Pošto sam razdvojio sedište na dva dela sada je trebalo smisliti kako ih ponovo spojiti... Nakon pravljenja "modli" od kartona pristupilo se izradi nosača šarki za suvozačko sedište. Mada to na kraju neće biti šarka ali nije bitno... Zbog oblika vozačkog sedišta nosači su morali biti zakrivljeni na dva mesta. Malo stege, dva parčeta cevki 20 x 30 mm mnogo miculjenja i prvi deo je oblikovan. Naravno penkalo u obliku čekića je odigralo ključnu ulogu... Drugi deo je "odraz u ogledalu" od prvog pa je i tu bilo nameštanja poprilično ali se uspelo nakon silnih "ubeđivanja" čekićem. Pametniji popušta na kraju... Pošto sam imao oba nosača došlo je vreme da ih ubudžim na suvozačko sedište. Opet mnooogo mozganja, provere, cimanja i nosači su montirani. Nastavak sledi...

Idemo dalje za iste pare... Jedna od "operacija" na Atlanticu je zavedena pod šifru sedište...Vrlo zajebata rabota. Zašto?... Pa zato što sam celo, uredno sedište raskupusao, razbucao i presekao na pola..Već neko vreme se nosim mišlju da to učinim. Razlog je sledeći: Atlanticu je tovarni prostor samo ispod dela sedišta namenjenog suvozaču. Ispod vozačkog dela nema ništa tovarnog prostora a sedište se podiže celo.Kada imam napred tunel torbu (a nosim je skoro uvek) prilikom podizanja sedišta ono upire u torbu i uvek moram da je skidam. Razmišljao sam da ako bi se samo suvozački deo sedišta podizao ne bi bilo pritiska na tunel torbu...Pošto svakako planiram da fiksiram tunel torbu (još jedna operacija na Atlanticu) rešio sam da krenem u zajebanciju zvanu - sedište. Prvi korak je bio poseta Deki-ju u Zemun gde sam poneo sedište da se sa njim konsultujem. Objasnio sam šta bih uradio i Deki je rekao: "Nema problema, ti reši šarke i donesi sedište na presvlačenje." Pošto je sedište "razgolićeno" bilo je spremno za testerisanje... Kao da su znali moje namere u Apriliji, sundjer je podeljen na vozački i suvozački deo. Kad se uklone sunđeri, dobije se "mesto zločina" - spremno za zahvat brusilicom i testerom. Posle poprilične zajebancije uspeo sam uz pomoć glodala koje sam nakačio na brusilicu i lista testere za metal da ga prepolovim. Drugar Sava (biće i kasnije spominjan) me spasao sa glodalom. Dakle od jednog dvodelnog sedišta dobio sam dva jednodelna... Sad svaki deo ima svoj sunđer za sebe... Znam da sam lud ali bio bih lud i "šugav" da ovo nisam uradio...

Najjači Piaggio X8 nosi agregat Master 400 ccm. Ako bude nekih okupljanja - nije to tako daleko...

Pošto su maglenke doterane, treba poraditi na njihovom smeštaju na Atlantic. Jedino mesto koje mi se čini prikladno za njih su prednji crash-barovi. Oni su niklovani pa varenje na njih nije opcija tako da sam pristupio izradi "montažno - demontažnih" nosača maglenki. Parče lima od 3 mm debljine je poslužilo kao izvor materijala za nosače tj njegov prednji deo. Prednji deo nosača se lako načini brusilicom. Zadnji deo je nastao od flaha 3 mm debljine. Problem nastaje kod izrade zadnjeg dela nosača koji mora da isprati debljinu crah bara. U to ime stega i "ubeđivač" tj čekić su odradili potreban deo posla. Prvi sam naravno zeznuo - bio je preširok ali su zato sledeća dve ispala kao iz kalupa. U kombinaciji sa prednjim delom to izgleda ovako. Pristupilo se bušenju rupa i posle silnih pomeranja levo - desno, gore - dole, došlo se do mesta za rupe. Ostalo je da se vidi kako "čuče" maglenke na Atlanticu. Mislim da će biti i vizuelno pun pogodak. ...naravno kad budu ofarbane i Atlantic "skockan"...

Radovi se nastavljaju. Radi se na detaljima. Došlo je vreme da i vlasnik Atlantica tj ja zasuče rukave... Jedna od stavki sa spiska dodatne opreme koju će Atlantic posedovati su i maglenke. U njima će biti LED segmenti koji menjaju postojeću H3 sijalicu. Maglenke nisu neki kvalitet ali za šta meni trebaju - dobre su. Kad bude prilika biće i boljih... Trebalo je poraditi na njihovoj estetici i zaštiti od vode. To je određeno sa kederom koji je posle sitnih intervencija (sužavanja) legao "k'o guza na nokšir"... Krajni rezultat je sledeći. Evo razlike od "kederisane" i ove druge maglenke. Naravno i druga je identično urađena pa su sad "bliznakinje"...

A ja naivan pomislio kako je ono oko oklopa, maske i felne bio glavni posao... Ne smem ni da pomislim šta sve sledi...

Aaaa, sad je meni jasno zašto hoćeš da ubaciš 125-icu u Agility - da možeš na put oko sveta... Ako se ovako vozaš zimi bez opreme, šta će tek biti na leto kad otopli...

Alal vera majstore ! :care: Ideja, volja i znanje i eto rezultata. Ja sređujem moju mašinu ali nemam tvoju stručnost pa je reinkarniram na sto strana a posao nije ni blizu obiman kao ovaj tvoj poduhvat...a tek intervencija na poslu... Još jednom, klanjam se...

Dobrodošli momci ! Procedura za menjanje boje skutera A kategorije treba da je ista kao i za vozila B kategorije.

Poslaću ti sutra fotku od Kymco Agility-a. 2007. god prešao 2800 km. Mislim da je cena 650 eura.

Čućemo se kad budem dolazio ili ponesi kad ti budeš dolazio...

Gang Land Bg http://www.gl-tuning.com/podkategorije.php?id=296

Ako imaš B onda možeš da voziš skutere od 50 ccm. Za veće kubikaže ti treba A kategorija. Pitanje koji skuter da uzmeš za to para što imaš... Do 500 eura nećeš naći nešto renomirano (bar ne da valja). Ako te "ukaki" da kupiš dobrog Piaggio Free-ja (poštara) ali to teško...Mislim da nemaš puno izbora, ostaje ti da kupiš nekog novijeg kineza ili da na tu tvoju sumu dodaš 100-200 eura pa da "ganjaš" možda neki Kymco Agility, nešto od Sym-a ili TGB-a. Ako ne nameravaš nešto puno da se vozaš i samo po gradu mislim da ti i Sprint može završiti posao. Vodi računa da se po novom zakonu i skuteri od 50 ccm registruju svake godine. Nema više trajne registracije.

Samo za poželeti...

Već si mi odgovorio...

Pozdrav i dobrodošao ! (ako ne zameraš na dobrodošlici od jednog Atlantičara. ) Lep Burgman.

bugiman imaš PP.

Evo ga počinje !!! Ovo će biti rekordna tema na BJB. Đunta brate samo napred - uz tebe smo !

Ako ti je problem aparat preporučujem servi DS u Bg-u. Vrhunska usluga - cena korektna. 011-324 3543 ili 063-307 386

Nisam pokrenuo ovu temu da bi se raspala. Bitnije je da ona zaživi "uživo" a ne samo na "ekranu". Čim se sastanemo napravićemo neke dogovore o pravcu delovanja Maxi-Skuter Cluba. Verujte mi - biće zainteresovanih...Važno je da budemo istrajni i ako u početku ne bude veliki odziv da na klonemo duhom. Ima dosta dešavanja tokom sezone koje možemo iskoristiti za vožnje i druženja...

Pegaz moto imaš u Zemunu i Novom Sadu. Ima teme otvorene u podforumu Prodavnice. Lepo odeš, probaš i izabereš. Ako imaš čekove, može i na rate... Svaka preporuka.

Nismo se "raspali". Biće neke vožnje organizovane. Što se mene tiče, čim sredim Atlantic-a biće inicijative sa moje strane pa ko je voljan - dobrodošao je. A u maju je skup maxi-skuteraša u Osijeku tako da - biće aktivnosti...

O čip tuningu skutera znam koliko i o atomskoj fizici - znači ništa. Što se tiče auspuha nije loše da uzmeš u obzir i ekipu iz Ade koja se time bavi. Ja sam auspuh radio kod Dragona (Ištvan). Trenutno mi je na "utišavanju" ali ako hoćeš grmljavinu - eto sreće za tebe. Pišem iz razloga što možeš da u dogovoru sa njim utičeš na izgled i zvuk auspuha. A o razlici u ceni i da ne govorimo. Opet - izbor je tvoj. Ovako to kod mene izgleda.

Napuštamo Ilok puni utisaka. Mali gradić ali sa upečatljivom turističkom ponudom. Vidi se da se o svakom detalju vodi računa. Za povratak u Srbiju smo odabrali Sremsku obalu Dunava. Granični prelaz iz nekih prošlih vremena. Pitoma Fruška gora okupana suncem. Negde kod Čerevića bila je "blokada"puta. Da li je to bio neki protest ne znam. Provukli smo se i nastavili dalje. U Beočinu mi je pažnju privukla ova čudna naprava. Interesantan je volan za "suvozača". Kamenička crkva i kuća čika Jove Zmaja. Prekoputa nje perionica. Kako drugačije da se zove. Trg u centru Sremske Kamenice. Povratak kući preko Temerina gde obilazimo druga PedjaR-a koji nas fotka Jedna od omiljenih slika na motoru. Rezime putovanja: Ilok - divan gradić sa lepom tvrđavicom koji ima šta da ponudi. Vredi ga opet obići. Kratka vožnjica - malo jače od 200 km ali svega za videti. Za novembar - taman. Toliko od nas. Do novih vožnjica pozdrav od Bilje i Saleta...

Ilok nije poznat samo po starom gradu i zamku. Tu se nalazi i Iločka vinarija. Pošto je bila odma' usput grehota je da se ne obiđe. Za obilazak podruma nismo imali vremena jer je sledeću turu trebalo čekati više od pola sata. Kako su novembarski dani kratki, ostavićemo obilazak podruma za drugi put. Zajedno sa obilaskom muzeja. Ovde se vredi vraćati. Kapelica preko puta vinarije. Ostalo je još da se odvozamo do obale Dunava. Na njoj je lep hotelčić naravno Dunav. Još jedan idiličan pejzaž.