Ovo je za nov topic Nosim pajsere za skidanje guma, set za lepljenje/gumu, plastične vezice, neku turbo lepljivu traku, metalnu žicu, nož, gripcange, nekoliko ključeva i imbusa, mali kompresor, špangurt, uvek dva litra vode. Do sada sam imao slučajeve da se iskrivi poluga za zadnju kočnicu, otkače ogledala, polomi ručica za kočnicu, tako te stvari. Noviji motor pa ne nosim sajle i sl. Ima onih koji na licu mesta popravljaju karburator. Ne bih to znao, ali skoro svuda gde sam do sada prolazio mogao je da prođe i neki Golf dvojka sa nekim nemilosrdnim vozačem. Daleko smo mi od divljine, gde god da vozili. Markirao bih lokaciju i onda peške po pomoć. Žena i klinci mi prate lokaciju pošto se ne javljam na telefon dok vozim. To je ono da se polomim negde a i oni su mnogo mirniji tako. Te nepoznate terene u dvoje. Mnogo je lakše sve.

Evo snimka

Vozim Dunlop Trailmax Raid. Po asfaltu su i posle 8K km super, baš dobro drže. Po makadamu i kamenju i dalje rade dobro. Jedino se dosta promenilo ponašanje po blatu. Nove su bile baš dobre skroz ok po blatu, sada su bile skoro neupotrebljive. Pritisak na 1,2 napred i nazad. Ovde možeš uporediti mene i kolegu sa CFMotom koji ima nove Dunlop Trailmax Raid Od 18 minute vozi ispred mene Oko 28 minute je ono žilavo blato. Motor bukvalno stoji i klizi, tu iovako nema spasa. Od 1:12:00 vozi ispred mene, oko 1:13:10 se vidi kako klizne i zadrži, dok je meni samo otišao prednji točak. Sa novim nisam imao te probleme. Generalno što veći i ređi kramponi. Sve ostalo je po blatu mučenje ...

Evo dva snimka preko Beljanice i Kučaja Prvi snimak od 19.9. – organizovana offroad tura 19. do 21.9. po Kučaju. Lagan offroad, uživanje. Track: https://ridewithgps.com/trips/333973033 11.10. smo hteli da ponovimo krug. Nismo uspeli, nevreme je polomilo dosta stabala pa su napr. uspon do Beljanice ili put do Borskog jezera bili blokirani. Ipak smo se dobro proveli. Ima i nekoliko padova. Track: https://ridewithgps.com/trips/342116476

Em sam se uželeo vožnje, em sam gladan ... Hvala

@PECA1993 Išli smo putem Petroșani > Băile Herculane, snimak i GPS. Deo je neasfaltiran, videćeš na snimku. Ovde i putopis.

Podsetnik da se ne igramo sa medama. Nastradao Italijan na Transfagarasanu.

Postavi sebi limit od pet slika (može i osam) po vožnji, ubi nas scroll I kupi neku kamericu, pa GPX track uz svaki video.

Nemoj da te mrzi

Nov dan, stari put. Ustajemo ranije kako bismo pošli oko 8:00. Srki ustaje rano i prati enduraše iz Poljske koji su izgurali mašine i pošli u neko bezbožno vreme kao mlade pobegulje. Malo pre nas ekipa iz Španije sa teškim motorima nastavlja put po Evropi pravac Beograd. Srešćemo ih usput mislim dva puta. Opraštamo se od medveda i polazimo iz Sebeșa nazad preko Transalpine. Cilj je da kod Obârşia Lotrului skrenemo za Petroșani i onda dalje na 66A do Băile Herculane, onda Bela Crkva i Kovin. Napuštamo naselja i gužvu radnog dana i počinjemo da uživamo u suncu dok se polako penjemo na oko 1700m (GPS Track). Svež vazduh, sunce i osmeh na licu – buđenje za preporuku. Usput pretičemo Špance koji prate isti put, ali zaobilaze offroad deo i asfaltom idu do Băile Herculane. Rešavamo drugu kafu dana u Obârşia Lotrului i nastavljamo putem 7A ka Petroșani. Put nije toliko dobar kao 67C, delimično je i uži ali nije opterećen. Krivudamo po šumi i otvorenim proplancima, pratimo malu rečicu koja se vijuga tik uz put. Stajemo kod nekog malog vodopada koji se samo stvorio iza krivine. Ulazimo u Petroșani, sipamo gorivo i polako počinjemo da tražimo neku pekaru. Prolazimo Petroșani i dva, tri sela i već vidimo da ćemo offroad deo voziti za kritično praznim stomacima. Prva picerija usput je izabrana na mapi. Crash-ujemo neki dečiji rođendan i provodimo dobrih dva, tri sata u poručivanju i čekanju klope. Već uveliko kriziramo i bodemo očima konobara i konobaricu koji nas vešto izbegavaju. Ja varim na prazno, da čuju. Vidimo da nema od toga ničega, naći će se valjda pekara neka u prokletom Uricani. Namrgođeni izlazimo da im pokažemo da smo razočarani. Upadamo najzad u neku pekaru kao iz vremena Sovjeta – ima samo hleba i nekih slatkiša. Prodavačica nam pokazuje neku burger radnju koja je u 12, 13h krcata tako da i to otpada; upadamo u neku prodavnicu. Duga priča, kratka reč – hranimo se nekim sumnjivim pica hlebom iz folije – nit je pica nit je hleb, Twixovima i Snickersima uz neku vitamin vodu pored neke kante na magistrali, pošto je i sunce već zažeglo i ovo je bila prva senka. Selfi kao dokaz i teramo. Ovako smo ih gledali dok smo izlazili. To je to što se tiče klope, pravac offroad deo 66A. Podešavamo pritisak guma i počinjemo ponovo da uživamo. Put je mešovit, deo je utaban makadam, sa dosta kamenitih pasaža. Ima nekoliko izazovnijih delova ali ništa kritično. Prolazimo nekoliko krivina sa pogledom na provalije i okolne stene. Ne može slika da dočara ovaj pogled, ali mogu GPS koordinate pa se sami uverite – 45.22314867005169, 22.82563586310237 Pri kraju se prolazi kroz šume gde ima dosta blatnjavih delova i mehanizacijom prokopanih puteva. Srđan se malo muči sa 50/50 gumama, pogotovo sa prednjom. Ipak, prolazimo bez ikakvih problema. Pravimo kratku pauzu kod jezera gde se rešavamo Twix-ova i Snickersa. Šatro pica parče raspakujemo i ostavljamo ga za neku kucu ili drugog nesrećnika. Nadam se da nismo zagadili vodu u jezeru ... Dalji put do Băile Herculane se sastoji od polomljenih betonskih ploča mešanih sa asfaltom i makadamom (GPS Track). Prolazimo i taj deo, stižemo do lepih krivina i dobrog asfalta gde ponovo pretičemo ekipu iz Španije. Na prilazu Băile Herculane se asfalt obnavlja, gradilišta, nedostatak signalizacije; klasika. Završavamo u prvom restoranu gde poručujemo mešano meso. "Sale, lik sada tek pali roštilj!". Baš nam se nije htelo sa klopom, barem je bilo sveže. Klopamo dok gledamo sina vlasnice, buckastog klindžosa, kako se sa uživanjem dovogodišnjeg klinca igra sa nekom mrtvom ribicom Coca Cola je bila hladna. Od sada nas čeka asfalt nazad do Kovina gde se rastajemo. Dobar put sa brzim krivinama menja se sa klasičnom monotonom magistralom i vodi nas preko Bele Crkve, gde na granici još petnaestak minuta čekamo smenu rumunskih carinika. Rešavamo i to i vožnjom u suton – bukvalno – ulazimo u Kovin. Dva dana prođu brzo i već počinje dogovaranje za otvaranje picerije i za rutu sa više offroad-a po prelepim delovima Rumunije. Verovatno nosimo svoju hranu, nije im verovati.

Kada sam položio naginjao sam u krivinama mislim samo glavu, kao verovatno i svi početnici. Strah od proklizavanja, nepoverenje u gume itd. Negde u avgustu ili septembru sam sa kolegom bio na ABM treningu. Jedna od najbitnijih stavki je bio countersteering - mali krug i spuštaj motor. Tek tu kada je prvi put grebnulo primetio sam koliko tolerancije ima guma. Na Transalpu rasteri nisu fiksni već na zglobu. Od tada sam vozio dosta tih krivudavih puteva, po Goču, Kopaoniku itd. Od asfalta najviše i volim te uske krivine. Po vlažnom putu ili kada vidim one crne tragove vraćam se u "nagni glavu, dosta je". Tu još nemam poverenje ni u gume ni u sebe.

Kratak izlet sa @SrdjanRadivojev, dva dana sa dva Transalpa ka Transalpini. Brz i jednostavan dogovor – 'oćeš, oću – sreda i četvrtak, 1.100 km preko Transalpine do Sebeșa, noćenje i put nazad preko Petroșani, offroad-om do Băile Herculane i Bele Crkve (Track). Fokus je na vožnji sa kratkim pauzama po mogućnosti u prirodi – put je dug a predeli prelepi, stajali bismo inače svakih petnaest minuta da zadovoljimo fotografa u meni. Prognoza obećava, sastajemo se u 8:00 kod Male Krsne – Srđan iz Pančeva, ja iz Kragujevca – i put pod noge. Stižemo do Dunava; ostavili smo autoput i jednoličan pravac magistrala iza nas i sada krivudamo pored reke ka jutarnjom suncu. Čekamo celih 20 minuta u Donjem Milanovcu na pumpi, ali nam kratak doručak vraća poverenje da će sve biti ok. Na granici čekamo celih minut i po i već smo u Rumuniji. Do početka Transalpine nas ponovo čeka dosta magistrale i jednoličnih puteva kroz naselja. I to brzo prođe i to je to, počinje uspon Srki je već posetio ovaj deo, dok sam ja položio tek prošle godine pa je ovo tek drugo putovanje motorom u inostranstvo. Pritom nikada nisam bio u Rumuniji. Ali ovde nismo za sightseeing – put je cilj. Penjemo se polako uz Transalpinu bez ikakve gužve. Najavljena kiša se pretvorila u sitnu maglu koja brzo nestaje i ispred nas se otvara suv i krivudav put Dok kolega vozi Karoo Street ja vozim Trailmax Raid. Imao sam mogućnost da sa ovim gumama ogrebem krivine po Bosni i Crnoj Gori i sa zadovoljstvom ovde pratim Srkija kako bira lepe linije. Pratim ga do prodavaca na vr' brda kod kojih se snabdevamo kačkavaljem, sirom i nekom domaćom salamom punog ukusa. Uspevamo da objasnimo da nam treba još hleb i eto – odnekle nam donose zadnji sastojak za sendvič. Koji kilometar dalje stajemo na jednoj od serpentina, pozdravljamo nekog džukca za kog nismo sigurni da li hoće da se mazi ili da jednog od nas odvuče. Vadimo doručak i uživamo u pogledu i svežem vazduhu. Kezimo se kao klinci koji su pobegli iz škole. Nahranili smo malo i psa i teramo dalje, valja se još krivina navozati. Uspevamo da usput stanemo i slikamo mašine, pošto smo oboje onako – nefotogenični. Transalp se i ovde pokazao dobro; udoban za duge puteve, agresivan za praćenje lokalnih vozača a pri tom siguran i stabilan za offroad sledećeg dana. Baš zbog toga smo ga oboje izabrali. Odatle dolazimo, levo idemo. Dok se vozimo pretiče nas kolega Rumun na GS-u. Ništa, pratimo ga jednoglasnom odlukom Dobrih desetak minuta idemo za njim u stopu, ostajemo fino u našoj traci. Put odličan, suv, gume stabilne – grizemo asfalt i uživamo. Stiže nas polako umor, pogotovo Srki nije spavao mnogo noć pre puta. Taman kad nas popušta želja da jurcamo otvara se ravan put, šuma i rečica. Stajemo i prostiremo jakne na travi pored reke. Dok Srki odmara ja slikam mašine i nestvarno lepu prirodu koja se otvorila tik ispred nas. Škljocam malo jače fotoaparatom, da poteram medvede kojih ovde verovatno ima. Delovalo je, nije nam nijedan prišao. Za razliku od sivog ili nedajbože crnog Transalpa, takozvani beli Transalp se ipak češće sreće u divljini. Ova kamuflirana tirkizna fleka odmara pored reke. Dalji put je opušten, lep i krivudav asfalt vodi kroz šume. Uživamo umerenom vožnjom. Stajemo pedesetak km pre Sebeșa da rezervišemo smeštaj, popijemo kafu i rešimo ostatke salame i sireva. Put nastavlja dalje, ali sa duplim espresom nije mi više do umerene vožnje. Vozimo malo brže, counter steering i lepljive gume ulivaju poverenje. Osećam da dva, tri puta grebem fusrastere – posle zadnjeg puta pretiče me kolega i usporava malo. Nemamo komunikaciju pa mislim da je možda umoran, nastavljamo do smeštaja opušteno. "Znaš zašto sam te pretekao? Počele su fusrastne da varniče, mislio sam ode ti " – Ja se kao izvinjavam a osmeh do ušiju. Nisam prijatelj nepotrebnog rizika, ali volim da pipam granice. Grebanje je za mene neka kontrolisana granica – umanjio sam vremenom strah od naginjanja motora i stekao poverenje u gume i u motor. Zato mi se i Transalp sviđa – i kao početnik u nijednom momentu u zadnjih godinu dana nisam imao osećaj da je mašina ili guma kriva. Uvek znam gde sam zeznuo. Stižemo do smeštaja, lepo sređeno sa parkingom i nekoliko bajkera. Pozdravlja nas ne toliko veliki prepariran medveg za kog sam kratko pomislio da i nije nešto velik i da bih mogao nekom Jiujitsu forom da ga polomim Kalkulisan rizik my ass, razum kaže "Ne seri debeli, idi po pivo, i čips". Krdo motora ili stado enduraša? Odmaramo malo uz hladna pića i upoznajemo se malo bolje. Ja sam offroad mahom vozio sām u početku – posle upita na forumu javio se Srki i "istestirao" me malo po Rudniku, Rtnju i Tari. Ovo nam je prva tura i ispostavilo se da imamo sličan ritam. Bez večere (čips i kikiriki nisu večera) ležemo da spavamo a tako mi se jela pizza Sutra će nov dan, biće valjda dobrog doručka?! Aha, hoće pišek.

Evo dva Transalpa u Rumuniji na Transalpini. @SrdjanRadivojev isplanirao super turicu od oko 1100 km za dva dana. Odlično bilo, uskoro stižu snimci sa krivinama, blatom i prašinom.

Višegrad > Sarajevo sada u petak – ispred Rogatica kopaju one zeznute rupe po asfaltu bez neke najave. Još se vozim iza kamiona i mislim ovo je baš neki Final Destination shit, samo nedostaju drva. To je ova deonica. Ovo je ispred Rogatice, ali rade ka Višegradu Ovo je na istom potezu – posle jednog od zadnjih tunela bez ikakve najave. Jedva sam prikočio, vozio sam 80tak km/h.