Nastavak puta prema dole smo odlučile da bar malo olakšamo muževima i sišle smo peške. Uz prepričavanje doživljaja iz detinjstva ni silazak nije bio tako težak, a nije ni dugo trajao. Sve u svemu 5 km off-a. Na polovini silaza nailazimo na tragove još dva pada. Kažu skoro istovremeno su pali i Arakis i Fibra. I oni viču da su dobro, motori u voznom stanju. Idemo dalje. Na početku sela i kraju asfalta stajemo da se odmorimo, i krećemo dalje. Joška nas vode do izvora vode. Utrapim Vladi aparat, ajde molim te slikaj. Noge mi drhte od pešačenja. Pa prijatna vožnja do kafanice na Dunavu. Sedimo pored vode, pijuckamo kafu, gledamo zalazak sunaca, brodove koji plove i ujedaju nas komarci. Motori su isto tako žedni, ali pošto ne konzumiraju domaću kafu, potražili smo i za njih adekvatan energetski napitak na lokalnoj benzinskoj pumpi. Momci su proveravali i pritisak u gumama. Iz neobjašnjivih razloga otkazuje ćopak i Joškin transalp, odjednom pada i Joška za njim. Joška kako noga? Samo smo se pogledali, i krenuli svi vaditi prsluke iz kofera, rančeva... Tada je Boris primetio da nam se reflekujuće trake ne vide od kofera. Prvom prilikom našivamo na njih gore još jedan red trka. Opraštamo se sa Arakisom, Gocom, Fibrom, Severianom, oni odlaze za Beograd a mi za Novi Sad. Na starom mestu u NS se opraštamo sa Joškom, Žužom, Petikom i Melindom. Jedna cigara i krećemo. I još jedan maler. Petiki ispada kaciga. Melinda je uspela pronaći slomljeni deo vizira. Nadam se da ste uspeli da je popravite. Nastavljamo dalje ali sada već stvarno maksimalno oprezni. Auto put, pa kući. U jednom momentu nam Boris javlja da stanemo na pumpu. Nema Jagera. Dobro je samo mu je jako hladno pa je stao na parking da obuče kišnjak. I dok tako stojimo i čekamo ih, Borisu ispadne kaciga i ogrebe vizir. Ne možemo da verujemo. Krug se zatvorio. Dolaze Jager i Goga, sedamo na motore i kući. Na ulazu u Suboticu nas sačeka spuštena rampa. Stali i gledamo , nigde voza na vidiku. Otpravnik se sažalio na nas i podigao rampu da prođemo, pa je ponovo spustio. Na Molovoj pumpi se pozdravljamo i svako svojoj kući. I tako se završio jedan maleriozan dan u kome smo se fantastično proveli.

Ja ću verovatno kupiti još jedan ko kineza, skinuti sa njega trake i prišiti na ove koje nosimo. Nisam sigurna kako bi se ponašao materijal da krenem da odšivam.

I sada dolazi neplanirani deo priče. Svi smo bili toliko sretni što je period monsunskih kiša prošao, i asfalt u našim ulicama se osušio, da smo zaboravili da priroda ima svoje zakone. Nakon obilnih padavina koje su trajale danima, sitnije čestice zemlje i gline su se isprale i ostao je samo sipar u vododerinama. Kada smo jednom ušli u njih, jedini izlaz je bio dole. Fotografija iz ovog dela nemam. U jednom momentu smo skliznuli i kako sam se čvrsto držalala za Vladu prosto sam nastavila da klizim sa motora za njim. Bolje rečeno na njega. Oprema je odradila svoj posao na najbolji mogući način. Vlado je imao kompletnu opremu na sebi sa protektorima. Ja sam imala na sebi jaknu sa protektorima, rukavice i kacigu i moto pantalone u koferu jer mi je bilo vruće (ćurka). Za ovih 10 godina braka, uvek sam se trudila da budem dobra kuvarica i lepo nahranim muža. Ovo se pokazalo kao jeko dobro, bio je meka podloga na koju sam pala ;D. Udarila sam samo nogu na motor kada sam padala. Da sam imala protektore ni to ne bi bilo. Mnogo više sam se uplašila, nego što smo se udarili. Mnogo hvala svima što su nam pomogli i ustati, a posle i podići motor. Momci su nastavili da se polako spuštaju motorima, a mi smo polako pešice. Petika i Joška su se vratili da nas odnesu dole. Hvala, tada mi je bila baš potrebna šetnja da malo dođem sebi. Na sledećem pogodnom mestu za stajanje svi smo se malo odmorili i sabirali doživljaje. Ovim putem dole ... hmm Odluku šta dalje odlažemo još malo i odmaramo se sa pogledom na Srem i šire.

Brzo su se spojili stolovi. Goga uživa u svakom zalogaju dok Jager tužno gleda u prazan deo stola gde još ničeg nema ali ubrzo je ispravljena i ova nepravda Joška i Žuža Pogled na kafanu i odosmo mi dalje Obožavam vožnju kroz šumu

Hvala na pohvalama, drago mi je da vam se dopada. nastavak nemogu da pišem bez večere. Shvatićete uskoro i zašto.

Glad pritišće, pa se napušta manastir i šalje Severiana u izvidnicu gde mi gladna brigada napokon mogla jesti. Mala kafanica i taman kad smo se svi parkirali, domaćina uhvalila panika - nema dosta hrane za sve nas :o. Nismo mi tako velike izelice!!! I poslao nas u žutu kafanu. Dođete do ove fontanice,i pratite putokaz za roštil. Ne silazimo ni sa motora dok Žuža i Goca ne proveraju da li imaju dovoljno hrane za nas. Imaju. Jupi

Opet par kilometar vožnje, pa vidikovac Neke je mrzelo skidati i kacigu Ko hoće lepe slike mora i da se potrudi i opet na put. Oni koji su snimali put dobiće nešto ovako petnaest minuta vožnje pa pauza ( teta iz GPS se stalno nešto preračunavala ) Stižemo u Vrdnik. Sada smo već gladni, ali ipak jednoglasno odlučjemo da ćemo prvo posetiti manastir Ravanicu. Naravno i ovde stižemo na kršteenje. Mir koji vlada se nemože opisati. Davne 1566 godine neimari su se potrudili da naprave nešto ovako lepo. I današnje generacije se trude da narednim generacijama ostave ovu lepotu. Cvet iz dvorišta

Slavna istorija, sa pomalo zaboravljenim spomenicima Trojica krosera su nas isprepadala iskočivši iz šume i pobegli u nepoznatom pravcu prije nego što smo se domogli fotoaparata i ovekovečili ovaj renutak. Na vrhu Iriškog venca, tankovanje i mini odmor bez skidanja kaciga vidikovac gde se Novi Sad vidi kao na dlanu

Pejzaži su nestvarno lepi Prva tačka nam je bio manastir Krušedol a potom ponovo vožnjica I odlazak do tornja. Ovde se leče ljute rane uboda ose. Nije čika doktor ništa kriv. Hansaplast u spreju ima i antiseptička dejstva pa pre nego što se osuši i stvori film peeeeeeeečeeeeeeeeeeeee. I naravno vodokovac ranjeni toranj - za njega nismo imali dosta spreja da ga popravimo

Evo da i ja dam svoj doprinos putopisu. Posle dobre sarmice mora se prvo malo odspavati i tek onda krenuti na posao. (Izdržavano lice pravi mnogo dobre sarmice ) Posle dugo vremena ispunjava mi se želja, idemo na Frušku Goru. Trebalo nam je dugo da nagovorimo Jošku da nas vodi. Molila bih te da za drugi deo putešestvija po obroncima ove lepotice ne čekamo tako dugo. Dogovor je pao kod nas u dvorištu, čisto da isprobamo Jagerovu nesuđenu teneru. Zavaren auspuh i mi spremni za put. Putovanje je krenulo opušteno sa velikim zakašnjenjima. Niko se zbog toga nije mnogo nervirao. Rešili smo da uživamo u lepom danu, onako opušteno. Susret na Mol-ovoj pumpi i upoznavanje sa Borisom i Ljiljom. Mašine napojene i može se krenuti. Parodijom od autoputa idemo do Srbobrana. U Temerinu stižemo najkraćim putem do Joške. Crypton je ovaj put odlučio da nas dovede direkno, bez šetnje tipa upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo ;D Odmah smo nagovorili Jošku da nas vodi do pekare da ne popadamo sa motora od gladi ( Miša-pei nam objasnio da se to može desiti, a iskusnijeg kolegu treba slušati). Zadovoljna ekipa kreće iz Temerina posle 11 ( a sastank je bio u 11 u Sremskim Karlovcima), Šalje se poruka Arakisu da " malo kasnimo". Prolazak kroz Novi Sad kada je piajčni dan je vrlo interesantan. Jager i Boris se na semaforu dogovaraju Stižemo u Karlovce, parkiramo motore pored nekih neidentifikovanih čije vlasnike nigde nevidimo. Vlasnici se javljaju iz kafanice prekoputa ulaza u crkvu. U potrazi za istim Ljilja pozove svog brata da se vidi sa njim kad je već ovde. Koloko je svet mali ubrzo ćemo saznati. Dolazi da se pozdravi sa nama i pojede sladoled Zmajček - Ljiljin brat. Posle sladoleda, krećemo na dugo priželjkivanu lepoticu.

Da napišem neka zapažanja iz jučerašnje vožnje. Na povratku sa vožnje po Fruškoj Gori smo obukli prsluke. Bila sam ubeđena da smo sada mnogo uočljiviji. Koliko sam samo pogrešila. Pošto imam kofer iza leđa, reflektujuće površine su bile sakrivene sa njim. Razmišljam da bi bilo dobro da našijem na prsluk još jednu liniju reflektujuće površine u gornjem delu prsluka.

A joj momci da ste videli kako devojka vozi R na Mačkovom Kamenu na offu. Treba umeti

Marokanac, pa ni španske serije svoje gledaoce ne ostavljaju u ovakovoj neizvesnosti ! Šta je bilo dalje ?

Nagovoren Abby još davno, ali još samo parice da se skupe :'( offujemo temu

Pozdrav majstor Petre Povećava nam se vesela družina i iz Subotice

Mišo, kakva izvinjenja, samo smo se prijavili da smo bili i na drugom delu nezaboravnog druženja, al drugi put da vodiš i Ljilju. Mnogo nam je nedostajala.

Huh, dobro je da je redar samo zaboravio da nas vidi u kafanici. Goca, Goga, abby i ja bili i tamo ;D Inače moram hvaliti redare II grupe Mišu i Arakisa, na samom putu su nas ušuškano u kolonu dovezli do cilja.

Stigli kući, sretni i prezadovoljni. Sve pohvale organizatorima, kao i redarima. Slike kad se naspavamo ( i ugrejemo )

http://www.youtube.com/watch?v=rmCpOKtN8ME Al mi ipak dolazimo

Da se malo i ja uključim u kuknjavu i dodam koju opasku. Sve što ste rekli je istina. Samo da dodam, svi oni znaju da tamo u njihovom lepom belom svetu to ne smeju da rade, i ne rade to, jer će da plaćaju kazne koje nisu ni malo male. Pa ko vele ajde da se ovde iživljavamo i da pokažem ko sam ja i šta sam ja. Dok smo se vozili po Sloveniji, niko nas naprasno nije obilazio, niko sekao, zaslepljivao svetlom, ponašao se kao da je put samo njegov. Nemačka isto tako. Mađarska je već druga priča, dugo su rusi vodili glavnu reč pa se još i sada osete njihove navike. Isto tako sigurno da neće spavati u nekom motelu, hotelu ili slično. Ljudi pa to se plaća. Moraju čuvati svoje parice da se kući pokazuju koliko oni imaju puuuunooooooooooo. I kako je njima tamo lepo. Sigurno da neće priznati da kupuju salamu na 2 sečena kruga po članu porodice... :o, to je sasvim dovoljno za jedan sendvič. Isto tako kada vidim kod nas u gradu mađarske tablice, obratim pažnju na vozača. Većinom su to dede koji uopšte nemogu ni iz kola pošteno da iziđu, ne vide nikog i ništa. Drže se opšteg pravila, ja sam u pravu, i svi treba da stanu pored puta i klanjaju mi se jer sam Ja stigao. Zamenio je svoj izrđali trabant za polovan opel karavan i nikako da se navikne da je auto mnogo veći, jači i da ga ne ume voziti, što zbog godina i slabih refleksa i slabog vida ( neće valjda od sramote nositi naočare), što zbog kola koja više nisu za njega. E kada tako nešto vidim oprez i strogo vodim računa o njima jer do sada ni jedan jedini nije ispoštovao moje pravo, prošao pored mene tako da mi skoro ne zakači retrovizor, ili me obišao i odmah ispred skrenuo u prvu ulicu desno, bez žmigavca naravno. Valjda čovek zna gde treba da ide, ja sam mu samo smetnja na putu.

i jeftinije karte su došle na red da uživaju

Pivo se hladi Arakise čini mi se da će biti i treće grupa

U proširenom izdanju. Sada idu i oni koji su želeli ići na reli, pa će ići nagodinu