Чекало се на неке слике, али не стигоше и ја нестрпљив к'велим да поменем мушку вожњицу . Циљ је био Течино увозавање са приновом -ТДМ 850. Све је било добро док нас ветар није мало заљуљао а Теча се унезверио па смо једва стигли до чарде тестирајући и вожњу по насипу. Ја иначе ретко идем без балансера али је ово био један од изузетака, а и екипа је била безопасна (по оно што ти жена мисли).

# А мој драги Миле би коначно требао да промени назив мотора (није Фазер него БМВ), само не знам како ће се то одразити на НИК.

Ето легата старе Југе који треба обновити. Могу само да замислим како је било са уређеним степеницама и расветом, уместо да се уздате у срећу и интуицију. Похвале за вас

Добро, 'ајде дечку мало да помогнемо. Хтео је да подели са нама њему доступно искуство и вожњу. Нису сви у прилици да се отисну у неке далеке крајеве. Мислим да је хтео да нам скрене пажњу на збиља један од значајнијих објеката наших простора и достигнућа наших људи, а да истовремено истакне и лепоте овог краја као могуће летње дестинације за пријатну вожњу и викенд одмор.

Граби се сезона, па смо од нас 5-орице на пут кренули Брка и ја са бившим девојкама. Пут нас је водио преко Дивчибара, Злакусе до Вишеграда.Сретали смо се са драгим људима и провели испуњен викенд уз лепе временске услове.

Ево још једне реке, овог пута праве-Европске. Весна и Марта(мушко), су нас више пута звали на Дунав. Ни сами не знамо зашто али никако нисмо стизали, овог пута се то променило. Заменили смо моторе чамцем и пријало је.

Ево га "Пулицер" јееееееееееееееееееее

За поштовање

außergewöhnlich

Велики поздрав за Сашу и биће прилике

На повратку смо обновили знање из познавања ћевапа,оних чупавих колача чије име стално заборављам и нефилтрираног пива у Охриду и остали два дана код кумова у Власотинцу, наравно окорелих моторџија и још једне у најави.

Наредни дани су били јако динамични. Сваки дан смо возили нове маршуте и обилазили нове плаже. Деки и Јеца су били изванредни водичи а ја циљана овчица коју треба добровољно водити-и пријало је јер ми је мировао мозак а све друго било активно. Чак смо стигли - уз моје велико натезање и одбијање- да се попнемо на лађу и цео дан пловимо по разним тровима, плажама све до Кефалоније и Итаке, Оназисовог острва, а да ја нисам успео да навучем морску болест и отпевам "риголето". Можда је "Алфа" помогла?

Хмммм, бајка !? Драго ми је да тако делује. Неко негде рече да ТРЕБА ЖИВЕТИ СВОЈ САН А НЕ САЊАТИ СВОЈ ЖИВОТ, па се ми из петних жила трудимо да буде макар приближно. Елем, пут са Охрида смо наставили изазовним кривинама према Битола и даље до Метеора. Не треба трошити речи, простор ни вашу пажњу и време на описе, једноставо тако импозанту лепоту једноставно треба посетити и лично осетити (намерно не кажем видети). Онда смо се сјурили до Лефкаде, касно у ноћ пронашли смештај и ту основали базу за наредне дане.

Može Berlin, ja sam ga samo omrljavio pa bih da bolje vidim za sledeći put !

УУУУУУУУУУУУУУУУУ, ево га Павле биће доброг путописа

Најбоље или једине, мало се граби пред крај

... и да завршавамо маратон. Из Кастиљоне смо кренули ка Como i Lago di Como. Гужва је била за медаљу а ми смо се спретно извлачили и успевали да разбацамо поглед по околини. Поред самог језера нисмо ишли јер би предуго трајало а и оно мало пејсажа су кварили бројни тунели. После језера је следио Sondrio па Bormio па пиво и пица на дрвима и припрема за једну од најлепших етапа на нашем путу - Passo dello Stelvio. Сада бих то требало да опишем и поновим пуно сличних реченица многих од вас који сте туда прошли али нећу, само једна реч прелепо.

За мало ми маши план нажалост.

Izdajico! Takav motor si rešio da prodaš! 'ел си Ти мени ово беше написао, а ?

Вероватно ћеш имати шансу да је ускоро видиш уживо, уз Скопско!!!

Морамо признати да нас је време тих дана служило. Није било врућинчине нити смо се смрзавали,таман.