Оно кад седнеш на мотор и кренеш негде без возног реда, ајд идем на банстол па ћу ил гребеном фрушке ка Венцу или ка Крушедолу, дође ја на банстол а мисли одоше неким другим путем и ја само продужих право, тек кад изађох на правац ка Инђији ја е Гиго ди ти памет, па требао си одавно скренути, ал ајд кад сам већ оволикоомашио ајд идем ка Београду па ћу ил на Авалу ил ка Космају, дођох ја до газеле, ма ајд да окренем моју драгу пријатељицу Јелену надајући се да није истерала мотор из дневне собе и да је кући, кад она пије кафу са пријатељима на Ади, наравно њен позив се не одбија и правац Ада, упознах се са новим људима они одоше на другу страну а ја за Јецом (она на бициклу) до њене кућице у рају на Ади, проведдох дивних пар сати ћаскајући са њом јер се дуже нисмо видели чукамо се вала сваки дан преко порука, попих кафицу, оплетох и коју палачинку и ајд назад, назад ауто путем до Крњешеваца а онда на војку и ст.пазову па старим путем ка новом саду, а од добановачке петље па до новог сада ме је фајтала врло слаба кишица, толико јака да је пут стално био сув.
Данас иако врло мало сунца, било је врло лепо време за вожњу, још један зимски поклон дан, вала да се искористи док не крену пролећне кише.
У укупној километражи фали 12 км, ја билнез, ставих Гармина на мотор али га не укључих, так кад дођох до Ср.Карловаца приметих да је искључен.