Verovatno iz istog razloga kao i u MotoGP-u, neme finansijskog opravdanja za ulaganje u dalji razvoj 2T mašina - sve strožije norme o izduvnim gasovima i smanjena popularnost 2T mašina! Šta će im vrhunski motor ako nemaju kome da ga prodaju! Trke su pored prestiža vozača i konstruktora i odličan teren za isprobavanje novih tehničkih rešenja! Primer je R1 za 2009 godinu u kojoj je primenjen sistem rada iz M1 a da ne pominjem ostale detalje i podešavanja o kojima ni ne razmišljamo... Apropo priče o obrtnom momentu, vidim da neki mešaju obrtni moment sa snagom motora - te za neupućene predlažem ovaj tekst: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_content&task=view&id=51&Itemid=38 da ne pametujem i da ne prepričavam...

Voleo bih da se neko od iskusnih OFFroadera jave na ovu temu sa savetima oko: - Prednje vile - pritisak na koji da se "napumpaju" štapovi za različite vrste terena, posebno za skokove, uopšte teorija o tome šta se dobija tvrđim i mekšim ogibljenjem - Zadnje vile - ista podpitanja kao i u prethodoj stavki - Lanac - Da li je potrebno dodatno olabaviti lanac zbog velikog rada zadnje vile na zehtevnom OFFroad terenu, čime je najbolje podmazivati lanac za OFFroad vožnje, pesak, blato, prašina itd... - Unutršnje Gume - Pritisak prednje i zadnje i kolika je opasnost da se zbog manjeg pritiska u gumama spoljna okrene oko felne i povuče unutrašnju i iskida ventil? - Spoljašnje gume - koji tip za kakvu vožnju i ono što me posebno interesuje a to je kako se ponašaju BAŠ BAŠ hard enduro gume na asfaltu (grip, koliko se troše, koliko vibracija prave...) i da li su upšte za svakodnevne vožnje? Voleo bih da se jave ljudi koji stvarno imaju praktična znanja vezanu za ovu temu a da se diskusija oko ovoga ili onoga sprovede kada se dobiju odgovori na sva pitanja! Za zahebanciju i OFFovanje postoji OFF-topic! E, da, umalo zaboravih, na mom motoru imam DIDove "zlatne" felne koje imaju još jednu "rupu", verovatno za ventil ali ne znam čemu služi? Negde sam pročitao davno da postoje neke DIDove felne koje mogu da nose i Tubeless gume. Da li to tome služi?

Prikolica sa leve strane, Englez? Viljska vuce na 20te godine? V4 motor, HM....

haha, taj je

Lekcija br 5 – Skokovi! Skok je, verujem, najuzbudljiviji manevar koji možete da uradite sa svojim ljubimcem ali i jedan najrizičnijih! Sam skok se svodi na dobar odabir terena, položaja tela i dobre upotrebe kontrola (gas, kočnica...). Putanja je bitna kako bi imali dobar odraz – treba izbegavati kamenje, korenje drveća ili bilo kakvu drugu podlogu na kojoj zadnji točak ne bi imao dobar grip ili vas izbacio iz ravnoteže. Takođe je VRLO bitno da skokove vežbate na poznatom terenu, da proverite teren gde će te doskočiti, odakle će te skočiti i slično. Pri samom skoku, telo je u centralno-stojećem položaju, motor u nižem stepenu prenosa gde ima veći obrtni momenat. Ukoliko ste u višem stepenu prenosa ili je telo nagnuto više ka napred skočiće te sa „nosem“ na dole! Ukoliko ne preterate, možete i u tom slučaju da se bezbedno prizemljite, tako što će te dodati gas pri sletanju i povući se nazad pri doskoku. Sa druge strane, ukoliko skočite sa prevelikim gasom ili se previše nagnete nazad bićete u suprotnoj situaciji od prethodne – prednji kraj će vam biti previsoko i rizikovaćete da se prevrnete! U tom slučaju možete korigovati položaj u letu – stiskanjem zadnje kočnice. Tako će te iskoristiti inerciju zadnjeg točka da spustite prednji kraj. Naravno, pri kočenju će te stisnuti kvačilo! Pri samom doskoku je jako bitno da amortizujete deo udarca kolenima – naravno sve vreme skoka ste i dalje u stojećem položaju. Skokove treba raditi bez straha, kao što vas „žiroskopska“ sila točkova drži u ravnoteži kada ste na zemlji, tako će vas držati i u vazduhu! U početku možete vežbati sa sasvim malim skokovima dok se ne solobodite i savladate osnove! Kada jednom savladate strah i iskoristite skakaonicu od metar-dva visine pod punim gasom u drugom stepenu prenosa i preletite 4-5 metara, voleo bih da vidim tog ko će vam skinuti kez sa lica! Visinu i daljinu skoka možete povećati i sabijanjem suspenzije motora svojom težinom pre samog skoka – tako da se motor rastereti u trenutku odskoka. Kao da skačete trenutak pre samog motora, tj zajedno sa motorom!

Nije francuz!

Lekcija br 4 – Krivinarenje! Krivina će vam kod dugih OFFroad vožnji postati omiljeni deo, najviše zbog toga što u krivini možete i morate da sednete na motor. Prolazak kroz krivinu je otprilike jedini trenutak kada možete da sedite na motoru. No krenimo redom! Kod krivinarenja je bitno: raspored težine (prednji i zadnji točak), odabir najbolje linije, najboljeg stepena prenosa, količine gasa u različitim segmentima krivine i naravno ravnoteže! Ulazak u krivinu je najbitniji u celoj priči, treba podesiti brzinu za ulazak, što znači da se svo kočenje treba obaviti pre ulaska u krivinu, prebaciti u niži stepen prenosa i preći iz stojećeg u sedeći polozaj na motociklu uz istovremeno analiziranje krivine i traženja najbolje putanje kroz istu. Znači, pre ulaska u krivinu smanjiti brzinu, prebaciti u niži stepen prenosa kako bi imali više snage na raspolaganju pri izlasku iz krivine i sesti što bliže rezervoaru kako bi više mase preneli na prednji točak. Kada se smestite na sedište ili rezervoar, unutrašnju nogu izbaciti što više napred. Time prebacujete još više težine na prednji točak i koristite nogu da vratite motor u ravnotežu ukoliko prokliza! Kada sve to odradite možete dodavati gas tokom skretanja i na izlasku iz krivine! Sa gasom ne treba preterivati jer previše gasa dovodi do proklizavanja zadnjeg točka i zanošenja celog zadnjeg kraja motocikla. Osim ako to ne radite kako bi korigovali putanju kroz krivinu ili čisto radi atraktivnosti! Takođe pogled treba da bude usmeren tamo gde skrećete, ka unutrašnjsti krivine! Za razliku od ONrouda, kod OFFrouda će te se u krivinama naginjati na suprotnu stranu od motora, faktički ostajete skoro uspravni dok je motor nagnut – ne naginjete se zajedno sa motorom. Noga je naravno isturena napred i sa torzom čini pravu liniju kada gledate spreda. Tako možete najjače da „podignete“ motor nogom ukoliko je potrebno. Ukoliko u krivini imate izbočinu ili rupu koja prati tok krivine – to moze biti bedem pored staze, kolotrag traktora – isti možete iskoristiti da brže prođete krivinu. U takvim slučajevima možete da se nagnete zajedno sa motorom jer kolotrag ili izbočina ne dozvoljavaju da točkovi proklizaju, kao da se vozite na zidu! Takve krivine će te taško naći van staze ali kada ih nađete – zabava počinje!

Najniza temperatura po kojoj sam vozio je -13C, to je otprilike maksimum ili minimum koji mogu da izdrzim sa ovom opremom koju sada imam...

Mogao si da zamaskiras ime motocikla

Imas li neku malo bolju sliku? Vidim da ima dosta toga oko motora ali mi je tesko da razaznam sta je sta? Ne vidim da li su ovo pedale, ima li lanac sa druge strane motocikla, da li je moguce da mu je ovo primarni pogonski "lanac" ovako visoko postavljen na masini i gde? Mnogo toga mi nije jasno, najvise kockasti blok motora, ako je to blok motora uopste??? U pitanju je dvotaktni motor, rekao bih. Isprva mi je zalicio na specificni barr & stroud agregat ali samo zalicio, posle mnogo buljenja u sliku videh da nije... Moze li mala pomoc?

Prva fotografija bi bila bez premca da zenska ruka pise po muskarcevom desnom dlanu i da se na istom vidi burma bas tamo gde treba da bude! Onda ne bi bilo dileme o cemu se radi! Mada, ovako svako ima svoju verziju i svoj dozivljaj iste - sto je jos jedan plus! Opet kazem, ne razumem se u tehnikalije oko fotografije ali slušam pricu koju fotografija prica....

Ja glasah za prvu iako ne znam ko je u kom uglu, tj koja je cija fotografija. Uostalom, nije ni bitno, glasa se za fotografiju a ne za licnost Razlozi - cisto amaterski - kako ne poznajem karakteristike dobre fotografije (ekspozicija, osvetljenje, senke itd...) gledano na samo kompoziciju fotografije, na fotografiji holokaust, isuvise su mlade ruke za tatoo iz logora, ruke starijih osoba mogu da ispricaju pricu dovoljno za ceo roman, ceo zivot obelezen jednim brojem.... & bajdvej mislim da bi B&W fotografija definitivno poslala jacu poruku!

Meni je zena u cetvrtom mesecu! Otkako je saznala da je trudna nije htela da sedne na motor ni pod tackom razno! Podrzavam je u tome jer svake nedelje imam strasno losa iskustva u saobracaju i kulturi u istom da se i meni neki put ne vozi motor po asfaltu! Od baba koje pretrcavaju ulicu pa da cikica koje krecu da prelaze ulicu i kada im das zvucni ton da nailazis krecu da pretrcavaju a ti vec napravio luk da ga zaobidjes... To mi se pre dva dana desilo, da sam imao suvozaca popadali bi oboje to je garantovano! Doduse, da sam vozio suprugu ne bih isao 50km/h vec 40 ili 35...

Dobrodosao! Koja je to titula motonacelnik? Koja institucija?

Ja sam naglasio da je u pitanju dizanje na točak pri malim brzinama radi savladavanja prepreka. Moj XT na gas moze da se digne tek na oko 4RPM što je velika brzina kada motor hoćete da popnete negde, pa čak i na ivičnjak. Nije akcenat bio na točkarenju radi točkarenja već radi savlađivanja terena. Druga stvar, dizanje samo na gas na travi npr je manje-više nemoguće osim ako vozite 2T kross mašinu koja ima manje kilograma od mene jer će zadnji kraj samo da prokliza - jer zadnja guma jednostavno nem dovoljno gripa. Isto se dešava i kada je hladan asfalt i guma nezagrejana a kamoli na pesku, šljunku i travi... Vagu sam pominjao oako tek uzgred i naglasio da ima smisla samo ako neko ima želju da se rezmeće i preneo svoja iskustva u traženju iste... P.S. I ja sam čitao taj motomagazin, ti si me samo podsetio na tu vežbu P.P.S. slobodno komentarišite, forum je za to, kada sažvaćemo sve teme, pokupiću sve u jedan post da bude čitljivije!

Mogao bi, s'time što većinu manevara treba da radi stojeći na motoru dok ovaj sve vreme sedi... i nikako se ne bih složio sa vožnjom između drugara na kraju, nije bezbedno!!!

Lekcija br. 3 – Napredne vežbe Ravnoteža je naravno najbitnija kod vožnje motocikla, bez ravnoteže nema vožnje motocikla! Najjednostavnija vežba balansiranja je spora vožnja. Znači, stav je kao iz prve lekcije, sa dosta težine na prednjem točku i trudite se da vozite što sporije koristeći kvačilo i obe kočnice. Trudite se da vožnja bude glatka koliko god je moguće! Kada dosadi spora vožnja na pravcu, može se krenuti sa vožnjom u krug i vožnjom osmica! Kod vožnje u krug, korman treba da bude maksimalno zakrenut, pogled ka unutrašnjem delu kruga, tj. na stranu u koju se skreće a telo više nagnuto ka „spoljašnjosti“ kruga. Kada se savlada balansiranje pri sporoj vožnji možete se posvetiti vežbanju takozvane policajke – meni omiljenog manerva. To je zanošenje zadnjeg kraja motocikla korišćenjem zadnje kočnice ako neko ne zna šta je policajka. Stav je naravno stojeći, ne idite velikom brzinom u početku dok ne steknete osećaj, zatim stisnete kvačilo, malo se nagnete na jednu stranu, kao da hoćete da skrenete i pritisnete zadnju kočnicu jako da tačak zablokira momentalno. Ako idete većom brzinom, potrebno je da se više nagnete ka unutrašnjem delu kako bi ostali u sedlu, tj u ravnoteži. U zavisnosti od podloge na kojoj vežbate, zadnji kraj će se različito ponašati - najviše će klizati na travi – to je sigurno! Ovo je više od vežbe, tu tehniku skretanja možete primenjivati i u vožnji, kada je krivina kratka, uska, kada nema dovoljno prostora za okretanje ili kada jednostavno želite da napravite vožnju atraktivnijom! Ako nešto više volim od policajke to je dizanje na točak kvačilom! Nije to samo za pokazivanje, na terenu će te često prepreke lakše prelaziti ako prednji točak prebacite kao npr oboreno deblo, oštrije uzvišenje gde bi prednji točak sam udario ili rupa gde bi upao i izazvao prevrtanje! Jako je zgodno jer se motor može podići na zadnji bukvalno iz mesta! Počnite tako što ćete se kretati baš malom brzinom, za početak sedeći na motociklu, više ka zadnjem kraju, stisnuti kvačilo, malo dodati gas i oštrije pustiti kvačilo! Još jednom da napomenem da kvačilo kontrolišete sa najviše dva prsta, kažiprstom i srednjim, ostali su na ručici. Kada se motor ritne i kvačilo se prilepi, možete dodati još malo gasa kako bi se isti više propeo. VOMA bitno je da desnu nogu držite spremnu na kočnici kako bi brzo spustili motor ako preterate! Nemojte odmah da dižete točak previsoko, kako se krećete malom brzinom potrebno je malo više umeća da ne padnete levo ili desno, tj. da održavate ravnotežu! Što se više povučete nazad, to će prednji kraj biti lakši i više i lakše će skakati! Kada uvežbate malo dizanje i počnete visoko da dižete prednji kraj, uslediće logično pitanje koliko visoko mogu da podignem točak? Iako nema nekog praktičnog razloga da točak podignete maksimalno, osim razmetanja – posvetiću par rečenica i tome! Kada se motor nađe u takozvnoj vagi, nije potrebno mnogo gasa da bi ostao na točku i onda se može baš dugo voziti na jednom točku i što je atraktivnije, može se baš polako voziti na točku, brzinom ljudskog hoda, oko 5-6km/h! Tada svojim telom, gasom i zadnjom kočnicom balansirate da motor ostaje u toj tačci kada je u ravnoteži! Najlakši i najbezbolniji način da nađete „vagu“ je da okupite trojicu-četvoricu malo jačih da vam oni podignu prenji kraj motora dok ste vi na njemu i držite zadnju kočnicu. Naravno, motor je ugašen za to vreme. Vagu bi sami trebalo da osetite, trenutak kada se vaga napred-nazad, gde za malo naginjanje torza motor obarate ka napred ili nazad. Ako vam je lakše, nađite tačku na motoru koja vam je u ravni sa očima u tom trenutku kako bi znali koliko visoko sme da se podigne motor i tu tačku tražite kada samo budete podizali motor. Još jednom napominjem da noga uvek bude pripravna na kočnici ako preterate da vas bezbedno vrati na zemlju. Da bi vam to ostao refleks, od početka vežbajte da kočnicom a ne puštanjem gasa spustate motor. Još jedan savet, u početku kada god pomislite da će se motor prevrnuti, uvek ima još do vage – naravno ako motor dižete postepeno! Nije to nešto što se može naučiti za jedan dan ako uopšte zelite to da vežbate – ako ne, dovoljno je da uvežbate da prednji kraj izdignete jedno pola metra, što je neki maksimum prepreka koje možete da savladate, otprilike!

Meni je od vikenda do vikenda malo... moram svaki drugi dan bar pomalo... Ima li negde klinika za odvikavanje??

JAP agregat je, verujem 500cc, otprilike 1938 ili 1939 godina, mladji nije sigurno... pretpostavljam

Lekcija br. 2 – Kočenje Jedna najbitnih stvari a to je bezbedno zaustavljanje! Motor će se sasvim drugačije ponašati na kočenju van asfalta jer je grip mnogo slabiji i točkovi mnogo lakše i nekontrolisano klizaju! Prvo što treba uraditi pre kočenja je izabrati što ravniju poveršinu za zaustavljanje ukoliko ste u mogućnosti. Sledeće je zabaciti zadnjicu što više pozadi i bliže sedištu ali i dalje u čučećem položaju - kako bi preneli težinu na zadnji točak. Ruke sada skoro ispružiti kako bi se više pomakli unazad i kako bi imali oslonac jer će telo po interciji da gura napred. Kažem skoro jer ruke ne treba ukrutiti – tako nećemo moći da amortizujemo vibracije koje nam prednji točak prenosi. Takođe kolenima stegnemo motor kako bi imali što jači oslonac i kako bi isiti bio stabilniji. Koči se sa obe kočnice, prednjom i zadnjom, balansirano tako da ne točkvi ne zablokiraju. Uporedo sa kočenjem, kako smanjujemo brzinu treba i menjati brzine naniže kako bi smo mogli da posle brzog kočenja, brzo povratimo brzinu jer tu je i čar offroad vožnje u brzini! Najbolje je da odete na vašu omiljenu livadu jer ako savladate bezbedno kočenje na travi, kočićete uspešno na skoro svim terenima jer je trava među klizavijim podogama a opet među mekanijim i imaće najviše razumevanja za mekano sletanje ako napravite grešku. Jedna od najlakših i najjednostavnijih vežbi za početak je uzastopno stajanje i kretanje. Znači krenete oštro motorom par metara i onda zabacite telo nazad dok potpuno ne stanete. Tada prebacite telo napred, držeći motor u mestu u ravnoteži i krenete opet par metara i onda ponavljate kočenje. Motor je sve vreme u prvom stepenu prenosa i kočenje počinjete baš onda kada treba da promenite stepen prenosa. Tako ćete uvežbati koliku će silu istrpeti podloga pre nego točak prokliza i ući će vam u podsvest refleks da prebacujete težinu kod kočenja. Naravno kočite sa obe kočnice! Sledeća vežba je malo teža i ako imate neki teži motor i ozbiljnije gume sa kramponima, najverovatnije da nećete uspeti da je izvedete na livadi. Cilj je podići zadnji točak u vis kočenjem prednjom kočnicom ili kako već nazivaju stoppie! Sada pre kočenja treba sesti na sedište što bliže napred, takođe se nagnuti napred kako bi se što više težine prebacilo na prednji točak. Ako uspete da podignete zadnji kraj i preterate u istom, tj. previše podignete zadnji točak samo pustite prednju kočnicu i vraćate se u stabilan položaj sa ba točka na zemlji. Trudite se da to radite na što je moguće ravnijoj podlozi. Opet ponavljam da ćete u tome tešku uspeti bez guma sa doobrim kramponima! Cilj ove vežbe je što veća kontrola prednje kočnice i balansirenje motorom... uz dosta vežbe i upornosti moći ćete da vozite i po nekoliko metara na prednjem točku! Sledeća vežba će vam pomoći da zadržite kontrolu na motociklom i kada prednja guma izgubi grip po pritiskom kočnica. Potrebno je da nađete malo rastresitiju podlogu, finu prašinu, plitak pesak ili sličnu klizavu podlogu. Vozite u drugom stepenu prenosa, znači ne sporo niti prebrzo sa telom zabačenim što više pozadi, držeći motor jako nogama kako bi ga što bolje kontrolisali! Kada obavimo sve radnje pred kočenje, stisnemo samo prednju kočnicu bez zadnje i bez kvačila, dovoljno jako da točak zablokira. U početku to raditi na kratko, kako bi videli šta se dešava u tom trenutku i kako se isti ponaša. Ono što je sigurno je da ćete morati balansirate i koristite kontra-upravljanje kako ostali u ravnoteži! Čim povratite upravljanje motociklom ponovo stisnite prednju kočnicu i balansirajte dokle god možete, čim primetite da više ne vladate motorom, pustite kočnicu i ponavljajte... Vremenom ćete moći da duže skijate prednjim točkom ali nikako više od jednog metra. Isto možete raditi i sa zadnjim točkom, samo što težinu prebacite napred, kao kada radite stoppie, sednete na sedište i pritisnete zadnju kočnicu. Trudite se da klizanjem zadnjeg točka upravljate telom a ne kontriranjem na upravljaču. Ako već nemate osećaja, naginjete se na stranu suprotnu od one na koju hoćete da zabacite zadnji kraj. Ako pokušavate da kontrirate samo prednjim točkom, velika je verovatnoća da će zadnji točak sustići prednji i tada padate. Kada ubežbate kočenje zadnjom, radićete kontrolisane slalome i po desetak metara niz livadu! Najbitnije je da naučite da kontolišete prednju kočnicu jer je ona najbitnija, kao i kod ONroad vožnje ali nikako ne zaboraviti zadnju kočnicu!

5 osnovnih vestina Stajanje Sa sveukupnom popularizacijom OFFroad vožnje, trebalo bi i teroretski da se potrepimo znanjem jer se tehnike OFFroad vožnje umnogome razlikuju od ONroad vožnji. Kako se često pominjalo da na forumu manjka OFFroad teorije potrudiću se da vam prenesem neka svoja iskustva i znanja koja sam stekao proučavajući literaturu koja se bavi ovom tematikom. Nadam se da će se uključiti i iskusniji OFFroaderi te ćemo na kraju sastaviti jedno opšte-korisno štivo! Kako je teorija obimna a moje vreme ograničeno, lekcije ću objavljivati kada i kako stignem tako da će između istih biti vremena i za diskusije, pitanja i naravno ispravke ukoliko negde pogrešim! Dakle, Lekcija br. 1 Prvo i osnovno kod OFFroad vožnje je stajanje na motociklu! Iako vaše magarence ima sedište, dok sedite na motociklu ne možete prebacivati svoju težinu u toku vožnje tako lako kao što bi radili stojeći. Takođe se ograničava i sloboda kretanja motocikla ispod vas kada ga pritisnete svojom težinom. No da krenemo redom, postoji 6 ključnih elemenata na koje treba da obratite pažnju kod pravilnog stava na motociklu: - Na fudastere će te stati tačno unutrašnjom ivicom potpetice ili štikle tako da ne može noga da kliza po fudasteru ili nedaj bože sklizne sa njega. Ukoliko imate baš hard-core, zašiljene fudastere, unutrašnju ivicu pete ćete postaviti unutar fudastera. Ukoliko često idete na OFFroad vožnje, preporučio bih kupovinu ovih fudastera jer je sa njima maltene nemoguće da vam noga sklizne sa istih u toku vožnje, što može biti izuzetno opasno! Pravilno postavljenim stopalom na fudasteru, na kome ćete provesti većinu vremena tokom offroad vožnje obezbeđujete čvrst stav na motoru i precizno upravljanje nožnim komandama – menjačem i zadnjom kočnicom. - Kolena treba da budu blago savijena i isturena napred, tačnije njime treba da obuhvatite i stegnete motor otprilike na satavu seišta i rezervoara – u zavisnosti od dimenzija i proporcija vašeg motocikla. Naravno, nećete besomučno, non-stop stezati motocikl, tako nećete izdržati ni 5 minuta vožnje! Motor ćete stezati po potrebi, u zavisnosti od terena po kome vozite ali svakako kolena trebaju biti priljubljena uz motor da isti zadrže ako krene da ispada iz ravnoteže. Kolenima ćete najviše i upravljati motociklom ali i o tome nešto kasnije... Kolena su savijena kako bi njima ublažili sve neravnine terena kojim vozite. Primera radi ako prelazite preko izbočine, motor će poskočiti gore i vi ćete naravno u kolenima apsorgovati udarac motora. Znači nećete i vi sa motorom poleteti nagore već će gornji deo tela ostati u istoj ravni u kojoj je bio. - Kičma treba biti blago savijena, da ne kažem pogrbljena kako ne bi trpela manja opterećenja prilikom udaraca. Pod udarcima naravno mislim na ritanje magarenceta ispod vas. Celo telo treba da radi kao amortizer, da se savija i izdužuje u zavisnosti od zahteva terena. - Laktovi treba da budu izbačeni ka napred, znači voziti sa raširenim laktovima kako bi se lakše kretali i jače držali upravljač motocikla. - Glava treba stajati u osti sa upravljačem, naravno vertikalnoj osi i pogled treba biti usmeren ka napred na stazu kojom vozite a ne u prednji točak kako bi to na prvi pogled izgledalo. Time omogućavate ravnomerniji raspored težine koji bi trebao da bude 50:50 zadnji i prednji točak. - Uvek držite kažiprst i srednji prst na kvačilu i prednjoj kočnici. Time umnogome skraćujete vreme reakcije. Nikako nemojte celom šakom, sa sva četiri prsta stiskati ručice jer vam se upravljač može oteti iz šaka. Pravilno držanje tela je nešto što treba vežbati. Najjednostavnija vežba je da na nekoj livadi postavite čunjeve u jednu liniju i vozite cik-cak između njih. Možda izgleda dosadno ali verujte da kada posle nekoliko minuta vežbanja počnete da povećavate brzinu i zabacujete zadnji kraj kod skretanja i magarence počne da driftuje po livadi – zabava baš tada počinje! Posle 15 minuta ćete iskopati baš svu travu i moraćete da premeštate čunjeve... Sve vreme obratite pažnju na svih 6 gore navedenih tačaka pravilnog stava na motociklu i videćete posle par pomeranja čunjeva razliku u tragovima – biće širi i dublji od kopanja zadnjeg točka. Na kraju ćete se iznenaditi brzinom kojom prolazite poligon! P.S. Umesto čunjeva možete i možda je bolje postaviti automobilske gume...

Otkako je pocela sezona lova, nedeljom ne idem na voznje! Ne sto mislim da ce me pomesati sa medvedom vec sto ce me namerno gadjati jer im rasterujem divljac! Odlican je klip! Da je i meni drustvo u voznjama....

Spojene dve teme! Ako uhvatim vremena ukljucicu se i ja P.S. Znao sam odgovor na prvo pitanje - JAWA

HM, XT izvlači maksimum iz mene... maksimum XTa još nisam dostigao... može on mnogo više... barem tako volim da verujem...

Ponedeljak, najteži dan u nedelji, barem meni, naročito sada kada mi ostalo sitno, vrlo sitno do kraja služenja vojske... Kako nisam sebi mogao da dozvolim da ovaj dan pamtim po toni kupusa koju sam čistio za kiseljenje u vojsci, reših da iskoristim onu crkavicu što je zovu vojnička plata da napunim rezervoar i odem u nekom nepoznatom pravcu! Pod punim rezervoarom naravno mislim 5 litra goriva, tj za 500din što je nešto više od 5 litara otkako je pojeftinio! Nikad više do toga nisam ni sipao u rezervoar, tešim se ne može da stane Al i taj rezervoar od 500din može da pruži MNOGO zadovoljstva ako se iskoristi kako treba! Kada kažem iskoristi kako treba, naravno mislim na OFFroad vožnju! Dakle, rezervoar je pun kao i stomak (doduše stomak malo puniji) i spremni smo da siđemo sa asfalta i uputimo se na neku od OFFroad staza! Kako je ponedeljak, odlučujem se da probam neki novi pravac! Dobra strana života na selu je što OFFroad ima gde hoćeš, evo sad kad poorem njivu imaću OFFroad teren u zadnjem delu dvorišta... Imam želju da se provozam kroz neku šumu, al ne obične vrbake, već staru šumu sa visokim drvećem, gde mena puno sitnog rastinja o koje stalno zakačinju i koje se uhvati za sve što štrči sa motora... Kada se vratim sa takvih vožnji imam trave na motoru da hranim zečeve dva dana (pod dva dana podrazumevam jedan solidan obrok). Krećem ka moravskim vrbacim u nadi da ću naći neku šumu gde može malo da se izvoza neki ozbiljniji OFF... Tu nailazim na blato! Iako mnogi jedva čekaju da padne kiša i raskvasi teren, ja sam vazda izbegavao blato jer na vožnje idem u trenerci (ima se - može se) koju žena pere... a gomilu blata na trenerci ne mogu tek tako da opravdam a posebno što onda ona to neće da stavi u mašinu pa moram sam da perem! Šta uradi emancipacija od bračnog života (P.S. mašinu sam joj ja kupio). Ovog puta nema izbora, mora se kroz blato! Vozim se tako traktorskim putevima koji su svako malo pa blato! Kako mi to ne prija a i već sam obuću izblatnjavio, okrećem kroz vrbake koji su sada prekriveni lišćem i jeva nalazim put kroz gusta stabla... Mlad je vrbak i nije još uvek razređen... Malo tako vozim kroz netaknutu prirodu, malo krot vrbake pa naiđem na puteljke i naiđem na baš netaknutu prirodu! Šta ćeš, ima nas svakakvih al da naiđem na deponiju usred ničega, to mi nije jasno! Koji je mozak vozio traktor ovuda i isvratio đubre kada nema nijedne deponije u blizini... Nastavljam dalje kroz malo stariju šumu! Postoji puteljak koji pratim, sada već malo oštrijim tempom ali šiblje mi nimalo ne prija, ono udara po kolenima, niske grane zveče po kacigi, srećom sam prste zaštitio štitnicima na kormanu! Jedina gore od šiblja i granja u vožnji kroz šumu je oboreno drveće i odsečene grane... kako je ovo pretežno topolova šuma, to je još i gore jer je kora topole izuzetno glatka... pošteno sam se oznojio dok sam ispreskakao one grane koje jednostavno nisam mogao da zaobiđem! Kada sam se iščupao iz šume, pošteno se umorivši, sledilo je mukotrpno čupanje trave sa motora, što je ujedno služilo i kao mali predah! Izbijam na neku čistinu što mi izuzetno prija posle one šume! Postajala mi je i klaustofobična na trenutke dok sam se lomio preko granja... Ovo je neki sponemik nasred njive, tačnije na međi izmađu dve njive za koji nisam ni znao da postoji! Vidi se da je bila spomen ploča sa prednje strane ali sada više nije tu. Mogu samo da nagađam kome je posvećen... Koristim prečicu preko njive, iako maksimalno izbegavam da vozim po posejanim njivama ili na njivama na kojima postoji neka kultura, sa koje nije skinuta letina... Današnji seljak je u teškom položaju i još fali da mu neki zaludni bajker upropašćava useve... Ova je srećom sveže posejana i seme nije ni klijalo a kamoli niklo! Nastavljam dalje prema Velikoj Moravi, dan je skoro na izmaku a ne postoji ništa lepše nego zalazak sunca na reci, još ako ako je zalazak nizvodno od toka reke pa se sunce na izmaku okupa talase crvenom bojom... No, ima još da se vozi do reke, naročito kada kao ja istražujete puteve kojima nikada ranije niste išli pa vam nije bitno da stignete od tačke A to tačke B, već da putujete od tačke A pa do tačke do koje već stignete... Nailazim na OFFroad playground koji je tek u izgradnji, skoro su počeli sa kopanjem i zatičem kolegu koji kopa tu, isto kao i ja! Stariji Yamahin rođak: On kopa dole a ja kopam gore, puteljkom! Nastavljam dalje pravcem u kome je otprilike reka! Neke od ovih staza ovde bukvalno ne vode nikuda! Završavaju se rupama, koje su pretpostavljam probna kopanja u potrazi za peskom! Najgore je okrenuti se u takvim situacijama! Okretanje šestarom ovde ne pomaže jer podloga fini pesak i zemlja i ćopava tone, te se mora ručno okretati, napred nazad! Tu najviše energije potrošim! U neko doba, kada sam uboo neki puteljak koji nije dead end, silazim do reke i jurim krivu Moravu do tačke gde je tok u liniji sa zalaskom! Onaj ko je prvi pomenuo ispravljanje krive drine, nije bio na Moravi! Srećom, nije mi trebalo puno da nađem jedno fino mesto za posmatranje zalaska: Tu sam proveo skoro pola sata! Uživam da kada se navozam po prirodi nađem neko zabito mesto, gde nema ljudi, nema buke civilizacije i osluškujem tišinu prirode! Šumarci u daljini izgledaju kao da su u požaru, sada već poluogolele grane sa žutim lišćem okupanim krv crvenom bojom zalaska izgleda kao užarena masa... Uživanje je, ne čuju se ni bageri koji po ceo dan urlaju i kopaju šljunak; njima je takođe potreban odmor! Kako je već dan otišao, ne dolazi u obzir da se vratim istim putem, ko ponovo da se probija kroz one gudure ili još bolje da ubode isti put! Pratim put koji su utabali kamioni koji svakodnevno odvoze šljunak i pesak sa Morave, negde ću već izaći, znam pravac kojim treba da se krećem i vozim! Put je izutetno utaban i dozvoljava da se vozi sa malo jačim gasim, čisto da se malo doda adrenalina, lakše se spava uveče! I tako sam ja peglao dok nisam uleteo u nasut šljunak na putu! Neko je skoro prosu šljunak, tu je put malo ulegnut, tj, silazi dole pa se penje gore i verovatno je bilo blatnjavo! Ni sada mi nije jasno kako ja tu nisam pao jer su u trenutku oba točka počela da proklizavaju, jedan na levu a drugi na desnu stranu... To me je ohladilo u trenutku! Iako sam kroz to proleteo za sekundu, jedva dve jer sam išao skoro preko 80km/h, meni je to trejalo kao 10ak sekundi! U takvim kritičnim trenucima se vreme uspori, barem jedno 4-5 puta! Ne mogu da objasnim taj fenomen ali sam ga više puta doživeo! Dalje nastavljam malo mirnije, već je pao mrak i da se survam negde, teško da bi me neko našao pre jutra! Kući dolazim sav mokar od vožnje, sa prašnjavim pantalonama i patikama, u međuvremenu se blato sasušilo pa se srećom skida trljanjem! Za svaki slučaj pantalone stavljam sam u mašinu koja čeka jeftinu struju da pere! Ne peru mi se ručno posle onakve vožnje... Ne bih da ovaj ponedeljak pamtim po ručnom pranju pantalona već po vožnji koju sam vam upravo prepričao...