Ауууууууууу како је вама било добро! Маки, добро ти чучи BMW Надам се да нисте пуштали Мићу да се пентра

All inclusive, или како се већ пише

Хвала свима, гаража је спремна за пријем

Hvala , greška u kucanju-imam "Vučka" plaketu, a 1995. sam bio u Italiji.

Хвала Дане, видимо се ускоро. До тада једна мала паралела, Илићи из 50/60-тих и Илићи ових година

Мислиш овако ?

Само напред, сви додаци су пожељни и добродошли. Намерно сам оставио простор за присећања и слике овако малим бројем (Сада има слика колќо 'оћеш).

Као што слутите, ово је тек почетак. Наставак следи у току (ако буде услова и времена) путовања, или по повратку Све вас

Нека од путовања су представљена на овом форуму у теми >>МАТОРЦИ ЈОШ УВЕК ВОЗЕ<<, па ако вас занима можете видети, мада то више није ни тако занимљиво јер нас , хвала Богу , пуно има за разлику од раније, а и све је доступно захваљујући овим новим комуникационим технологијама и има вас који лепше и садржајније пишете и путујете, што смо ми раније морали на јако тежак начин. Ето. Као награду за ових 50 година на два точка, мој балансеро(већ близу 30 година) ГОРА-МУЊА је решио(ла) да нас награди лепим кругом по Европи. Требало би да кренемо из Младеновца 08. јуна према Балатону (Алсорс)→Закопане→Краков→Варшава→Гдиниа(кодГдањска) →Берлин-Хановер→Амстердам→Брисел→Денкерк/Кале→Париз→ →ЛесКлефс(Албертвил)→Варесе(КастиљонеОлона)→ →(Гросглокнер)Бишофсхофен→Болцано (Стелвио)→ →Птуј→Осијек→Српски Милетић→ →Младеновац ◘ ◘ ◘ Ово је само оквирна радна варијанта а детаље дорађујемо. Пут би требало да траје пензионерски око 20-25 дана уз + 7000км. Немамо претензија да успемо да видимо све и посетимо све познанике и пријатеље, али ако неко има уз пут да нас усмери лично, биће нам драго. На крају, није нам ни намера да се превише замарамо јер је ово пре свега само релаксирајућа самостална јубиларна вожња. #Ваљда је због овог плана и извештаја који следе ово писание у овој теми, или не треба...

Даље је све ишло као на траци, KAWASAKI GPX 500R моторче које сам млооого волео и кратко уживао због хипер инфлације, па HONDA VT500; па мало без мотора због природне репродукције / ћерка-син-ћерка/,неки моторићи на кратко који нису вредни помена и поново у седло: HONDА NX 650 DOMINATOR; HONDА TRANSALP XL 600 и ево сада JAMAHE XJ 900 S DIVERSION. Докле?... нисам видовит али се надам што дуже!!! Ово је фамилија Илић, нас двоје, син и две ћерке А било нас је и у стриповима,прошлости и будућности Ово је Илић Јуниор (Новак), са којим сам дочекао да се возим!Леп осећај. Овако ћу ваљда изгледати са 120 година??? Само без Харли кокарде!

Имао сам ја и друга интересовања. Мало сам покушавао да будем Бранимир Ђокић, пропутовао са друштвом у фолклору пошто ми није ишла свирка, чак сам и певушио (углавном после пива и као славуј из баре), па сам се трудио да порастем и будем Мока па није ишло, покушаваое да копирам Степановића - све то на врхунском нивоу и баталио јер нисам достигао даље од озбиљног рекреативног. Мало се ишло у ЈНА, женило, напредовало, пило ... А имао сам и прву морску љубав, мало старију до душе али не смета! Ваљда зато што је била лекар а ја бронхитичар имала је пуно стрпљења. Никада је више нисам видео. И наравно, моја стална и права љубав и , најважније, најбољи балансеро.

И онда једног дана, мој стриц(сада покојни) одлучи да му моја станарка тајно скува кафу, а мени даде "TOMOS T-12" да се мало возикам, али да припазим да на миру попије кафу и да наврнем гас ако се недај Боже појави стрина или моја мајка, па да му врућа кафа не испече језик. А станарка је била и црна и згодна. Слику из тог периода немам (нажалост), али сам на својим кружењима нагазио на један пљунути као "мој". Тако ти ја у пролеће-лето 1968. године, после разних бициклица и вожњи на ћалетовим и комшијским моторима, добих прилику да се опробам и осамосталим. Није да нисам имао искуства и пре, ћале је често седео иза мене и пуштао ме да возим његов MZ. Једном је чак за опкладу са мојим течом у Ариљу -а били су уцврцани- пустио да сам возим, претходно придржавши мотор док кренем јер нисам могао да дохватим земљу, па ме је на крају круга сачекао и наравно добио опкладу. Остало је већ историја. Стриц ми је давао моторче док стрина није некако сазнала да он у ствари не пије кафу, а Томос је продат. Када сам почео да дохватам земљу, ћале ми је повремено на кварно давао МЗ-укија, нарочито преко Рудничког макадама на путу код бабе у Ариље где није било живе душе ни органа. Аааа онда сам и положио за мотор и купио ČZ 350(Улепшана Јава). Некако сам још тада волео два ауспуха. Људи, па то је било нешто неописиво Нисам излазио из гараже. На другој страни су били они са МЗ-ом а и понеко са Хорексом, Панонијом, БМВ 250, Августа а Јапанаца наравно нигде. Разумећете да су то биле године када се није имало пуно тога, па зато и нема пуно слика јер је апарат био скуп а филмови тешко доступни, сем тога у кругу породице је било пуно догађаја и један ф.апарат није могао бити на више места. Возикао сам се тако свуда помало, није било неких удружења а нису нам ни требала. Како је стандард кренуо да јача, кренули су и нови захтеви а отварале су се и могућности. Полако смо мењали сигурност заштите од ветра тапацирани највећим новинама, а из Кучева од гастарбајтера купих HONDU CB 750 F са Марвинг издувом 4>1 Тада нисам ни знао шта сам купио. За то време звер, грмљавина,чудо. Био је то мој "први прави мотор" кога је тада мало познати мајстор Спаске довео у ред. Онда се мало путовало по Ријеци и ГП, по разним националним (стара Југославија) тркама и догађајима. Нисмо гледали само мото већ и ауто трке,а Младеновац је имао јак АМК са такмичарским екипама. Овде нећу помоњати имена јер их има пуно па бих неке сигурно заборавио. Онда је дошла на ред 1.мото коцентрација у Сарајеву 1995. , Рели FIM-e у Врњачкој бањи ... мој нови BMW R80 GS . Добро ме је служио.

Кренуо сам некако, сутра наставак. Чекају ме жедни мотористи

Даље је све ишло уобичајено. Одрастање у окружењу очеве мото дружине, они су се правдали да је то било једино превозно средство а не љубав, а није било нешто кола. Школа и прве симпатије и туче, бандице и разни несташлуци, а није се много ни могло бити неваљао, народна милиција је све држала под контролом. # За нестрпљиве, ово је само увод #

Дуго је требало да ово започнем јер су се разноразне идеје и концепти врзмали по глави. Сада, да ли је баш најсрећније изабран начин, просудите сами. Тако је све почело!Миодраг Ј. Илић, тек стигао из логора Маутхаузен у Београд.Возао се тамо-вамо у потрази за срећом. Негде између краљевског мишића и племенитог ткива, држао сам се за зидове и буљио у бљештави волан мопеда,толико жељен а тако недостижан. Ту се негде појавила и "Веспа" и једна заносна плавуша у жипонима, толико изазовна да је "брка" скроз откачио и пустио нас низ канал. Нисам био ни најбржи ни нјјачи, само сам имао више среће од осталих малишана са репићима који су страдали на разне начине, па сам искочио уз задње бркине трзаје у раскош плавушиних бедара мајчински топло и са љубављу прихваћен. Ближио се 16.март 1955. и ја уз дреку као бунтовник без разлога (баш волим Џемс Дина) искочих ка генетски одређеној судбини. Баш сам био сладак ... ... и несташан ... паметан, са 6 година у школу... Убрзо на разне бицикле и очев мотор

Exra motor, ali za njega bi trebalo lepše i profesionalnije slike da bi dočarale pravi izgled (vrlo subjektivan stav i dobronameran).

Znamo kako izgleda i preporučujemo iz sve snage

Marori Brka traži prostor, u njegovo ime (pošto slabo barata sa novijim sredstvima komunikacije) ga stavljam na listu čekanja (ako žena dobije slobodne dane)... do sutra???

Vreme je da se otvori nova tema za ovu godinu!

Kao i uvek, zanimljivo i inspirativno sa dobrom ekipom

Sreća te imaš duge noge, i jake bubnjarske

065 8230927 Nemanja, ali nemoj baš rano da zoveš. Vozio je i trke pa zna kako...

Шта рећи, све како треба

Изврсно