Sledeća dešavanja smatram jako bitnim i želim posebno da ih naglasim svima...ali svima, bukvalno! Jako je bitno i može biti životno važno! Evo ispočetka celo dešavanje i objašnjenje: Vrućina postaje nesnosna, nakon svih onih kiša i hladnog perioda ulećemo u temperature preko 30*C. Neaklimatizovani, naravno,pokušavamo da se rashladimo u vožnji, svako na svoj način. Meni je bilo dovoljno da pored svih otvorenih luftera na jakni, ovaj put skinem rukavice,što inače nikada ne činim i širom otvorim rukave, da bi povećao protok vazduha kroz jaknu. Jednostavno, ne vozim motor bez opreme. Tačka. Otac sam i suprug, trudim se da se ponašam odgovorno koliko mogu. Vožnju bez rukavica za kratko nisam smatrao preteranim rizikom. I pogrešio... Od nas petorice u koloni, samo sam ja alergičan na ubod pčela i sličnih insekata. Pogađate, pčela mi je uletela u rukav i ubola me u predelu ručnog zgloba. To je deo sekunde kada se sve prekida i skoncentrisano razmišlja samo o sopstvenim postupcima i postupcima ljudi oko sebe...Slušaš svoje telo i radiš ono što moraš da sačuvaš život. Zaustavljam kolonu i drugarima saopštavam šta mi se desilo. Inače svi oko mene znaju za moju alergiju i upoznati su da u top-case-u imam kutiju sa svim potrebnim materijalom za reagovanje u ovakvim situacijama. Telo mi još uvek ne daje nikakav signal, ali ja pripremam injekciju Sinopena, neka stoji na čekanju...Gledam drugare, tražim im u pogledu ''strelca''... Aca Vitez, pružam mu špric sa pripremljenim Sinopenom. Uzima bez reči, ja još uvek čekam, nadam se da možda neće biti alergijske reakcije, jer je žaoka bila vrlo plitko zabodena i izvadio sam je vrlo brzo nakon uboda. Nakon možda i celih 10 minuta osećam prvi svrab na dlanovima i stopalima i znam da više čekanja nema...

Izlazimo na asfalt u Gornjoj Trešnjici i krećemo uzvodno Drinom tj. Drinskom magistralom, prema Rogačici i Bajinoj Bašti.

Svi vozači niži rastom imaju veliki problem u nekom ekstremnom off-u, bez obzira na sposobnosti... Jednostavno dimenzije ekstremiteta i dimenzije motora ih sputavaju da neke manevre urade bezbedno. Elem, kao što rekoh, krpe i zakrpe Tu smo jedni drugima...

Cvaja je još uvek u livadi...

Neverovatne količine divljih, šumskih jagodica...

Evo, zašto sam, između ostalog, temu nazvao: Krpe i zakrpe... biće usput još toga

Od izvora 2 putića... ;D Nakon malog dvoumljenja na jednoj od Y raskrsnica, vraćam ekipu na pravi put (desno na dole). Deo ekipe nastavlja prečicom na dole i završava u livadi, malinjaku, jagodama...

Teško se odvojiti od ove lepote. Zato su nam kretanja nakon pauza spora i troma. Odavde pa do Drine i Gornje Trešnjice, dobrim makadamskim putem, je sve vreme spust... Tačnu kilometražu ne znam , po slobodnoj proceni je to nekih 7 - 8 km. Krećemo...

Italia+ kiflice (al' specijalne) = dobro zezanje! Šta dobro? Vrhunsko...! ;D Najdraža me zove u pravom trenutku, kaže ona ne mesi kiflice... ;D Popadaše deca! Od smeha! ;D ;D ;D

Zaravan na kojoj pauziramo je prepuna gljiva puhara, koje su inače jestive. Bilo je stvarno velikih primeraka...

U prednjem planu početak kanjona Trešnjice.

U nastavku dolazimo na veliki travnati plato sa koga se vidi ceo venac planina,s desna na levo: Mali Povlen, Srednji Povlen, Veliki Povlen, Debelo Brdo, Jablanik, Medvednik, Tornička Bobija... Preporučujem za pogledati uživo! Ispred celog tog venca , na dohvat ruke je kanjon Trešnjice sa gnjezdima beloglavih supova u stenama. Sve vidljivo golim okom, bez dodatne optike, sa njom još bolje...

Na vidikovcu pronalazimo ogromno pero. Aca Vitez drži pero da bi se mogla stvoriti slika o veličini ptice kojoj pripada. Po dimenzijama pretpostavljamo da pripada beloglavom supu koji može imati raspon krila preko 2 metra... Pakujemo se i idemo dalje putem koji vodi po visoravni...

Vidikovac

Vidikovac Fascinantan pogled na Drinu, Taru i Bosnu...preporučujem! Btw, ima i mene na jednoj slici...

I sabiramo se lagano. Sve je na svom mestu, krećemo dalje odličnim makadamom prema Drini. Dobar tempo, već vidim sa začelja da ćemo promašiti jedan od najboljih vidikovaca u zapadnoj Srbiji... I opet sam morao da reagujem, šta ću, to mi uloga u ekipi...

Naši motori su uglavnom teški za bilo kakav ozbiljniji off. Vrlo često se dešava da neko od nas prokliza u blatu , mokroj travi , da upadne u kups i ne može da zadrži 200 kg u naletu...Tako se često i dešava da oštetimo retrovizore, migavce ili neki osetljiviji deo oklopa ili opreme. Kod nas u ekipi je to već prihvaćeno kao manje više normalna stvar, na koju se gleda sa osmehom i uvek predstavlja temu za dobro zezanje tog (i narednih) dana... Bitno je da se niko ne povredi! Sigurno rešenje, pa makar i privremeno, za sve nastale probleme je imati barem jednog italijana u ekipi. Oni po default-u imaju kompletan alat sa sobom, izolir trake, parčiće žice ili kanapa, a bogami ni sa 'ladnim oružjem ne zaostaju ;D ;D Doduše ne nose brusilicu i aparat za varenje... ;D mada je ideja u razradi, ko zna! Ime moje, da si Ti nama živ i zdrav...

Još malo okoline...

Pogled na Torničku bobiju i okolinu izvora...

Blago je reći da smo nagrađeni lepotama našeg kraja. Jedna od mojih fascinacija su i izvori na koje nailazimo usput a ima ih pod samim vrhovima... Čudo jedno...ne uklapa mi se u poznatu fiziku. Ti rezervoari moraju biti negde dalje, a do samoga izvora voda dolazi nekom tzv. žicom.

Predeli su u ovom delu godine bajkovito lepi, za naše vožnje ovo je savršenstvo koje se sanja preko cele zime... Kad zažmurim i čujem ''klak'', u mislima odem na ovakva mesta...

Pogled na Torničku bobiju, Medvednik i početak kanjona Trešnjice, poznatom po staništu beloglavog supa, zaštićene vrste kod nas. Više informacija na: http://cef-ljubovija.blogspot.com/2009/06/kanjon-reke-tresnjice.html , a pomaže i google...

Tragovi sezone monsuna su vidljivi na sve strane. Bara ima u izobilju i s obzirom na topao dan i visoku temperaturu, osetno je velika vlažnost...

Red puta , red livade, k'o dobra slaninica... ;D

I onda se deca razbežaše po livadama i šumarcima... ;D Na momente nisam video nikoga ispred sebe, pa onda neko ispadne iz šume kao da je progonjen, pa odjednom vidim sva četiri motora, pa dva.... Ma deca, k'o s' lanca...