Otvara se Gross za praznik ''Rada'' ;D http://www.grossglockner.at/en/service/

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.................. ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D pa nije nije tvoj nadimak ''Zmija'' zasluzen bez razloga! ;D

A ako je po toj tvojoj racunici ti potrosis u bgdu vise od 2 500 eura za 3 meseca, sto znaci da si veoma vredan ;D ;D ;D Pa izracunaj sam troskove koje jedna porodica ima za mesec dana, pa ces lako doci do poredjenja Bgd-zezanje do Tokija ;D

Pa vrlo malo. Racunaj da je gorivo u Rusiji manje od 1$... Do Vladivostoka ima oko 11-12 hiljada, plus Mongolija koliko zelis, mi oko 4-5... Da kazemo ukupno 20 hiljada, sa povratkom iz Moskve za BG... Ako trosis 5l (zbog puteva i svega ne moze da se jurca bas, pa je i potrosnja manja) treba ti 1 000 litara goriva sto izadje manje od 1k $ sto je 750 EUR. Voz za motor od Vladivostoka do Moskve sam platio oko 400 $, avio kartu 230$, sto u zbiru iznosi manje od 500 eur. Znaci fiksni troskovi su ti 1250 EURa. Ostalo je sve na tebi, koliko si konfora spreman da se zrtvujes za tako nesto. Hrana u prodavnicama jeftinija nego ovde, pogotovo u Mongoliji. Ja mislim da sa 2 500 EUR to moze opusteno da se uradi Zato ne kukajte kako sanjate o tako necemu, ali ne mozete. A velika vecina pored motora ima kola koja vrede bar 2,5k EUR... Samo je pitanje koliko ste licno spremni da zrtvujete svoj komfor... Cela ruta moze biti daleko jeftinija ako se modifikuje. Npr na tamo proci Kazahstan, pa onda Mongolija i onda Rusija Bajkal i nazad ka Moskvi. Posle Bajkala ka Vladivostoku je put los, pa se mucite 2,5 hiljade km i placate avion i voz. Ovako napravite krug, vidite mnogo vise i manje vas kosta. A onda je mrmot zamotao cokoladu.... ;D ;D ;D Jel si razmisljao da pocnes malo da se bavis politikom ;D Put preko ''pola sveta'' motorom, prolazak kroz ''Bog te pita'' koliko zemalja, provod po Japanu (po jeftinoci opste poznata zemlja :o ) uz povremnu upotreba aviona,vozova,brodova...kamiona ....sve vas to izadje po ceni jednog prosecnog krsa sa ulice. Ispalo je da je mene kostalo vise dve nedelje po Francuskoj, nego tebe tri meseca puta do Tokija u stilu Indijane Dzonsa. Po ovoj racunici bolje da letnja tri meseca provedem u voznji & uzivanciji po sto daljim destinacijama, nego da sedim kuci. Ovo drugo me vise kosta ;D

JEDINA prednost Garmina Zumo nad ostalim navigacionim uredjajima je vodonepropusnost. U svemu ostalom (brzina odziva,tacnost mapa,preglednost itd), jednak je - ili cak gori od daleko jeftinijih ''aparata''. Svoj Zumo sam kupio pred letosnji put u Francusku, uveren da uzimam najboljeg moguceg vodica po ruralnim predelima Normanadije i Bretanje...kakva zabluda U najkracem.... 1. Opcija gde vam Zumo daje najblize restorane i prodavnice koje trazite - potpuno neupotrebljiva. U 95% slucajeva nije znao ni za obican MC Donalad u centru nekog veceg grada, a kamo li da ga pitam za neki restoran domace kuhinje u mestu manjem od 2000 stanovnika.Hvala Bogu pa mi bolnica ili mehanicar nisu bili potrebni, ko zna gde bi stigao. 2. Opcija gde vam Zumo daje informaciju o najblizoj benzinskoj pumpi. Zajeb u 90% slucajeva. Kad su u pitanju velike pumpe po autoputevima zna da vas tacno navede.Medjutim, one koje se nalaze po manjim mestima za njega su zona sumraka. Istini za volju puta me je zbog netacnosti svojih mapa odveo u neka prelepa francuska sela, u koja verovatno nikad ne bih otisao da nisam trazio gorivo. Jedini je problem bio u tome, sto bi mi lokalci objasnili da to zapravo i nije Shell pumpa vec cisterna za dizel kod lokalnog automehanicara ,koji je radnju zatvorio pre pet godina :o 3.Iskljucenja sa autoputeva. U 30% slucajeva promasaj. Jednostavno na mapi NEMA tih iskljucenja. I naravno, situacija u kojoj mi je doslo da ga skinem sa nosaca i izgazim! Velika raskrsnica autoputeva u sred najcivilizovanije drzave na svetu. Nebo se otvorilo a mnogo hvaljenom Zumu krecu da ''j..u misli''! Pola sata se vrtim, pogresno skrecem, ulazim i izlazim sa raznih pravaca....a on preracunava,preracunava,preracunava..... Slag na tortu je obavestenje od Garmin dilera koje sam dobio po povrtku sa puta.Svaki novi upgrade evropske mape nije besplatan, kao sto bi svako normalan korisnik koji je vec preplatio ovaj uredjaj i ocekivao. Nicim garantovana ispravka gore navedenih zaj..ba u vidu GARMIN City Navigator Europe 2009 NT - doplata oko 150 evrica.....i tako svake godine Lep gest od strane Garmina, pogotovu sto me na ovu ''sitnicu'' nisu upozorili prilikom kupovine. Srbija je verovatno jedina zemlja u kojoj kupovina onog sto je naskuplje, nije u isto vreme i garancija da kupujete nesto najbolje.

Evo zasto treba birati suvozacicu sa dugim nogama.Lakse se penje....

Ja od pocetka sipam sintetiku i nikad mi nije pio ulje sem kad ga natovarim 'ko cigansku cergu i ''silujem'' preko 160km/h (a to je veoma retko). Nisam osetio neke vibracije na ovoj brzini, a sa MRA vetrobranom vetar ''preskace'' preko glave suvozaca vec od 120km/h.

Hvala svima na lepim recima. Trudio sam se da ne davim previse ;D

Auuuu.....sad pogledah i opremu....pa samo zbog nje vredi kupiti ovo sokocalo ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D ;D

Ovo predivno mesto na koje smo dosli prestavljalo je ''slag na tortu'' citavog naseg puta, a ujedno i simbolicni kraj nase ovogodisnje rute. Istog dana smo stigli ponovo na Bled, gde smo prespavali, da bi sutra vec oko 15h bili u Beogradu. I konacno.....rezime..... 1. Da li je bilo naporno sedeti na motoru po ceo dan, trpeti kisu i Sunce, vuci kofere u novi smestaj skoro svaki dan i sl.? Ne. I ja i Tanja napr. imamo problem sa spavanjem. Tokom celog puta spavali smo ko ''jagnjici''. Kicma koja me inace boli kad god ustanem iz kola, nije me strecnula nijednom. 2.Koliko je sve kostalo? Pa u proseku 170 - 180e dnevno (svi troskovi, za oboje). Naravno, bez problema mozete da potrosite i 250e dnevno a da pritom to i ne osetite. Dosta $ ode na ulaznice po raznim muzejima i sl. mestima, suvenire kojima jednostavno ne moze da odolite, knjige i sl. O radnjama sa ''specijalnom robom'' po Normandiji - da ne pricam. Vidi se na nekim slikama da napr. tank torba samo sto mi ne eksplodira. Najveca blokada u rasipnom trosenju novca je nedostatak prostora. Da smo isli kolima, sigurno bi potrosili duplo vise. Prosle godine sam putovao sam i nisam primetio neku ''drasticnu'' razliku u ceni. 3. Kako je sluzio 650 Stromic? Nije sto je moj, ali moram da priznam da je ovo mozda najbolji low-budget turing motor,koji trnutno postoji na trzistu. Putna brzina sa najmanjom potrosnjom 120-140km/h. Bez problema pod punim opterecenjem vozi i 160km/h. Na dugackim pravcima autobana ili autoputa BG-Zagreb terali smo ga i 180km/h, ali onda krene da ''pije'' gorivo i pomalo ulje. Nesto ulja sam morao da dodam i po prelasku Grosa. Ovo ''krstarenje'' na 180km/h na praznim autoputevima, a samim tim i brze bezanje od ovih najdosadnijih trenutaka tokom voznje, bio je jedini momenat kad sam pozeleo 1200kubika. Za sve ostale prilike Stroma je bio potpuno savrsen. 4.Vredi li ulaziti u celu pricu moto-turinga, pogotovu kad iza sebe imate saputnika o cijim potrebama i bezbednosti razmisljate mnogo vise nego o svojim kad putujete sami? VREDI.... Mnogo je lepse u drustvu (dzaba ako vidite nesto lepo a nemate svedoka) i priznacete, malo je nezgodno da sami fotografisete dok u isto vreme vozite. 5.Gde je starosna granica za ovakve ''poduhvate''? Verujte mi na rec, gde god smo stali a da je pored nas bila veca grupa bajkera koji vozi duze ture - Tanja i ja smo bili NAJMLADJI ,a imamo 39. Posle duzeg razmisljanja o ovoj temi, shvatili smo da u tkzv. razvijenim zemljama, ljudi u nasim godinama imaju toliko obaveza (posao + deca) a malo slobodnog vremena, da tek u penziji ili po odlasku dece na fakultete mogu sebi da priuste ovu vrstu zadovoljstva. 6. Gde je najopasnija deo za voznju? Pravac BG-granicni prelaz Batrovci. Preostalih 6500 km je ''pesma'' u poredjenju sa rupama i retardiranim vozacima koje ce te sresti na ovoj deonici. Minimum 2-3 R.I.P. situacije za samo 1h voznje.

Do jedne od najvisih i najpopularnijih ''bajkerskih"'tacaka u Evropi (2504m i 48km puta) dosli smo preko severnog ulaza, koji pocinje sa mestom veoma originalnog naziva Bruck ispod Grosglokner puta. Posle naplatne rampe pocinje raj za motorcikliste (naravno, ako niste baksuz pa vas zakaci kolona automobile koji idu 3km/h uzivajuci u okolnom krajoliku). Posto sam poznat da i kad nisam natovaren kao Serpas ne obaram ''do limita'' ;D bilo mi je svejedno kojom brzinom idem. A da mami da vozite 'ko sumanuti'' - mami! Temperature je pala na ''prijatnih'' 13C ali cim stanete Sunce ponisti sav osecaj hladnoce. Na samom vrhu imate osmatracnicu,restoran, odlicnu prodavnicu suvenira i parking. Sve sredjeno i pod konac. Za 18e putarine dobijate 48km potpunog zadovoljstva. Mali off....Jedan dosta slican put (iako sa daleko manjim nagibom) otkrio sam sasvim slucajno i kod nas (deonica puta od rudnika Kriva Feja na Besnoj Kobili, pa do podnozija planine u pravcu auto-puta). Na ovom parcetu puta koji je odprilike iste duzine kao Gros strasse, nemate vise od 5m ravnog puta,krivina na krivinu, a asfalt je iz potpuno nepoznatih razloga odlicnog kvaliteta. Jeste zabaceno ali preporucujem onom koji vole da smirglaju dzonove.

Pa kraj radnog vremena ;D ;D ;D ;D ;D Sutra poslednji a vidim i svim dvotockasima najzanimljiviji deo

Put za Grosglockner Sledeceg jutra osvanuo je dan kakav svaki bajker moze samo pozeleli. Temp 25c + vedro....milina. Tad odlucismo da odemo na cuveni Grosglockner, o kome smo toliko slusali od Svabe & Djure. Malo mi je, priznajem, bila frka da li cu sa samo 650kubika,saputnicom i koferima napunjenim do maximuma moci da prodjem stazama kojima su vozile ove legende naseg moto-avanturizma. ;D ;D Ipak, skupismo hrabrost i krenusmo.... ;D

Jeste Dane, sve je to u stvari jedna velika ''sarena laza''. Ne kose oni brda nego samo kresnu, kao fol, sve te kosilice kad naidju turisti iz ovih krajeva. Kratka trava je u stvari opticka varka. Shvatio sam ja to posle duzeg razmisljanja. A i klima im nije pogodna za razvoj duzih vlati trave ;D ;D ;D Nemaju Divcibare a i kisa im retko pada

Jezero Constance ili Bodensee Put nas je doveo do treceg po velicini jezera u Evropi, na tromedji Austrije,Nemacke i Svajcarske. Plan je bio da vozimo obalom do Lindaua pa odatle za Tirol. Prvo odstupanje je bilo zbog prevelike saobracajne guzve po malim turistickim mestima uz obalu, tako da smo negde od sredine jezera skrenuli ka unutrasnjosti. Posle nekih 1-2 h voznje uhvatila nas je takva oluja da smo i od planina Tirola odustali za taj dan. Jedina alternativa bio je autoban i voznja do Minhena, mog najdrazeg nemackog grada. Posle par krigli Paulaner mutnog piva i porcije kobaja ;D od mene nije bilo pozitivnijeg i bolje raspolozenog coveka! ;D Nevreme u dolasku.

Zanimljivo je da su po istim lekovitim travama & biljcicama poznati svajcarski,austrijski i francuski Alpi - iako im je svugde trava ''pod konac''. ;D O neverovatnom broju krafica koje kao da su iskocile sa reklame za ''Milku'',da ne pricam. Kako se sve to njihovim seljacima isplati a nasima ne, nije mi jasno.

To je pitanje koje postavljam sebi kad god dodjem u Austriju & Nemacku. Ko i kada kosi travu cak i na najgorim urvinama??? Sve je ''pod konac'' bez obzira koliko je livada nepristupacna, pa prosto mami da se setas ili legnes nege u travicu. Izgleda im trava za nesto treba ;D ;D ;D a nama ne, posto su nam pasnjaci i livade na 90% povrsina zarasli ''do neba'' :'( Evo kako izgleda okruzenje tog istog motora samo dve nedelje kasnije.Snimljeno na Vlasinskom jezeru, na mestu koje je nekada izgledalo kao teren za golf, a sada....slika sama govori.

U dolini Loare zavrsila se nasa ovogodisnja poseta Francuskoj. Za ovako veliku i lepu zemlju malo je i tri meseca, tako da smo resili da svake godine istrazujemo ''parce po parce'' Povratak je planiran po etapama Blois-Freiburg-Kaprun-Bled-Beograd. Put od Loare do Freiburga u Nemackoj vozili smo po autoputevima posto smo zeleli da za jedan dan predjemo sto vecu kilometrazu. Vreme po principu, kisa -Sunce-provala oblaka, nije nam bas islo na ruku. U Freiburg smo stigli potpuno ''smoreni'' tako da nismo imali snage za obilazak i fotografisanje. Vecera & ''pad u nesvest'' Schwarzwald ili Crna Suma Oni malo stariji sigurno se secaju serije Die Schwarzwaldklinik, doktora Udo Brinkmanna & zajebancije vezane za njegovo ime, pa njegove svalerke Schwester Elke ;D ;D itd. Ovo nam je bila prilika da predjemo preko nemackog Zlatibora, udahnemo vazduh Crne Sume i vidimo hoce li i na nas imati isti efekat kao na osoblje nadaleko cuvene klinike. ;D Sve fotografije je snimila moja zena i to sa motora u pokretu. Malo ''umetnosti''.... ;D ;D

Glasovi su unapred prebrojani ;D Jedina slika koja je filterovana je br.2 - sve ostale su potpuno verne ''originalu''.

Chateau de Chenoncheau Ovo je najlepsi dvorac koji smo posetili ove godine u dolini Loare. Nastao je na mestu starog srednjevekovnog zamka 1512. Napravio ga je intendant kralja Charlesa VI - Thomas Bohier. Od starog zdanja ostala je samo kruzna kula na samom ulazu u dvorac. Zidanje dvorca je Thomasa kostalo ''kao Svetog Petra kajgana'' posto je sve radove nadgledala njegova supruga. Zahvaljujuci njenom istancanom ukusu i nehajnom odnosu prema novcu, kasnijim generacijama ostalo je ovo predivno zdanje. Kako vec red posle smrti oca i majke njihov ''sincic'' se toliko zaduzio, da je zamak bio konfiskovan od strane kralja Fransoa I. Kralj je na ovo imanje voleo da dolazi sa vrlo ''sirokim'' drustvom. Njega su cinile zakonite zene + ljubavnice. ;D ;D Ove druge su cesto imale daleko veci politicki uticaj (tek da se vidi kako danasnji ''nosioci vlasti'' nisu nista drugaciji od onih od pre 500 godina). Ovde je i nastala veza izmedju kraljevog sina (buduceg Henrija II) i Diane de Poitiers, po nalogu Fransoa I. Iako starija od njega 19 godina, Diana ga je tako vesto ''obradila'' da Henri skoro i nije mario za svoju zakonitu zenu Katarinu de Medici. U znak ljubavi i paznje poklonio joj je citav Chenoncheau. Njena lepota je uprkos godinama koje su prolazile ostajala skoro neizmenjena. Kazu da je tajna bila u tome sto je ustajala veoma rano, kupala se u veoma hladnoj vodi, setala i bavila sportom - a onda odlazila u krevet pre 12h da se ponovo odmori. Sreca joj je okrenula ledja 1559.godine kada je tacno po Nostradamusovom prorocanstvu Henri II poginuo tokom viteskog turnira. Katarina de Medici je docekala svojih ''pet minuta''. Odmah je trazila od Diane povratak celokupne imovine ali joj je iz nepoznatih razloga u zamenu dala dvorac Chaumont. Poslednji francuski kralj koji je voleo da vreme provodi u Chenoncheau bio je Luj XIV. Zamak je 1888. bogati industrijalac Henri Menier. Njegova porodica i danas upravlja ovim imanjem. Tokom I sv. rata dvorac je bio pretvoren u bolnicu za francuske ranjenika, a tokom II bio je jedna od baza pripadnika francuskog pokreta otpora. Dvorac je okruzen ogromnim parkom u kome se mogu naci i poznati lavirinti od zive ograde. U podnoziju zamka mozete iznajmiti camac za romanticnu voznjicu po reci koja protice ispod same gradjevine, a u jednoj od pomocnih zgrada dvorca mozete posetiti fenomenalan muzej vostanih figura (naravno, tematikom vezanih za istoriju samog mesta). Diane de St-Valier de Poitiers kleci u molitvi. Na prethodnim slikama se vidi u drustvu svog ljubavnika kralja Henrija II Luj XIV Kralj Sunce - po povratku iz lova.

Pa to ti je neka vrsta trezora ili sanduka za dragocenosti s pocetka XIV veka. Mehanizam dosta podseca na tkzv. H brave koje se danas masovno ugradjuju na ulazna vrta po stanovima. Samo sto je ovaj mehanizam star 500 godina, jos uvek besprekorno funkcionise + prelepo izgleda. Mozete misliti koliko je $ imao onaj koji je u to vreme mogao da ga sebi priusti. :o

Chateau de Chaumont Podizanje ovog zamka zapoceto je 1465. godine pod upravom plemica Pierre d'Amboisa. Konstrukcija i gradjenje trajele su kroz sledece tri generacije. Zamak koji se nalazi na brdu iznad reke Loare okruzen sumom, u prvo vreme imao je uglavnom odbrambenu namenu. Tokom vremena, uticaj italijanske Renesanse bio je sve jaci a vlasnici zeljni veceg ''komfora''. Dodata su nova krila, kule su dobile krovove a na na njihovim zidovima pojavili su se prozori. 1560. kupila ga je kraljica Catherine de'Medici, posle smrti svog muza Henrija II. Kako su to bila vremena drugacija od ovih danasnjih, govori i podatak da ga je mocna francuska kraljica DALA U ZAMENU za dvorac Chenonceau, bivsoj ljubavnici svog pokojnog muza Diani de Poitiers. Zena koja je jedna od glavih organizatora krvave ''Bartolomejske noci'' - istu ''tehniku'' nije primenila na bivsoj suparnici u krevetu. Cudni su putevi Gospodnji..... U Chaumontu danas postoje ocuvane spavace sobe ove dve uticajne i kontraverzne zene. 1938. godine zamak je otkupila drzava, restaurirala ga i otvorila za javnost. Tokom nase posete na imanju dvorca odvijala se izlozba cveca, tako da Tanjino uzivanje bilo potpuno! ;D