Odmah potom smo otisli i do sektora Dog Red koji se nalazi tacno ispod Omaha memorijala i muzeja. Evo kako izgleda kad dodje plima.

Krvava Omaha Neposredno ispod americkog groblja, nalazi se plaza Omaha (tacnije njen sektor Easy Read). Ovo je plaza poznata po najvecem broju zrtava u toku Saveznickog iskrcavanja 06. juna 1944 godine. Dugacka je 8 kilometara a sirina, zavisno od plime i oseke, varira za citavih 275m. Na plazu se naslanja ukosen teren i litice koje su ponegde visoke do 30m. Nemacki plan bio je da se invazija zaustavi na samoj obali, tako da odbrana po dubini gotovo da nije ni postojala. U samoj vodi bile su postavljene metalne i drvene prepreke, za koje su bile vezane PT mine. Njihova uloga je bila da sprece prilaz brodova, a da se u vazduh digne svaki koji to pokusa. Sve ove prepreke bile su povezane bodljikavom zicom i dodatno minirane protivpesadijskim minama. Obalska odbrana se sastojala od citavog niza pesadijskih i artiljerijskih bunkera, povezanih podzemnim hodnicima. Svi sektori plaze bili su pokriveni vatrom ukopanih puskomitraljeza, minobacaca, automatskih bacaca plamena, PT topova i ukopanih kupola tenkova. Americka obavestajna sluzba je potpuno omanula u proceni snaga odbrane. Misleci da posadne trupe cini samo 716. pesadijska divizija (ciju polovinu kadra cinili dobrovoljci prikupljeni iz raznih republika SSSRa ), nisu ni predpostavili da je Romel na samu obalu doveo snaznu 352. pesadijsku diviziju. Ova divizija je u svom ''organskom'' sastavu imala i artiljerisku regimentu topova 105mm i 150mm, sto je nanelo najteze gubitke napadacima. Napad na Omahu je poceo nesto posle 6h artiljerijskim barazom sa brodova i napadom bombardera na obalske bunkere. Misleci da su branioci pobijeni ili potpuno kontuzovani snagom eksplozija, krenuo je prvi talas pesadije. Medjutim, sve je krenulo naopako… :-[ Prvo su se zbog prepreka i dima koji je prekrio orijentire, pogubili desantni camci koji su prebacivali pesadiju. Iskrcavao se ko je gde stigao. Oni koje eksplozije na preprekama nisu raznele, na samoj liniji isrcavanja docekala je uraganska vatra iz mitraljeza i paklena minobacacka paljba. Dosta se njih i podavilo pod tezinom opreme. Mozete vrlo lako da zamislite uzas koji nastane, kada se spuste prednja vrata desantnog camca, a unutrasnjost sa daljine od 200-300m zaspe direktna vatra MG -42 (1200-1500 metaka u min.) cal.7.92mm. Svako ko je imao tu srecu da puca iz ovog lepotana (JNA je imala verziju M53, cuveni Sarac), posebno kad je montiran na svoje tronozno postolje, zna kako prolazi meta. Karakteristican zvuk, kao da cepate veoma dugacak komad platna. Amerikanci su ga dobro zapamtili. Vecina iskrcanih u prvom talasu bila je mrtva ili teko ranjena. Tehnika potopljena i unistena i pre nego sto se dovukla do plaze. Ono malo prezivelih krilo se iza prepreka koje su virile iz vode. Da bude jos gore,iskrcali su se inzenjerci koji su morali da te prepreke miniraju kako bi plazu ''otvorili'' za prolaz tenkova. Zadatak su ispunili, ali po cenu sopstvenih I zivota vojnika koji su se nasli na ''pogresnom'' mestu. Krv,delovi tela, spaljeni i razbacani delovi vojne opreme prekrili su svaki komad plaze. Ali kao sto uvek biva, sreca prati hrabre. Usled pogresne navigacije i nerazumevanja poruke, koju su dobili od svoje prethodnice koja je napadala stenu Pointe du Hoc, vod Rendzera (spec.jedinice) iskrcao se na Omahu. Ovaj vod posebno obucenih i motivisanih boraca, bio je kljucan za reorganizaciju razbijenih jedinica i njihovo pokretanje u napad . Uz pomoc ''Bangalore torpeda'' dignute su u vazduh zicane prepreke. Grupice napadaca polako su pocele da se probijaju izmedju nemackih polozaja. Iako su i dalje trpeli velike gubitke, amerikanci su uz pomoc bacaca plamena, granata i uz neposrednu artiljerisku podrsku svojih razaraca, osvajali jedan po jedan bunker. Borbe oko plaze trajale su jos skoro dva dana. Tek 9.juna spojile su se americke trupe sa Omahe sa britanskim snagama na plazi Gold, a dan kasnije spajanjem sa Utah plazom formiran je planirani mostobran. Cena je bila samo na ovoj plazi preko 3000 mrtvih, ranjenih i nestalih. Mi smo prvo posetili sektor Easy Red.

Americko groblje iznad plaze Omaha ( Colleville-sur-Mer) Najvece americko groblje u Normandiji, vecini poznato po tome sto su na njemu snimljene scene pocetka I kraja filma ''Saving Private Ryan''. Teritorija groblja je u znak zahvalnosti Francuske predata u ''vlasnistvo'' USA, a o njoj se brine direktno najvisi americki drzavni vrh po odluci Kongresa. Na groblju je sahranjeno 9387 poginulih americkih vojnika, a grobovi su okrenuti prema zapadu, kako bi gledali prema USA. Mesto je uvek puno turista sa svih strana sveta i americkih veterana iz razlicitih ratova. Na samom groblju se nalazi i mali memorijalni muzej, u kome mozete da odgledate nekoliko kratkih filmova o danu D. Zanimljivo je da pri ulazu u memorijal (posto se i on racuna u americku teritoriju), prolazite kroz skoro iste sigurnosne provere kao da nameravate da putujete avionom. Posto je ''pametnjakovic'' iz sigurnosne sluzbe, posle skenera ipak zeleo da otvori svih 4567 dzepova na mojoj Givi torbi, tu smo proveli dobrih 20 min. Nisam izdrzao da ga ne pitam koji je smisao tolike manijakalne pretrage, posto je mala verovatnoca da bi se neko sa torbom punom eksploziva zajurio medju mrtve. Odgovor nisam dobio.Sto bi rekao Miskov tata....propisi su propisi Dodjoh u iskusenje da uzmem pelcer. Mnogo lepe muskatle ;D Steva iz Micigena. Tek da se ne kaze da nismo ''u svakoj corbi mirodjija''. Istina, prodjosmo tako kao da smo se uvek borili na pogresnoj strani… Put za Valhalu.....

Basse Normandie Kad sam prvi put ugledao putokaz za Caen, ''mozdani'' vremeplov me prebacio u '44 tu. Sve godine provedene u ucenju,citanju, istrazivanju, gledanju filmova itd...dobile su svoj smisao. Zena je tek sad shvatila smisao nosenja sklopivog asova u motoru. Iskopas rov pa u njega parkiras motor….ko je bio u vojsci zna o cemu govorim. Polako ulazim na teritoriju kojom ''suvereno'' vlada Waffen SS Korpus ;D, nervozno iscekujuci iskrcavanje sile koja se gomila preko puta Kanala. Nismo se zaustavili u bivsoj prestonici Viljema Osvajaca, posto sam iz sve snage zeleo da se sto pre docepam obale. Vozeci sve uzim putevima severno od Caena, iza svakog ugla sam ocekivao da vidim Pantera, sa cije kupole komande izdaje Max Wunsche ili Tigra na kome sedi Michael Wittmann. Na svakoj raskrsnici cekao sam da naleti Kurt ''Panzer'' Majer na BMWu R75, dok se u prikolici voza Fritz Witt . Moj verni Stroma zagazio je prvi put pesak Normandije na odseku Juno, u mestu Courseulles-sur-Mer. Toliko smo se bili obradovali, da smo zaboravili da slikamo taj trenutak. Posto smo stigli neposredno pred najveci francuski praznik 14.jul pad Bastilje (moram priznati da gluplji povod za tako veliki praznik nisam video) ,sve sobe u mestima na samoj plazi bile su zauzete. Odlucili smo da smestaj nadjemo u mestu Bayeux, koje sam zbog svog centralnog polozaja jos ranije odabrao za opciju br.2. Bayeux je mali srednjevekovni gradic sa prelepom katedralom iz 1077g, u kojoj se cuva njihovo najvece blago - cuvena tapiserija iz Bayeuha. Tapiserija je 17 metara dugacak ''strip'' na platnu, koji opisuje normansko osvajanje Engleske.Iako je stara 19 vekova, tapiserija je u odlicnom stanju I neprocenjiv je izvor za istrazivanje perioda u kome je vladao Viljem Osvajac. Za razliku od ostalih priobalnih gradova Bayeux nije stradao tokom bitke za Normandiju 1944. i bio je medju prvima koji su oslobodjeni. Posto smo doneli odluku da u Normandiji,Bretanji i dolini Loare isprobamo francusku varijantu ''seoskog turizma'', Bayeux je bio prvi grad gde smo prekinuli sa tradicijom odsedanja u ''sterilnim'' hotelima ''zvucnih''imena. I nismo se prevarili..... Domaca atmosfera, domaca hrana (vince,sirevi,hleb i ostale slastice), preljubazni domacini, prostrane, ciste i uredne sobe, uredjene baste....jednom recju za mene 100 puta bolje od hotela. Svi objekti u kojima se domacini bave turizmom ovoga tipa, imaju sertifikat od nadleznih organa, pod strogom su kontrolom drzave i rangirani tako da turista nikada ne dobija ''macku u dzaku''. Cena varira od toga da li spavate u privatnom dvorcu iz srednjeg veka, koji je sredjen kao da je iz njega upravo izasao Luj XIV :o, ili u kuci koja izgleda kao ova u kojoj sam ja imao svoj stab. Sad mi je u potpunosti jasno sto su se ovde Nemci toliko dugo zadrzali, i sto su Normandiju tako ocajnicki branili. ;D ;D Jos je vaznije to sto ovakvu vrstu smestaja mozete naci i u najzabacenijem selu u Francuskoj. Samim tim omoguceno vam je da bez preterane bojazni gde ce te da spavate i sta ce te da jedete, opusteno putujete po ovoj velikoj i prelepoj zemlji. Ocigledno profitabilan i proveren sistem, koju bi zarad naseg dobra mogli lako da primenimo na nasim prostorima, bez potrebe da se pravimo pametni i izmisljamo ''toplu vodu''.

Racunam ''krsine'' stare 100 godina pa ko veli, daj da se u tradiciji nasih prostora malo ''izivljavam'' nad slabijim. ;D ;D Samo oces...cvrc... :'(

I konacno krenusmo ka Normandiji, zemlji ''kultivisanih vikinga'', Viljema Osvajaca,mog omiljenog Camembert sira i Calvados jabukovace. Da ne bi ispalo kako obidjosmo Francusku a Ajfelovu kulu ne videsmo :o prosli smo kroz Pariz jednim od 45893 autoputeva koji vode kroz ovaj ''gradic'' ;D Sam tranzit je trajao oko 2h mucnog probijanja kroz potpuno zagusene saobracajnice. Milina.... :-[ Ajfelovu gvozdeni toranj razgledali smo ''iz daljine'' Na benzinskoj pumpi blizu mesta Saint-Ouen-de-Thouberville, sreli smo grupu old timera koji su isli na trke u Le Manu. Veselo drustvance koje svake godine ide na ovu vrstu provoda. Posto smo se i mi u toj tacki odvojili od ''glavnog'' autoputa ka Normandiji, jedno vreme smo isli u istom pravcu. Voze oni u onim svojim smesnim kapicama ''a la Djenka'' i salovima koji vijore na vetru...120km/h...140km/h...160km/h. I pored straha da ce da mi otpadnu koferi, ''nagario'' ja svog dorata 180k/h, namestio samozadovoljni kez i krenuo da preticem ''stare krseve'' ;D ;D ;D .....i tu shvatim kolika sam budala :-X Plaseci se valjda, da ce kreten sa natovarenom ciganskom cergom (Strom +GIVI) da se raspadne, ISPRED njihovih predragih, nalickanih i ulastenih masina (a samim tim da svojim otpalim delovima ne pogodi neki od njihovih lepotana), SVI u koloni dadose gas. Ne znam od cega su te masine, ali za samo nekoliko trenutaka od njih ostadose samo tackice na horizontu, a mene je tokom celog daljeg puta prosla volja za kur...njem. ;D ;D

Trazio si SUPER idiota - evo ti ga! S obzirom da znamo cime ti je budzet ogranicen (''Beogradski sindikat'' peva na tu temu ;D), ovo je prava igracka za tebe. Nije preterano veliki a kazu da lepo radi. A nema jedan nego 3 displeja Doktor je onoliko iskritikovao 40D pa sam morao da mu dodam neko pocetnicko pojacanje . ;D ;D ;D

Hvala svima na pohvalama. Nastavljam cim ''uhvatim'' malo slobodnog vremena.

Odmah posle ispracaja u vojsku ;D ;D

Najbolje je da pitate neke moje bivse ucenike kakav sam bio. Danka napr. ( http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&action=profile;u=1258 ) iako ''slika'' mozda nece biti toliko realna, posto sam tada bio stariji samo 10 godina od onih kojima sam predavao A skolstvo je odavno otislo u p.m. pa sam zato i pobegao iz njega.... :'( Nisam ja Doctore kriv sto se tu resavala istorija modernog sveta. I da ne bude zabune, na vreme je sam je upozorio gde nameravam da je vodim. Jos ces da mi kazes da je ledena pustinja Norveske zanimljivija od bojista Lorena i Normandije ??? ;D Pa ovde bar imas priliku cesce da sretnes neku ovcicu ili kozicu, a i kisa ne pada bas SVAKI DAN. ;D A ovo sto si napisao na kraju....to je bilo prosle godine ;D ;D Otkud ti Zmijo znas sta su to ''radni dani'' i kako ja sad tebi da objasnim sta je to ''pauza za topli obrok'' ??? ??? ;D pa u tvoje obrazovanje ;D ;D To si u pravu. Evo prosle godine sam ga poducio sta je to Kajmakcalan, i eto njega ove godine kako ''metla'' na 2500m. Upravo tako.Da ne pomisli neko da je Francuska zemlja uzasa. ;D Auuu.....ovo stvarno misam ocekivao :o :o ;D

Potpuno si u pravu. O tom staklu razmisljam vec duze vreme. Mislim da je vrlo verovatno sledece ''na spisku''

Put nas dalje vodi do dobro poznate oblasti Champagne i prestonice sampanjca Reims. Iskreno od ovoga grada sam ocekivao vise. Stari centar grada u kome se i nalaze sve znamenitosti vredne pomena, relativno je mali. Najznacajniji kulturni objekat u gradu je nadaleko ponata katedrala iz trinestog veka Cathedrale Notre-Dame. http://en.wikipedia.org/wiki/Rheims http://en.wikipedia.org/wiki/Notre-Dame_de_Reims http://en.wikipedia.org/wiki/Champagne_(wine_region) http://en.wikipedia.org/wiki/Mo%C3%ABt_et_Chandon Ova katedrala Gotskog stila, bila je krunidbeni hram francuskih kraljeva, njih 26. Mozda je najpoznatija ceremonija koja je odrzana 1429, kada je Jovanka Orleanka, posle svojih herojskih pohoda u njoj krunisala za kralja Charlesa VII. U tom trenutku Francuska gotovo da nije ni postojala, okupirana i podeljena izmedju Engleza i mocnih osamostaljenih feudalaca. Pravao bogastvo ovog grada, nisu kao sto je uobicajeno njegove zgrade i palate. Pravo bogastvo je u podzemlju.Skoro citav grad je jedan veliki vinski (sampanjski) podrum. ;)Kad se ovome doda da samo ovdasnji proizvodjaci imaju pravo da na svoje penusavo vino stave oznaku CHAMPAGNE (sav ostali svet moze da napise samo da je vino proizvedeno po metodi sampanja) shvatite o kakvom ''rudniku zlata'' se radi. Na zalost, mi smo stigli kasno popodne, pa je bilo kasno za turisticku turu koja obilazi nekoliko kilometara, najvaznijih i najpoznatijih vinarskih kuca. Stigli smo samo da u ovoj radnji koja se nalazi tacno preko puta katedrale, kupimo flasu Moët et Chandon sampanjca i malo prosetamo po gradu. Posto je samo par sati posto smo napravili ove snimke pocela klasicna letnja oluja, vratili smo se u hotel i jedva sacekali da se nas omiljeni pjenusac ;D ohladi. Sutradan smo se jedva probudili, iako nas je cekao dug put ka Normandiji.

Eto resenja!!!! ;D ;D ;D Nekom rat-nekom brat....kaze narod...preduzimljiv duh svuda vidi $ :o ;D ;D ;D

Ne daj Doktore da nas ovaj ''rdjavi'' zavadi ;D

Fleury-devant-Douaumont Selo umrlo za Fancusku ( village mort pour la France ), jedno od sest mesta u Verdenskoj regiji sa istom sudbinom. Sve do 1916 godine, ovo je bilo jedno tipicno mirno francusko mesto, ciju je seosku svakodnevnicu remetio samo zvuk voza, koji je prolazio na liniji Verden - Douaumont. Te godine se sve promenilo. Sa udarima prvih granata, 422 stanovnika dobilo je naredbu da pokupe samo najnuznije i hitno se evakuisu na neko drugo mesto. Niko od njih nije mogao ni da sanja u sta ce se pretvoriti njihov rodni kraj. Pakao artiljerijske pripreme poceo je krajem februara.Do pocetka maja, od kuca su ostali samo temelji. Do kraja bitke nije bilo ni njih. Sav teren je denivelisan i nekoliko puta ''okrenut naopacke'' do dubine od preko 8 metara. Od pocetka napada pa sve do sredine avgusta 1916 mesto na kome je nekada bilo selo, prelazilo je'' iz ruke u ruku'' bukvalno dan za danom. Neprekidni jurisi nemacke pesadije zasipali su rovove (ili ono sto je ostalo od rovova) kisom metaka, rucnih granata i zapaljenim mlazovima goriva iz bacaca plamena. Bojni otrovi su korisceni u tolikoj kolicin,i da se maske vise nisu ni skidale. Artiljerija obeju strana, uzimala je svoj danak. I ovde je Francuska po cenu ogromnih zrtava, izdrzala. Nemci nisu uspeli da zauzmu Fleury-devant-Douaumont, i time otvore sebi put ka Verdenu. Cena je odbrane je bila ogromna. Desetine hiljada poginulih i ranjenih i jedno mesto koje je nestalo. Zbog zatrovanosti zemlje i ogromnog broja neeksplodiranih granata, teren je ostao potpuno neupotrebljiv za normalan zivot. Posadjena je suma, verovatno sa zeljom da makar priroda pokusa da ispravi ili prikrije, ono sto je covek unistio. Da bi se odala pocast zrtvi Fleuryja, 1918 je doneta odluka da selo ostane u oficijalnom spisku francuskih naselja. Fleury ima i danas svog gradonacelnika napr. Na osnovu aerofoto snimaka iz vremena pre 1svr. rekonstruisana je trasa ulica i pojedinih vaznijih objekata u mestu. Posetilac moze da vidi imena ulica, mesta gde je bila kafana,pekara,crkva, pojedine kuce i sl. Prizor je utoliko uzasniji dok se setate ovim ''selom duhova'' a stepen razaranja jasniji, kada vidite da ni 90 godina kasnije, priroda nije uspela da ni malo ''izravna'' teren prostom erozijom. Jedan krater guta drugi. Bio je ovo kraj nase ovogodisnje posete Verdenu. Veliki broj spomenika i tvrdjava nismo stigli da obidjemo, ali sam siguran da cu se Verdenu vratiti jos nebrojano puta. Tanja je odlucila da me saceka ko ''ljute makine'' Verovatno nije bila ispunjena verom u rad posleratnih ekipa za razminiranje ;D ;D Iz jednog ''neformalnog'' razgovora, saznala je da skakutanje po kraterima bivsih bojista, moze aktivirati upaljac neke zaostale ''granatice'', pa je tu uzivanciju prepustila meni. Na svu srecu, nije se culo ''kabuuuuuuuummmmmmm ;D ;D :o''

Posto je Sunce pocelo da nemilice przi, odlucio sam da moju dragu odvedem na jedno prijatnije mesto. ;D Fort De Douaumont Ovo je jedna od najvaznijih tvrdjava u sistemu fortifikacija Verdena. Splet pogresnih odluka francuskog GS i citavog niza srecnih okolnosti po Nemce, doveo je do toga da ova tvrdjava bude osvojena od strane sacice vojnika i jednog odvaznog oficira - bez ispaljenog metka :o Ova greska je kasnije skupo kostala francusku stranu. U uzaludnim pokusajima da ponovo vrate tvrdjavu, izginule su desetine hiljada francuskih vojnika. Sama tvrdjava je bila ''baksuzna'' i za same Nemce.Najpoznatiji incident se dogodio 8.Maja 1916, kada se necijom nepaznjom vatra iz kuhinje prosirila do magacina sa rucnim granatama i gorivom za bacace plamena. Plamena oluja koja je zahvatila hodnike u trenutku je ubila nekoliko stotina vojnika. Da bi stvar bila jos gora, one koji su ispred ovog uzasa uspeli da pobegnu prema rovovima svoje strane, docekala je uraganska vatra iz mitraljeza njihovih saboraca, koji su mislili da se radi o francuskom napadu. Koliko je zaista bilo poginulih, nije nikada ni utvrdjeno posto su osteceni kazamati posle ove nesrece, zatvoreni. Ironijom sudbine, francuzi su tvrdjavu osvojili tek 24.oktobra1916 i to ponovo bez ispaljenog metka. Evo kako je doslo do ''ponavljanja istorije''....posto su shvatili da neprekidnim krvavim jurisima, i bombardovanjem artiljerije ''normalnih'' kalibara nista ne mogu da urade, dovucena su dva superteska zeleznicka topa kalibra 400mm. Nihove granate su uspele da probiju betonske kazamate i da upale vatru u jednom od magacina. Nemci, znajuci sta se desava u tim slucajevima, vatru nisu ni gasili vec su se povukli iz tvrdjave. Kada su pripadnici Marokanske Kolonijalne regimente usli u tvrdjavu, vatra se vec bila nekako sama ugasila. Sto bi rekao nas narod, nema smrti bez sudjena danka ili kad te hoce-hoce te! Svi ostali koji su izginuli u medjuvremenu u borbama oko, na i u samom tvrdjavi - izgibose uzalud. Kakav izraz srece na licu, kao da ste ga doveli na plazu u Saint-Tropezu ;D Tanja razmislja da li da pokrene brakorazvodnu parnicu, ili da me jednostavno zatvori u nekom od kazamata. Prijatna i nadasve romanticna setnjica po nekadasnjim ''Poljima smrti''. Neke delove nije bas bezbedno obilaziti, ali nisam valjda toliki put presao da i to ne vidim. O tome sto sam stigao u cetvrtak - da ne govorim Izgled tvrdjave & okoline posle ''orgije'' artiljerije. ''Topic'' koji je dao zavrsnu rec. :o

Najzli, svaka cast! Ne secam da mi je neko toliko ''pronikao'' u misli kao ti u svom komentaru. Koliko me je obradovao toliko me je i uplasio. Nije jednostavno kad shvatis da postoje ljudi, koji iz samo nekoliko procitanih redova mogu da te ''shvate''. Ja licno verujem da je taj ''atavisticki otisak'' nesto sa cime se radjas. Secam se problema koje sam imao, kada sam jos kao klinac shvatio pozadinu ''Bitke na Neretvi'' i pri poseti samog mosta (eskurzija nagradjenih u takmicenju Tito-Revolucija-Mir ), pitao vodica kakva je to herojska bitka za ranjenike, u kojoj su svi ranjenici izginuli, a izvukao se samo drug Ceda & VS :o Mirise bojista sam ''osetio''. Za mene je V Strom isto sto i Vremenska Masina iz istoimenog filma snimljenog po knjizi ''Time machine'' HG Wellsa. Omogucava mi da na kratko osetim vreme,mesto,zvuke,mirise ali i uzase mesta koja me zanimaju. Kada sam tamo, ja nemam prestavu da sam u (za mene dosadnom i bezlicnom) 21.veku. Shvatio sam da me motorcikl zbog potpune ''izlozenosti'' i lepom i ruznom (kisa,vetar,Sunce,prasina,mirisi,smrad itd) + sam rizik putovanja na necem tako suludo nesigurnom kao sto su dva tocka spojena komadom metala - mnogo lakse i brze dovodi do stanja kada se u glavi odvojim od ovovremenskih tricavih problema, i spojim sa vremenima,dogadjajima i zemljama u koje trenutno posecujem. Trudim se da informacije doziram bas u kolicini koja ne bi ''zagusila'' nekoga ko je upoznat sa istorijom mesta o kojima pisem,a verujem da je takvih medju onima koji imaju dovoljno znanja da dodju do ovog putopisa najvise. Potpuno se slaze sa tobom! ;D ;D Ovo je jos ''Diznilend'' za mesta na koja sa me posle vodio ;D ;D Jos je drze ''utisci'' sa puta pa zna cesto da zaplace iz cista mira :o ;D Salu na stranu....bilo je tu i sampanjca i sireva i ostalih francuskih djakonija. Bar u Francuskoj covek ne moze da ostane gladan. I Ajfelovu kulu je videla. Istina, samo sa motora u punoj brzini Pariz i onako trazi minimum dve nedelje za obilazak, te smo ga ostavili za neku ''formalnu posetu''. Dragi moj Doctore...ne vara tebe dojam. Stari si ti perverznjak, koji lako zna da oseti iz kvaliteta kompozicije, sta ''mladi autor'' vise voli da kadrira i na cemu je vezbao. Hteo sam i ja malo da mu dam po ''hvatanju momenta'' cak sam i legao na isto ono mesto gde se Robert Capa valjao po Omahi '44 te....ali dzaba. Nije bilo nikoga da raspali sa MG 42 po meni, a ni onih lososa sto skacu ko blesavi uzvodno, nema u Loari. ;D Mora se ici u zemlju Vikinga. 40D + 17-40L Nisam imao hrabrosti (ni mesta) da ponesem i 70-200mm 2.8L a trebao sam. Svaka skola se placa.

Hvala na podrsci. Ti si me jos prosle godine pitao sto ne okacim slike sa puta, pa se secas da sam ti odgovorio da se plasim kako bi moja opsednutost istorijom ''podavila'' pola foruma. ;D

Daj malo konkretnije.Od obicnog pu-pu covek tesko sta moze da ispravi ili nauci. Sta ti najvise smeta?Losa dinamika boja, mutne slike van fokusa,bezivotno nebo..... ??? 1/3 okacenih fotki je uhvacena sa idiotom Canon SD 850IS sa motora u pokretu,1/3 u tamnim zatvorenim prostorijama sa slabim vestackim osvetljenjem i bez blica.... Za ostale su uslovi bili kao da sam slikao fjordove pri idealnom vremenu i svetlu, pa ako se na njih odnosi kritika onda OK. Pustao sam odvratni photobucket da sam siluje i kompresuje slike, posto svoje cuvam u daleko vecem formatu.

Moze se poceti....

Douaumont ossuary - spomen kosturnica u kojoj su sahranjeni ostaci onih koji su pali u kovitlacu Verdenske bitke - ''Verdenske masine za mlevenje mesa'' kako su je vec tada prozvali. Bitka je trajala od 21.februara 1916-11.decembra 1916 (Prva bitka za Verden) U sveopstoj klanici u kojoj je sa obe strane na prostoru 20km2, masovno upotrebljena artiljerija svih kalibara (preko 36 miliona artiljerijskih zrna),bodljikava zica,bojni otrovi (fozgen,difozgen) a prvi put su masovno upotrebljeni i bacaci plamena za ciscenje rovova i bunkera. Celokupna teritorija prerovana je vise puta do dubine od 8 metara. Francuske zrtve su oko 262000 mrtvih i nestalih (216000 ranjenih) a nemacki 142000 mrtvih (187000 ranjenih). Posto zbog konstantnog artiljeriskog baraza i pesadijskih jurisa nije postojala mogucnost da se adekvatno sahrane mrtvi (granate su rovale zemlju i ''mesale'' zive sa mrtvima) zavladale su i bolesti, koje su kosile koliko i protivnicki mitraljezi. Mesecev pejsaz bez icega zivog, zatrovan oblacima bojnih otrova. Velika kaljuga posuta poluraspadnutim kosturima i delovima oruzja i uniformi koje vire iz zitkog blata. Potpuna vizija pakla. Samo.....Francuska nije popustila. U ovom izrovanom paklu, njeni najbolji sinovi zaustavili su neprijatelja bukvalno svojim telima.75% celokupne francuske vojske proslo je kroz klanicu Verdena. Iako izmesani sa delovima tela svojih saboraca,iscrpljeni od nedostatka vode i hrane, bez sna, u oblacima otrovnih gasova i pod konstantnim udarom najteze nemacke artiljerije, oni su sa bajonetom na pusci i granatom u ruci, docekivali neprijatelja i borili se kao lavovi za svaki pedalj svoje otadzbine. Kada se rat zavrsio, bilo je skoro nemoguce identifikovati francuske i nemacke zrtve. Svi koje su mogli da pronadju, sahranjeni su u zajednicku kosturnicu, njih 130000. Ispred su grobovi 14637 francuskih identifikovanih boraca. Ostaci jos 100000 zrtava se nalaze jos uvek sirom bojista, i jos uvek ih pronalaze. Sama zemlja je bila toliko denivelisana i zatrovana, da nije vise bila pogodna za poljoprivredu pa je preko celog bojista zasadjena suma. Sama kosturnica ostavlja na posetioca bolan i tezak utisak. Sve je veoma monumentalno, sa grbovima svih francuskih departmana i americkih drzava (amerikanci su se na ovoj teritoriji borili u periodu 1917-18). Visoka betonska kula u kojoj se svaki korek na neki cudan nacin cuje,suzava svoje stepeniste ka vrhu tako da sticete utisak kako je bilo i samim vojnicima u rovovima. Na vrhu se nalazi zvonik i ''svetionik mrtvih'' koji nocu sija iznad bojista. Fotografisao sam samo centar same kule posto je fotkanje unutar ossuaryja najstroze zabranjeno, iz postovanja prema poginulima. U prizemnom delu kosturnice nalaze se dva ogromna hodnika koje po celoj duzini prekrivaju plocice sa imenima francuskih vojnika palih na Verdenu. Citajuci ova imena, godine rodjenja (godina smrti je uglavnom ista) pocinje da vam se steze grlo,jeza prolazi kroz citavo telo a suze same da naviru.Nesto slicno se oseti kad se udje u Zejtinlik u Solunu. Na krajevima ovih holova nalaze se mesta gde mozete odati postu ovim herojima. Zapalio sam svece i za njih, i za njihovu srpsku bracu po oruzju, koja u isto vreme 1916 masovno ginula na planinskim vrhovima Kajmakcalana. I jedni i drugi su se borili sa istim puskama i bombama u rukama, tukuci se sa istim neprijateljem i ginuci sa istom nesebicnom ljubavlju prema Otadzbini. Sa spoljne strane ossuaryja, u prizemnom delu nalaze se prozori, kroz koje se mogu videti kosti palih vojnika. Ja sam za ovo znao pa sam na vreme zamolio suprugu da me saceka kod motora. Hteo sam da je sacuvam od ovog sokantnog prizora, ali nisam znao da ce na mene ostaviti tako snazan utisak. Definitivno mislim da je neimar koji se setio ovog detalja prilikom projektovanja spomenika, pogodio sustinu. Prizor vas toliko sokira, sva ona imena koja ste videli unutra,dobiju lica,ruke, noge....postanu zivi ljudi koji su nekad voleli,stvarali,bili isti kao vi koji ih gledate kroz to parce stakla.... a sada su samo gomila kostiju, raznetih i izmesanih u jednoj uzasnoj tragediji. Gledajuci njih, shvatite koliko je rat jedna velika glupost i besmisao, pogotovu kada ste sigurni da oni koji ratove i ''zakuvavaju'' sigurno ne leze medju ovim mucenicima. http://en.wikipedia.org/wiki/Douaumont_ossuary

Stizemo pred muzej Verdenske bitke. Vecina eksponata je iza stakla, tako da je blic bio neupotrebljiv. http://www.memorial-de-verdun.fr/index_uk.html U daljini se vec vidi i Ossuaire de Douaumont. U donjem desno uglu ove fotografije nalazi se cuveni ''rovovac'', omiljeno oruzije porucnika Koste iz dela Stevana Jakovljevica ''Srpska Trilogija - Kapija Slobode''- ''Na ledjima jeza'' str.245. Mina sa krilima imala je prednost da nije trebala masivan uredjaj za lansiranje a odnos velicine tela i eksplozivnog punjenja, garantovao je uzas u protivnickim rovovima. Mina je bilo u nekoliko kalibara, a upotrebljene su i za nosace ograde oko spomen crkve na vrhu Kajmakcalana. Nemacki pesadinac sa slemom tipa M1916,M1915 granatom i puskom Gewehr 98. Ova puska je u to doba prestavljala najveci domet u svojoj klasi, a njom je bila naoruzana i srpska pesadija I poziva sve do povlacenja preko Albanije. Kasnije ju je zamenila francuska puska Label M.1886/93, koja je pos vojim karakteristikama bila daleko iza cuvene Mauzerke. Moja zena je tek ovde pocela da shvata, sav uzas mesta na koje sam je doveo. Nemacka PT puska Mauzer 13.2mm cal. prvo nameski proizvedeno protivtenkovsko oruzje. Neki put i kanapce mora da se preskoci ;D (zabrane postoje da bi se krsile )

Stizemo u Verdun.Grad velicinom mali, ali svojom istorijom veci i od samog Pariza. Mesto cije je ime sinonim za jednu od najvecih bitaka ikad vodjenih u ljudskoj istoriji. Iako Nemci nisu uspeli da prodru do njega, skoro je potpuno razoren artiljeriskim bombardovanjem tokom I sv.rata. U samom gradu se nismo dugo zadrzali, posto smo hteli da obidjemo samo podrucije na kome je bitka vodjena . http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0 http://en.wikipedia.org/wiki/Verdun http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Verdun Posto smo za obilazak na raspolaganju imali samo jedan dan, morali smo da se odlucimo za nekoliko najvaznijih tacaka koje zelimo da obidjemo. Ostale smo ostavili za neku drugu priliku. Verden i njegova bojista su mesto koje kod coveka probudi takvu bujicu osecanja, novih pogleda na zivot, njegovu vrednost i smisao, da je kasnije jako tesko oteti se potrebi da ga ponovo posetis. Prvo smo posetili spomenik ''Kamenog Lava'' koji obelezava mesto najdubljeg nemackog proboja na frontu Verdena.

Od Beograda do Nancyja uglavnom smo se vozili po autoputevima. Cilj je bio sto pre stici do pokrajine Lorraine. Posto je timing ispostovan, od ovog trenutka mogli smo da skrenemo na lokalne puteve, i vozimo za ''svoju dusu''. Iz Nancyja krecemo ka Verdenu. Pokrajina Lorraine od latinskog naziva Lotharii regnum '' Lotarevo kraljevstvo''. Lotar je bio jedan od tri (Lotar,Ludvig Nemacki i Karlo) unuka Karla Velikog, koji su se konacno, posle visegodisnjih sukoba dogovorili da u Verdenu 843. god, (Deseta podela,Verdenski ugovor) - rasparcaju i podele carstvo njihovog velikog pretka. Istorija ipak nije darovala mir ovom lepom i rodnom kraju, koji svojim plodnim i zasejanim njivama podseca na neku ''mesavinu' Vojvodine i Sumadije. Tokom narednih 1000 godina ovo je bila direktna ruta svih invazija koja su dolazile sa istoka. Integralni deo Francuske postaje tek 1766. Napoleon III ovde trpi veliki poraz od novonastalog Nemackog carstva 1870. Tokom I sv.rata popriste je najkrvavijih bitaka u istoriji ljudskog roda. Znacaj joj je jos vise istaknut tokom II sv. rata kada dvostruki krst Lorena za svoj grb uzima de Gaulle i pokret ''Slobodna Francuska''. Kada se danas vozite kroz nepregledna zitna polja, prelepa mala sela i ''more'' suncokreta, nikada ne biste pomislili na visevekovne bojeve koji su se odvijali na ovom podruciju. A i narod koji zivi ovde je nekako ''drugaciji''. Nigde nema ni ''zive duse''. Sve je maksimalno kultivisano. Njive zasejane, livade podsisane, raskrsca i trgovi puni cveca. Cak i kravice koje pasu po okolnim livadama,blistaju kao da su malopre izasle iz perionice. Nigde ''divljih'' deponija, auto-otpada, zardjalih znakova, poludovrsenih neomalterisanih kuca i slicnih gadosti na koje smo kod nas navikli. Sve je nekako sredjeno i prijatno za oko, samo sto ljudi nigde nema. Nigde se ne moze videti ni ona nama tako draga scena, u kojoj lokalci po ceo dan sede ispred lokalne prodavnice piju pivo i zevaju u prolaznike, dok im sa kuce crep odpada. :'( Ko sve to sredjuje i kad, nemam pojma. ??? I tokom daljeg putovanja kroz provincijalnu Francusku, imao sam utisak kao da je svako mesto upravo napusteno. Mada, kad' bolje razmislim bolje biti napusten nego zapusten. Spomenike u cast izginulim herojima I sv.rata, mozete videti u skoro svakom francuskom mestu. Jedan od razloga lezi u tome sto je Francuska tokom ovog sukoba izgubila skoro citavu jednu generaciju svojih najboljih sinova. Ovaj gubitak je jos jasniji iz perspektive tadasnjeg vremena , posto su sluzenja vojske bili oslobodjeni samo psiho-fizicki nesposobni i bogalji.

Sledeci je Nancy, grad u regiji Lorraine. Najlepsi deo grada je ogromni centralni trg Place Stanislas arhitektonska zaostavstina vojvode od Lorraina Stanislasa Leszczynskog, tasta francuskog kralja Luja XV, i njegovog genijalnog arhitekte Emmanuel Héré de Corny . Posto je bio proteran iz rodne Poljske od strane nervoznog ruskog cara Petra Velikog, Stanislav se lepo ''snasao'' u Francuskoj. Cerka mu se udala za francuskog kralja i time se resio vecine briga u zivotu. Jos je par puta neuspesno pokusavao da se vrati na poljski presto, ali je konacno ''digao ruke'' i resio da uziva u aristokratskom zivotu i ulepsavanju Nancyja. Prelepe palate,trgovi i uredjeni parkovi, svedoce o istancanom ukusu ovog aristokrate. Kada se tome doda i genijalnost tadasnjih arhitekata (za razliku od danasnjih), dobijete jedan od najlepsih francuskih gradova. Spomenik Jovanki Orleanki, ''spasiteljki Francuske''. http://en.wikipedia.org/wiki/Joan_of_Arc