kanala i vode vraća se pustinja] [Ova deonica puta je odlična. Nov, savršen asfalt.] [Kada ga naprave, onda ga baš naprave! Sjajan put kroz pustinju ka Šimkentu.] [svaki parking na novoizgrađenim pravcima opremljen je kanalima za popravku vozila. Ovde ljudi još uvek umeju da rade na svojim automobilima.] [Odlično nam ide! U Šimkent smo stigli već oko 14h i odlučujemo da nastavimo do Taraza, još oko 200km i da uz sutrašnju pojačanu deonicu skratimo put do Almatija za čitav jedan dan! Ali, najpre ručak u šumarku... Primećujete li: rekao sam ŠUMARKU! Predeo se promenio.] [iza Šimkenta ulazimo u brdoviti deo zemlje.] [Do Almatija nema još mnogo, tek oko 650km. Blizu smo.] [Predeo se definitivno promenio. Zelenilo, poljoprivreda i planine. Posle mnogo dana pustinje, sve ovo godi oku.] [Nadomak Taraza počinje deonica odličnog puta.] [Prelep krajolik. Žuta, zelena i zlatna boja mešaju se u pogledu putnika, a srce zaigra od prizora.] [Dopuna goriva na luksuznim benzinskim stanicama je uobičajena u Kazahstanu ] [stižemo u Taraz. Natpis "Dobrodošli" godi. Noć je daleko, današnju dugačku deonicu prevezli smo u odličnom tempu, kao jedan.] [Postalo je pravilo da delimo sobu. Malo zbog druženja, malo zbog uštede, malo jer je tako lakše naći smeštaj. Najstariji dobija krevet, sledeći u redu sofu, a šta mislite ko je spavao na podu... Ako, nema veze, ama da sam i ja negde najmlađi!]

HtR2: Od Aralska preko Kyzylorde do Taraza i onda do Almatija [Još dugo nakon Aralska prati nas suvo korito Aralskog mora] [Nekada su predeli oko jezera bili zeleni. Sada pustinja polako osvaja, potpuno je promenjena mikroklima.] [ubrzo, ponovo ulazim u pustinju.] [Put je na ovoj deonici veoma svež, ni dva meseca nije star! Hitam ka Bajkonuru.] [Oaza u pustinji ispred Bajkonura. Gde ima vode, život buja.] [Plan je bio da prespavam u Bajkonuru. Dan je trebalo da bude kratak (220km) i lak. Na ulazu u grad saznajem da je Bajkonur "zakrit gorod" (zatvoren grad), pod kontrolom Rusije. Ljubazni ruski policajac objasnio mi je da u toku tog istog dana nikako ne mogu, bilo gde i od bilo koga, da dobijem dozvolu za ulazak. Moram da menjam plan i vozim još nekoliko stotina kilometara do Kyzylorde. Verner i Helge se već krenuli tamo, njih kosmos nije zanimao!] [Jedan od nekoliko desetina kompleksa oko grada (ovaj na fotografiji je telekomunikacioni hab). Kosmodrom se prostire u dužini više od 250km severno od grada, u ravnu stepu. Nepojmljivo veliki konglomerat celina kao sa fotografije. Sajt za lansiranje (trenutno najveći aktivni svetski kosmodrom!) nalazi se čitavih 200km od grada.] [syr Daria - jedna od dve glavne pritoke Aralskog mora. Mala reka veličine Morave. Kada je podeljena u irigacione kanale, od dopune jezera nije ostalo ništa!] [ubrzo, put se kvari. Neplaniranih stotinak kilometara po ovakvom putu veoma umori čoveka!] [u groblja se puno "ulaže". Ovakve grobnice su uobičajene i verujte da su veće i lepše od dobrog dela stambenih kuća.] [Najzad nova deonica puta. Na tu iznenadnu sreću odgovara se velikom brzinom u pokušaju nadoknade vremena.] [u Kyzylordu stižem ipak pre mraka! Na pumpi ispred grada stigao sam moje saputnike, nije moglo da prođe bez zezanja - nadoknadio sam bar 2h kašnjenja iz Bajkonura , a oni kao okoreli "vanputaši" ] [Častimo se večerom u restoranu. Umorni smo.]

HtR2: Severian je stigao u Almaty. Javiće se kad bude u prilici, verovatno u toku sutrašnjeg dana.

HtR2: Nastavljamo kroz pustinju, do Aktobea: [izlazak sunca u pustinji. Probudili smo se pre zore, samo da bi posmatrali ovaj spektakularni prirodni šou.] [Raspremanje kampa, doručak i polazak] [i opet na put! Idemo dalje.] [Reke teku i u pustinji.] [Fotografija sa mladim Rusima, koje srećemo usred ničega. Nemaju pojma gde idu, niti kako će tamo da stignu. Tako tipično za mlade, zar to nije sjajno!] [bejnau, mali gradić u oazi. Dopuna goriva, hrane i vode.] [Odmor, da isprobamo dopunu.] [i onda odjednom fantastičan nov put! Sledećih 120km proteklo je u opuštanju.] [stižemo u Makat, ideja je da umesto opet spavanja u pesku pronađemo neki konak (kako bi Kazaci rekli za hotel).] [i uspevamo. Skupo, ali zato loše...] [Klinci u Makatu, opčinjeni motorima! Bili smo atrakcija za ceo grad.] [Polazak iz Makata.] [Jutro. Predeli se iza Makata menjaju, pustinja polako postaje stepa.] [Eto mene] [Konji pored puta. Žive praktično slobodno. Gde bi pa i mogli da pobegnu...] [sledećih 250km je ovakvo!] [Raspitivanje za pravi smer ka Aktobeu. Ruski mi je već solidno dobar.] [Kilometri se nižu.] [idem na sigurno!] [Kamile, pasu pored puta kao evropske krave.] [Kad poziraju svi, možeš i ti...] [Kuda za Aktobe? Uopšte nije lako orijentisati se.] [Priprema, pozor, sad! Hvatamo se u koštac, najpre mentalno, sa onim što nas još čeka.] [Pejzaž, kao na površini Meseca, osim obližnjeg dalekovoda.] [u Aktobe stižem po mrklom mraku. Bio je ovo jako naporan dan za vožnju.]

Dok čekamo da se Severian javi, možda neke odgovore daju slike prolaska kroz pustinju. Dakle: HtR2: Prolazak kroz kazahstansku pustinju - od Aktauu do Aktobea: [Aktau, pripreme za polazak u pustinju. Vozimo zajedno, Helge, Verner i ja.] [Još poneka provera i krećemo! Najteža deonica puta je pred nama, trebaće nam 3 dana za ovih oko 1400km.] [Do Šetpea je asfalt, a onda kreće pustinja. Udaljenosti su velike.] [ulazak u pustinju. Kamile najavljuju avanturu koja počinje.] [u Šetpeu, nepažnjom ispuštam motor u stajanju. Na sreću, nema štete (jedino malo ulubljen desni kofer).] [Na obodu pustinje slobodno šetaju konji.] [Ali ipak, ovo je teritorija kamila. Nalaze se svuda pored puta, otprilike kao goveda u Evropi.] [Helge u svom elementu.] [Ovakvi putevi prate nas stotinama kilometara. Povremeno je jako meko, što ume da bude problem za teške motore, još teže natovarene.] [Prašina, prašina, prašina. Ulazi u sve i svakoga.] [stalne konsultacije pored puta.] [Kamile i ja. Vožnja sve vreme kao da ste na Discovery kanalu!] [Postavljanje kampa u pustinji. Kampovanje u pustinji je zaista posebno iskustvo!] [Naš mali kamp, usred ničega.] [Pregled GoPro klipova, omiljena zabava uveče.] [i priprema večere. Na meniju su špagete. Nije loše!] nastavak sledi...

HtR2: Prelazak Kaspijskog mora [Polazak iz hotela AEF u Bakuu. Zaista smo se lepo sprijateljili, hotel u kome vlada baš domaća atmosfera.] [Kada pronađete brod za transport, običaj je da na vrata "blagajne" zalepite svoju nalepnicu! Evo je i HtR-SRB nalepnica, među odabranim koji su prošli ovaj put!] [ispred blagajne pronalazim društvo! Helge (Norveška) i Verner (Švajcarska), svetski putnici.] [izlazim iz Azerbejdžana (najzad!) i pravo na brod. Poziranje sa poslednjim azerskim policajcem. Ko zna moje probleme iz faze priprema ovog putovanja, ceniće ironiju - sasvim prigodno iz Azerbejdžana odlazim brodom "Karabah"!] [Karabah u stvari transportuje vagone (u našem slučaju vodka i benzin). Mi mu dođemo kao poluslepi putnici.] [Dok nismo shvatili da 20$ u pravi džep obezbeđuje kabinu.] [Helge je ceo život proveo na moru, kao profesionalni mornar. Objašnjava nam proceduru za slučaj brodoloma.] [Rute nam se skoro podudaraju. Uz malo fleksibilnosti, odlučujemo da krenemo zajedno (u tom trenutku mislili smo da će to biti za 24h).] [baku sa dokova, najzad isplovljavamo.] [Večera na brodu i pravi mali internacionalni kružok. Posada nam je rekla da godinama nisu imali više od jednog putnika, a sada čak šestorica! Švajcarac, dva Engleza, Francuz, Norvežanin i Srbin.] [Kabina. Nije loše za 6.6$ po osobi.] [Jutro na Kaspijskom moru. Kalkulišemo brzinu i poziciju GPS-om i shvatamo da imamo još najmanje 15h plovidbe.] [Doručak na palubi.] [Karabah i Kaspijsko more. Ne marim za kašnjenje, počinje da mi se sviđa.] [Karabah je napravljen u Puli. Dugo smo debatovali kako su ga prebacili na Kaspijsko more (razmišljajte!).] [Provera motora, sve je ok - nisu se ni pomerili iako je more bilo dosta nemirno sinoć.] [Čovek koji je postao moja inspiracija - Derek Boocock! Bivši vojnik a humanista, oboleo od kancera u terminalnoj fazi. Umesto da čeka svoj sudnji dan, krenuo je na Himalaje biciklom iako su mu doktori rekli da je to nemoguće. I evo ga sa mnom na Kaspijskom moru, već na pola puta. Opljačkali su ga u Africi, vratio se u Jorkšir i krenuo ponovo. Ako Bog da, u povratku biće moj gost u Srbiji. Znam da će to dočekati! Neverovatan čovek, najviše sam vremena proveo pričajući sa njim i mogao bih da ga slušam još danima. Hop, hop Derek - ne daj se!] [Magična reč "Srbija" i malo ruskog otvaraju sva vrata - sve sam ih uveo na most.] [Poziranje kao način da se doaka dokolici.] [Naša mala družina. Sa leva na desno: Helge, Klajv, Derek, Frenchi (tako smo ga zvali), Verner i vaš putopisac.] [Zalazak sunca nad Kaspijskim morem. Ne umem da fotografišem dovoljno dobro - u stvarnosti je apsolutno magičan doživljaj.] [Evo kako smo pokušavali Verner i ja... Njegov rezultat je bolji!] [Treći dan na brodu! Doručak.] [Obeležavanje teritorije. Da se zna!] [Najzad Aktau, Kazahstan! Mislio sam da ću za sat-dva biti na motoru.] [A onda opet čekanje ceo dan. Ne možemo napolje dok ne isteraju sve vagone. A to traje i traje i traje... Na kraju smo u sekund predviđali koliko treba po kom tipu vagona.] [Najzad Kazahstan!!! Posle oko 52h ukupno.]

HtR2: Baku, marina i riva: [baku, marina. Šta kažete?] [skyline grada, fotografisano sa rive.] [Riva Bakua, na obali Kaspijskog mora. Zaista je fantastična.] [Razgledanje grada sa mora.] [baku riva.] [Šok posle Irana - sladoled za 200 din. Baku je zaista preskup grad!] [samo za mog druga Pabla - ovo je plovidba uz vetar, zar ne?] [Prelep park pored mora.] [svi fensi brendovi su tu, o da, još kako.] [Azeri su jako ponosni na Evroviziju, održanu u Bakuu prošle godine.] [Pivo na sve strane. Koliko različito od Irana!] [Pokojni stariji Iliev i dalje sveprisutan. Sa bilborda nasmejan nadgleda saobraćaj.] [Dečije lutkarsko pozorište, centar Bakua.] [Milad (neosvojiva) kula. Simbol grada, možda i cele zemlje.] [Four seasons hotel. Ko zna koliko to košta sve mu je jasno o Bakuu i nivou biznisa u ovom gradu.] [Policija vozi BMW serije 3, kao osnovni patrolni auto!] [A u parku lete papagaji (majke mi, neverovatno ali istinito!)] [Ljudi. Baku ima potpuno urbanu populaciju, oko 2M stanovnika.] [Azerska akademija nauka. Da li je Pavić na ovo mislio onomad?] [Park u severnom delu grada.] [idealan parking - ulaz u stari grad. Besplatno, a čuvano. Koristio sam ovo mesto svaki dan!] [Štefan, nemački biciklista koji je do sada prešao 44.000km na svom putu oko sveta biciklom. Na povratku iz Kazahstana, upravo došao trajektom. Sve mi je objasnio što me je zanimalo o Kazahstanu i pustinjskoj ruti. Biće moj gost u Srbiji, tj. Violetin ako se ja do tada ne vratim.] [ispunio sam želju mlade recepcionarke AEF hotela i provozao je malo na motoru. Dobio sam i zahvalnicu.]

HtR2: Baku - nastavak: [Na prvorazrednoj lokaciji (slikano sa Hamama Shirvanshahs palate) - ambasada Srbije.] [ičarišahar, detalj zida.] [ulica, Ičarišahar.] [shirvanshahs palata i park ispred.] [Jedan od mnogo mini parkova u Starom gradu.] [Kad sam je već pronašao, ne mogu da ne svratim. Srpska ambasada, naša kuća u Bakuu.] [Naš ambasador, kao ljubazan domaćin, pokazuje mi u ulozi turističkog vodiča panoramu Bakua sa terase ambasade. Sunce nas prži.] [stari grad (Ičarišahar), tipične stare ulice.] [stari grad (Ičarišahar), tipične stare ulice.] [Jedan od vodoskoka na Trgu fontana.] [Administracija predsednika Ilieva, mlađeg u dinastiji.] [Centralna metro stanica Baku. Odličan metro.] [Gradska kuća, neobarokni stil, kao da sam u Evropi!] [Jedna od avenija Bakua.] [Potpuno evropska arhitektura.] [Trg fontana Baku.] [Trg fontana Baku.] [Trg fontana Baku.] [Zidine Ičarišahera i park ispred.] [sve je grandiozno, petro dolari prelivaju se, pa su i podzemni prolazi u mermeru.]

HtR2: Baku [Veran drug ujutro dobija spa tretman. Zaslužio je!] [Prvi silazak u grad. Baku je grad na brdima, a ispod nivoa mora. Ludo.] [Nefčilar bulevar, pored mora. Svi fensi hotelski lanci su tu. Od Hiltona do "Four Seasons".] [baku - i sovjetske zgrade uklapaju se u novi kontekst.] [ulaz u Ičarišahar (stari grad), deo UNESCO svetske kulturne baštine.] [Cume džamija, stari Baku. Vreme molitve.] [baku, Ičarišahar] [Mešavina starog i novog, Flame buildings, toranj i Ičarišahar.] [Kuda pre?] [baku je prepun odličnih kafića. Ima ih na svakom koraku i uglavnom su svi jako prijatni.] [severni ulaz u stari grad.] [Turizam, turizam, turizam. Stare zidine stenju pod pritiskom komercijalnog.] [severno zid Starog grada. Meni možda i najdraži deo, zbog svega u i izvan zidina (Trg fontana, odlične fast food lokacije, veliki parkovi i prelepi ljudi...)] [Flame buildings i toranj, sa zidova Shirvanshahs palate] [shirvanshahs palata] [shirvanshahs palata] [Key-Gubad džamija unutar Shirvanshahs palate.] [Renoviranje palate je u toku.] [Renoviranje palate je u toku.]

HtR2: Nastavljamo - od iranske granice do Bakua: [Tmuran dan, ali najzad u Azerbejdžanu! Prvi metri posle teškog prelaska iranske granice čine se kao veliko olakšanje.] [Azerbejdžan je zelen, naročito ovaj primorski deo] [Azerska Astara, grad sa severne strane granice nosi isto ime kao u Iranu] [Liči na Vojvodinu, zar ne?] [Kaspijska ravnica i vinogradi] [u smiraj dana izlazak na auto-put. Još samo 100km do Bakua. Odlično sam izvezao danas.] [Vaš putnik, umesto da gleda ispred sebe evo šta čini u vožnji.] [Veče, ulazak u Baku. Prelepi Kaspi.] [Kopija Dubaija - ulaz u kompleks veštačkih ostrva. Evo šta čine svi ti petro dolari!] [ulazak u grad - predgrađe Bakua. Velika deonica uspešno izvežena danas!] [uspeo sam nemoguće, u preskupom Bakuu našao odličan hotel za 30 eur noć. Prija.]

HtR2: Od Teherana do Kaspijskog mora i azerbejdžanske granice [Navodno najlepši put u Iranu - neverovatna gužva, svih 140km preko planina do Kaspijskog mora] [Poziv na ručak pored puta se ne odbija. Vatrogasac iz Teherana, moj hranitelj!] [Put jeste lep, ali sve vreme zakrčen] [ispred samog mora počinje autoput, ali zato počinje i pljusak] [Pokušaj da se sklonim sa kiše, benzinska pumpa] [sever Irana je veoma zelen. Naravno kada kiša ne prestaje!] [Na plaži pored Kaspijskog mora, strancu nikada ništa ne naplaćuju. Umesto naplate parkinga doneli su mi doručak!] [Kaspijsko more ili jezero, geološki gledano radi se o moru] [iranske turiste loše vreme ne može pomesti, došli su na more, ima da bude more!] [Tmurno i hladno. Promena vremena u trenu za preko 20C u odnosu na Teheran] [Reke automobila ostavljaju ovo pored puta. Šteta!] [svaki grad pored Kaspija beznadežno je utopljen u saobraćajnu gužvu. Astara] [Kupanje po hladnoći. Brrr!] [Nisam prešao granicu, nemam više iranskog novca, umesto večere Rani (odlični iranski kompot) i kopija Snikersa.]

HtR2: I na kraju iz Teherana, tri fotografije domaćina Amira: [Milad toranj, Amirova fotografija] [solmaz, Amirova fotografija] [Pejzaž, Amirova fotografija]

HtR2: Teheran. Sa domaćinima i njihovim prijateljima. [sa Solmaz i Amirom u njihovom domu] [Tradiciomalna večera iz Teherana] [Druženje sa prijateljima] [Panorama Teherana, park iznad grada]

HtR2: Teheran. Slike grada.

HtR2: Teheran. Slike grada. [Motor parkiran i obezbeđen, ispred zgrade domaćina] [Pešačka zona, Teheran] [bazar, uvek gužva] [Teheranski policajac, pravi sebi hlad.] [imamova džamija, Teheran] [street art - ispred Univerziteta] [studentski oglasi, isti u celom svetu] [Park na brdu iznad Teherana]

HtR2: Dolazak u Teheran [Na putu ka Teheranu] [stigao sam u Teheran. Kuda sad?] [Kolega bajker. Napustio je svoj posao da pomogne putniku i sproveo me kroz Teheran do mesta sastanka sa domaćinima] [Milad toranj, novi simbol Teherana] [ispred Milad tornja, simbola Teherana] [Panorama Teherana, sa Milad tornja] [Panorama Teherana, sa Milad tornja] [Moji domaćini u Teheranu, Solmaz i Amir] [Večera sa domaćinima]

HtR2: Kašan [Kašan je stari grad poput Jazda, ipak neuporedivo slabije očuvan] [Khan-e Borujerdi, Kašan] [stari grad, Kašan. Primer persijske srednjovekovne gradnje] [Kašan, centar grada] [Još jedna plava džamija, Kašan] [Otrgnuti od pustinje u vreme Kajara: vrtovi Fin] [Fin bašta, Kašan] [stoletno drveće u izuzetnom stanju] [Dvospratna palata u Fin vrtu, glavna aleja] [sistem fontana svih palata u vrtovima je povezan] [Detalj Fin vrta] [shotorgalu-ye Safavi, centralna palata, Fin vrt] [Hladovina, a napolju pakao!] [Čuveni Kajar koš] [Kajar koš - detalj dekoracije] [Šahovi iz dinastije Kajara umeli su da uživaju - izuzetno očuvani hamam] [Kafić, idealan za odmor (tačnije, verovatno je pravilnije reći čajdžinica, jer bolje opisuje situaciju!)] [Kašan, Fin vrt - na mestu gde su nekada hodali šahovi i dalje se odvija život!] [Pozdrav iz Kašana]