Na Borskom jezeru se i nismo nesto provele.... Pored praznih plaza, jedne kafane i jedne kelnerice nije bilo nikog.... Ljudi kao da su u zemlju propali.... valjda se uplasili onih silnih pretnji o losem vremenu, a nama i dalje nista. Toliko smo vesto i dobro izbegavele lose vreme da je bilo previse dobro da bi bilo istinito...... Rasha je bila gladna, a kad je gladna onda to nije dobro. S obzirom da smo poneli ostatke mesa iz kafane u kladovu, ostalo je da nabavimo hleb i nekakvu salatu da podmazemo pleh. Brze bolje Makica ode do restorana da kupi hleb, ali kako je odlican pregovarac, ugovorila je da nam oni prodaju hleb i neku salaticu, da nam daju kompletan bestek za jelo i mesto na terasi restorana. Gospodja Dusha je bila sjajna! pored ljubazne usluge i osmeha, pruzala nam je i zabavu pokusajem da nas fotografise. Ali ta prica je ne prepriciva pa je stoga ovde necu ni pominjati.... Onda se odjednom sve promenilo....... Vec smo i same shvatile da se vreme menja i da ne obecava. Ja sam ubrzo promenila svoje misljenje o teoriji ljubljenja oblaka kad se kisa srucila na Borsko jezero. Setnja nije bila moguca, voznja jos manje. Dan se pretvorio u noc, a iz muzicke kutije je trestao neki grozni domaci pop iz devedesetih godina koji se ponavljao kao pokvarena ploca. Posto nismo imale pametnijeg posla uvatile smo se fotoaparata i fotkale se...

I dalje nas prati fantasticno vreme i savrsena temperatura za voznju, uprkos upozoravanjima dragih nam osoba da tamo i ovamo grmi i seva, da liju kise, padaju gradovi i duvaju vetrovi. Mozda previse ozbiljne pretnje i prikazivanje loseg vremena. Ja bih to objasnila kao ljubav medju oblacima. Kada se oblaci ljube i vole, onda citav svet zatreperi! Tutnji od vatrenih poljubaca i duva od strastvenih zagrljeja.... a nama je i dalje lepo vreme..... Dok cekamo da se skupimo na skretanju ka Borskom jezeru, malo i poziramo za fotografisanje.... Kad smo se skupile, jos jedno sklockanje pa fiju briju prema planinama....

Pimnice.... Potpuno autenticno mesto. Ostalo onako kako je i bilo pre mnogo, mnogo godina. Po guzvi koja je bila rekla bih da je jedna od glavnih turistickih atrakcija ovog kraja. Jedan cika kaze da je danas aktivno oko stotinjak podruma vina, dok je nekada bilo aktivno oko 300 Danas tu niko ne zivi.... Uglavnom ljudi dolaze po potrebi kad se najave turisti ..... Kupile smo i mi po par litra domaceg vina.... Onda smo polako onim strmopizdom krenuli nazad ponovo do Ribolovca. Grupna fotografija i idemo dalje put Borskog jezera....

Sledi jutro.... Zbog raznih fizioloskih potreba, neke od nas su morale posto poto popiti kafu i rasaniti se.... Uz kaficu nam se pridruzio i nas dobri domacin koji je i dalje bio pod utiskom veselog putujuceg cirkusa. I posto je cirkus bio JOS SAMO DANAS U VASEM GRADU, dobri domacin je odlucio da nas povede do Negotina i preda nas Ribolovcu na dalje mazenje i pazenje. Nasem domacinu se pridruzio jos jedan proslovecernji motoras cije ime nisam ni zapantila jer nije bas mnogo bilo prilike za razgovor. Siroma je od nase brbljivosti ostao da cuti, a mozda mu je maca jednostavno pojela jezik.... Ideja pratnje zenskog konvoja je bila sjajna nasem dobrom domacinu.... nama ne, ali nakon tako ljubaznog doceka, zrtvovanja vremena, utrosenih veselih trenutaka i svega ostalog, nismo mogle to da odbijemo.... Put do Ribolavca je protekao uglavnom sa suzama pod zenskim kacigama. Nenad je kao nas vodic uporno mahao desnom i levom nogom kako bi nam obelezavao rupe na putu. U nekim trenucima je mahao i sa obe noge pa smo pomislile da je tu mozda neki bunar.... Razno vrtenje prstiju nisam razumela pa sam cesto gledala u nebo misleci da mi kaze da se kvari vreme. Vrhunac konvoja je bio i prijatelj koji je sve to tako lepo odpratio svojim motorom tako sto je sve vreme vozio za nama s ukljucenim svim mogucim svetlosnim signalima. Tako nas je valjda stitio od vetra i medveda..... Zene su ipak resile da prekinu sprdnju i smejuriju, jer je ipak opasno smejati se pod kacigma kao sumanut! Makica je prva pokazala da je sve to smara pa je ubrzo prestigla naseg nam vodica i ostavila nas daleko, daleko za sobom.... Ja sam ubrzo resila da mu na neki nacin objasnim da smo se smorile pri brzini od 60 km/h pa je stoga i pozurio. Elem, predao nas je nasem sledecem domacinu Ribolovcu...... Sta reci.... sem pravi domacin..... Docekao nas uz osmeh i obiman dorucak. Izvrsio pregled motora i sitne popravke istih gde je to bilo potrebno. Podelio je svoj dom i uprkos poslu posvetio nam vreme. Posto sa nama nije mogao do Pimnica, organizovao je svog i naseg kolegu Debeljana da nam bude vodic do tamo. Da smo same krenule, nikad ne bismo nasle to mesto..... Hvala Debeljanu na strpljenju i vodjenju do Pimnica! Ribolovac prima porudzbine za dorucak.... Domacin kakav se samo pozeleti moze! Ne operecujuc, dobrog srca, ljubazan i gostoljubiv! Hvala na svemu! Put do Pimnica je bio uglavnom divalj. Put los, dobra i dosta brza voznja s obzirom na uslove. Nekoliko puta se prelazi pruga bez puno obavestenja o istoj. Rastinje kraj puta nije videlo svoje vlasnike decenijama pa nam je davalo neverovatan utisak da se vozimo kroz dzunglu... Te fotke nemamo, mozda Maja ima, jer smo pomalo zurile. I dalje nema traga od kise i nevremena.

Uh, uh,..... koliko utisaka samo za jedan dan, "Ljudi, ajmo da se smestimo pa da se malo odmorimo, meni se spava" rece Sandra E pa trt milojka! Nema spavanja..... Nas dobri domacin je morao da nas provede kroz grad,.... pa boze moj stigao je putujuci cirkus pa moramo malo na korzo..... Obilazak grada..... Ja kao sviram violinu.... Lepo smo obisle citavih 200 m pesacke zone i ubrzano smo zavrsile obilazak kulturnih znamenitosti. Meni je bilo tesko da odredjene clanove posade odvojim od izloga, ali ako se sve to radi uz salu onda prodje bezbolno...... medjutim, nema jos odlaska na odmor...... Mora jos koje pivo da se popije.... Bilo je tu i udvaraca, bajkera na rrrrrr masinama naravno, ali to se ne vidi na fotki.... "Ma kad cemo vise da se odmorimo"? "Sto si dosadna! Cekaj da stane kisa i da popijemo jos po koju"!! E pa vala dosta smo popile! Vreme je da okoncamo ovaj dan, lepo se odmorimo pa da sutra nastavimo dalje.... ....E pa nece moci! Bar ne ove noci!! Priupitah naseg dobrog domacina da li u Kladovu ima djipoteke. Kaze on: "Ima, ima, veceras ce verovatno biti puno zbog kraja skolske godine". "Odlicno", rekoh, "ja nisam bila na takvim mestima godinama. Vreme je da se zene malo i provedu"... Ipak smo uspele malo da se odmorimo, presvucemo i pokazemo nase lepe gacice gazdi koji inace ulazi bez kucanja.. ... i krenusmo u provod..... Jedan kisobran za 4 ribice bez bitange.... E, a onda je krenuo raspad sistema..... Sta reci..... za sada bez reci..... a posle komentar... ......i eto..... tako je bilo te veceri.... Profa i ja smo se vratile malo ranije kao matoriji deo ekipe, dok su ove mladje lumpovale jos citavih pola sata ;D Valjda ih je grizla savest pa nisu htele vise.... Inace, te veceri su se rodile mnoge anegdote koje cemo prepricavati i dugo pamtiti... neke od tih su prica o popavoj zeni, gazdi djipoteke ili mladicu sa skele, preskakanje kapije u sred noci i otkljucavanje vec otvorineh vrata Te veceri: Maja je dosla do zakljucka da celavi ljudi strasno prde i podriguju... Rasha je shvatila da cak iako ne poznaje Srpski sund i kic, nije tesko igrati uz isti.... Makica je utvrdila da joj se ne svidjaju celavi rrrrrrr-ovci Profa je bila srecna jer je nakon 17 god ponovo u djipoteci iako joj je bilo jako tesko da tu muziku zameni Rammstein-om meni je bilo tesko da zamislim Miles Davis-ovu trubu umesto one prave plehane domace. Bez obzira na sve ovako smo prepricale taj provod i ovako se dogovarale za drugi dan.... Sve u svemu sizenje, ludenje.....

..... Posto je putujuci cirkus ponovo bio na broju, i posto smo vec skupile dovoljno brojeva telefona i raznih ponuda (uglavnom pristojnih), krenule smo dalje put Kladova uz krilaticu : "JOS SAMO DANAS U VASEM GRADU" Bespotrebno smo se brinule za put, za koji smo saznale predhodnih dana, da je u losem stanju. Valjda su dobre cike koje odrzavaju puteve cule da ce neke lude zene proci tuda, pa su brze bolje da ne bi doslo do nekakvog dar-mar-a, pokrpili sve rupe i rupice. Uglavnom pocistili odrone sa puteva i lepo i uredno podsisali travu. Kroz tu deonicu nije se spustalo ispod 80km/h. Neki djavoli su dali sebi oduska pa su i malo brze vozili. Posto mi zene ne vodimo racuna na strogu organizovanost kao muski deo populacije tipa: leva noga, rupa s leva ili desna noga rupa s desna ili obe noge koje oznacavaju rupe svuda oko nas, mi smo se dogovorile da svaka vozi svoju voznju onako kako joj to mogucnosti dozvoljavaju i da ne moramo bas da se vozamo u strogoj koloni. Svaka je uzivala u svojoj voznji, a opet se sastajale na vidikovcima i vec unapred odredjenim tackama, i dalje zajedno uzivale i prepricavale sta smo dozivele na ovoj deonici puta. izgubljena ovcica vraca se u stado Bilo je i omanjih popravki, ali srecom tu je bilo i strucno lice..... Malo uzivanja preko puta glave Decebala.... Lepo smo odvozale ostatak puta do Kladova, a sledeca stanica nam je bila kafana kod Edi-a u Kladovu. Tajming savrsen. Parkeranje nasih vernih konjica, Nenadov dolazak autom i spasavanje stvari od kise. Upadamo u kafanu i pljusak momentalno pocinje..... Nenad, domacin u Kladovu Brizne zene su porodicama slale poruke da su dobro i veselo stigle..... Kafanisanje kod edi-a... ... inace smo i tu bile primecene, pa smo dobile i po turu piva, dobrog zajecarskog.... ...

I tako u Lepenskom Viru smo stale kako bi: proverile rezultat u fudbalu (koji nas u stvari ni malo nije zanimao) popile jos po jednu kaficu.... piskile.... igrale se dzungle, tigrova i ostalih zivotinja..... i naravno uzivale u krajolicima i bile zahvalne "pink" generaciji koja je ostala u svojim sivim gradovima i ostavila prirodu ne upropascenu nama jednostavnim ljudimo koji umemo da cenimo autenticnost odredjenih krajeva, zanata .... I tako putujuci cirkus ide dalje...... U Donjem Milanovcu smo cekale OF ROAD ekipu (Profesorka i Rasha) pa smo pokupile po koji broj telefona i dalje fasciniranog auditorijuma... Pogodi ko je dobio zekine usi!

Fotografija ima u neverovatnoj kolicini! upravo prelistavam i ne znam koju da ne stavim. Svaka fotografija je bar donekle uspela da uhvati trenutak srece, ali ne onoliko koliko je srece zaista bilo. Pa evo, za pocetak da vas upoznam sa likovima ovog putovanja: Slilvana (koja vise nije Silvana nego Profesorka) Profesorka je inace izabrana za Predsednicu naseg virtuelnog moto kluba na ovom putovanju. Osoba sa zlatnim osmehom koja nikad nije izgubila ono decje u sebi. Voli da skrguce zubima nocu dok spava i ne podnosi glupave muskarce. Makica koja je dokazala da nije samo brza na stiklama, vec i u raznim drugim situacijama. Brinula se da nam ne fali ni jedan dinar iz novcanika pa se cak i potrudila da u njemu nesto i ostane. Sjajan pregovarac sa trgovcima u obaranju cena. Ima srce veliko kao bivsi SSSR a u njemu ima mesta za svakog od nas. Maja Pravi jedan veseli devojcurak. Bila je zaduzena za fotografisanje i namestanje foto-aparata na najneverovatnijim mestima za samookidanje. Zato smo skoro na svim fotografijama uvek zajedno. Uvek utrcava u kadar. Ne ume da skine osmeh s lica cak ni kad spava. S njom bi svako mogao na put oko sveta. Kalina (koja je u Kladovu prekrstena u Rasha) Rasha, zimogrozljiva i nezna kao pupoljak. Uveseljava svakog coveka svojim ruskim akcentom koji joj daje neverovatan sarm. Ume da bude izuzetno nezgodna kad je gladna stoga je preporucljivo cesto i pomalo je hraniti. Najvise se radovala kupanju u blatu na Zdrelu, s' toga je i put produzen za jos jedan dan kako ta divota ne bi bila preskocena. Sedi ukrivo na motoru i od zadovoljstva dok vozi cesto se moze videti kako mrducka glavom ili srecno pomera telo levo, desno Sandra (jos uvek mi Makica nije udenula neki novi nadimak) posto je tesko okarakterisati sebe, to cu prepustititi drugim devojkma. Tesko je izreci i napisati kako je sve proslo. Zapocinjem 5 puta i isto toliko puta brisem. Jednostavno, ne postoje prave reci koje bi okarakterisale ovo hodocasce. Ljudi kazu trista ljudi, trista cudi. Nas je bilo pet i zaista smo sve bile razlicite. Svaka je imala odredjen momenat u kojoj je dozivela vrhunac srece na ovom putu. Svaka od nas je plakala od srece u razlicitim momentima okruzena razlicitim pejzazima, ali uprkos toj razlicitosti, sve smo disale kao jedno. Sve zajedno smo bile kao jedno bozanstvo. Putovanje nam je pocelo od susreta sa Profesorkom u Pancevu. Prvu pauzu smo napravile u Sumarku u Delibatskoj pescari na putu do skele, gde smo se i bolje upoznale. Vec se tu pokazala zenska dovitljivost i snalazenje. Kako fotografisati sve nas, ili bar deo nas u pokretu: Po sistemu pljuni pa zelipi i obmotaj malo flasterom i selotejpom sve se moze. p.s. svsta se moze naci u zenskim torbama.... ishod akcije je: Uspeha bas i nije bilo jer smo zaboravile na jedan detalj, a to je da je motor bio na copi dok se to lepilo, pa su u voznji napravljene fotke koje gledaju skroz u desno. To je brzo ispravljeno, ali fotke kao dokaz nemam. Aparat je Majin, pa cekamo nju da postavi iste. Onda je dosla voznja na skeli.... Vetar je bio jak, talasi ogromni pa smo morale u odredjenim momentima da se drzimo za skelu kako ne bi popadale. Voznja je bila divna i uglavnom mokra. Nakon skele, usledila je voznja od Rama do Srebrnog jezera. Po meni, Srebrno jezero nije nista posebno. Podseca na Adu Ciganliju. Komercijalizovno mesto za otimanje para i pruzanje lose usluge. Ipak smo iskoristile tu pauzu za setnju i poneku detinjastu vragoliju. a dok smo se mi setale, ljuljale, jele sladoled i ostalo, "ergela" se odmarala. 'ajde sad jedna grupna fotka pa da krenemo dalje.... Inace, kao sto ce se primetiti dalje na fotografijama, svako je dobio od nekog "zecje usi" aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Pa ovo je Golubac na moru!!!!!!! Kakvi divni krjolici, fantasticno vreme, divna voznja i jos bolja ekipa. Profesorka, Profesorka, pa opet s pljugom u ruci Putujuci cirkus je izazivao fascinaciju mnogih slucajnih prolaznika. Neki su se zaustavljali da nas priupitaju QUO VADIS DOMINE ? a neki su se osecali kao potencijalne mladozenje, pa zamalo da ostanemo bez jednog clana stada. Sreca nasa, te je traktor bas i nije toliko fascinirao kao ni mladozenja, pa je nakon voznje od 50 m, Makica ipak resila da se vrati stadu i da nakon kraceg divokozarenja, nastavi put sa nama. ...srecna sto nas nije napustila i posla novom domu, cvrsto sam je stegla u znak srece i zahvalnosti... idemo dalje....

to je zato sto su nekada muskarci nesposobni da odrade stvar kako treba..... bez ljutnje.......

draga, zaboravila si zdrelo i termalne izvore ;D ;D

SMIZLA pocela da KOCI? Zezaj, zezaj.... al meni masina radi, i mogu na stazu...... a ti?

cini mi se da si danas malcice promenio misljenje kad si gurao svog sv-a bez sojki, i pritom se oznojio kao prase,,,,,, dakle? bitno je tvoje misljenje, kao profesionalca.....

bravolina, cura fina!!!!

ja nemogu da verujem da je jos nisi prodala!!!!

ja sam danas bila silom prilika u urgentnom... ( meni je super, muz uganuo nogu) videla sam decka..... poprilicno naduven, desno oko zatvoreno i plavo, glava poprilicno razbijena i krvava, ali dise i svestan je..... nije bas bio raspolozen za neki razgovor..... bice mu dobro....... samo da sledeci put ponese i kacigu!!!!

evo jos jedne zene...... ajd sad dalje da tema ne ode opet tako daleko!!!! zene javite se !

btw.... dobar ti je avatar! ne menjaj ga,,,,

BRAVO!!!!!! sad pravac na adu h. i ne zaboravi da zvrcnes pre nego sto krenes......

uh laknulo mi... sad jos mozda mogu i da se prikljucim. Ovog vikenda nikako ne bih mogla zbog raznih komplikacija... ma sigurna sam da ces naci vremena za drugi datum.....

glasam da ta slika bude u avataru ! svaka cast na dobroj fotki!!!

e pa svaka cast !!!! brzo si ga prodao !

... prosli put je objasni sta NE treba da se radi, a ovaj put sta treba!!! Pozz za NIKOLU!!!! he he, tako je ! jos par sitnica pride. Zao mi je sto ti nisi bio da i ti malo ucestvujes al sam predpostavila da se jos rostilja !

superiska moram priznati da sam se upecala na onom snimku koji si napravio u zagori-u.... he he, strecnuh se ! uspela fora! bravo, bravo, bravo....

i ja bila danas u prepodnevnim casovima i imala posvecenog ucitelja samo za mene..... ;D