Nakon toga se obavezno mora isti čorba. Jer ko ne poide čorbu neće dobit ništa dalje. Zlatna čorba od koke. A zlatna čorba ne bi bila toliko dobra da nije u crvenoj laboški na bobice.

Zlajo, evo i za gladne i umorne putnike koji moraju preći mnogo više kilometara od mene. Za preporuku je u svakom slučaju Majkin salaš. Ovo su slike od prošle godine, ali ništa s značajno u asortimanu i kvalitetu hrane nije promenilo. Predjelo, kako se iz priloženog vidi sve domaći proizvodi. Divenica, slanina, šunka, čvarklin, žmare i sir posut crvenom alevom paprikom. Pre par godina je brat iz Slovenije objasnio svojoj supruzi da se kod njih prave kobasice, a kod nas divenice. I samo da znaš da su divenice bolje od kobasica.

Hvala Marokanac, bilo mi je zadovoljsvo pisati. I jako mi je drago ako Vam se dopalo.

Nakon ove šetnje u vremenu i prostoru vraćam se svom vernom Ferdinadu.

Osvežene dame su u društvu gospode mogle dalje promenadom do dođu do živopisnih vila u posetu znamenitom stanovniku ovog modenskog naselja Lajošu Vermešu na čuvena Palićka vina. Obala i danas nosi naziv Obala Lajoša Vermeša. Lajoš Vermeš je već 1880 godine na Paliću, u duhu olimpizma, organizovao sportske igre okupljajući stotine najboljih sportista iz cele Evrope. To je bilo 16 godina pre nego što je Pjer De Kuberten obnovio moderne Olimpijske igre. Između 1880. i 1914. na Paliću su održavane sportske igre u brzom hodanju, biciklizmu, rvanju, mačevanju i drugim sportovima. Dugu tradiciju na Paliću imaju: veslanje, jedrenje, igre loptom, kuglanje, plivanje, klizanje, jedrenje na ledu i naravno – tenis. U blizini ovih objekata nekada su se nalazila mesta i tereni za sportska takmičenja. Restoran na obali Riblja čarda nekada je bio gimnastička sala. Vermešovih vile su sagrađene 1893. godine: Vile Luzja i Bagojvar (Sovin grad - tvrđava) "Vila Lujza" podignuta u stilu eklektike, a "Bagojvar" ( interesantno ime interesantne građevine – sovin grad - tvrđava ) pripada vilama "švajcarskog tipa". Obe vile su bile prekrivene višebojnim žolnai biber crepom. Danas je Vila Lujza poznata kockarnica. Bagojvar vila odoleva zubu vremena. Ponekad se neko seti i ove lepotice te joj se polako vraća dostojanstvo.

Šetnju nastavite palićkom promenadom, obalom do Ženskog štranda. Ženski štrand je, dok su važile druge društvene norme, sakrivao kupačice od znatiželjnih pogleda. Kupaće trikoe, haljine za kupanje, kupaće kape i napred u vodu............. I šešir je dozvoljeno ostaviti na glavi.

Park je nekada bio ukrašen i sa 88 poklon ruža za 88 rođendan druga Tita. Kako se polako gubilo sećanje na Tita tako se i zapuštao park. Ruže više nema ni jedne. Samo su breze ostale kao i ova spomen ploča da nas podseća na ta vremena.

U blizini Velike terase se nalazi fontana, rad skulptora Bele Našica iz 1913. godine. Pored je i "Kućica za vreme", postavljena 1914. Dve bronzane figure Bakica na klupici mame umorne noge od plesa da malo posede. Autor ove zanimljive skulpture je palićanka, akademska vajarka Zlata Baranji.

Levo i desno od terase nalaze se hotel Park i hotel Jezero (podignuti sredinom XIX veka) a ispred njih čuvene Plave vaze. Vaze sa likom vodenog boga stigle su na Palić 1910. kao poklon vlasnika pečujske fabrike keramike «Žolnai». Ovakve vaze nekada su krasile i Gradski park u Beču. Osim po svojoj lepoti dve plave keramičke plave vaze jedinstvene su i po tome što su dve od preostale 4 ovakve vaze u svetu.

Neposredno ispred Velike terase, smešten je najmanji secesijski objekat specijalne namene – Muzički paviljon. U duhu svog doba, bio je mesto za održavanje promenadnih koncerata. Koliko su bili dobri ovi koncerti, svedoči i drvo koje se poklonilo da oda počast tadašnjim muzičarima.

Velika terasa, nekadašnji Kur-salon, namerno je projektovana tako da se kroz nju mora proći – nikoga nije ostavljala ranodušnim. Izgradnja Velike terase u stilu secesije završena je 1911. godine. Tada je to bila pozanta poslastičarnica, restoran, a spratni deo bio je namenjen zabavama i balovima. Dve velike otvorene terase sa pogledom na jezero krase prednju stranu objekta. Danas je ovo zdanje u procesu renoviranja pa ću vam ga pokazati samo ovako sramežljivo sakrivenog iza krošnji drveća. Još jedan interesantan podatak: prvi teniski meč u zatvorenoj dvorani na tlu nekadašnje države odigran je u balskoj dvorani Velike terase 1937. godine

Šetnju, ako želimo da nam svilene cipelice ostanu čiste, počinjemo glavnom alejom Velikog parka do Velike terase. Onima kojima ne smeta malo prašine mogu se odlučiti da avanturu započnu i sa malim putićima. Ovaj put će vas odvesti do teniskih terena. Teniski klub je osnovan davne 1878 godine i to svega tri godine nakon što je ovaj sport dobio svoja pisana pravila. Potražite i sakrivenu u parku, jednu od najlepših pozornica u zemlji. Letnja pozornica, je izgrađena od netesanog kamena po projektu subotičkog arhitekte Baltazara Dulića i od 1950. godine je mesto održavanja brojnih koncerata, festivala i predstava. Mala tajna. Do pre nekoliko godina, ovo nam je bilo omiljeno penjalište i mesto za trening alpinista. Sada je ono sa velikim katancem zaključano i ne može se ući. Nastanak parka počinje 1840 godine sa sadnjom prvih drveća. Danas se on prostire na 19 ha.

Kako i priliči dragi gosti ulaze u carstvo bajki kroz glavni ulaz. Svečani ulaz, majstorski izrezbarena kapiju – Palićki Vodotoranj. Vodotoranj, danas kao simbol Palića, izgrađen je početkom XX veka i služio je kao: vodotoranj, kapija letovališta i tramvajska stanica. Projektovan je u stilu secesije. Secesije ali njene mađarske varijante koja je inspiraciju pronašla u folkloru, u seoskim rukotvorinama, čipkama i vezu ovdašnjih žena.

Naselje Palić je nastalo u bronzanom dobu. U pisanim dokumentima prvi put se spominje 1462. godine kao pustara koju je madjarski kralj Matija Korvin poklonio svojoj majci. Prvi put se pominje kao Pali 1462. godine, a jezero kao Paligo Palus oko 1690. godine, što je zabeleženo na spomen - česmi kraj same obale jezera. Na spomen česmo je isklesan lik palićke vile, lepotice rođene iz talasa palićkog jezera. Krajem XVIII veka se znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Gradski lekari Subotice su 1837. predložili da se na obali izgradi Kupatilo. 1845. godine pored Kupališne zgrade, koja se sastojala od nekoliko kabina, izgrađena je gostionica, Donja trščara. To je bio temelj budućeg Kupališta i Banje. Osim na lečenje posetoci su na Palić dolazili i zbog izuzetno bogate ponude zabave. Zlatno doba Kupališta i Banje Palić počinje 1880 - ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta - Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897.

Ovo je trebao biti putopis na Taru. Nismo uspeli otići ma kolko želeli. Sticajem okolnosti jedino prevozno sredstvo mi je Ferdinand. Njegove mogućnosti su takve da smo on i ja prihvatili Abbyjev predlog i malo protegli nogice do Palića. Ovo će biti jedna šetnjica kroz Palićki park. Kako je nastalo Palićko jezero. Naučno je dokazano da je jezero nastalo u pradavna vremena kao izdansko. Iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Voda se slivala sa okolnog terena ispirajući natrijum hlorid i tako je jezero postalo slano.Zanemarići stvarne činjenice. Legenda kaže da je jezero ostatak Panonskog mora. A Panonsko more je nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado.

Ovo je više nego dobra vest. Pre nekoliko dana kada se pojavio putopis na prvoj strani, obradovala sam se da ima nov putopis. Pre nego što sam počela čitati, skuvala sam kafu i sela. Pa dobro nije bio nov, ali sam ga ponovo sa uživanjem pročitala i pogledala slike.

Pošto nemamo opremu ( sa padom smo je lepo poderali), motor još nije za dužu vožnju sem za kratke lokalne vožnje. Moraćete Vi do nas. Palić je ovih dana prelep. Danas sam napravila par fotografija pa ću ih postaviti na Predlozima. Samo da malo zagolicam maštu.

Kultura javljanja na putu između naseljenih mesta je oko 80%. U naseljenim mestima skoro nikakva. Ja sam većinom suvozač, pa obraćam pažnju. Javljenje se svodi na veliki dijapazon i obično zavisi od motora koji se vozi. Da pojasnim šta sam htlea da kažem. R imaju običaj da se jave sirenom ili samo podignu par prstiju sa ručice gasa. Čoperi, pogotovo oni sa niskim težištem podižu nogu. Sa ovim hoću da kažem da se svako javlja kako mu je najlakše. Ponekad možda i ne primetimo jer obraćamo pažnju na nešto drugo. Ja sa zadnjeg sedišta obično mašem. I tačno ponekad mi bude krivo kada mi ne odgovore, ali to ne znači da neću ponovo mahnuti nekom. Imam osećaj da mnogi i neznaju da treba da pozdrave. Ovo je samo moje mišljenje i zapažanje.

I evo napokon i ja završila svoj domaći. Pad je abby opisao i nebi da ponavljam ni ovako na tastaturi a kamoli na terenu. Mi se oporavljamo, pomalo još bolucka. I napamet nam ne pada idemo negde dok opremu ne dovedemo u red. Na motoru treba uraditi tek neznatne intervencije. Još nikako da dođe na red jer se Ferdinand naljutio - valjda se osećao zapostavljenim i rešio da privuče pažnju - crko regler. Operacija uspela uz svesrdnu pomoć drugara (Hvala Rajko , hvala Joška ) i angažovanje mog dragog (buba :-*)

Najinteresantniji je u svkom slučaju Vršič Slovenija - 1611 mnm - 2007 godine - Yamaha XS400 - ovako preopterećeni laganice prave deonice su asfaltirane dok su krivine rađene od granitnih kocki - kaldrma a link za putopis http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=28612.0

Mokl, svaka čast. Vidi se šta je stara škola

Doktore, a šta reći ? Kao i uvek izbor puta i realizacija čista 10-tka

Ako, ako popravićemo i mi motor i zakrpiti opremu pa ćemo i mi sa vam na put. Najlepše od svega mi je Gogin osmeh i to pred kraj vožnje.

I nam je tura za Plitvice bila najlepša do sada. Verovatno i zato što je bila prva.

Koliko je za doručak ostalo od jagnjeta vidi se iz priloženog Za doručkom su se pravili planovi za taj dan. Kada dođe u naše godine, ni Veve neće želeti da se penje po šumama i gorama, već lepo da uživa planirajući šta će biti za ručak. I ondak, sat i frtalj kol'ko je is'o dogovor nismo nista jeli Riblja čorba i pečenea pastrmka. Kažu bila je dobra..... Pošto je Subotica mnogo zabačena iz ovog ugla, polako se spremamo za put. Pridružujemo se Zoranu i sa žaljenjem mašemo Sa Zoranom se pozdravljamo na autoputu, krećemo prema Smederevu, malo provozali se po centru grada (neplanirano), Kovin, Bavanište, Pančevo. Jabuka, na tako inspirativan naziv maesta morali smo malo odmoriti i ... Dalje se put može opisati kao mrak, komarci ko rode, neosvetljeni traktori i ostale radne mašine. Titel, Kać i Novi Sad. I taman smo mislili da smo bezbedni i da možemo mirno ići kući. Pravimo dužu pauzu na OMV pumpi sa velikom kafom bez šlaga (nestalo im je šlaga )