Nisam pokrenuo ovu temu da bi se raspala. Bitnije je da ona zaživi "uživo" a ne samo na "ekranu". Čim se sastanemo napravićemo neke dogovore o pravcu delovanja Maxi-Skuter Cluba. Verujte mi - biće zainteresovanih...Važno je da budemo istrajni i ako u početku ne bude veliki odziv da na klonemo duhom. Ima dosta dešavanja tokom sezone koje možemo iskoristiti za vožnje i druženja...

Pegaz moto imaš u Zemunu i Novom Sadu. Ima teme otvorene u podforumu Prodavnice. Lepo odeš, probaš i izabereš. Ako imaš čekove, može i na rate... Svaka preporuka.

Nismo se "raspali". Biće neke vožnje organizovane. Što se mene tiče, čim sredim Atlantic-a biće inicijative sa moje strane pa ko je voljan - dobrodošao je. A u maju je skup maxi-skuteraša u Osijeku tako da - biće aktivnosti...

O čip tuningu skutera znam koliko i o atomskoj fizici - znači ništa. Što se tiče auspuha nije loše da uzmeš u obzir i ekipu iz Ade koja se time bavi. Ja sam auspuh radio kod Dragona (Ištvan). Trenutno mi je na "utišavanju" ali ako hoćeš grmljavinu - eto sreće za tebe. Pišem iz razloga što možeš da u dogovoru sa njim utičeš na izgled i zvuk auspuha. A o razlici u ceni i da ne govorimo. Opet - izbor je tvoj. Ovako to kod mene izgleda.

Napuštamo Ilok puni utisaka. Mali gradić ali sa upečatljivom turističkom ponudom. Vidi se da se o svakom detalju vodi računa. Za povratak u Srbiju smo odabrali Sremsku obalu Dunava. Granični prelaz iz nekih prošlih vremena. Pitoma Fruška gora okupana suncem. Negde kod Čerevića bila je "blokada"puta. Da li je to bio neki protest ne znam. Provukli smo se i nastavili dalje. U Beočinu mi je pažnju privukla ova čudna naprava. Interesantan je volan za "suvozača". Kamenička crkva i kuća čika Jove Zmaja. Prekoputa nje perionica. Kako drugačije da se zove. Trg u centru Sremske Kamenice. Povratak kući preko Temerina gde obilazimo druga PedjaR-a koji nas fotka Jedna od omiljenih slika na motoru. Rezime putovanja: Ilok - divan gradić sa lepom tvrđavicom koji ima šta da ponudi. Vredi ga opet obići. Kratka vožnjica - malo jače od 200 km ali svega za videti. Za novembar - taman. Toliko od nas. Do novih vožnjica pozdrav od Bilje i Saleta...

Ilok nije poznat samo po starom gradu i zamku. Tu se nalazi i Iločka vinarija. Pošto je bila odma' usput grehota je da se ne obiđe. Za obilazak podruma nismo imali vremena jer je sledeću turu trebalo čekati više od pola sata. Kako su novembarski dani kratki, ostavićemo obilazak podruma za drugi put. Zajedno sa obilaskom muzeja. Ovde se vredi vraćati. Kapelica preko puta vinarije. Ostalo je još da se odvozamo do obale Dunava. Na njoj je lep hotelčić naravno Dunav. Još jedan idiličan pejzaž.

Konačno "na red dolazi" i dvorac Odescalchi sada Muzej grada Iloka. Radovi na ovom velelepnom zdanju se privode kraju i evidentno je da će to biti još jedan dragulj u turističkoj ponudi Iloka. Nažalost bio je zatvoren pa nismo zavirili unutar dvorca. To ostavljamo za neki drugi put. Prilaz krase par očuvanih srednjevekovnih topova. Dvorac je sagradila pomenuta porodica Odescalchi koja je gospodarila Ilokom od kraja 17. veka. Ova porodica ima zamak i u Italiji. U njemu su se venčali Tom Kruz i Kejti Holms. Jako bitno... Sa uzvišenja na kojem se nalazi dvorac se prostire veličanstven pogled. Ovo pretpostavljam da je neki Rimski bunar. Jedna fotka za dušu autora texta.

Malo zidina tvrđave. Turci su vladali Ilokom vek i po. Jedna od zaostavština njihove vladavine je i mauzolej ili Turbe-grob uglednog Turčina. Na tvrđavi se nalazi i lep parkić koji ima poseban šmek okupan jesenjim suncem. U parku se nalazi i ogromni kameni grb. Pretpostavljam da je grb porodice Odescalchi koja je vladala Ilokom. Ovo mesto zbog svog geografskog položaja je bilo važno i u Rimsko doba pa odatle i neki ostaci Rimskih građevina.

Uputili smo se u mali obilazak tvrđavice. Ima dosta lepih građevina na njoj, između svega tu je smešten i vrtić za decu. Detalj sa jedne od fasada. Sa tvrđave pogled puca na sve strane. Obreli smo se i izvan zidina tvrđave Povratak na plato tvrđave.

Preko granice pređosmo a da nas niko nije k'o svet ni pogledao i obresmo se u Iloku. Lep, interesantan gradić. Nad gradom dominira tvrđava sa zvonikom crkve. Ilok je inače geografski najistočniji grad u Hrvatskoj. Već na prvi pogled se vidi da se dosta kuća obnavlja, trotoar na ulicama se postavlja u behatonu i sve je čisto. Za Ilok postoji i naziv Srijemski Dubrovnik... Napravili smo kratak krug po gradu i uputili se na tvrđavu, odnosno Stari grad Ilok. Na tvrđavi ima dosta radova ali i pored toga ima se šta videti. Atlantic-a smo ostavili da uživa na novembarskom suncu a mi smo se posvetili obilasku tvrđave. Prvo što je okupiralo našu pažnju je župna crkva sv. Ivana Kapistrana koja dominira nad tvrđavom i vidi se izdaleka. Interesantnog je oblika. Široka tek koliko "mora" ali zato je dužina crkve impozantna. Pošto su dveri od Crkve bile otvorene nismo propustili priliku da "virnemo" unutra. Ima se šta i videti. Iza crkve se nalazi Franjevački samostan.

Put nas dalje vodi do Čelareva gde obilazimo dvorac Dunđerskih smešten u lepom velikom parku u centru Čelareva. Dvorac je nažalost u vrlo lošem stanju, oronuo i zatvoren za posete. Još jedna velika šteta što ne znamo da cenimo ono što imamo. Ostaje nam samo da zamišljamo kakva je to bila lepota u svom punom sjaju. Nadam se da će povratiti svoj stari sjaj. U svakom slučaju ovo mesto treba obići ako ništa drugo zbog prelepog parka. Jedna fotka na ulazu u park. Ulaz čuvaju figure dva ogromna betonska lava. Bilo nekad pustih para... Naravno da smo morali ovekovečiti i čuvenu Čelarevsku pivaru. Nastavljamo dalje i stižemo do Bačke Palanke. Pošto smo već obišli Begečku jamu red bi bio da posetimo i park prirode Tikvaru. I ovde je vrvelo od sveta. Svi izađoše da se "nagutaju" novembarskog sunca. Nismo se dugo zadržali ali sa pozitivnim utiscima sa Tikvare krećemu u Hrvatsku.

Lepi dani početkom novembra nisu mogli proći bez neke vožnjice. Izbor je pao na Ilok odnosno obilazak tvrđave koja postoji u tom gradu. Atlantic je spremno zabrundao i poteglio nas dvoje na sebe pa pravac Ilok. Preko Novog Sada stigosmo do Begeča. Red bi bio da obiđemo i čuvenu Begečku jamu. Lepo vreme izmamilo je ljude da uživaju u njemu pre nego zazimi... Bilo je i onih pravih bajkera. Grehota je što ne umemo da cenimo lepotu koju imamo. Evo kontrasta čoveka koji uživa na sred jezera i gomile smeća bačenog na obali iste te lepote... Atlantic je spremno čekao nastavak puta...

Samo lagano i sve će biti OK... Videćeš ovde je opuštena drugarska atmosfera koju se svi trudimo da održimo a jedan od zaslužnih za to je i kolega Alekre... Napiši šta si sve radio na Burgmanu.

Dobrodošao bugiman ! Spusti malo loptu, Alekre te je zamolio a ti ako hoćeš prihvati to a ako nećeš - nemoj... Lep ti je motorić uključi se u Caffe, postavi neke fotke gde si putovao, šta imaš od dodatne opreme. tu smo da se družimo i pomažemo...

nije reflektujuća - nije ih bilo. Svakako bočnu uočljivost planiram da rešim na drugi način.

Kolega miskomi na Miljakovcu. tel 064 113 3177

Jedna od operacija planiranih na Atlanticu je završena. Trakice za felne. To je prva stvar koja je odrađena do kraja. Kolega miskomi je odradio svoj deo posla. Evo rezultata...

Gledao sam da se osiguram na sve načine ali siguran sam da će prilikom sklapanja biti spominjanja majki Italijanskih i ostale rodbine...

Prednje oplate, bočne oplate, korman, vizir, donje plastike... Sve je to odvojeno u posebne kesice. Ima jedno 2-3 kile šrafova...

Bogu hvala dođe i vreme da se malo bavim i finesama a ne samo kupusanjem Atlantica. Međutim da bi se obavile finese, Atlantic je morao biti još malko raskupusan. Pošto sutra imam posla u BG-u, dogovorio sam se sa kolegom miskomi-jem da mi izradi i nalepi trakice za felne. Da bi to ostvario morao sam poskidati točkove. Prednji i inje neki kumst. Ali zato kad se skida zadnji točak moraš rasturiti pola motora da bi došao do njega. Jedna od operacija na mom Atlantic-u će biti i novo sedište. Sutra je takođe dogovoreno da odem do Dekija u Zemun da "izvećamo" šta se tu da činiti. Imam neku specifičnu ideju po pitanju sedišta ali više o tome ako se bude mogla realizovati. Iz tehničkih razloga... Dakle i sedište sam "skalpirao" sa Atlantica. Nikad mi motor nije bio ovako raskupusan ali nadam se da će vredeti truda... Trenutno mi je pola Atlantica u Corsi i putuje sutra samnom za Bg. Rezultati će biti dati na prikaz...

Crah barovi - drugo poluvreme... Pošto smo utvrdili "reference" pristupilo se ozbiljnijim varovima u spajanju crash bara i nosača. Zatim sam namontirao bočne oplate i povezao ih sa zadnjom plastikom da bi mogli na osnovu prvog crash bara da montiramo i drugi. Postupak je ponovljen i drugi crash bar je "legao na svoje mesto. Nisam baš najbolje dočarao sa ovim fotkama crash-ove ali kada Atlantic bude gotov biće fotkan sa svih strana pa će se i oni bolje videti... Nakon završetka zajebancije sa crash-ovima došla je na red i "ćopava" nožica odnosno njeno produžavanje. Otkako sam kupio Atlantica nervirao me velik nagib motora prilikom parkiranja na ćopavu. Sada je i to dovedeno u zadovoljavajući položaj... Fotka sa majstor Lemijem, starim bajkerom, ljubiteljem MZ-ova ali onih iz 60-tih i 70-tih godina... Do novih vesti toliko...

Evo malo novosti... Dolazak lepog vremena je omogućio i da se odradi ponešto na Atlanticu. Jedna od meni važnih stavki su zadnji crash barovi. Atlantic je jedini maxi skuter opremljen crash barovima napred. Bio sam mišljenja da je to čista estetika međutim posle pada uvideo sam da nije bilo bilo tih crash-ova šteta bi bila mnogo veća. Iz tog razloga sam čvrsto rešio da i zadnje oplate zaštitim putem crash barova. Dakle - pravac majstor Lemi. Natakario sam se na ovo što je ostalo od Atlantica i oterao ga kod Lemija. Specifičnost zadnjih crash-ova je ta da oni moraju pratiti linije plastičnih oplata. Međutim da bi se oplate skinule prvo se mora skinuti Crash bar. Odlučili smo se da veza sa ramom bude zavarene matice kroz koje će se kačiti crash bar sa šrafom. U ramu Atlantica je probušena rupa da šraf prilikom zatezanja crash bara ne bi upirao u ram. Zatim je matica zavarena. Ovo je početna "modla" za Crash koja nije dugo potrajala (prilikom ispravljanja smo je zeznuli) ali je na osnovu nje napravljena nova "modla" koja je pasovala "kao jaje u kereća usta"... Pošto smo ustanovili koju širinu će da pokriva crash, došlo je vreme da se i druga "veza" privari. Čim su obezbeđene veze sa ramom postavljeni su nosači crash bara. Nakon toga se majstor Lemi iskazao u punoj meri i prvi crash bar je počeo da dobija konture... Nastavak sledi odmah posle reklama...

Ima tu dobre logike...

Ne grešiš - sva tri su Master-i...

Dragi moj Nešo, jedna od prednosti Atlantica kakvog ja imam u odnosu na noviji (Sprint) se ogleda i u položaju filtera vazduha. Nalazi se ispod sedišta, odnosno dela na kojem sedi vozač - odmah ispod tako da "nema" voda, blato itd... Što se tiče ostalih stvari vezano za K&N filter vazduha - budite strpljivi - nećete biti uskraćeni za utiske i informacije vezane za njega...Čim Atlantic bude "naoružan" biće potanko opisano sve ponaosob što je rađeno a u glavi su mi i kojekakvi testovi uporedbe, original vs aftermarket komponente...