@Milan81 Ime, da upotpunim drugu sliku...i iz mog ugla.

Slučajno naleteo na sliku, pa da se podsetim ujedno i podelim... Alpi negde izmedju Italije i Švajcarske, prvi dani Maja ove godine.

@marcos Odgovoriću ti u dve slike koje su mi prve pale na pamet kada sam pročitao tvoj post.

I ne štedi na slikama

Drug @Milan81 ispred i ja u prvom licu, prošli vikend. Grebanje fuzastera po Rumunskom nacionalnom parku Semenik.

Već neko vreme jurim potkapu sa spojenim kod nosa, da ima samo otvor za oči. Kad je hladnije primetim da mi nos i čelo budu hladni, pogotovo kad se potkapa pomeri, pa da to nekako regulišem. Na Aliexpressu ne nadjoh da mi je po volji. Barel ima samo neku tanku, bla truć. Okreni obrni - ništa. Ovima iz Lidla sam prezadovoljan. Peri - deri. Ali su otvorene po sredini. Sedim malopre zaludan. Da, jedan je iza ponoći. Normalni ljudi spavaju. Nema veze. Ma ček reko da probam ja to da spojim. Igla i konac, 5min. Ispalo za 10ku. Znam da npr @Nole Bg ima problema sa sinusima. Ovo definitivno može pomoći. Slika da upotpuni priču.

Proletos sam motorom utukao Nemačku, Austriju i deo Slovenije autoputem, 670km, pošašavio načisto. Pauze samo za točenje goriva i po koja ovako za koji zalogaj i vodu. Koliko se sećam @m.milivojevic je imao i 900. Potvrdiće on. Što kaže kolega, ne može bez AP ako se dalje ide.

Malo mi ovo ide na stranu u koju ne treba. A cilj je bila šala i šega. Katanče je najbolje rešenje.

Suza je puštena. Došao je gospodin sa gospodjom. Priča kao poručena za nastavak @Darko Mihajloviceve priče o učešću žena u našim moto životima. Da pogleda sa ženom motor, pa da se smisli da li da ga uzima. Obilazili, pipkali, zagledali...pa da razmisle. Momentalni šah-mat je usledio kada je gospodja izvadila kaparu i rekla "nema tu više šta da se misli". Njoj zadnje sedište odgovara i tu sve počinje i završava. Vreme ide, nema se istog za gubljenje, na proputovanja se mora. I treba ako mene pitate... Gospodjo, i ako se ne znamo lično, saznao sam da čitate ovo, svaka čast za potez! Hrabro i odlučno. Niste pogrešili. Bezbedni kilometri i da vas uvek vrati nasmejane kući. Ko je suzu puštao, ostavljam vama da procenite. Imenjak mi spava kao beba u toplom. Njegovoj mini agoniji je došao kraj. GS je u garaži, a on je u spavaćoj sobi. Sve je kao pre. . . . I tako su živeli srećno i dugo do kraja života. Čiča miča i gotova priča...

Neka doktorka estetske. Ni posle svega ona ne kapira da je nabila auto uza zid i zatvorila i trotoar. I dalje priča o samo 10cm koliko je auto virio. Potvrdjuje da je stala na obeleženo parking mesto. Da li je ova žena sastavljala oblike kao dete? Ono, krug kroz krug, trougao kroz trougao. Parking mesto obeleženo po dužini, ona stala popreko i njoj je i sad sve to sasvim ok što se tog dela tiče.

Ako bi se kao pisac ovih redova osvrnuo na kvalitet svog pisanja jedno od merila su reakcije koje dajete na kraju teksta. Analiziram. Svaki put oko 20ak, i malo preko. Reklo bi se "prosečno". Nije loše biti prosečan, mislim se. To je ono kad si na pola. Ni tamo, ni vamo. Igla koja na vagi stoji uspravno, baš na sredini. Ukoliko se zagrebe malo dublje, pa pogledamo koliko pregleda dobije ova tema nakon svakog putopisa: eee onda svatiš da je stvar i malo bolja od onoga kako se na prvu činilo. Nisu valjda ludi da se svaki put vrate ako štivo ne valja!? Hrabrim se. Oštrim tastaturu. Članovi koji ovde svraćaju se ponašaju voajerski. Samo gledaju, čitaju i ne oglašavaju se. Inkognito. Poštujem. E pa voajeri i vi ostali dobri moji koji plaćate svoje karte fer, nizam nove redove, pa izvolite. Dan se skratio, temperature su niže, stoga i avantura mora biti u skladu sa tim. Dan je počeo uz knedle. Madre pravila dan ranije, pa spakovala. Od kad je tetka prodala foru da se jedu ćelave, bez prezli, uz šećer i pavlaku, nikad ih više nisam drugačije jeo. Šećer natera šljivu da pusti sokić. Preko toga dodje pavlaka koja bude ofarbana i "marinirana" istim. Kombinacija top! Nema mrštenja. Probaj pa komentariši. Privodim poslednje zalogaje kraju, sve uživam. Valjalo bi sve ovo još danas začiniti nekom vožnjom. Uželeo sam se vožnje. Gospodja je za. "To do" kaže Zagajička brda - istražiti. Loading... Uklapa se, stižemo sve to do mraka. . . . Kroz grad do Pančevca, preko mosta, Pančevo, put Bavaništa, odvajanje za Dolovo i Mramorak. Pospešujemo zaravnjenju zadnje gume. Ravno sve kao tepsija. Dosadno. Prvi znaci raja za oči nastupiše u prirodnom rezervatu Kraljevac nadomak Deliblata. Pauza uz baru. Koji slatkiš iz kofera, malo vode... Potajno iznad nas viri čeeeka. Hajmo. Strmim peščanim putem, pa kroz travu, ne Gorane, nije detelina, trava. Ne ta trava. Gospodja uživa u pogledu. Da ja obavim što se mora. . . . I nesvesno Zoki upropastih panoramski snimak. Brzisnka montaža je za bolji doživljaj situacije iz njenog ugla. Šta je tu je..što udje, mora i da izadje - objašnjavam. Virnuh i ja sa čeke. Prelepo. Fotkam, dabome. Avantura sledi tek nakon što uskim putem zagazismo kroz rezervat prirode, svima poznat, Deliblatska peščara. Vozimo potez Čardak - Šušara. Ovo je od prilike najbolje stanje puta. Ostatak je šaren. Samo pesak, blato, kamenje ili mešano sa ostacima nekadašnjeg asfalta. Vozimo 50, 60, a onda u kočenje. Prva. Pa polako preko džombi. Onda opet razvlačenje: prva, druga, negde i treća. Apsolutno sami. Mimoišli se sa svega jednim autom. Mirisi već opijaju. Koliko nam ovo fali u onako zagadjenom gradu. Nismo ni svesni šta dišemo dok ne osetimo ovu svetinju ovde i ne uporedimo je sa... E pa dobro, presekosmo šumicu, spuštamo se u mesto Šušara. Čuj spuštamo, ravno sve. Konsultujemo se sa mapom i nastavljamo kroz šumu peščanim putem. Svugde uz put su crvene table na kojima piše "Zagajička brda". Ne može se promašiti. Ili može!? Može! Motor pod peščanim tlom leluja kao da pleše. Videti gornju sliku, donji levi ugao, put. Procenjujem da brzina mora biti osrednja. Presporo glavi, prebrzo mnogo djida levo desno...da ne padnemo. Ide. Prelazimo na utabaniji prteni put. Zoki se svidja priroda i okolina. Gotivi ove naše avanture, kaže. Iza šumarka dobismo prve nagrade zbog kojih smo ovde. Iza poslednjeg brdašca sledi strmaaaa uzbrdica pravo do Obeliska. Da se ne zezamo, deluje prezajebano, neravno je, strmo, dovoljno dugačko da unosi nervozu neiskunom offroad vozaču, čitaj meni. Puče nešto u glavi, odvrnuh gas, možemo mi to. Zoka dok je izgovorila: "a da ja ipak sidjem" već smo krenuli u uspon. R, r, r, r...grokće Buba, dozirem gas, opet osećajno sa brzinom, osetim da se podiže prednji kraj, labavi mi volan, nema stajanja, naginjem se napred, kažem Zoki da me prati, eto mi je na ledjima, isterasmo ga gore. Smeje se Zoka na sav glas. Krivo mi što to nismo snimili, bilo je to preludih 40ak sekundi. Tadaaaaa! Pokušao sam na karti da označim kuda smo prošli. Nemoguća misija. Google maps ne kapira tu rutu ni kao opciju. Gore omanji skup ljudi, uživa u prizoru. Kulturno se izvinim na napravljenoj buci. Nema problema. Prilazi čovek, počesmo priču oko GS-a. Nije prošao minut priče skapirasmo da se znamo. Naravno, odavde sa foruma. Kolega @srbac i ja. Onomad još reče vozi isti motor kao što je moja Buba. Razvezli smo priču, Zoka gleda, nije joj ništa jasno. Pozdrav za kolegu, susret je bio prijatno iznenadjenje. Sad već možda i mogu reći gore. Dakle, Gore to izgleda ovako. Princeza, i moj balansero, je kao i uvek našla gde će da smesti svoju lepu pozadinu. Ptičica! Gore je par klupica u igri. Odmoriće, a ja odoh malo da prodivljam po okolini. U povratku, pred kraj snimka, tik kod crvene table se vidi taj strmi deo puta koji je bio baš čupav za izvući. Još slika okoline iz mog solo obilaska. Žutiš preovladava. Jesen potvrdjuje svoje prisustvo, kao da najavljuje šta nakon nje sledi. Ćao Zoko! Ćao Miki! U dolasku smo se već psihički pripremili da opet prolazimo u povratku isti onaj zahtevni put, ali je kolega Srbac izvukao situaciju. Rekao da kroz atar, s druge strane, ima svega 15ak minuta vožnje do asfalta što i koristimo, na uštrb avanture, kako bi pre mraka i zime stigli kući. Sljuštih svoj Pepsić, pa polako put pod točkove. Kažu meteorolozi da nam sledi duga i hladna zima. Ako pola odbijem, jer im ne verujem, drugu polovinu ću nivelisati sa razgledanjem ovih i sličnih slika gde smo sve bili ove sezone i uživali pun gas. Spakovasmo vrhunsko uživanje u ispod 200km i za jedno popodne. Hvala na čitanju i živeli!

Kaparisan.

@bajker71 Pozdravi glavnog i odgovornog od mene.

Epizoda 2 . . . Gospodja pregleda oglase. Lista slične modele. Sumnja da je namerno stavljena jaka cena i da zato motor još nije otišao, a sve sa potajnim ciljem da oba, ipak, ostanu. Moj imenjak poriče. Maše rukama, objašnjava da ti jeftiniji nemaju aktivno vešanje, muziku... "Sviraće on tebi u garaži dok aktivno budeš spavao pored njega na hladnim pločicama" - reče ona. Tenzija raste. Idu hladni dani, a kolegi nisu zagarantovani dani pod krovom. Stanje alarmantno! Kupite njegov motor. Nastaviće se... ...ili možda neće. . . . Šalim se. Aktuelno i dalje.

Recite mi koju utešnu reč za moj regal od 65l za koji mislim da je tamanica?

Još jedan dodatak: ko ga pazari dobiće intuitivnu potrebu da me vodi na ćevape koliko je ubo dobar primerak. S kajmakom i lukom.

Pomozite našem kolegi @Milan81 da ne postane beskućnik. Uvukao se u sektu. Doterao je još jedan motor u kuću. Glavni udar je preživeo uz dogovor sa gospodjom da se jednog mora rešiti inače...prva rečenica gore. Pa tako... BMW R1200RT, primerak za preporuku. 2011god 53500km Koferi, dugmići, muzika, čuda, muda, nove gume - prešle 500km. Kupljen i održavan kod Marka u MAK Moto-u. Iako mi moj imenjak nije rekao da ovo napišem, ali motor je samo "toči gorivo i vozi". Milan +381605954257 Link ka PA: BMW R1200RT WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM BMW R1200RT, 2011. godište, Touring, vozilo prešlo 53650 km, Novi Sad. Cena 7.400 € - Motori...

Dobar! Gotivim Balaševića, oduvek. I sve njegove priče. Tako da mi ovo dodatno dobro leglo i zbog toga.

@ivandeka Ako google ne laže ja tuda ne bi ni sa volovima prošao Vidi put.

Kolega kad zaleči povrede, ako je na forumu, da se javi ovde na grdnju!

@Blackened Moraš pogledati sliku malo šire. Van onoga što ova kamera i snimak predstavljaju. Probaću: Uključujem se, isprekidana, migavac, regularno. Levo nemam nikoga, s desne nemam nikoga u tom trenutku. Kao što rekoh, ulica ide na gore, i u polukrug, preglednost ne baš najbolja. Samo što sam krenuo, vidim ga doleće, bukvalno. Potapam gas da se ubrzam. Vidim bus u raskrsnici, vidim da se semafor smenjuje. Uradio kako sam mislio da je trebalo. Po zvuku njegove sirene vidiš da nije baš ni u tom trenutku bio toliko blizo, niti se čula škripa guma što bi nagovestilo da sam ga opasno isekao. Složićeš se?! Dalje su već ljudske osobine, kućno vaspitanje, narav i ostalo. Sad reci kako bi ti odreagovao po mom opisu situacije?

Dobri moji s kim mi delimo vazduh... Pavijan je bio žestoko bogatog rečnika, te ne preporučujem gledanje snimka ako imate ljudi oko sebe. S moje desne strane ulica ide na gore i u polukrug. Doleće odozgo kao metak. . . . Poražavajuće!

Ogradjujem se odma da nije u skladu sa imenom teme, ali je tematika tu negde. Kaže učiteljica nije ni videla da prelazi ulicu, razmišlja šta da radi za kontrolni. Slatko me nasmejala... Oprez oko škole svakako.

@baneBP Ja! Odličan. Uzimaj, montiraj, vozi, ne misli. Edit:

Od kupovine nema još godinu dana a utukao sam preko 15000km. Motor koristim isključivo za putovanja i turizam, ništa grad i svakodnevne obaveze.