Subota, dan prvi, odlazak
Oluja je upravo pocinjala u Lazarevcu, kad sam upalio masinu i otpoceo trku sa oblacima. Jedna od bajkerskih mudrosti kacenih na ovaj forum glasi: "Oluja je dobra samo u retrovizoru". To sam iskusio prakticno. Skoro sve vreme, retrovizor je davao tamnu sliku, sa povremenim bljeskanjem. Negde na brdu Svetinja, iza Topole, sam napravio pauzu. Posaljem poruku Vladamiru da vidim gde je, kaze "Posao na skup u Planu, pada kisa pa sam pod strejom". Nastavio sam dalje, ali pred Kragujevcem nisam vise gledao oluju iza, vec ispred sebe. Sto znaci, dosao je trenutak da se popije kafa. Dok sam ja tako srkutao (bez secera, puno pene, ratluk i kisela), pored kafane je prosla kolona pesaka, pracena autobusom, ljudi krenuli peske na Gazimestan. Vladamir i dalje pod strejom. Kisa se malo kasnije smirila, tako da se moglo nastaviti dalje, uz povremene pauze, kad bas predozira. Stigao u Cupriju, cilj putovanja, nesto pre mraka. Raspakovao, istusirao, obisao poznanike. Vladamir i dalje pod strejom.
Nedelja, dan drugi.
Jedva iskopah Newbee-jev broj. Javio mi Marko_TLS, pa je pao dogovor da se nadjemo u Paracinu. Popijena kafa i nekoliko casa soka, dosao je i Marko, pa se dogovorismo da skoknemo do Grze. Marka bi komotno mogli da prozovemo Rain Man, gde god je krenuo pokisao je. Da, i on je juce krenuo za Planu, mozda je to uzrok onog potopa. Na Grzi svracamo u renovirani motel na pocetku klisure, Coca Cola, palacinke, zveranje okolo. Aca i ja se dogovaramo da prodjemo precicom Grza-Sisevac. Posto je to neasvaltirana tura, Marko se vraca za Paracin. Mi nastavljamo u brda. Nesto losiji put do samog jezera, gde parkiramo motore i peske odlazimo da samog izvora. Posle malo slikanja nastavljamo dalje. Evo nesto od slika sa donjeg jezera i okoline:
Gornje jezero:
Evo ga i samo izvor:
Prvih par kilometara sasvim dobar asvalt.
Zatim krece deonica sa makadamom.
Okolo su zaista fenomenalni vidici. Povremeno nailazimo na raskrsnice na kojima su putokazi za planinarske domove ili znacajnije lokalne vrhove, sto daje ideju za buduca putovanja. Makadam se zavrsava i pocinje zemljani sumski put, ispresecan dubokim kolotecinama ispunjenim blatom i vodom.
Za mene, prvo takvo iskustvo. Afrika je na novim gumama, kao i Transalp pa se probijamo bez problema, ali kaljavi do kofera. Duboko u sumi nailazimo na coveka koji zivi u ovoj vukojebini. Kaze da je ovde dosao po odlasku u penziju pre skoro 30 godina, i da od tada nije silazio u grad. Deda ima 85 godina i zaista izgleda sjajno za to doba, pogotovo sto sve poslove obavlja sam. Struja, TV, telefoni... sta je to? Nedaleko odatle, naisli smo na kladenac pod drvetom.
Gvozdena vratanca specavaju ulaz nepozeljnima, iznad stoji kutlaca za zahvatanje vode. Voda kao led! Pored blata na ovom putu problem predstavljaju i kosine, put povremeno ima jak bocni nagib, a podloga nesigurna. Opet zahvaljujuci dobrim gumama sve je proslo bez problema.
Sisevac je nekadasnje rudarsko mesto, sada puno sablasnih napustenih zgrada.
Hotel je privatizovan, ali novom vlasniku opstinska vlast pravi neke probleme, pa jos ne radi. Vise nisu u funkciji ni male kucice sa po dva kreveta i stocicem u sumici pored hotela, gde se nekad mogo za male pare prenociti.
Iza hotela treba pogledati vrelo reke Crnice i ulaz u jednu od pecina kojih je Resava prepuna.
Kao nagradu za ulozeni trud, mozete svratiti u riblji restoran, pored uzgajalista pastrmki.
Od Sisevca put ide kanjonom, nizbrdo konstantno 15km, trasom kojom je nekad isla pruga iz Senjskog Rudnika ka Cupriji. Iznad samog Senja, ususkan medju brdima, manastir Ravanica.
Lepo proveden dan, po sjajnom vremenu i prelepoj okolini. Po povratku u Cupriju smo saznali da je Marko_TLS lepo pokisao u povratku sa Grze ka Paracinu.
Ponedeljak, dan treci:
Posao sam na pot relativno kasno, oko 13h. Zeleo sam da obidjem "moju" staru trasu: Cuprija-Despotovac-Resavica-Senjski Rudnik-Cuprija. Trasu koju sam hiljadu puta presao,nekad kolima, nekad biciklom, ali nikad sa dovoljno vremena da seve vidim. U Despotovcu se mora obavezno videti manastir Manasija, zaduzbinu Stefana Lazarevica, sina cara Lazara. Bilo je na forumu par puta izvestaja o poseti ovom manastiru. Ja sam ovog puta produzio dalje pored manastira, ka mestu Lomnica, gde zivi nas forumas Lomnica_city, ili Zoran.
Manastir Manasija sa zadnje strane, redje snimano:
Odmah iza manastira se nalazi ova mala kucica:
Lomnica je prilicno veliko mesto, razvuceno na nekoliko brda i u kom zivi vecinsko gastarbajtersko stanovnistvo, sto se vidi po ogromnim kucama, i cak jednom pravom zamku u centru mesta.
Posto smo Zoran i ja srucili po jednu Coca-Colu u prijatnom kaficu, krenusmo prvo do jezera koga stanovnici nazivaju Bare.
Iako je bar 2 metra ispod uobicajenog vodostaja, jezero je sve samo ne bara. Odlicno je za pecanje, a u jednom cosku se nalazi neka vrsta kafica, podignutog na stubove, iznad vode. Ima veliku terasu sa drvenim stolovima i klupama. Sjajno mesto za pravljenje rostilja Odatle skoknusmo do etno restorana Panorama. Sta reci... restoran je na vrh brda i okolo se pruza pogled oko 100km u daljinu.
Vidi se skoro cela Beljanica, Kucaj... i oblak sa kisom u daljini (nadam se da Marko nije tamo negde). Pored restorana je zasencena terasa. Rostilja ima uvek, za specijalitete ispod saca se treba najaviti. Gazda ima i sobe za prenociste po ceni 10e sa doruckom. Ima veliku sigurnu garazu za motocikle. Preporucujem. Telefon vlasnika 063-85-20-558. Dole je i Zoranova slika ispred porodicne kuce u Lomnici, zatim dva brda, mislim da ih zovu Pastorak i Maceha (Zorane ispravi me ako sam pogresio), kao i panorama same Lomnice (vidi se zamak):
Put me je dalje vodio u srce Resave, iz Despotovca ka Resavici. Negde na polovini puta u mesto Dvoriste je raskrsnica, desno je put za Resavicu, pravo sa Strmosten, Resavsku pecinu, Lisine... Idem pravo. U mestascetu Vodno se odvaja put levo za Krepoljin i tamosnji manastir. U Strmostenu trazim mog starog prijatelja Racu i suprugu mu Milevu. Nalazim ih na placu na kraj sela, koji oni nazivaju - ranc.
Tu je mala kucica od dva odeljenja izmedju kojih je veliki kamin, koji svojom zadnjim delom greje malu sobicu iza. Tu raca pece sve sto se treba ispeci - prasice, jagnice, rostilje, cak se i kafa tu kuva. Racin specijalitet je kacamak, ne kakav ja znam, vec malo drugaciji. Raca ga kuca u specijalmom kotlicu u kom je i njegov deda pravio kacamak. 28 minuta kuvanja je premalo 29 previse! Kad se skuva, kacamak se izruci na drveni posluzavnik (vidi se na slici, takodje koristio njegov deda) tako da izgleda kao torta. Potom se ispod provlaci konac koji Raca podize u vis i tako sece kacamak na kocke. Takve kocke se jedu uz jagnjetinu umesto hleba.
Raca je sjajan domacin, i svaku priliku koristi da nesto prikolje. Postoji 11 datuma u godini kad se obavezno pravi pecenje, plus dolazak gostiju. I sad sam ga jedva ubedio da pusti prasice na miru. Jos jedna stvar vezana za Racu - nisam nigde, nikad popio bolju kafu. Raca je kuva na ognjistu, na metalnom nosacu, u ko zna koliko godina staroj dzezvi. Imate sliku.
Posto se ispozdravljah sa Racom, krenuo sam do vodopada Lisine, gde je skoro boravila BJB ekipa. Restoran Lisine je pre dve godine, na zalost, izgoreo. Na njegovom mestu, posto je promenjen vlasnik uskoro treba da nikne novi, jos lepsi restoran.
Ipak, rupu u vremenu i prostoru koriste drugi, tako da je uzbrdo ka vodopadu vec proradilo dva restorana, a jos dva su u zavrsnoj fazi.
Kao posledica svega, pocele su da nicu i vikendice. Prilicno lepe:
Bilo je vec krajnje vreme da se nesto ubaci u kljun, pa sam sa parkirao iznad samog vodopada i uzivao u pogledu na brda, sumu vodopada i Karneks pasteti sa paradajzom. I ljutom papricicom.
Dalje iza Lisina se dolazi na kraj sveta - postoji rampa. Ipak, sada moze slobodno da se prodje i ulazi se u kanjon, neki ga zovu Klocanica, neki Suvaja. Razlog tome je reka ponornica koja tece kanjonom i koja na jednom mestu ponire. U delu ispod toga, leti nema vode, ali se ipak cuje klokotanje vode kroz stene. Za kanjon kazu da je najuzi u Evropi, mestimicno je sirok samo sest metara, a kroz njega protice reka i ide put! Stranice se negde preko 30 metara visoke, pa se i po danu moraju paliti svetla. Dugacak je 8 kilometara. Po izlasku iz kanjona put pravi krug od oko 25km po Kucajskim planinama i vraca se nazad - na ulaz u kanjon! Fantasticna enduro tura za zainteresovane!
Vracam se nazad do Dvorista i nastavljam ka Resavici. Ide se takodje kanjonom kroz koji protice reka Resava. Predeli su toliko lepi da, kada idem biciklom, ovu deonicu prelazim peske. Jednostavno, previse je brzo sve sem hoda kroz ovu lepotu. Na mestu gde pruga prelazi preko puta, nalazi se kuca, gde je nekada obitavao radnik ciji je jedini posao bio da podize i spusta rampu.
Pored kuce se nalazi betonski rezervoar sa LEDENOM vodom. Odlicno mesto za predah. Sama Resavica je opet, rudarsko mesto, vecina stanovnika je vezana za rudnik. Inace, podzemnim kanalima se ugalj iz ostalih rudnika transportuje u Resavicu, odakle se danas iskljucivo kamionima (i ako postoji priga) transportuje dalje.
Od Resavice pocinje jak uspon ka Ravnoj Reci. Prilicno gadan, ako se ide biciklom. Prilcno lep, na ostale nacine. Okolina kao u Austriji. Serpentine kroz sumu. Na jednom mestu, oko 3 km iznad Resavice, mali ispust sa desne strane. Obavezno stati i pogledati - preko 100 metara vertikalne litice do jezera u podnozju. Nisam uspeo ovo dovoljno dobro da slikam, a da bi se videlo.
Uspon dalje prolazi kroz Ravnu Reku. Pre nekoliko godina, drugar sa kojim sam ovde crkavao biciklom rece: "Onaj ko je dao ime Ravna Reka, ili je lud ili je corav, niti je ravno, niti ima reka..." Vide se okolo rudarski liftovi za silazak u jame. Inace, prosle godine sam upoznao Nemca, koji je ovde jednom ranije dolazio poslom, i jako mu se svideo predeo i narod. Otisao u penziju i preselio se ovde, gde sada zivi. Stalno dize tri prsta i vize SRBIJA!
Iza Ravne Reke sledi vonji poligon Pasuljanske livade, gde su mnogi mozda vec bili. Zatim se kroz jezivo tamnu sumu put strmo spusta u Senjski Rudnik, takodje malo rudarsko mesto. Ovde je sniman film Petrijin venac. Mesto je kao vremeplov: momentalno se vracate u pedesete godine proslog veka. Kako se zivelo tada, zivi se i sada. Jedino su zgrade i ljudi nesto oronuli. U mestu postoji muzej rudarstva, gde se svake godine 6. avgusta obavlja centralna proslava dana rudara Srbije. Nema kafica, ima jedna mala kafanica, jedan mali bazencic za decu rudara i to je sva zabava. Svaka zgradica ima svoju basticu, tu se stanari uvece skupe i sede, verovatno secajuci se nekih boljih vremena. Ukoliko ih je ikad za rudare bilo.
Spust do Cuprije, istim putem koim sam se juce vratio iz Sisevca. Predah u manastiru Ravanica.
Utorak, dan cetvrti.
Obaveze u Cupriji mi nisu dozvolile duzu voznju, i Aca je bio zauzet. u kasno popodne odlazim do manastira Ravanica, zaduzbinu cara Lazara. Ovde su njegove mosti, nedeljom pre podne se mogu videti. Sacekati zalazak sunca u ovom manastiru je jedna od stvari koje ne treba propustiti. Iz crkve dopiru zvuci vecernje molitve, okolo cvrkut ptica, prosto se covek vrati nekoliko stotina godina u nazad. Sedeo sam na livadi iznad manastira toliko dugo, da je jedna od manastirskih sestara izasla i ponudila me kafom. Posla je nazad, a onda se okrenula i pitala: "A jel' tvoj motor?" Jeste. "Mnogo je lep..." i otisla u konak.
Sreda, dan peti, povratak
Zavrsavam zapocete poslove u Cupriji. Zatim odlazim na splav "Bela ladja" na Moravi, gde radi moj drugar Filip. Nista losiji nije ni donji splav, "La Luna" preporucujem oba.
Polazim rano popodne. Prva stanica Batocina - Vladamir koji se u medjuvremenu vratio od one streje. Slatko od tresanja, hladna voda, rucak koji je spremila njegova baka... sta reci.
Dogovaramo se sa SStrujom o mestu sastanka, pa polazimo ka Velikoj Plani. Zajedno sa SStrujom idemo do crkve Pokajnice, pa nazad do centra u Chin-Chin na kafu.
Tu upoznajem i Maju. Sunce je pocelo da zalazi kad sam konacno MORAO da krenem kuci. Smederevska Palanka, Topola... Lazarevac.
Ceo ovaj put je odlican primer korisnosti BJB foruma, jer putnik nigde nije sam. Clanovi foruma su sjajni ambasadori svojih mesta, tako da se ne mora lutati vec se odmah ide na atraktivne lokacije.
Hvala svima koje sam ovom prilikom upoznao i do skorog vidjenja!
