Jos je rano za neko filozofiranje o tehnici offroad voznje ali ono sto sam ja primetio je da sam sa lakocom prelazio neke deonice i prepreke ispred kojih sam zastao, malo razmisljao, da mi iste nisu toliko nepremostive i opasne bile kao sto sam mislio isprva. Nisam vozio nesto brzo i ostro, sto zbog neiskustva, manjkanja adekvatne opreme i zadnje gume koja se dosta istanjila za ostriju offroad voznju! Takodje sam zakljucio da je offroad voznja sve ono sto sam zamisljao i vise od toga i da mi prija MNOGO vise nego sto sam mislio da ce mi prijati! Motor je IZUZETNO stabilan , vise nego sto sam mislio da je moguce i prosto vuce da se vozi brze, ostrije, da se neke prepreke prelaze preletenjem ali imam sigurnosnu kocnicu u glavi koja kaze da ja jos nisam spreman za tako nesto, da mi manjka iskustva i na asfaltu a kamoli van njega! Posle par tisuca kilometara, posle sledece zamene ulja cemo razgovarati o tehnici izvan teorijskog domena! Do sledeceg OFFa!

Zar je bilo toliko ocigledno? ;D ;D ;D

Zamislio sam motor :)

Ima više vrsta sstrujovača za različite prilike, ova sa slike je sstrujovača-kajsijevača!!! P.S. Kako ti se sviđa sstrujovača iz kofera??

Ustao sam danas kao i obično, jutarnja higijena, nahranio zečeve i kako je vikend a ja bez obaveza a na mojoj novoj mašini novo ulje, sređeni karburatori, sve provereno i dotegnuto reših da odem na mali, jutarnji off-road đir! Kako živim na selu a "pomoravski su vrbaci blizu moje kuće", moj prvi offroad na pravoj hard-enduro mašini će logično biti po tim vrbacima! Sedam na svoj novi motor, moju yamahicu XT600, koju sebi ne bih priuštio... pa možda ni u skorije vreme kako su mi trenutno podeljene karte u životu, al kada čovek ima prijatelje kao ja i nemoguće postaje moguće! Pali na drugu kurblu, još nije naučila na novog gazdu, ima vremena, nismo prošli ni ceo kilometar zajedno! Idem asfaltnim putem nekih kilometar i frtalj i onda silazim sa istog i gubim se međ vrbake dok iza sebe ostavljam poslednje kuće u selu i asfaltne puteve! Dolazim do obale Morave i vozim se nizvodno, utrkujemo se Morava i ja ko je brži i uporniji sa jedinom razlikom sto Morava tuda ide zato što mora a ja zato što volim! Ti su mi puteljci poznati, išao sam tuda i trakorom i mojim chopperom, tu su počele i vikendice da se prave, tu se organizuju uranci, druženja, gulaši... al ja nastavljam dalje sve do tačke gde BMWom nisam mogao dalje jer visina kartera od 15ak centimetara mi nije dozvoljavala velike egzibicije. Ovo su poslednji metri pristojnog puta! Dotle je put lepo utaban, nije mnogo zarastao u travu i šiblje sa strane jer se dosta koristi. Seljaci tuda prolaze traktorima do plodnih njiva pored morave pa nije problem doći dotle bilo kojom mašinom! Već, malo dalje odatle put počinje da se sužava, trava je naprednija jer se retko kada gazi pa je za mene to već nepoznat i neistražen teren koji mene, radoznalog kao mačku prosto vuče dalje i dalje... Vozim se dalje i sa lakoćom prolazim preko rupa dubokih i po pola metra i koje bi BMW možda i sišao ali bi ga nizak karter sigurno zaustavio u pokušaju da se iz iste izađe. Osmeh koji je do tada bio na licu već se pretvara u kez i sva sreća te nema nikog u mojoj blizini da se uplaši od moje grimase! Dolazim do dela puta kojim se definitivno ređe ide i niko nije prosao tuda već duže vreme očigledno jer je skroz zarastao u korov! Nedaleko odatle "izbijam" na čistinu i raskršće "puteva" koje se izgleda češće koristi, nažalost nemam široko-ugaoni objektiv da uslikam celo raskršće a ne mogu da se odaljim zbog žbunja... Zaintrigira me staza udesno od puta koji sam izašao i posle stotikne razmišljanja (one koja je Čavića koštala zlata) krećem njome! Staza je široka taman da jedan po jedan njome prođe četa đaka sa savijanjem zbog kopriva koje se neobično visoko nadvijaju nad istu. Suprize! Stazica se ispucava na Obalu morave u delu gde je ona baš mirna i tiha, verovatno zbog velike dubine korita. Obično sam Moravu obilazio u delovima gde ona krivuda i dosta brzo teče, čak i u delovima gde može i da se pregazi i to bez kvašenja gaća u sušnim periodima. Da je čovek malo brižljivi prema prirodi pa da je ova Morava malo čistija, naravno za kupanje o čistoći vode za piće nema ni govora, pa da se za granu ove žalosne vrbe koja se nadvila nad reku veže jedan podeblji kanap, palamar kako ga moreplovci zovu pa da se igramo tarzana i sa obale njime zalićemo u reku... Tako je postavljena i obala taman visoka da ništa pametnije ja tu ne bih uradio! Šta ću kada u meni još uvek čuči nestašni dečak, mali veseljak koji nikada neće odrasti nadam se! Silazim do obale reke da vidim sta je pesnik hteo da kaže stihovima "Oj Moravo, ti'a reko". U stihovima "Oj Moravo, moje selo ravno" je naravno mislio na površino vode a ne na korito koje u šumadiji krivuda skoro ko "kriva Drina".... Yamaha me sa brežuljka sve vreme posmatra, nestrpljiva da krene dalje: Samo polako draga, nastavićemo dalje, neće obala Morave ostati neistražena još dugo! Samo trenutak da uslikom moj novi wallpaper! Odlično, sada možemo da nastavimo dalje! Mali trenutak kada sam se vratio na crossroads da se orijentišem odakle sam došao i kuda treba da idem jer sistem kartu čitaj i seljaka pitaj ovde ne radi a čika garmin i bratija ovde samo kažu "neobeležen put"... Uhvatimo pravac "samo da je vjetar u leđa" i nastavimo "Dalje putem kojim se ređe ide" Ovuda treba proći: Da bi se stiglo dovde: Ona mala mrlja u sredini ekrana je Yamaha koja se razmišlja da li da nastavi kroz ovo granje. Vraćam se i uz moje ohrabrivanje zajedno prođemo i ovu prirodnu prepreku! Mora da postoji nešto na kraju ovog puta što priroda ovako ljubomorno čuva i preprečuje puteve! Oboreno drvo na putu! Može li yamaha sa ovako neiskusnim endurašem poput mene da prođe i ovu prepreku? Hajde, samo hrabo, evo vidi ja mogu i da se popnem uz drvo a skoro smo iste težine! A yamahica, kao i sve devojke, malo osetljiva po pitanju kilograma se još uvek duri! Tek kada sam blefirao da ću dalje nastaviti sam, pešaka ako se ne predomisli se razljutila te smo nastavili put dalje, ne previše daleko nažalost! Ne brinite, nije kvar, nije ni pad sa motora! Put nismo nastavili dalje jer puta nažalost dalje nema! Kako je granje isuviše gusto i iza njega se ne nazire nikakav put nerado se okrećem i vraćam nazad! Bio sam ubeđen da me posle svih prepreka na putu na kraju istog čeka nagrada. U povratku nazad se setim jedne prastare kineske poslovice koja kada se prevede na pra-staroslovenski kaže da je put sam po sebi nagrada! Možda malo gubi smisla u prevodu al sva čast onom ko je izmisli - 100% je tačna! Vraćam se do "onog" raskršća i skrećem ka pravcu gde jedino nisam bio! Ne znam više kuda vodi taj put a svi putevi nekud vode - do Rima nemam goriva u rezervoaru svakako! Put vodi do njive zasađene detelinom i to sveže pokošenom! Sreća moja da nije kukuruz jer bih u majci kratkih rukava i šorcu u vožnji kroz kukuruzno polje prošao MNOGO gore negoli kroz one koprive jer lišće kukuruza seče gore nego papir a kopriva samo prlji... Ja sretan a yamahica razočarana, očekivala da pase malo deteline; kaže da kad Afrike mogu da u kafani jedu plast sena i piju vodu iz kofe, može i ona da se počasti u prirodnom ambijentu. Objašnjavam joj da seno nije za dame poput nje, da to jedu samo prosti motori, da nju čeka kocka šećera kada dodjemo kući i domaća rakijica! Pored te njive se nalazi još jedna njiva i naravno razor između njih - koji prednji točak od 21" to ni ne oseti a kamoli prenese do mojih ruku, samo je oko sokolovi registrovalo taj kanal! Iz druge njive u šumarak a iz šumarka do bedema ili dame ili table kako se gde zove! Nasip zemlje koji sprečava da morava, kada nadođe poplavi seoske atare. Zastajem i razmišljam da smo yamahica i ja sposobni za takav oštar uspon? Kako ne želim da se ponovo vraćam nazad, malo jači gas i telo nagnuto napred (što sam negde nekada pročitao) i uz mali ples zadnjeg kraja, na vrhu smo nasipa! Što proslavljamo jednom fotografijom iz profila sada: Posle uspona sledi pad, ali ne moj pad već pad terena i strmi spust na dole! Ponovo malo teorije i uz pomoć zadnje kočnice se lagano spuštamo dole! Prvi put je uvek najteže, sledećeg puta ćemo preleteti preko nasipa! Ovde se već onaj kez na licu pretvorio u grimasu i facijalni grč! Srećom nemam retrovizore na motoru, verovatno bih se uplašio samog sebe al mi ne smeta - srećan sam! Sada je teren već urbaniji u smislu mnogih njiva pregrađenih putevima! Poljoprivreda je jedan naporan posao i traži stalno angažovanje i obilaženje useva te su zbog brojnih njiva zemljani putevi podobro utabani. Samim tim možemo da vidimo kako se yamahica ponaša u trećoj i četvrtoj brzini! Nailazim na veeeliku, dugačku, zadružnu njivu, takođe sveže pokošenu! Kako put dosta obilazi oko nje, ne izdržavam da ne preprečim! Kako nema nijednog znaka za ograničenje brzine, smatram da je ograničenje koliko možeš i smeš - te sam ošinuo po gasu i mogao i smeo celih 100km/h i frtalj koji nisam mogao da pročitam od vibracija! Kako mi se činila dugačkom, sa prethodnim poigravanjem sa gasom sa za treptaj oka stigao do kraja iste! U susednoj njivi se vidi pripremljeno seno, fino uplašćeno, verovatno za restorane za afrikice: U daljini se već naziru prve kuće i orijentišem se metodom odokativno i izlazim na asfaltni put, možda kilometar od moje kuće što pregazim začas, stižem kući svojoj ženi koja mi je izmerila sat i frtalj vremena van kuce... a pre polaska sam joj rekao da idem malo da se vozim! Na dnevnom brojaču kilometara stoji 15km od čega je više od 10 kilometara offroad! Kez je još uvek na licu, malo maskiran da ne uplašim ukućane, ne bi možda supruga razumela da je taj osmeh toliki samo od vožnje! No, moja vijerna ljuba zna šta je meni u tom trenutku falilo, junački doručak i hajdučki pričest u vidu časice sstrujovače! Da rezimiramo, prva vožnjica novim motorom, prvi offroad u životu putevima kojima sam po prvi put prošao... za prvi put sam zadovoljan, ostaje još 1000 offova do onih 1001 offroad vožnji... kao šeherezada i 1001 priča iz 1001 noći! Samo što ja sa svojih 120kg i brčićima više ličim na sultana al kažu da priče pričam kao šeherezada... Do sledećeg offroada!

Narocito u 0700 ;D ;D

Apslutno! Da sam ja vozio motore kad je trebalo, imao bih bolji motor sada*... a ja citao kjnige :) *Pod time mislim da bih brzo prerastao tu kubikazu i vozio nesto snaznije, mladje... sa vecom upotrebnom vrednoscu**! **Pod vecom upotrebnom vrdnoscu podrazumevam da se nece raspasti na auto-putu!

Izvini ali ja nista ne razumem? Ove sto se smeju mojoj muci i mogu da razumem; kako ja sebi dopustam mazohizam, tako drugi sadizam al ovu izjavu ne razumem...

Guma je i pukla pa se napravilo kalambur ali kontaktna guma, izmedju kardana i menjaca Kazu u mom selu: "Svaka budala ima svoje veselje" Ne vozim ja motor star 50 godina zato sto moram ili ne mogu bolje, vec zato sto volim i sto sam po prirodi mazohista ;D e sad, voleo bih i ja da imam jedan enduro, najvise 20ak godina star za retke dane kada sam normalan pa da se vozim ko sav normalan svet... al sad kad sam se ozenio i kada krenu da pristizu deca; nije na vrhu lestvice prioriteta....

Neposredno po slikanju poslednje fotografije (slikane u vožnji), dok sam još uvek držao aparat u rukama, dešava se neverovatna promena! Motor odjednom i NAGLO počinje da koči, taman toliko da padam na rezervoar, tako da ispuštam aparat iz ruku (nije ispao jer bio vezan uzicom oko vrata) i sada slobodnim rukama hvatam korman. U isto vreme se čuje neverovatno glasna lupnjava ispod rezevoara (gde inače držim agregat ), zadnji točak čas blokira-čas popusti, zanoseći zadnji kraj na meni nepoznate strane, instiktivno se boreći da ostanem u sedlu! Odmah po početku lupanja, to nije ni lupanje već zvuk koji se može poistovetiti sa trećom smenom u kovačnici, se iza mene čuje zvuk zveketanja i kotrljanja metala po asfaltu... drugim rečima zvuk otpadanja delova sa motora... Kroz glavu mi prvo prolazi misao da je otpao auspuh, pa kako zveketanje ne prestaje iza mene i kako otpadaju novi delovi ukapiram da to nije auspuh jer imam samo jedan a otpalo je nekoliko delova... Sledeća misao mi je da se agregat raspao i da redom ispadaju parčići hilzne, klip, lančanici, ležajevi i svi oni delovi koje sam brižno spakovao pre mesec dana i nekih 1.500 kilometara... Odjednom treća smena prestaje sa radom i lupanje prestaje uz čudan odskok zadnjeg dela motora, prestaje i blokiranje zadnjeg točka i motor se sada sa lakoćom kreće, tačnije kotrlja jer se agregat ne čuje da radi i jedini zvuk koji se čuje je zveket ko zna kog dela po asfaltu već daleko iza mene, istovremeno se sa spore trake prestrojavam na zaustavnu i tu se konačno zaustavljam (valjda se zato zove zaustavna ) Sve to je trajalo nekih 6 sekundi možda kada malo razmislim mada je u tom trenutku to bila čitava večnost... možda i malo duže, osećaj za vreme se u tako stresnim situacijama poremeti... Spuštam ćopavu i gledam levu stranu motora – sve je tu: auspuh, paljenje, glava, hilzna, blok čitav, menjač, zadnji točak (u blizini je pumpa sa fotografije pa je auto-put osvetljen svetiljakama... zaobilazim motor da vidim desnu stranu, agregat je i tu čitav! Nemoguće je da sam nešto zgazio, udario u nešto, ne ide mi u glavu... Onda pogledam zadnji deo motora i imam šta i da vidim – NEMA MI KARDANA! Diferencijal gleda negde u nebo, nema mi ni nosača diferencijala, nema mi ni brave... to sam u tom trenutku video da mi nedostaje! Premotavam film, imao sam kardan kada sam krenuo tog dana, bravu sam sigurno imao kada sam krenuo nazad i zaključim da je tu kvar Tada već stižu Vladimir i Boki do mene u neverici šta se dešava. Prvo sam mislio da viču na mene što sam naglo stao a onda sam tek razumeo Vladimira (kada je prestao tam-tam da radi u ušima), trenutak kada me je uhvatio za rame i pitao jesam li dobro. Tada sam ukapirao da to nije san i da se stvarno dešava. Išao je iza mene i video da stajem, da „sevaju“ varnice ispod motora i da izleću neki delovi oko mene. Mislio je da mi je ispao aparat iz ruku u prvom trenutku, pita šta se desilo – na to nisam umeo da mu odgovorim! Slikam motor na blic: i krećem u potragu za izgubljenim delovima... prvo nalazim kardan koji se „iskidao“ u krstu, zatim zgužvanu čauru iz krsta, parče sajle od zadnje kočnice (pazi kad mi i to fali), bužir od iste sajle, nalazim nosač diferencijala (koji se inače drži na 4 M6 imbusa i za koji je potrebna neverovatna sila da se isčupa), zatim nalazim i parčiće kontakne gume koja je izazvala celu havariju kako sam rekonstruisao događaj. Ona se raspala pa je od okretanja diferencijala poceo nekotrolisano da se vrti kardan udarajući redom, gde zakači, dok se nije zaglavio i otkinuo nosač diferencijala, zatim i „krst“ (zglob kardana) i tek onda se umirila situacija.... Skupim sve delove koje sam mogao da nađem, vratim se nekih 60ak metara do motora, spakujem u bisage, odglavio diferencijal, pak-gurnom (koji sam u Lazarevcu pozajmio od CrneMrlje) osposobim diferencijal za šlepanje i odguram motor do pumpe, gde je sigurno! Usput preispitam sve opcije (kao da ih ima puno) i sa pumpe pozovem drugara da dodje kolim da natovarimo motor (ono što je ostalo od njega). Istovremeno ubedim Vladimira i Bokija da ne mogu da mi pomognu, da sam rešio problem (barem dolaska do kuće) i da nemaju potrebe da gube više vremena i da čekaju samnom. Kupujem sok na pumpi i krećem u gurku motora do petlje u Jagodini, koja je 2km od od pumpe (po satu na motoru). Na petlji se osvežio sokom posle, gurke motora i sačekao drugara. Isti dolazi posle pola sata, krenemo u rasturanje motora kako bi stao u gepek Fiata, skidamo rezervoar, leve fudastere, usput da skinemo u akumulator jer kardan u vitlanju otkinuo i neke žice koje su visile gole... Osetim da je akumulator mokar i pitam se odakle voda kad je suvo, sve dok nije počela voda da peče po posekotini na prstu! Nije voda nego kiselina! Otrčim do one koka-kole da isperem ruku razmišljajući, pored sve bede još 2 i kusur hiljade dinara za akumulator! Tada nailazi i Pauk, koji je kolima krenuo nazad za Beograd, zajedno ubacimo BMWa u gepek,još jednmo se pozdravimo i krene svako svojim putem! Pre toga gepek privežemo onom uzicom koja mi je bila oko vrata i koja je spasila foto-mašinen da mi ne ispadne kada je treća smena počela sa radom.... U krevetu sam bio u 2 ujutru, u 7 u vojsci a već u 15:00 popisao štetu: Od vitlanja karadanom: - iskrivljan dekli koji štiti instalaciju - pokidano 5-6 žica - polomljena kutija sa osiguračima - polomljena kontakt brava - polomljena sijalica za pobudu - iskrivljan nosač akumulatora - razbijen akumulator - iskrivljeno krilo - „isčukan“ i oljuskan ram Zatim - samlevena kontak-guma - iskrivljan kardan - otkinut krst kardana - otkinut i iskrivljen nosač diferencijala - iskrivljena šelna na diferencijalu i najskuplja stavka: - zdrobljeni lančanici u diferencijalu – konusni i tanjirasti I tako se ovaj putopis pretvorio u temu za garažu! Sledi potraga za delovima koji moraju da se kupe, popravka ovih delova koji mogu da se popravi ili ponovo naprave... U zavisnosti od toga da li uspem da nadjem negde diferencijal koji mogu da platim (da nije papreno skup kao što jeste), ne bi trebalo da mi propadne ostatak sezone. Ja sam lično zadovoljan što nisam pao sa motora a sve ostalo se da srediti... sad idem na spavanje a sutra potera da delovima. P.S. ako neko ima ili zna za neki diferencijal i kardan za BMW R25, neka me kontaktira na PP. Hvala!

Toga dana bila je nedelja, dan kada se ljudi odmaraju, pune baterije za predstojeću radnu nedelju... Ja ne bih bio ja kada ne bih umislio da cu najbolje napuniti baterije na Grzi, izletištu iznad Paraćina, još u pratnji starih, dobrih drugara i dogovorenom susretu na Paukovoj vikendici sa ovima što su celog dana gazili preko homolja i brčkali se po raznim izvorima. (videti temu Homolje – tura 17 avgust – prim. aut.); nema promašaja... No krenimo redom: Spreman za polazak: Spremanje za polazak inače podrazumeva kacigu na glavu, nešto para u novčaniku, dobra volja i čelični živci kada na put krećete sa motorom starijem od tvog tvorca (Oca – prim.aut.)... Sledeća stanica je Batočina i sastanak sa Vladamirom, BokiKG i M1l0shem (kasno je da gledam tačne nickove – prim.aut)... Čekanje na Bokija i Miloša sam iskoristio da popravim ručicu za gas, popravka je naravno izvršena tako sto su šrafcigerom odvijeni imbus šrafovi i drveni čep potopljen u vodu i isput jedno 100ml vode sipano u governalu da zapregne usput. (verujem da većini nije jasno al nije ni bitno, takve majstorije mogu da se rode samo u mom napaćenom umu – čik pogodite: primedba autora ) Sa malim zakašnjenjem dolaze Boki i Miloš i krećemo na put: Vladimirovo dvorište: Vožnja do Paraćina je bila koliko-toliko sterilna, dosta policijskih patrola, kažu da su imali akciju na teritoriji cele Srbije... Stižemo do Paraćina taman kad treba, poštujući ograničenja brzine i svetlosnu signalizaciju, gde Vladimir ostavlja svoju lepšu polovinu kod drugarice a mi momci nastavljamo put ka Grzi. Usput Vladimir i ja gubimo Miloša i Bokija, nekome od njih je pao šećer pa mu se zacrvenelo pred očima i ja prateći Vladimira prolazimo skretanje za Grzu i idemo u obilazak prevoja Čestobrodica. Imao sam jaku želju da ostružem auspuh po krivinama ali dugačke krivine i uspon nisu dozvolile da oborim motor u dovoljnoj meri za tako nešto... Ipak, čestobrodica je osvojena i to u trećoj stupnju prenosa pri brzini od 40km/h! Pauka će obradovati da me je čak i jedan šleper pretekao ali sam ubeđen da je bio prazan... Na vrhu čestobrodice me je Vladimir već uveliko čekao, ispitujući zadnju gumu i komentarišući da može i bolje od toga... Malo poziranja: Vraćamo se na Grzu, sad je spust već malo više prijao mojoj mašini i mogao sam malo više da osetim čari krivinarenja... za poptuni užitak mi sigurno fali jedno 100inak konja... al ne može čovek imati sve ! Na Grzi su nas Miloš i Boki već uveliko čekali na Paukovoj vikendici sa Paukovim rođacima (Spajder je malo kasnio). Vreme prolazi u priči, potragom za signalom mobilne telefonije, pranju auspuha u reci i ostalim slobodnim aktivnostima.... Posle malog odmora, Vladimir i BokiKG odlaze ponovo na Čestobrodicu i odnose moj aparat kako bi zabeležli neko uglove i nagibe i ne znam ti je koje trigonometrijske operacije... U međuvremenu dolazi Pauk i odlazimo u obilazak jezera i brdskog, uzanog, krivudavog puta koji je već MNOGO više prijao mom motoru, lagana turistička vožnja u odlasku radi upoznavanja terena i krivina i u povratku reli... šteta je što mi rezervoar i sunce koje je već zalazilo nisu dozvolili još vožnje po ovom putu... naravno, ožiljci su ostali na aupuhu! (Fotografije iz ovog perioda su kod M1loša u aparatu, može i on da ih okači) Svi se skupljamo na vikendici posle sportsko-turistickih voznji u očekivanju homoljaca koji i stižu neposredno pre našeg odlaska, taman smo se pozdravili sa svima i ponovo pozdravili sa svima jer nas čeka 100inak kilometara do kuće (barem mene) i radni dan (mene vojni)... U Paraćinu nas je čekala Ivana i krećemo nazad, sada auto-putem jer je već kasno a put je dug... Tu moram da pohvalim ekipu koja se solidarisala samnom i mojom skromnom ergelom od čak 13konja i peglala iza mene auto-putem celih 80 d0 90km/h... Auto-put, naravno nikad dosadniji, te koristim neke deonice za mali stritfajt, ne ugrožavajući naravno nikoga osim sebe... i malo fotografisanja....

Kviz je vise zimska zanimacija, sad je lepo vreme pa se vozimo ili smo na odmorima ili se zenimo :)

Nabavi neki ljudski aparat a tu motorolu daj u staro gvojze! Bakar skocio na 400din :)

Drago mi je da je ova tema nekome koristila !

Pre vise od pola godine sam cuo za ovu ljudinu od coveka i probao da ga kontaktiram, da uradimo jednu pricu ali manje-vise bezuspesno... Bio je na putu tada i cekao sam da se javi kada se vrati (iz Vijetkonga cini mi se)... Drago mi je da si podelio sa nama jednu od njegovih avantura! P.S. Imas li jos njegovih avantura???

Ako nisi imao da kazes nesto na datu temu, onda nisi trebao ni da pises! Ne razumem .. :-\

O boze, daj mi crni mercedes sa petoro vrata jer to je cudo nad cudima, lepo je nekaznjeno voziti po cvecu i ljudima...

Tema je zamisljena za konkretne predloge, sta promeniti na skupovima, obogatiti sadrzaj itd... negde usput je diskusija otisla u drugom smeru...

Slazem se sa tobom, ali meni smeta da kad hoce da cujem koncert neko uporno tik ispred bine puca motorom. U Plani sam se pokupio i otisao jer su se dvojica alkoholisanih likova nadmetali ciji jace puca i da li su glasniji od muzike ponaosob ili zajedno... meni je to pokvarilo uzitak... Da se razumemo, to je samo moje misljenje i moja vizija, ne znaci da tako mora da bude i ta je tako najbolje... jednostavno, to je moje misljenje - a misljenje je kao zadnjica, svako ima svoju i svakome tudje smrdi i dupe i misljenje a ni to nije problem, problem nastaje kada se drugom natura svoje; i misljenje i guzica...

Diskusija ide u pogresnom smeru... zamolio bih ucesnike da daje konkretne predloge sta bi se moglo promeniti ili popraviti u organizaciji skupova kako bi vecini (ne mogu reci svima jer su ukusi razliciti) bilo prijatno na istima... Nemojmo temu pretvarati u "pljuvacinu" po proteklim skupovima jer je autor iste nije tako zamislio... za propuste na pojedinim skupima, postoje zasebne teme za svaki skup pa iskoristite tamo dat prostor...

Zare (Obeliks) na skupstini MASa jednom prilikom je rekao da Moto skup vise nije livada i gajba piva i da je to vreme odavno proslo i da se treba ici u korak sa vremenom... Ne mogu a da se ne slozim sa time i voleo bih kada bi se sama organizacija skupova u nas podigla na malo visi nivo i mislim da bi trebalo da se cuje vox populi po tom pitanju jer se skupovi kod nas (ne svaki) prave po automatizmu, treba to, to i to, okrenu se isti telefoni kao i prethodnih godina i to je to; znaci recept koji se ne menja godinama unazad... Kao apsolvent organizacije ne mogu da se slozim sa time, konkurencija je sve veca i veca, stalno nicu novi klubovi, svi zele da naprave skup i uskoro cemo doci u situaciju da svakog vikenda imamo po 4-5 skupa (samo kod nas) a ne po 2-3 kao sada i TEK onda ce se mozda nesto promeniti, organizatori ce poceti da se bore za goste i da prosiruju ponudu... tada ce mozda biti kasno jer dobar glas se daleko cuje a los jos dalje i ljudima ostaje u ustima gorak ukus lose organizovanog skupa. Potenciram na to lose organizovan jer niko ti ne moze obezbediti zabavu i dobar provod na skupu ako se ti sam ne potrudis, ako nemas drustva, prijatelja, ne upoznajes nove ljude i sta vec ko voli... ali sitnice kao nemanje WCa (kukuruz, sume i slicni zakloni nisu adekvatan WC), tekuce vode, hladovine i nekih OSNOVNIH potrepstina... Dakle, predlozi za minimum, optimum uslova koje organizatori treba, mogli bi i bilo bi pozeljno da obezbede? Moji predlozi: - WC: Kao sto rekoh kukuruzi, sumarci i ostali prirodni zaklonu nisu adekvatna mesta za obavljanje fizioloskih potreba! Treba obratiti paznju i na broj istih jer na hiljadu-dve ljudi je mozda i 10 onih portabl kucica malo. Ne poznajem normative ali se lako moze izracunati, kada neko pojede 2 tanjira pasulja i 10 piva koliko cesto treba ici u WC... - Tekuca Voda: Ako na livadama i mestima gde se odrzavaju skupovi ne postoji mokri cvor, treba obezbediti barem cisternu sa pijacom vodom, parkiranu negde u hladovini. Nece mozda svako piti vodu ali svako ce se umiti, oprati ruke, osveziti... - Hladovina u kampu: jedna od najvecih zamerki na pojedinim skupovima - nemanje hladovine! Ne treba posebno objasnjavati, svi znamo da je izlaganje direktnom suncu preko celog dana stetno i neprijatno... - Obezbedjenje kampa: ogradjen prostor ispred bine gde bi se zabranio pristup motorima! Juce sam u Velikoj Plani gledao dvojicu pijanih koji su se uz binu takmicili ciji motor jace puca dok je bend imao tonsku probu, pre samog pocetka svirke... Niko nije ni pokusao da im na fin nacin skrene paznju da je to pogresno... a momci ne mogu da se nastimuju da se tehnicki pripreme za svirku a kamoli psihicki... Meni bi to pokvarilo raspolozenje, 15 minuta pucanja ispred nosa a ne mogu mu nista... Isplanirati sam kamp, kuda se ljudi krecu, gde ce motori biti parkirani, gde ce biti satori, prodavci, gde ce i koliko sankova biti, glavni sator postavljen i slicno... Da bi mogli ljudi da cirkulisu ta 3 dana, da se ne stvaraju guzve kada pocnu da se parkiraju motori ispred provaca koji izlazu svoju robu - smeta to naravno, ljudi su ulaz platili malo skuplje i ako im motori blokiraju prilaz tezgi, utice na posao naravno (a zbog toga su tu), da se moze doci do pasulja i zatim proci do klupe i jesti. Mnogo mi se puta desilo pola tanjira prospem dok stignem do satora da jedem i probijem se kroz guzvu. Ponekad se motorom kroz kamp do izlaza prolazi i po 10-15 minuta, gore nego preko gazele u spicu... Postoje modeli kojima se to moze isplanirati i optimizirati - flow kroz kamp kada se zna koji su glavni tokovi ljudi... Ima toga jos, seticu se vremenom... Vasi predlozi? Sta bi ste vi promenili, dodali, obogatili sadrzaj skupova???

Ne stigoh ranije da uploadujem video materijal... mlogo me zeza Upload na Youtube... Evo za pocetak jedan kraci klip o ekstrakurikulumskim aktivnostima :) Kad mi se malo razboravi internet okacicu jos klipova...

Pa sto se Vujo ne javi kada si bio u mom kraju??? Sutra dolazim na ispit i za inat cu da odem do Karaburme da obidjem drugara i necu da ti se javim !

Sve je to deo moto-folklora, kao i paljenje gume i ne znam ni ja sam kojih izivljavanja... Sad, sto neki u tome preteruju... pa u bilo cemu da covek nema mere i pretera, nije lepa slika...

Ne diraj zadnju gumu ako nije losa a nije koliko se secam, tesko ces naci drugu a i taj motor nema snage i brzine da je pojede, dugo traju gume na BMWima! To su retke velicine (18 i 16) i kada nadjes, skupe su Meni je na BMWu zadnja guma 120 i to je maksimum sto moze da stane na BMWa a da ne udara u kardan. Doduse, prepleten je zadnji tocak na 16" ali bi odstojanje od kardana trebalo da ostane isto...