Bez panike ! nigde ne gori! Da sam htela da se vozam sama ili sa par prijateljica ne bih otvorila ovakvu temu na forumu, prema tome, svako je dobrodosao. I onako znamo da je Makica najbrza i da nju sigurno niko nece pratiti. Ovo je otvoren poziv za sve devojke. Ja licno mislim da je malo brza voznja zabluda! Jos je hladno, hladan asfalt, rizla a mozda negde i sneg. Sama odlucujes da li ides ili ne. Nemoj da te baba roga Makica uplasi! Jes' da ima rogove na kacigi ali nije bas toliki djavo

Za sada nas se skupilo 15.... 1.Sandra 2.Livija (Zrenjanin) 3.Buffy 4.Silvana 5.Maja 6.Nela 7.Ljilja 8.Bastetus 9.Nancy 10. Beba 11. Ljilja S. 12. Violeta 13. Sandra M. 14.Dragana R 15.Tamara (Pixelina) 16.

A ti onda dodji!

Nancy nije nikakav problem! jos uvek je zima. za sada si ti 9 prijavljena. S obzirom da je zima cilj nam je da se vratimo a ne da jurimo. Na kraju krajeva, put je jednostavan (samo pravo ) a ako zaostanes neko ce te cekati! dakle za sada spisak ide ovako: 1.Sandra 2.Livija (Zrenjanin) 3.Buffy 4.Silvana 5.Maja 6.Nela 7. Ljilja 8.Bastetus 9. Nancy

Moze

He he... Plasim se samo da mu ne bude neprijatno medj' toliko zena!!! Za sada jos nisam uspela da stupim u kontakt sa onim tamo na kosmaju. Nesto im je telefon u kvaru! Skupljamo se preko kojekakvih foruma i FB-a pa cu ja dodavati na spisak one koji me kontaktiraju a nisu na forumu. Za sada se zna da idu: 1.Sandra 2.Livija (Zrenjanin) 3.Buffy 4.Silvana 5.Maja 6.Nela Mozete se slobodno dodati na spisak... (mislim na dame ) Svaki predlog je i vise nego dobrodosao. Nedajte da vas ovaj kijamet obeshrabri. Tamara duso, zovem te da mi objasnis kakav ti je taj vozac

Odakle si? Možda bi mogla da iskoristiš gostoprimstvo neke bajkerke ili bajkera džentlmena Ako bi ti isla lako bi se dogovorili....

He, he.... To Silvana i ja najbolje znamo.... a pri tom je i sve bezbolno a ne kao kod čika zube...

Drage moje dame, Danas mi je ptičica šapnula da će 20.03 biti čitavih 16 stepeni, pa mi je palo na pamet kako bi mogle da se okupimo, malo se provozamo i družimo. Ako bude sve tako kao što mi je ptičica javila, i još nas posluži sreća pa se otope svi snegovi i osuše putevi, mogle bi baš da otvorimo sezonu. Ideja je da se ne ide daleko od Beogrda zbog samo 16 stepeni, i dana koji još uvek nisu tako dugi. Meni je palo napamet da bi mogle da se provozamo da Baba na Kosmaju, tamo ručamo, možda iskoristimo nešto od relax programa koji nudi hotel Country Club i krenemo kućama već oko 16h. Ja lično nikad nisam bila tamo pa ne znam ni šta da očekujem. Ako imate neki predlog, bilo bi lepo da ga iznesete pa da zajedno odlučimo gde ćemo. Pozvane su i sve forumašice koje ne voze motore, a na forumu su (one bi mogle da dodju autom). Nama koje vozimo motore, biće nam drago da vas ubedimo kako je krajnje vreme da počnete da vozite, a možemo i da vam otkrijemo i trik kako da odluku o vožnji mototra i kupovini istog vaši najbližnji prihvate vrlo lako. Dakle, drage moje dame, hajde da se dogovorimo gde ćemo!

Ma nije to on! To je njegova Schauma ! ;D ;D ;D

Izgubila ti se fotka negde usput.....

Hvala !

Ljudi, ne pratite temu kako treba i mrzi vas da citate u nazad! Da ponovim jos jedan put! Karting staza ada huja ne radi ponedeljkom! Vikendom se odrzavaju karting trke pa nemogu se voziti motori!

.... a boga mi i da se vozaju, a na forume ce kad padnu snegovi!

kartodrom ada huja ne radi ponedeljkom!

a sta bi s poplavom?

Nema sta vec smo se dogovorile. Prvo ista ekipa ide na more da se malo brcne a onda se pravi plan za put u Bosnu, ali cemo to sve nakon mora. Kad razradimo detaljan plan, onda konacnu odluku kacimo na forum i skupljamo zene za put... Hvala svima na komplimentima.... :-*

samo se ti hvali!!!!! sledeca voznja je naj verovatnije u septebru a u pitanju je BOSNA ;D

ima smisla naravno! I sama znas da je ideja da se napise 5 putopisa, 5 vidjenja putovanja, s toga ne odustaj! eto mozes jos veceras da pocnes.....

Hvala devojke sto ste ispunile vase obecanje o putopisu!!!

O Zdrelu nema mnogo potrebe govoriti.... Po meni to nije vredno ni pomena. To je prikaz kako na najbrzi i najefikasniji nacin upropastiti prirodno bogatstvo. Termalni izvori okiceni sa puno kica, neukusa, preterivanja i zivom (neki to zovu) muzikom. Do duse, moram da priznam da su nasim umornim butnim i guznim misicima prijali baloncici termalnih voda. Sto se mene tice zabava vredna citavih 20 min. S obzirom da je tu bilo i kaca sa blatom, dragoj nam Rasi je uslisena zelja da se kupa u njima.. Fotografije sa Zdrela ja nemam ali znam da ih Maja ima. Mozda ce neko drugi opisati Zdrelo u malo boljem svetlu.... Ostaje mi da kazem jos samo par stvari.... Mnogima od nas je ovo putovanje promenilo zivot. Zvuci pateticno ali tako zaista jeste, a to ce se tek videti u periodu koji ce doci. Vecini od nas nije bilo lako odluciti se za putovanje zbog milion razloga. Ja npr nisam bila sigurna da cu krenuti uopste. Do poslednjeg trenutka sam se borila sa ostankom kod kuce zbog teske operacije psa koja se desila dan pred polazak. Rasa se bojala otkaza i morala je naknadno, u sred putovanja da laze i maze sefa da je bolesna. Makica je vec dva dana luda od kolicine ispita koje ima. Ni njoj bas nije bilo sve jedno. Profesorka bas i nije imala neku podrsku za ovo putovanje, moglo bi se reci. Jedino je Maja bila spremna na akciju odmah i sad. ... Uprkos brigama i pune sumnje uputile smo se u avanturu... ona je donela mnogo.... Spoznale smo ponovo ko smo i sta smo. Setile smo se odakle poticemo i zasto smo tu. Prepoznale sebe u mnogim portretima i pejzazima. Izasle iz kolotecine svakodnevnog dosadnog zivota. Utvrdile gradivo voznje motora i zavolele svoje konjice jos vise. Dobile smo komplimente od svojih supruga na ovaj ili onaj nacin, i priznanje da smo posebne. Zapocele smo nesto i necemo to jos zavrsiti, jer ovo je samo pocetak, a nastavak sledi vec uskoro.... ...

..A dok smo cekale taj izuzetan dorucak, morale smo da proverimo da li je zaista temperatura tog izvora 26. I zaista je voda topla... Kad smo doruckovale jedan od obroka koji cemo dugo pamtiti i lepo se skvasile, morale smo jos malo da se slikamo. U medju vremenu kako bi jos iskoristile dedino gostoprimstvo Pokazale smo da sestrinska ljubav nema granica... Evo i cistih konjica spremnih za nastavak putovanja. A evo malo i nas.... opet... Kod dede cemo se sigurno vratiti, u to nema sumnje.... Ovaj deo je bio izuzetno stur recima, ali to je zato sto smatram da je i ovo sve vec napisano previse. Fotografije govore hiljadu reci..... Dalje put vodi ka Zdrelu, i Rasinoj jedva docekanoj destinaciji....

I sad vec odprilike mozete da naslutite zasto je meni bilo tesko da opisem ovo.... Domacini su vise nego ljubazni i gostoprimljivi. Sve moze i nista nije nemoguce. Na imanju se pored pecine sa vrelom Krupaje nalaze i termalni izvori i izvori hladne vode. Mlin koji funkcionise i mali ribnjak. Sve je prirodno i domace kod dede. Pogaca se pece svakog jutra i uvek servira topla. Rupicasti sir se pravi od mleka njihovih krava i jaja prze od njihovih koka. Sve je autenticno, i nista nije preterano i pretenciozno. Sve je umereno, blago, jednostavno i lepo. Toliko postovanja prema prirodi nisam odavno dozivela.... Resile smo da ostanemo jos bar sat ili dva kod dede. Steta je odmah sesti na motor i ostaviti sve tako lepo, bajno i sjajno. Sveza pastrmka za dorucak je bila neminovna kao i rupicasti sir i vruca pogaca... Vadjenje pastrmke za gladne zene Uskoro i na tanjiru! Mljac, mljac Evo i jednog osmeha koji oslikava citav ovaj osecaj..

..... Posto smo se dobro najele kad smo stigle kod dede, resismo da otvorimo i jednu flasu vina. To je ono vino koje smo kupili u Pimnicama za svega 99,99 sto nam je Makica uspela da sredi.... Culo ukusa i mirisa se probudilo. Tisina je bila raj za nase usi nakon brujanja motora pod kacigama. Od silne euforije, smeha i zadovoljstva preguranog dana, ne znam ni sama kako smo se nasle u krevetu. Svih 5 zena je zaspalo u istoj sobi deleci krevete. Rasha se momentalno obeznanila i krenula put snova. Sve smo se vrlo brzo ucutale jos se samo kratko vreme culo kreketanje zaba i slabo rominjanje kise..... a onda..... MEDJU JAVOM I MED SNOM Miris lipa se sirio od nekud, al' ne bas iz blizine. Izmaglica iznad reke je izgledala potpuno nestvarno. Sunce koje je vec davno izaslo je svojim zracima obasjavalo i najmanje kapljice rose i sinocne kise pa je sve tako nekako sjajilo kao u snu. Paleta boja je bila do te mere bezobrazna da sam morala da prestanem da buljim u takvo neverovatno plavetnilo kako ne bih slucajno oslepela. Kako ne bi bilo da preterujem ili da sam mozda u neku ruku pateticna, evo, pa fotke ne lazu!!! Na ovoj fotografiji je bazen sa toplom izvorskom vodom od odprilike 26 stepeni Inace na Dedinom imanju nalazi se vrelo reke Krupaje. Reka izvire iz ove pecine koja se vidi na fotografiji. ...evo jos malo boja....

Jedan pljusak je zamenjivan drugim i tako satima..... Dobro raspolozenje je zamenjeno blagim paranojama..... Silvana je planirala te veceri da stigne kuci. Ja sam vec pocela da se brinem kako to suvise dugo traje i kako moramo da krenemo kakav god pljusak bio.... Maja je morala da odspava malo na klupi kako ne bi i ona bila uvucena u blage nam paranoje. Rasa je stalno slala poruke s pitanjima kako je vreme u Beogradu..... Razni planovi za nastavak puta su pljustali na sto kao kisa. Jedino je Makica strpljivo citala bajate novine od prosle nedelje nadjene na nekom stolu i uporno govorila: "Cekajte jos malo, jos samo malo proci ce"..... Tako i bi.... ...al tek nakon par sati ludila i cekanja.... Krenule smo oko 18.00 Tada je kisa jos po malo padala i pratila nas usput jos samo par kilometara, a onda se desio neverovatan prizor! Sunce je granulo i izazvalo neverovatnu paletu boja preko Crnog vrhe dalje prema Zagubici. Put je bio dosta naporan s obzirom da je nevreme spiralo blato i sljunak na put. I opet su zene odlucila da svaka ide svojim tempom i da se cekamo kad vec mislimo da smo dovoljno poodmakle jedna drugoj. Makica nas je odavno presisala jer kao iskusna i kao najbrza ne samo na stiklama cesto se dogadjalo da je na nekim fotografijama nema.. Pejzazi u magli potpuno neverovatni, a mi kao kucici u liftu stajemo na svakom mogucem stajalistu kako bi ovekovecile taj momenat... A onda nailazimo na Makicu, ili mozda bolje reci ona nailazi na nas jer joj je bilo dosta cekanja a boga mi je nabrala cveca pa veli daj da vidim da se s ovim trapavim nesto nije desilo..... Sreci naravno nikad kraja. Put do Zagubice je protekao kod svake od nas tiho i bez puno reci. U tim momentima svaka je verovatno pustila po neku suzu na sam prizor nas zena koje kao zmija spustamo se niz planinu i ostavljamo veliki deo puta za nama.. ovih momenata nema na fotografijama..... bilo bi i glupo skrnaviti takve trenutke.... Sreca se nalazi ni na nebu ni na zemlji U vrelo Krupaje stizemo vec poprilicno kasno. Profesorka odlucuje da nas napusti cim nam pokze put do dede, ali je ubedjujemo da je potpuno suludo sad ici put Pozarevca, Smedereva i Kovina U Banatsko Novo selo. Pao je mrak a cekaju je i serpentine na kojima ima dosta sljunka i blata. Kako je putujuci cirkus zastao da kupi cigarete i razne grickalice, selo se okupilo i rasirenih usta gledalo u nas. Kad su videli Makicu, mislili su da je djavo dosao po svoje.... Ponovo obratite paznju na njene svetlece rogove na fotografiji...... ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D Nakon domace vecere kod dede, hrkanja, groktanja i ostalog, zene izjutra ocekuje pravi raj na zemlji. ali o tome verovatno tek sutra..... :-*