Nedavno sam počeo sa istraživanjem i razgledanjem u cilju kupovine svog prvog dvotočkaša ikada. Nakon obimne pretrage po internetu, a u skladu sa budžetom, izbor sam suzio na tri skutera od po 125cc - Honda PCX, Yamaha N-max i Suzuki Burgman. Uzimam slobodan dan na poslu i krećem u obilazak salona.
Honda salon u Omladinskih brigada - dolazim, razgledam par minuta, niko mi ne prilazi niti me pita bilo šta. Prilazim čoveku koji sedi za stolom, otvorim dušu (tražim svoj prvi skuter, 125cc, nisam još 100% siguran šta hoću, pomenem da imam više kandidata...). On me gleda, kaže - koliko si ti visok, 190cm? Ja kažem - da. Kaže on - uuu, ma nema šanse onda, tebi treba nešto veće... Ja reko' - ok, ali veće trenutno nije opcija (prvo zbog budžeta, onda i zbog A1 kategorije). Vidim da tu stoji PCX, koji mi je do tog trenutka bio favorit i bio sam 90% ubeđen da ću baš njega uzeti. Pitam mogu li da sednem da vidim kako mi "stoji". Kaže on - ma sedi slobodno, ali malo je to za tebe. Ja sednem - deluje ok, udobno je, dobar položaj ruku, lep motor, baš mi se sviđa. Kaže on - ali ajd podigni noge. Ja podignem - nikakav problem, ostaje još prostora ispred kolena, korman ide od kraja do kraja bez problema i bez udaranja u kolena. On gleda - skoro da deluje razočarano, reče nešto u fazonu "pa dooobro, mogu da stanu noge, ali nije to to...". Ja kažem - ok, hvala, razmisliću u svakom slučaju... On kaže (i dalje ne ustajući od stola) - ok, ok, tu smo mi. Šta znam, baš sam imao osećaj da je samo hteo da me otkači (ili možda da proba da mi proda nešto skuplje).
Yamaha salon (Plattner Motors) u Vojislava Nanovića - bilo je još par momaka koji su gledali neke jakne i rukavice, prodavac je bio sa njima, nisam ga požurivao niti zapitkivao bilo šta. Kada mi je prišao, rekao sam šta hoću, da me interesuje N-Max... On je bio korektan ali mi je nekako delovalo kao da hoće da me zbrza i da završi sa mnom što pre. Šta znam, možda prodavci znaju da procene ko stvarno hoće da kupi nešto a ko je u fazonu "samo razgledam", pa ne žele da gube previše vremena na takve... Uglavnom, u salonu nisu imali N-Max, ali su imali jednog na popravci, pa mi je učinio uslugu i odveo me u radionicu da ga pogledam. Nakon toga me je uputio na kolegu za kasom, da se raspitam o uslovima plaćanja. Kolega mi je odgovorio na pitanja, ali sve je i dalje delovalo kratko, brzo i šturo.
Suzuki/Sym salon kod Plavog mosta. Imam samo jednu zamerku - na sajtu im stoji adresa Vojislava Ilića 145, a tu se, koliko videh, nalazi Lidl. Uglavnom, preko telefona su mi objasnili gde da ih nađem. Dolazim, par klijenata je već u salonu, prodavac priča sa njima, ja opet strpljivo čekam i razgledam. Čovek mi prilazi posle par minuta, ja opet ispričam šta tražim, kažem da zapravo još uvek ne znam šta tačno hoću, pomenem koje sve kandidate imam... I on mi kaže, paz' sad, "da, Honda PCX je vrhunski skuter, možda i najbolji u ovoj klasi". E sad, ja se ne bavim prodajom, radim kao programer, ali radim u firmi koja ima stav "mi hoćemo da budemo partneri našim klijentima i da im pomognemo da ostvare uspeh" (šta god podrazumevao "uspeh") - odnosno, hoćemo da klijent bude srećan, makar to značilo da mi nećemo biti ti koji će da mu uvale najskuplje rešenje. I nekako prepoznam taj stav i kod ovog čoveka. Stav koji govori: "Ja hoću da ti budeš zadovoljan i da nađeš najbolji motor za sebe, pa makar to ne bio Suzuki". I to me je odmah kupilo i stekao sam poverenje u njega. E, onda je nastavio priču u stilu "Burgman je super, ali pogledaj Sym, stiže nam uskoro taj i taj model, koštaće 2 hiljade i nešto"... Dakle opet ista priča - neću da ti prodam najskuplje, hoću da ti prodam ono čime ćeš biti zadovoljan. I za razliku od prethodna dva salona, ovde sam osetio da imam njegovu potpunu pažnju i bez problema sam mogao da pričam svoju priču i da primetim da me neko zaista sluša i pokušava da reši nedoumicu koju imam.
Skuter još uvek nisam uzeo, ali sam nakon stavljanja svih pluseva i minusa na papir u ovom trenutku 95% rešen da uzmem Sym. Ali čak i kada bi kod svih skutera koje sam uzimao u razmatranje apsolutno svi tehnički detalji bili identični, odlučio bih se da pare ostavim ljudima koji prema meni kao klijentu imaju ovakav odnos kakav je imao gospodin iz Suzuki salona (inicijali S.K, ne znam smem li da napišem puno ime :-)). Daleko od toga da sam "pahuljica" kojoj je potreban poseban odnos i da je neko mazi i tetoši. Iskustvo u Honda i Yamaha salonu mi je skroz prihvatljivo i bez problema bih ja završio posao i sa tim ljudima. Ali verujem da nije teško malo se potruditi, pogotovo ako ti je to posao i ako pričaš sa nekim ko je došao da ti ostavi par hiljada evra. Na kraju krajeva, to ponekad napravi razliku i ljudi se odluče da sarađuju baš sa tobom.
