Pošto sam talija kolegama za prodaju motora, a i moraju da prodju moj sud da bi ih u svoje ime okačio ovde, evo još jednog dobrog primerka. Vlasnik je naš @Milan81 Njegov kontakt: +381605954257 2018 64000km Rega do aprila '26. Opširnije na PA linku na kraju posta. Link ka PA: BMW R1250GS WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM BMW R1250GS, 2018. godište, Touring, vozilo prešlo 63880 km, Novi Sad. Cena 14.850 € -... Srećno da potrošite novce na ovaj primerak.

@boza boxer U difu vozim već 25k km... Menjam svaki mali servis.

@mradomir Ta opcija LOOPING je to što ti treba. Pošto imam istu, kad je koristim kao dashcam, upalim tu opciju i on roka dok ima memorije što konkretno znači da u najlošijem kvalitetu slike sa 32gb karticom snima preko 5h. Brisnem sve na nekoj pauzi, i rokam iznova. Nije savršeno, ali služi.

@SrdjanRadivojev Od insajdera sam dobio i snimak. Prešli ste igricu i granice ludila, sa sve onim verglanjem i pljuvanjem vode na auspuh. Bravo.

Prvi ko je došao da ga pogleda ga je i uzeo. Ode.

Ovaj savršen primerak i dalje čeka novog vlasnika. Sadašnjeg vlasnika čeka jedan drugi savršen primerak.

Ono kad veruješ prognozi, kreneš u Rumuniju i zaglaviš u pljusku. @Forsberg

Pisati ili ne pisati, bilo je pitanje!? Pregorak ukus u ustima kad god bih pomislio na čoveka kog nepoznajem predugo, ali ovo malo što smo kontkta imali i koliko sam mogao da ga upoznam na forumu je bilo više nego dovoljno za formiranje pravo dobrog mišljenja o njemu i zasigurno stava da ne zaslužuje to što ga je snašlo. Nemoć je sranje. Šta mogu da uradim da tu nešto promenim, vrtim konstantno po glavi. Svaka misao se završi ćorsokakom. Opet - nemoć je sranje. Kako je "sutra" ipak imalo skroz bolji ukus, nakon što sam saznao da je naš čovek opet slobodan upustih se ipak u ovo pisanje... Treba se potsetiti jednog dana na sve ovo i s osmehom zaključiti da je vredelo, nadam se - večni sam optimista!?!?!? Nekako je sve to trebalo izbalansirati u glavi tog vikenda. . . . Draga i ja obeležavamo 3 god braka i uz sitnu toleranciju na datum i 6 god zabavljanja. Kao pravi kačkavalj i romantičar u pokušaju kupih cveće - ubiće me, opet, ako to tako može da se desi, kad sazna da sam njene slike stavljao u putopis. A potom i na elegnatnu večericu...o Bože kako se teško uklapam u takva mesta, skroz suprotna strana moje ličnosti. Samo daj da je jednostavno, opušteno, skromno, gde ne treba baš mnogo voditi računa o ponašanju i bontonu... Aliiii... Ona voli i njoj znači - jednom godišnje ćemo u praviiii restoran i ja u pozorište, ne u istom danu, nikako... . . . Restoran Durmitor. Još jedna slika kojom rizikujem svoj životić samo da bi vas uveo u ovu priču. Cenite moju neskromnu žrtvu. Četvrtak je. Sutra i za vikend bih lagano mogli naše malo slavlje začiniti i jednim pravim pravcatim Durmitorom - prolete ideja izmedju Zoke, jelovnika i mene. Jašta i dabome! . . . Polazak u Petak je došao na red prilično kasno, 17:45. Pravac i smer smo znali. Opet onaj Miloš veliki. Koliko ga često koristim u poslednje vreme, sad već počinjem da prepoznajem svaki sledeći detalj koji sledi, svako brdo i nizbrdo, svaki znak, naredno isključenje...i opet gorka misao prolete ispod moje kacige: drug i kolega zatvoren u 4 zida protiv svoje volje. ...im materina! . . . Kratak predah kod Loje uz komplet lepinju. Prilično lagan večernji obrok. . . . Privukla nas šarena svetla u daljini, pa svratismo da opalimo koji škljoc. Koja je vaša boja? . . . Mrak je uveliko. Vožnja po potpuno crnom Zlatiboru prolazi bez pola muke. Popalih sve ono ranije nakačeno na Bubu što može da svetli - večna tabu tema, i vozim kao da je dan. Nema mnogo saobraćaja pa "skraćivanja" svetala nije ni bilo. Samo vatra i gas, što moj tast voli da kaže. Ko voli nek izvoli, beli trouglić... Nova varoš - 260km, uskačemo u ranije rezervisan smeštaj, bez mnogo raspakivanja, samo osnovno, i gasimo se do jutra. . . . Dobro jutro. Rano ranimo kao i uvek... Da vidim gde sam uopšte. U dolasku sinoć sam samo mogao slepo da verujem strelici koja me do ovde navela i starijoj gospodji koja nas je uputila na jedna od mnogih vrata koje ima. Koliko sam bio umoran, mogla je i u trafo stanicu da me uvede. . . . Subota jutro - noše na glavu i idemo dalje. Jabuka prodje glatko, drugačije nismo ni očekivali. Naredno stajanje beše na skoro posećenoj lokaciji u povratku iz Trebinja - Djurdjevića Tara most. Neće ona nidje samo pozire... Lepe krivine ka Žabljaku. Uživanje. . . . Čitam usput na pauzama forum, organizacija se pravi...sjajno! Zoko dušo, sutra imamo važan zadatak. Sve planirano ukidamo za popodne. U to vreme MORAM biti na lokaciji Užice. . . . Žabljače... . . . Tankamo čorbu. U Aromi kupujemo piće i sitnice, i kormilo motamo u pravcu nacionalnog parka Durmitor. . . . Nedaleko dobismo i prve razglednice koje se prikazaše pred našim očima. . . . Galami čovek iza, frka, panika, poremeti mi nirvanu načisto, taman sam ušao u šestu zen fazu... "4 kontrole usput, ko ne kupi kartu, kazna 300 eura, 5 eura po osobi, uka buka..." Čekaj, stani, ko te dirao? Čak Noris? Pa što si se kačio sa njim... karikiram scenu u glavi. Čuvari naplaćuju karte za ulazak u nacionalni park. Nastup je bio kao da mu neko na žulj stao... Evo 10 evropsih batice, samo se ne uzrujavaj, srčka će te opali, prekomandovaće te u ležećeg policajca... Pa opet karikatura u glavi, kao u vicu: Će se podavite nazad s ti pojasevi zbog 10 eura... . . . Elem... Pravi Durmitor, mnogo lepši nego onaj sa jelovnika. Možda bi i ovakav neki detalj mogao da dočara onu lepotu - kratak video, pa nastavljamo. Putićima gospodnjim.... Ovde ako se niste slikali, kao da tamo niste ni bili. Te da ispoštujemo i zabeležimo. Zoka: Pa da, prvo da motor slika, pa ćemo se onda nas dvoje... turururu... Tugeder... Čuvar broj dva sad prilazi, manje galamdžija nego prethodni, opet pita za karte, opet pominje 5 eura po osobi. Kažem mu koja je životinja na kartama da ne bi morao da vadim iste i pokazujem, nasmeja se, kaže sve ok. Ajd' fino. . . . Podne je prošlo, doručak se još nije obavio. Pravo je vreme, a i mesto rekao bih. E ovo je pravo uživanje dobri moji. Lepo je U Durmitoru, ali je mnogo lepše NA Durmitoru. Mljackalo se jako, pa se izgleda prizvala i družina. Napadaju s ledja, sve zvoni i mekeće... . . . Svako normalan bi se nakon odvozanog nacionalnog parka Durmitor spustio na Plužine, ali neee, mi volimo da to bude divlje...ne bre to, mislim na vožnju. Sram vas bilo, to da pomislite... . . . Upućujemo se ka kanjonu Pive. Pogled na kanjon... Čika koji gore prodaje domaće preradjevine pita odakle smo, na koju ćemo stranu. Nakon odgovora da idemo u pravcu Tatinca, pa na Žabljak kaže: "Taj deo puta vam je baš zahtevan." A čuj, šta dete zna koliko je to 100 kila... Šta ti kravo kažeš? 'ebe joj se tačno za nas... Lec gou. . . . Uistinu, sve je asfalt. Šarenog je kvaliteta i godine proizvodnje. Ima odličnog do onog rupa na rupi. Delom kroz šumu, delom kroz otvorene predele, delom uz ivicu litice bez ograde. Put je dosta ugušen rastinjem, kao da nije već dovoljno uzak. Krivina je na krivini, uzbrdo-nizbrdo, i ovo malo saobraćaja kojeg ima gore prilično iznenadi kada naidje u susret jer je nepregledno. Odrona i oštrog kamenja veličine kao pesnica, koliko ti volja. Domet je gore kilav, nikakav. Pravi opis za avanturu - malo ćemo izdetaljisati ovaj deo puta u par slika. Probaću da budem racionalan, a da vi procenite resto pa pišite. Kada kažem kamenje, izgleda ovako...slike su nasumične. Ima i gorih. Litica i provalija... Za mimoilaženje blagi horor. Ne želite da budete na strani do padine u tom trenutku. Ja nisam bio. Toliko mesta ima... Nagnuo sam motor na stranu da mi ne zakači bočni kofer u mimoilaženju. Zoka drži ruku na litici pored da se pod uglom ne preturimo, šou program. Ovo je jedna od slika koja bi pokazala jednu od mnogih lakat krivina tamo i razliku u visini izmedju gornjeg i donjeg dela puta, levi deo slike. Penjanje kao na banderu. Ovo dovodi do jedne nus pojave. Tri su kofera, nas je dvoje. Dosta težine nazad. Nagib je velik, pa se motor propinje pri 10, 15 na sat i gubi upravljanje. Nema spuštanja noge dole. I to izgleda ovako, ako snimak uopšte može da dočara situaciju... @Vandrokaš Ja se nadam da si poslušao i nisi pošao ovuda. . . . Pri silasku već ka Žabljaku eto i Google auta, da se jednog dana setim, pa da se nadjem i izvučem sliku. Ovako izgledaju ovi koji podju, pa ubrzo traže mesto za okretanje i vraćanje nazad. Ako bi u Google maps ukucali Tatinac - Žabljak, nudi vam dve rute sličnog vremena putovanja, a razdaljine neuporedivo kraće. Jasno vam je kojom smo išli. Nakon odvozanog ovog poteza ja sam ga neskromno nazvao: test muškosti. Najzahtevnija ruta koju sam vozio od kad sam seo na motor. Da li bi je prošao opet? Naravno, u oba pravca. Zoka isto misli, kao da jedna luda glava na tom motoru nije dovoljna. . . . I ponovo Žabljak, krug je napravljen. Bilo je pravo uživanje. Ne mogu dugo, a da ne mislim na "sutra popodne", hoćemo li uspeti šta da uradimo... . . . Posetismo smeštaj. Skinusmo sa sebe moto opremu. Lagana garderoba, patike i u obilazak Crnog jezera. Prizori nestvarni. Ni jedna slika nije montirana, niti obradjivana. Slikana prosečnim telefonom. Teško se zaustaviti... Malo je gospodja pozirala. Malo se prale noge u hladnoj vodi. . . . Šetnja je prilično iscrpela naše poslednje atome snage. Stomak je tražio dopunu, ipak, dogovorismo da večera bude lagana i da ne preterujemo. . . . Lagano smo našli karirani stoljnjak, uzeli porciju domaćih kobasica, pekarski krompir, karadjordjevu, lepinje i posle pojeli na putu do smeštaja sladoled. Laaaagano! Na klopu smo odma nagrnuli čim je stigla. Ne bi bilo zgorega da se fotka toga našla ovde, ali... Malcu je Zoka konstatno bila zanimljiva. Nije skidao pogled sa nje. Sve te razumem "druže". Opčine nas, napiju, pa posle iskoriste! Pazi se kad odrasteš. Hahaha... . . . Svako na po jednu stranu, uz par premetanja po krevetu, svatite ovo kako želite, i spavanjac... . . . Od trenutka budjenja i doručka, kao što ću sad i opisati, mi je prošlo prepodne, a u isčekivanju popodneva. Da sam mogao premotamo bih ga kao traku. Vražje jezero A potom Zminičko... Gde su konji tu sam i ja. Svoj se svome raduje. Tamo videh i ovog lepotana. Obnovih svoj ruski sa njegovim vlasnikom. Izgleda da dalje od "spasiba" nisam došao, ali je želja postojala. Davno beše osnovna. Dohvatismo i malo divljine, da prošaramo. Verna nam... hvala joj - ni da štucne. . . . Uporno gledam na sat, počinje da me radi nervoza... Ženo, obustavljaj sve, mora da se podje. Da li će tamo biti jedan motor manje ili više verovatno ništa neće promeniti... Ali jedno je zagarantovano, mi ćemo se sa našim tamo pojaviti. . . . Put do Užica je u mojoj glavi bio kao dva treptaja oka, otprilike. . . . Detalje iz Užica imamo u drugoj temi. Znam samo jedno, da smo mogli svi bi se pun gas zaleteli u onu odvratnu zgradu i oslobodili brata da smo mogli. Znam da i on to zna. . . . U znak pobede u popodnevnoj Užičkoj bitki dižem pesnicu gore i završavam ovaj putopis uz povik: @Marko05 je na slobodi!!! "Sutra" je donelo lepe vesti. Ukus u ustima više nije gorak. Srećna ti sloboda junače! Ženo, srećna nam godišnjica braka i svi ovi predjeni kilometri zajedno i da ih bude još mnogo. Hvala na čitanju dobri ljudi. Do sledećeg vidjanja...

U Markovoj ulici...

Na ulasku sam u Užice. Očekujem kolonu svakog trenutka. Miša @Forsberg javio da su krenuli iz Požege oko 14:45. Užice puno policije.

Crno jezero, Žabljak.

@andrej. Jes jes. To sam video. Mislim na dalja dešavanja. Markova kuća, lokacija pritvora, itd.

Ekipo, ja sam na putu, vraćam se pravo u Ue da podržim brata @Marko05. Dajte neku okvirnu satnicu da napravim putni plan. Vidimo se.

@Alexandra995 Ali na ovom iz 2012 ne možeš film da pustiš?

Moguć dogovor oko cene... Bez kofera npr. PS: Već je na vidiku drugi motor, koristite priliku.

Leglo dobro. Obećava. Link: I just found this on AliExpress: €5.90 | TUYU Motorcycle Helmet Front Chin Mount Strap Foldable Holder for GoPro Hero 13 12 11 10 Insta360 X4 DJI Accessory iPhone 16 15 AliExpress - Online Shopping für Elektronik, Mode, Haus & Garten, Spielzeug & Sport, Automobile und mehr A.ALIEXPRESS.COM Online-Shopping für die neueste Elektronik, Mode, Telefonzubehör, Computerelektronik, Spielzeug... 9M

Drugari, Uslužan oglas za pobratima @Niksha. Fenomenalan primerak. Naslepo da ga kupite. Kontakt telefon: +381659981988 2012god 26 000km Link ka PA sa više detalja u opisu. Yamaha FZ8-SA WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Yamaha FZ8-SA, 2012. godište, Touring, vozilo prešlo 26000 km, Beograd. Cena 7.000 € - Motori...

@Darko Mihajlovic I nikad kraja? A sa druge strane, kad se izadje?

Bravo za Zemun.

Došlo mi malo milog oko srca pa da škrabnem koji red po starom dobrom receptu i da ujedno osvežim temu, a i sećanja na 1.6. ove god. Valja u pauzama izmedju svakodnevnih uličnih ekskurzija baciti koji red i u cilju relaksacije glave. Nije lako ovih dana. . . . Pred prvomajske praznike na talonu je bila misija nazvana "Toskana". Ne treba vam mnogo mašte da shvatite gde smo gospodja i ja trebali ići. Tura je bila uokvirena sa oko 3000 kilometar jedinica. Morala je biti odložena - viša sila, sticajem okolnosti. Stavljena na tihu vatru, do prve prilike koju samo čekamo da iskoči, te da odvrnemo vatru i zajašemo našu vernu Bubu... . . . Do tada, piskam o sitnijim putešestvijima koje peglam uglavnom vikendom ne štedeći kilometre, pa kome je zanimljivo može nastaviti u pravcu ka dole.... Već dugo vremena u nazad me želja gonila da se malo s Bubom upustim u neke soft varijante vožnje izvan asfaltiranih puteva. Cilj: Upraljati se dobro i uživati u onome što priroda nudi. Na pomenutim uličnim ekskurzijama sam upoznao kolegu koji vozi Bubinu sestru bliznakinju. Ej, isti motor, istog godišta, iste boje. Nerealno. U toku raznoraznih sektaških dopisivanja, jedno veče, a na temu GSova, izvinjavam se onima sa slabim srcem na ovu temu , pala je ideja i brzinski dogovor za "sutra u 8 ispred vatrogasnog doma u Zemunu", a u pravcu Tare i puteva kojima se redje ide. . . . Ako zanemarimo smaranje na Milošu Velikom do "dole", avantura je jako brzo počela već iza Valjeva. GPS je dobio odrešene ruke i stavio nas na iskušenja koja smo i sami tražili. Do Bajine bašte smo odlučili da presečemo pored Rovni jezera. Na karti to izgleda ovako... Nije dugo trebalo od prvog silaska sa asfalta do prvog glavljenja. Kiše prethdnih dana su u hladovini ostavile dovoljno blata da ovu avaturu učine zaniljivom. Lično, minimalno iskustvo imam na temu vožnje po ovakvim putevima, a ni Buba nije imala nikake specijalne pripreme za ovaj vid aktivnosti. Gume koje su kao 80:20 su se pokazale više nego odlično za ovo što smo započeli. Njena bucki težina nikako nije dobar adut kada je u pitanju podizanje preturenog motora u sred šume. Taske, brat po moto liniji, je proleteo kroz kaljugu. Ja sam popustio gas i samo se zaglibio. Palo guranje i nastavismo dalje. Prva kaljuga je bačena za vrat, a i naučena prva lekcija. Gasa ne sme biti ni premalo, a ni previše. Lekcija broj dva, Bubina guza mora da vrda, zanimljivije je. Pocepasmo neko brdo težim putem i tamo kao nagradu dobismo predobar prizor. Neko rekao jezero!? Od živih bića usput se mogu sresti samo ona na 4 noge. Put za Bajinu baštu ne zna. Gleda nas kao tele u šarena vrata?! Utabanim tucanikom kojim već može da se cepa gas, ni sam ne znam kako izbijamo iznad poznatog vidikovca Kapija podrinja. Na pomenutom vidikovcu pravimo pauzu, vadimo konzerve hrane koje smo poneli, i bacamo se na has uz po koju fotku naravno. Oko motora nam se mota čudna družina. Pričaju jezikom kao oni iz okoline Majdanpeka kod kopa - iz jednog od prethodnih putopisa. Da se slikaju - ta hajde! . . . Nastavljamo u pravcu Bajine bašte, kratko močanje, ili ti umočavanje u Drinu, uz fotku.... A potom do poznate lokacije o kojoj nećemo mnogo....beležim. Poruka je na koferu. Polako zalazimo u Nacionalni park Tara, pored poznatih hotela se opet hvatamo "onih" puteva. . . . Skoro pojeden ručak počinje čudno da me radi na treptanje. Ima li jednostavnijeg načina kako to rešiti nego... Predlažem i jednoglasno pristajemo. Pola sata smo ćao zdravo. . . . Muve i ostali leteći objekti, i subjekti, su dosadni i uporni. Taske diži se, mora se roka dalje. Nismo tri gasa dali, kad sa jednu od naših strana, što bi Šojić rekao, drvena kula. Valja videti šta nudi...skidaj opet opremu sa sebe, šta nam teško...fotkaj, trebaće za putopis. Dabome, i kad jednog dana omatoriš i ne budeš ni za Q, da gledaš gde si bio i šta si radio...onomad! Penjanje uskim stepenicama... pazi glavu, zamalo... pogled ka napred...finjak. Buba i sestra joj, pogled iza... Nastavljamo dalje, u pravcu Kanjona reke Đetinje... Poznati tuneli koje sam video samo na YT gledajući kolege kako peglaju ovaj potez. Sunce piči, gori zvezda, spuštene mi naočare na kacigi...ulazak u tunel je kao da ti neko na sekundu, dve, dok se oči ne priviknu, veže oči... Malo frka bude, posle svatim da ceo doživljaj bez toga ne bi bio onaj pravi. U tunelu je hladno kao u zamrzivaču. Zapravo, evo i jednog isečka ko je rad da virne na minut i doživi deo avanture. https://youtube.com/clip/UgkxmgGmJXOTBhp3cmfhrt9PbPwXmuAxxM6y?si=WBDch5iRc7ra3e7E Dolazimo i na stari most, neki krajnji cilj koji sam sebi postavio pred polazak ovamo... Prizor mi je nestvaran i za pamćenje. Pentram se po okolnim liticama tražeći savršen kadar... Svaki ispada predobro. Imamo i kontra kadar. Majmunče-fotograf je na horizontu. Svaki i najmanji segment prirode očarava. Mrva još vožnje i eto nas opet na asfaltu, ovaj put usmeravamo volane u pravcu kuće. Dosta je bilo. . . . Tražili blato, dobili blato. Autoput je opet bio dug i zamoran, bez njega se ne može. Prelećemo ga dok sabiramo utiske današnjeg dana... Društvo nam prave svi ti slepi putnici koji se kače na prednji vizir sa ciljem besplatnog prevoza do Beograda. Rastaje se brat od brata, sestra od sestre, svako na svoju stranu do naredne vožnje. . . . Pred zgradom slušam poslednje reči pesme "osmeh se vratio u grad". Skidam kacigu, ali ne i taj osmeh sa lica.... Do sledećeg pisanja...

Da ostane za dogodine ako neko bude išao iz tog pravca...