HJC ZF-9 I ja sam prao vizir, a i celu kacigu po uputstvu koja se dobije uz nju: magicna krpa, blago nasapunjana obicnim sapunom za pranje ruku. Kaciga se neverovatno sija, vizir nije maglio cele zime i pored toga sto nisam montirao stitnik za dah. Nisam probao mnogo kaciga, pa nemam bas sa cim da je poredim, od moje stare je mnoooogo bolja. Aerodinamicna je iz svih uglova - ne pomera glavu ako je okrenete levo-desno. Kad se potpuno zatvori vizir skoro nista od spolja se ne cuje, sem suma vetra Unutrasnjost se lako vadi za pranje. Cak sam se i na onaj vez navikao, vezem i odvezem za par sekundi. U Gevari ima rezervnih vizira, pa i onih tamnijih.

Da dodam da Honda Common Service Manual ne priznaje nikakve sprejeve, ni za ciscenje ni za podmazivanje. Sto se Honde tice, lanac se pere benzinom, a podmazuje SAE90 uljem. Ja sa ovoga pridrzavam izuzev kad sam na vise dana van kuce, za te prilike nosim sprej. Mislim da ulje za menjac mnogo duze stoji na lancu tamo gde treba i da ga bolje podmaze od spreja. Kako je bokilic napisao, jednom u 3-4 podmazivanja operem lanac. Naravno, kako je fabrika rekla, cetkica i benzin. Benzin brzo vetri i nedugo posle ciscenja lanac je suv i spreman za podmazivanje. Ipak, posto je motor vec na stenderu, pustim da u petoj nekoliko minuta okrece tocak. Kao i sve i podmazivanje SAE90 uljem ima mane, a to je prljanje motora. Ja sam to (skoro) resio tako sto lanac podmazujem na kraju dana, tako da ostavim motor preko noci da se visak ulja jednostavno ocedi. Naravno, treba postaviti nesto ispod lanca da ne kaplje na beton.

E pa u nedelju sam video Jasminkovo motorce uzivo i jako mi se svidelo. Uzivo izgleda jos bolje. Jednog dana, kad omatorim, kupicu ja sebi nesto onako.

Vreli led u kanjonu Temsice: Bilo je već vreme da počne naše iskusije. Pomalo smo strepeli da li je to baš TO vreme, i da li ćemo videti ledenice u punom sjaju. A one su nam prišle sa ruba događanja, lagano i tihujući, skoro da nismo primetili kako smo to zašli među njih. I već smo im se uveliko radovali, kad smo shvatili da im se radujemo. Dopirale su do nas iz otežalih visina u kojima je poput krpe visilo neodlučno videlo, i materijalizovale se kao daleko dozivanje, kao otegnuti samoglasnici pesme koju smo saznavali ne uhom, nego pogledom i dodirom. Taj bledi sjaj nekog drugog postojanja, posustalog i utihlog, dao je život ovom postojanju ovde. Ledenice su proceđena hladnoća, telo zime, trijumf zaustavljenog toka, presuda kretanju i epigram kapanju, obrnuta alegorija večitog trajanja, udobna tamnica svetla, hiroviti vrtlozi prostora, moćne pijavice koje okivaju travu i drveće koje sustignu, a u isto su vreme ranjive i nestalne poput privida. Kao komad ćilibara koji nam u svojoj bremenitoj unutrašnjosti gordo izlaže nekog insekta, one prikazuju sastojke svetova koji su već bili i prošli. Kao u fotonima koji stižu iz dalekih uglova Vaseljene, i u njima je uhvaćeno pa prikazano ono čega više nema. Kad se ubere buket planinskog leda (i sa njim otkine njegova senka na kamenu) pa zagleda u sredinu staklastih formi, vidi se da tu, poput preparirane životinje koja je groteskna u svojoj neprirodnosti, zjape deformisani odrazi ponekog prolaznika, ili sagorelog leta ptice, ili čak, u krajnjem stepenu drskosti i ako je led dovoljno star, uzapćenih izlazaka i zalazaka sunca. Kad se lice približi površini hladnih oblika, njihova prozirna dubina se uzbuđeno povija pred onim što hoćeš da vidiš u njoj. Ima je onoliko koliko možeš da dohvatiš i uvek još malo više, beskonačna je za onoga ko je sposoban za beskonačno. Oblikovali smo je mislima, iskivali u njoj raznoliku istoriju i sudbinu, a onda je izneveravali, privučeni sjajem nekog drugog stuba u kome smo počinjali da gradimo iznova. Tako sićušni na dnu kanjona, stvorili smo tog dana stotine svetova, i zatim ih se odrekli. Led se nije ljutio: u muzeju zaspale vode, u vitrinama prestalih događanja, bilo je izloženo samo ono što smo bili u stanju da vidimo, i koliko će se eksponata naći na policama zavisilo je samo od nas. Gore u visini, ženska strana kanjona je bila nakićena blistavim šnalama i filigranskim broševima britke beline. Njena isto tako bela haljina, tanka kao kora jabuke, u slapovima je legala na mrku pozadinu od zadivljenog žbunja i među podignute gole ruke drveća, rušila se ka neizbežnom niz plahovito uzmicanje trava, i tonula u Temšticu. U reci je zatim bilo samo razlivene hladnoće, čije bezobličje ni jedna vila nije htela da vaja. Na muškoj strani se širio i caklio kamen poređan u ploče, spreman za susret sa tom tamo lepotom kojoj nije dobro davati ime, već o njoj treba samo šaputati i diviti joj se - zato što nije zavisila od naših uspomena niti je pristajala na znanje koje smo doneli sa sobom, nego je tvorila novo. Nije bilo pokreta nad tim svatovima koji se neće dotaći, u debeloj tišini je lebdelo samo mirno primanje neumoljivog hoda vremena. Čudna žuta prašina koja za koju nije izgledalo da potiče sa okolnih stena, nego je pre ličila na usahlu zvezdanu srmu popadalu u mraznoj noći, na mnogim mestima je takođe bila uhvaćena i postala deo ledenog nakita. Kad se dodirne takvo mesto, na prstima bi ostala žuta, suva krv nebeskih žiški, koja se blagim trljanjem konačno gasila i pretvarala u pepeo, bojeći kožu. Bilo je dugih minuta u kojima je izgledalo da se prostor posuvratio kao stari iznošeni kaput, i da je sve što je bilo spolja postalo potmulo iznutra: tada smo otkrivali da se nalazimo u pećini nedogledne tavanice, i zapanjeni, posmatrali kako se loj u njenom želucu stalaktiti i stalagmiti. Bilo je i onih minuta u kojima bicikl, kako to ponekad, i srećimice biva, nestane ispod tela pa ostaneš da lebdiš u vazduhu, te nastavljajući da pokrećeš noge neprestano padaš prema tlu ali ga nikad ne dotičeš, što je molitva svoje vrste. Opsirnije na http://www.ciklonaut.com/Turoteka/2007/temstica/led.htm

Slazem se sa Dexom, bordo metalic se i meni vise svidja.

U ovoj temi su objedinjene stare teme: "Auto karta", "Vremenska prognoza", "Pripreme za put" i "Kako se ponasati u saobracju kada predjemo granicu...?".

Pozdrav Sandra! Dobrodosla!

Svi smo pogledali one dve devojke u Bgd na desavanjima posle mitinga. Culi ste njihova opravdanja, jako me podsecaju na opravdanja za neplacanja putarine.

Pozdrav Nikola! Strpljivo samo, bice motora!

Pozdrav!

Pozdrav Stevo! Dobrodosao!

Hocete li vise krenuti??? :)

Ako nekom Afrikancu zatreba, evo dimenzija lezajeva tockova: RD03 Prednji tocak: 6202-2RS1/C3(2x) Zadnji tocak: 6203-2RS1/C3, 6203-2RS1/C3, 6204-2RS1/C3 RD04/RD07 Prednji tocak: 6203-2RS1/C3(2x) Zadnji tocak: 6303-2RS1/C3, 6203-2RS1/C3, 6204-2RS1/C3

Pozdrav Milane! Dobrodosao!

Pozdrav Milose!

Ja sam uzeo pantalone na slepo, uzdajuci se u Louis tabele. I potpuno su tacne. Mnogi nisu zadovoljni kad vide broj cm oko struka i voleli bi da izmere manje, ali to samo dovodi do pogresnog broja pantalona!

Imas lep putopis sa puta za Djavolju varos ovde. Pominje se neko malo turisticko naselje u blizini.

Potpuno tacno. P.S. Lalajko druze, jel dolazis i ti sa kontinentom? Na zalost ne. Moram da budem u Beogradu. Znam da ce se kod tebe carski provesti svi koji dodju. I zao mi je sto nece biti duela YBR vs. R25...

Nemoj da se ukljucujes na autoput, nema potrebe. Od Lapova do Batocine nema mnogo, a i zgodnije je za dolazak u centar Batocine gde Vladamir stanuje.

Auuu Zeko, ova tema je za kratke voznjice! Tvoja ima vise od 500km! Sjajno!

Danas smo Goran Tiniauto i ja skoknuli do ove firme i imam utisak da se stvar pokrenula sa mrtve tacke. Covek nam je obecao izradu barova u toku sledece nedelje. Goran ce doci sa svojim KLE i na osnovu njegovog motora i mera bice napravljeno 10 kompleta za pomenuti motor. Napravicemo i 4 kompleta za Afriku 650 (dva su vec prodata), koji mislim da mogu i na Afriku RD04. Obrzirom da su barovi za KLE jednostavnije konstrukcije od Afrikinih, bice i cena niza od 50e (sa plastificiranjem u boju po zelji). Bilo bi fino da se prijavite ukolikoz zelite neki od ovih barova, da bi se uradila veca serija.

Pozdrav Djole! Dobrodosao!

Hi Perry! Wellcome!

Pozdrav Laki!

Ja sam mislio da se samo kod nas u ovakvim situacijama vozi bez kaciga, kad ono...