Stvarno lepo putešestvije.Neka mesta nisam obišao,a uvek sam želeo.Zahvaljijući Vašem putopisu imao sam utisak kao da sam i ja bio u Mostaru,a tamo nikako nisam stizao.

Lepa tura.Vidim,lepo ste se proveli bez obzira na kišu i komarce. Znači Deki postrojava ranom zorom? Cccccc,to je stvarno greh...

Mene interesuju štitnica lanca gumeni,i ako paše nosač motora od 251 na 250.Cena?

To se i meni motalo po glavi i mutilo mi sivu m.masu.U svakom slučaju,hvala Šumi.

Neka,neka,samo ti j... sinko.Doći ćeš na moje (godine).

Prijavim se kao čuma.Matori ljudi samo skupljaju...

Ajd da vidim neku ideju...

Neke,neka.Tako i treba.Nas dvojica smo nedavno nosili gipseve,pa se još uvek sećamo tog iskustva

Šteta za vetrobran.

Od Vlajka sam dobio izvestan broj nalepnica "Ja pazim na motorcikliste".Kad se vidimo, podeliću ih što većem broju ljudi sa MZ Sveta. Pozdrav P.S. Skenirana knjižica "Uputstvo za rukovanje MZ EZT 250".

.

Šumi,bre,slatki brate.Što ne beše 12V?

Volim i ja,ali nemam nikog na tu stranu.A nismo ni ideju imali.Mada mi se nešto Fruška gora javlja...

Loše je kad neko izgubi život,a užasno je kad se izgube ovako mladi životi. Porodicama i prijateljima iskreno saučešće.

U među vremenu stigli su i novi gosti,kumovi.Treba mlade pustiti da se ispričaju i ubrzo sledimo Jelenin i Vladin primer i pred zalazak Sunca krećemo i mi.Povratak kući je bio nešto sporiji,što zbog gužve na putu,što zbog želje da uživamo što duže u lepome danu.Rešavamo da svratimo na Ušće i da sad kao pravi bajkeri sednemo i posmatramo reku sa tog kultnog mesta,na kraju ipak je Gocina prva vangradska vožnja trebala da se "zalije".Stižemo kući sa osmehom na licu.Beležimo i krajnju kilometražu.Okruglo STOTKA.Nije loše,nema šta.

Posle malo priče i druženja,dolazi do polakog rastanka. Jelena i Vlada odlaze lagano za Beograd.

Više muškaraca na jednom mestu može pristojno da priča o fudbalu (fuj) ili o motorima.O motorima je ova grupa pričala.

Kućica u cveću,trava sveže pokošena oko nje...Milina.Za opuštanje prava stvar.Polako počinju priče i razmene iskustava bajkera. Pridružuje nam se ne planirano još jedan bike par.To su Jelena i Vlada,odnosno Džonijeva sestra i dečko joj.

Napokon krećemo.Kroz omanju gradsku gužvu,preko Ade,Banovog brda... Stižemo u Lipovačku šumu.Priroda je fenomenalna,uživamo u vožnji.Švaler gas od 70-90km/h nam sasvim prija.Bude i bržre (malkice),ali u suštini to je prava stvar za nas dvoje na motoru. Google-tov proračun stizanja na odredište je skoro idealan.Doduše,Google nema Džonija da zbuni prilikom navodjenja tako da nam malkice duže traje put.Ali stižemo na cilj.Sačekuju nas osmesi g/đice Lele i Džonija.

Normalno,kakvo bi bilo žensko čeljade da ne gunđa?Tako i Goca se buni što joj je sin_Nikola stavio štitnike.Opreznost pre svega je njegov moto.

Goca polako prilazi sva u nekom grču.Ona još nikad se nije vozila na motoru van grada.NIje joj baš svejedno,ali me ipak sledi. Hvala joj na tome.

Dugo nismo skitali nigde (na motoru) tako da je bilo šteta ne iskoristiti lepo vreme za vikend. Konačno smo uskladili slobodno vreme sa Lelom i Džonijem,uspeli smo da se dogovorimo za nedelju popodne.Vreme lepo,Sunce sija,nije paklena vrućina taman za merak vožnju.Spremamo se lagano za put do Džonija i Lele u Vrbovno.Planirano vreme na putu (po Googlu oko 45 min).Ajd da vidimo i to "planirano" vreme kako funkcioniše. Ovo je naša polazna kilometraža.

Za sada su to razmišljanja.Kad dođe zima onda će se razmatrati,probati... Hvala u svakom slučaju.Mislim da bi 16" obruč bio pravo rešenje.

Vala da znaš...

Kupujem vizir prozirni ili eventualno blago zatamnjeni za kacigu HJC ZF-9.