Слажем се, али Слоба (Београђанин и житељ Париза и велики колекционар мотора и кола) нас је одвео у Колибри на пиво, што се не одбија, а наши стални водичи Бобан и Страхиња су имали само два дана слободног, као и ми. Уз пут и да подсетим на реченицу с'почетка - није могуће на овом путовању видети све и обићи свакога, то остаје за појединачне циљане вожње када дођеш само тај град или регију да обиђеш.

Нека ради машта, мало нам је и то намера.

Што се тиче интересовања, и нас занимају други крајеви, посебно "La Haute Savoi", али смо овог пута хтели на "la Manche" и у Париз, и наравно да смо имали сугестије око избора локација.

Ноћни живот смо малкице закачили али то је само за нас.

Ovo prethodno napisano uradiš ili staviš krpicu između rezervoara i magneta pre postavljanja torbe. Farbu ne može da odlepi sem ako već nije podlupila.

Затрпавамо вас са сликама, има преко 9ГБ и стварно је тешко изабрати и елиминисати. Знамо да полако почиње да смара и да се путопис одужио ... издржите још мало

Вала баш, као да сам ја смислио ово

За грожђе или ...

Идуће године у ово доба биће и наше грожђе овакво, знам добављача !

Освежавајуће пиће обогаћено свежим ђумбиром. Иначе је то кафе где се служе напитци искључиво од свежег воћа и поврћа, као и храна строго еколошки контролисана. Нисмо ми ту нешто баш тражили, већ смо били доведени због друштва па да не кваримо, а могу ти рећи и да је пријало.

Још један дан у Амстердаму и нова авантура. Најпре смо се лепо наспавали, попили кафу, помогли Адаму да постави некакву оградицу према комшиници баксузу и кренули ка атракцији званој пивара Хајнекен (FEEL THE EXPERIENCE OF HINEKEN). Ко има времена треба свакако да прође кроз својеврстан перформанс, добро осмишљен и јако занимљив. Ту сам пронашао и боцу- мог вршњака а лепо смо се забавили и у обиласку а нарочито у точионици. Наравно да смо срели и Србе који ту живе. Њих сам добро запамтио јер још увек носим траг на причипљеном прсту у покушају да снимим стрмо степениште каква су иначе у већини старих зграда. Не покушавајте да затварате врата иза себе-она то раде сама и врло снажно. Обишли смо доста старог дела града, тргове, канале, посебне пивничице, наравно улице црвеног фењера, и на крају је Горица свратила на "кафу" у кофи шоп. Ја сам био доследан одлуци од пре много година да никада не палим па сам попио наравно сокић. После тога смо "раније" кренули на спавање јер нас је сутра чекала нова киша.

Нови дан у Амстердаму и нове активности. После угодне вечери у Кибуцу следио је обилазак дела града и једног посебног места у околини. Наиме, искусни Дачмени су отргли острво од мора и претворили га у полуострво и туристичку атракцију. Посебним системом нечега успели су да острво не плави а кућице буду сачуване у изворном облику.Лепоту околиша употпуњавају мештани који ту живе и држе све у беспрекорном стању, нудећи локалне рибље специјалитете-посебно живу харингу у пикантној маринади. Вожња до тамо и назад је пријала мада смо сваки час видели кишу изнад нас, али то је тамо нормално и није се десила. Поподне су (смо)морали да врате улогу беби ситера па смо са децом упали на приватну журку међу пријатеље. Јако пријатна атмосфера уз милион питања о Србији, дала су ми прилику да им штошта појасним,мада је Бранка њима иначе наш баш репрезентативни примерак. Десио се и један симпатичан гаф, где сам у духу текућег СП извео параду са пуном флашом пива спасавајући телевизор да не тресне о под због промаје, па сам ја треснуо о паркет али је ТВ преживео, и наравно награђен новим пивом. Други део касног поподнева и вечери провели смо лутајући градом. Све што бих вам сада написао било би недовољно да се било шта дочара, почев од саме атмосфере у граду, канала и уређености преко архитектуре до превоза и општег утиска личног и субјективног. Треба напоменути да мрак долази веома касно па човек мало изгуби појам о времену. Тако нисам обраћао пажњу на лагано пецкање у грлу приписијући то пријатно хладном пиву, за које ће се испоставити да је нека алергија манифестована преко већане упаљене ресице у грлу. Срећом, били смо спремни за то, па сам после још једног пива у кревету за лаку ноћ попио дупли Пресинг и спремио се за нови дан. -Е сада улазимо у проблем, треба одабрати слике од 9ГБ Горициног запажања.

Баш тако Мики, потпуна лакоћа и мир без ТВ-а, новина, телефона(сем у нужди), дрндања и сличних глупости, што наравно не значи да нам неки пријатељи нису недостајали.

Ма само 'ладно, свакако се посебно цени уложени труд и љубав, што је неспорно и наравно прелепо изгледа за оне који то воле - то сам заборавио да додам али се наравно подразумевало. То нас неће спречити да негде то прославимо пивом

.. и није Младеново то је у Војводини, него Младеновац и Мата вулканизер...

Најпре ЧЕСТИТКЕ за првенца и да дочекаш (као ја) да се возите заједно, наравно свако на свом мотору. Моја два пријатеља возе К-1200 РС (један је твој колега дентист) , и кажу да је врх, ипак ме је занимало у ком правцу се крећу размишљања обзиром да је и твој Р одличан

Наравно да је ствар личног афинитета, мени је лепши оригиналан

А сада неумесно питање, зашто на К 1200?

Чекај, мало је збуњујуће! У наслову си написао да је у 8. месецу-значи август па сам се опустио и нисам проверавао,а сада пишеш о утисцима, дакле пропустио сам и Ти си крив ... За домаћине и Моцу знамо какви су па ми је у толико жалије

Поново актуелно. Наравно, сада је регистрована до маја 2019. Сем малих естетских (овде-онде загребано од танк торбе) корекција, нема оштећења. Без озбиљних улагања !!! Цена од пре два поста : 1.800€ 0693372177 Комша

Ma пусти вечеру, колико бонова за пиво!?

Шта бре тешко? А оне силне паре што си бацио у печењари... мислим теретани...

Мало више слика града и околиша где пролазите. Поздрав

ХЈ 900 S , ili ti Diversion -moj bez ulaganja 1.800€

Део текста о боравку у Пољској вам је пренео мој брат Гриба (Piotr Grzybowski). Да додам само да је пут од Катовица до Gdynia-e био праћен снажним ветром и солидним временом, зачудо без кише. Километрима су се протезали валовити равничарски предели, ту и тамо прожети шумарцима и густим шумама, па смо решили да не дангубимо кроз монотону равницу где је све исто и свирнули на аутопут. Пољаци возе као лудаци, никаква ограничења брзине нису важила па смо се и ми мало уклапали да би уграбили што више времена за обилазак. Приметно је и да се мотористи не јављају једни другима, са часним изузетцима. Мислим да се и међусобно слабо друже, сем када направе групу из различитих крајева Пољске па негде путују или се наменски окупе (по моторима, категоријама,мануалима можда роштиљу). WARNING!!! VODITE RAČUNA NA "AUTOPUTU" OD JUGA KA SEVERU - KROZ NASELJA IMA SEMAFORA PA OPUŠTANJE MOŽE SKUPO DA KOŠTA (INAČE SE NE NAPLAĆUJE SVE DO 100km PRE GDANJSKA 5-6€). Гриба нас је сачекао на једној пумпи и спровео кроз замршени систем искључења и одвајања ка центру града и његовом стану. Одмах је било уочљиво да је напредак присутан. Лепо уређен град, кажу по угледу на New York са управно постављеним квартовима и лепим и уређеним зградама. Наредних дана смо обишли све што је вредело, и то пешке, а мотор је био у гаражи. Гриба је направио нови држач за моја додатна лед светла, а све је одисало чистотом и уредношћу. Дакле, Пољаци су озбиљно узнапредовали, велики и уређени градови и јак и густ саобраћај. Посебно је приметна уређеност слободних и зелених површина, док су фасаде озбиљан уметнички пројекат. Две су нам посебно привукле пажњу. Једна се видела из нашег стана и дочарава пад НЛО-а у Балтик 60-тих година прошлог миленијума, а другу дешифрујте сами. И сад бих ја могао још да разглабам о Кашубијанима, борби Абрахама за припојење и независност... и вероватно добио кеца за промашену тему?! Мало ми је било чудно да нигде нема наших људи. Уз пут смо се обишли само са једним колима из Суботице чак нигде камиона, а у граду срели пар музичара са неког крузера. Били смо и на излету по околини, удахнули Балтик (не вотку),шетали по доковима и дрвеним променадама у мору, осетили плаже и уживали у кантри клубу. Задњег дана смо озбиљно икиснули јер смо пошли по лепом времену па нас је природа опоменула на непредвидивост. За јутро је морало све бити суво те су домаћини укључили грејање само у купатилу (и то може лети) и заиста је све било спремно. Испратили су нас донекле заобилазним путем идеалним за кривинарење ваљда да макар мало продужимо боравак, уз загрљај, обећање да се поново видимо-па ми смо браћа и тако треба- а они се вратише кући са сузама у очима да се спремају за пут у Румунију и Албанију (јавили су нам се из Неготина). Ја сам мало тврђи па ми ветар додирну очну јабучицу . Само да знате, г-ђа Марта вози Трансалп 650 и на пут стално иду са два мотора!!!