prvo, nećeš ga dopuniti vožnjom na ler gasu i malim obrtajima, a i neće mu ništa biti i 10-15-20 dana da stoji (ako je dobar). drugo, to je samo potvrda, ti još nemaš dozvolu izdatu i u slučaju nekog sranja tako te i tretiraju, kao da nemaš položeno. treće, idi posle 3 dana u sup, verovatno će biti gotova dozvola.

Biciklom ni u švaleraciju!

doslovno sam napravio studiozan krug

1. Obartia Lotrlui - Voinesita - Brezoi (u oba smera je lepo). 2. Săliște - Poiana Sibiu - Jina - Dobra (bukvalno seoski putić, krivuda, sa brda na brdo) - Sugag, pa do Obartie Lotrlui. Ima malo baš lošeg asfalta, malo šljunka na par mesta, ali ništa spec, prođe se lagano. 3. Alpina severni deo, obavezno ako možete oko 6-7 popodne, nema saobraćaja, ne diraju policajci (iako put "ne radi"), ono je perfekcija. Pažnja od Lotrlui kad se krene ka Sebešu, nema puta nekih 200metara posle table TA, nije problem kad se kreće gore, problem je Sebeš - Lotrlui, jer se spuštaš, pravac, nabodeš gas i odjednom nema puta više. 4. Bumbešti Jiu - Petrošani je brza magistrala (E put), asfalt pista, vozi se kroz šumu i klisuru, baš sam uživao u oba smera, nije opterećena, i jako brzo se stiže od jednog do drugog grada. 5. Petrošani - Obartia Lotrlui - uzak put put zakrpa, pored reke krivuda i kad krene da se penje, baš ima loših delova. Još sam ja išao u kontru, uhvatila me i noć, neprijatno je vrlo. Kontam nekad po danu proći, može biti fino jako. I jedno nepopularno mišljenje: TF je baš izvikan, ne bih ga vozio opet, iskreno, izvozao sam ga sa obe strane, kad sam već tamo, prvi mi je put.. Asfalt loš, mnogo saobraćaja, svuda parkirani automobili, pešaci... Pogled jeste perverzija, selfiji sa medvedima i to, ali sam se pronašao na Alpini skroz. Sad sam došao odande, ovo je sve jako sveže u glavi, 3000km sam odvozao za 5 dana, išao sam na Kladovo i tamo i vamo. Pitajte šta god vam padne na pamet

@mick ovo što si pitao, taj put je zatvoren. Ja sam od Câmpu lui Neag išao nekim šumskim... nazovimo putem, bukvalno samo sa druge strane ovog jezera, pa onda i pored ovog malog jezerceta, opet pogrešnim putem, na par mesta je bio baš off, namučio sam se dobro... 5h za 80km. Kod ovog malog jezera, baš sa ove strane sam prošao, ima sa druge strane put i on se vidi na mapi. Put Klošani - Baia de Aramă - Tatu je prelep za vožnju. Posle do Baile Herculiane ima malo lošijih delova, malo na mestima uži put, al ništa strašno.

Ili... Probaš sve kombinacije, pa znaš za dogodine? Sent from my M2002J9G using Tapatalk

kakva forma iznad suštiine... Suzukijev kofer isto givijev (ili shadov, ili šta god...). Koje smo mi pape, nema ga u Vatikanu takvog...

@antir3ality Pogledam u NS večeras, pa ako ima da ti uzmem, a nekako se smislimo za dotur iz NS ili Bg? Ako ti nije žurba da sačekaš, dolazim u Niš sredinom septembra...

plaćaju, odmah ih privode kod sudije za prekršaje. Domaćim stiže na adresu kazna. Sad, drugi par opanaka koliko često se desi da ulove stranca, kontam ovo im je sa domaćim tablicama lakše

Bila akcija, kao u maksiju, uzmeš 3, platiš 2 Draki, sve jasno, ali ne znam kako će to da urade, tj da li ima volje (a nema). Svakako ja bih da sam vlast (a srećom nisam, bio bih za te stvari gori nego austrijski slikar, vezano za krivično i prekršajno pravo, da se razumemo!). I najveći problem je što se zakon ne sprovodi za sve jednako, to je prvi preduslov, džabe perfektan sistem sankcija, ako postoji šansa da znaš nekog i da je slučajno to tvoj kum... Neću u politiku sad.. Upravljanje bez dozvole -> kazna za taj prekršaj i krivična (što povlači dosije i moguću zatvorsku kaznu) za ugrožavanje bezbednosti. Saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom, pogotovo protiv drogiranih i pijanih vozača -> teško ubistvo. Takođe, ako neko ostane invalid, doživotno izdržavanje. Nema, samo teške kazne, i svima, prvih par godina dok ljudi ne skontaju da će nadrljati će biti posla. Posle sporadično. I to ne za saobraćaj, nego za sve. Kad pročitam da je bilo suđenje za ubistvo neke mlade osobe, dobio 3 godine... mrak mi padne na oči. Ali, ovo je sve kako ja zamišljam, niti sam školovan za to (ni blizu, tehničko lice), niti sam svestan svih implikacija, ovo je ono kako razmišljam naglas. Stefan, Večiti optimista da svet može da bude perfektan. Edit: Eto, i ti si sad rekao da je poenta da se strožije sprovodi postojeći zakon, to je to, razumemo se skroz

Draki sekirom pa na pola Ne vidim kako dozvola i posedovanje vozila imaju vezu. -Šta ako je vozilo na firmu, odgovorno lice/dispečer mora imati vozačku? -Šta ako je neko invalid, auto mora da bude na njega zbog kartice, ali ta osoba ne vozi, već sin? -Ja hoću da imam autobus parkiran u dvorištu.

eee Baniša, kad sam sređivao Diverziju, nismo se znali

Propušten poziv. Keva. Zovem je. “Halo, što se ne javljaš?” “Pa spavamo, što, koliko je sati?” “11.” @Shoocky, ustaj. Kuc kuc, Tanja, komšinica. “Dobro jutroooo, Stefi, čula sam glasove, da ste ustali. Gospava vam je spremila doručak, sad ću vam doneti.” Domaći uštipci i urnebes sa sremušem i još nešto od sremuša (kao pesto sos), sa kiselim mlekom. Ljudi moji... Ne postoji restoran gde ovako slatko se može doručkovati! Posle fruštuka idemo na kaficu tu blizu, lep je pogled. Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Čujemo se sa Milanom, kućemo, gdećemo, štaćemo... Ja mu ponavljam da mi je plan da Uskrs budem kući, sa porodicom. On viče bićeš u ponedeljak. Ja vičem nedelja, on viče ponedeljak. Ja srknem kapućino i kažem nedelja. On kaže ponedeljak, ja pogledam preko zaliva na Novi, vičem nedelja, on opet… Ijao ušao sam u tunel, prekinula se veza. Dogovor je da krenu večeras posle posla za Igalo, pa sutra da krenemo polako na neku stranu, jugoistok ili severozapad, videćemo. Pravim sa Šukijem plan za danas, nije ideja da se vozamo... Iiiii vozamo se. Idemo oko zaliva, prolazimo Risan jaaaako polako. Ne mogu samo projuriti, sve natenane, da što duže osetim taj miris. Pogled desno, hotel Teuta, nekad je tu bio noćni klub, iz HN se dolazilo u izlazak. Levo slušam zvuke koji dopiru sa pjace. Opet desno, mala marina, nekad se sedelo na doku, pričalo do kasno u noć. Hm, da li se ona seća tih razgovora? Brzo su proletele te godine kad smo bili klinci, ništa nam nije bilo bitno sem druženja, nestašluka. Nije bilo briga oko posla, oko računa, obaveza, raspust je. Idemo u grad, skupimo džeparce, nađe se za par piva, suncokret i nešto slatko. Bilo je samo bitno ko je pored tebe i da je nasmejana. Gledate u more, mrak okolo.. (slika iz arhive ) Tih par metara pristaništa, a toliko uspomena. Bacam pogled u levo, u brdo, gore je ortopedska bolnica. Prisećam se kako sam se jedne godine okliznuo na šetalištu na Toploj i udario koleno, pa sam sa mamom išao u Risan, tj skakutao na zdravoj nozi. Sa desne strane opet prolazim pored bolničke plaže. Gas, koji je ionako bio skoro na leru, još smanjujem, polako. Opet mi je kaciga puna mirisa soli, borova, puna svih onih misli koje sam imao prošli put na ovom mestu, koje su opet deo ovog putovanja, i koje ću zadržati za sebe. Sebično, znam. Setite se vi vaših simpatija i šetnji uz more, ovo je moje! Moto putopis, vraćamo se na temu, kako ono ide: clutch, drop a gear, dissapear. Da se iskupim drugaru za “gnjavljenje” kroz Risan, sedamo u Perastu na kafu, pričam malo Šukiju o Gospi od Škrpijela, kako je nastalo ostrvo, o samom Perastu, o Risnu, sve ga interesuje, voli da zna gde je došao. Utisak sa vožnje po tom delu zaliva: 'ooooodlično' Razglednica: Kotor je blizu, Stari grad, parkiramo ispred, logično. Šetnja okolo naokolo, jurimo neki sladoled da izguštamo. Uuuu, ručak, čoveče, već je dobrano popodne. Zovem restoran Nadovezu, imaju samo teletinu. Može, eto nas za satak. Krećemo preko Mua, Stoliva... Provlačimo se kroz jadranksu "magistralu". Negde je usko i za jednosmernu ulicu. Vožnja, ne pored, nego uz samo more, na pola metra, čuješ talasić kad udari, ma milina. Lagano do Tivta, sedamo na klopu, daj salate, daj soka, daj svega. Svima želim da ih neko gleda kao Šuki hranu. To je ljubav štogod. Prebili smo se od hrane, vreme otići do kuće, imam par obaveza koje mi je baba zadala oko kuće, i malo da proluftiram sobe. Ajde da Šuki sad predvodi, prošao je ovuda već, sad je stari znalac. Patkica se slaže. Na brzaka obavimo sve i do HN, lokal turizam i (odgovorno tvrdim) najbolji sladoled na primorju. Spuštamo se pored Kanli kule, silazimo na šetalište. Ajao, al sam bahat, idem pored poslastičarnice da parkiram.. hm, zašto se pakuju, štaaaa??? Brzo naručujemo par kugli i mljackamo. Prošetali tu malo po okolini, imali malu tonsku probu (ne odgovaram za štetu nastalu slušanjem snimka) Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Ajmo kući lagano, lepo proveden dan. Ha, naseli ste. Ne idemo kući. Stajemo na prazan parking supermarketa, dva duksa na asfalt i vrti se u krug, malo kočenje, pa opet vrti, pa koči i tako dok nam ne dosadi. . Čujem se sa Milanom, oni (Milan i Nikola, dva 'trejseraša') su na Žabljaku, pauza za kafu i kreću uskoro. Oke, čekam vas, za 2-3 sata ste ovde… Malo sam zakunjao i cimnuo se kad je vetar oborio stočić na terasi, ček da vidim šta se dešava sa putnicima. “Evo prolazimo luku” “Kakvu luku?” “Ovo gde je trajekt.” “Ma daj, kakva je to luka, Milane. Ništa, čujemo se kad uđete u HN, imate par km.” Ne mili mi se da izlazim do motora po kiši, pa da ih navedem pored kuće. Utom, prestaje pljusak i kao dobar drugar kome je žao što su se smrzli i kisnuli žrtvujem se i prevaljujem 20m do motora. Brzo raspakivanje, tuširanje, kratak "izveštaj". Aj odmarajte, vidimo se sutra oko 10.

Da se malo i ja ubacim u ovo pisanije, kao svedok i glavna sporedna uloga. Spremanje za ovu konferenciju je Vlajko već lepo opisao, samo da dodam jedan dijalog koji je preskočio. Dakle, kafa u firmi, sedimo i srčemo odličan kaFućino (nije što sam ga ja pravio). “Idem na konferenciju u Sloveniju, tad i tad, par dana, motorom” “Ok, pišem odmor, vozimo se zajedno” “Ne, ne, neeeee” Posle gomile nekih kombinacija, prekombinacija, dogovora i menjanja planova, ja odustajem od Slovenije i delimično što bih Alpe zakačio, iz više razloga, nemanje guma koje mogu da ishendlaju 7 dana po Sloveniji, pa onda Jadranka i Bosna do kuće, a opet da menjam gume u kojima još ima života par hiljada km, knap finansije, pisanje toliko dana odmora, a malo je tesno na projektu.. Recimo… Recimo da sam pustio Vlajka malo da bude i sam. Dogovaramo se da se nađemo u Jablanici u subotu uveče, nas nekoliko da krene u subotu iz Novog Sada, i lagano preko Sarajeva da se spustimo i odemo na pobedničku večeru, na janjetinu. U međuvremenu, Vlajko je u Sloveniji, šalje slike, viče kako je njemu dobro, a nama nije, kako uživa i kako mu je jako teško što mora da se voza po lošim putevima. Plan, kao i svaki put, se menja, ljudi otkazuju u par dana i ostajem jedini polaznik. Sedim u Bg i radim. Petak. Mislim se kako će se Vlajko patiti sam na Jadranci, a meni je u svežem sećanju (vozio sam je u aprilu već) i javlja se unutrašnja drugarčina u meni koja to ne može da dopusti! “Vlajko, da li ti je ok da dođem do Senja?” “Kada?” “Pa danas, izađem malo ranije sa posla i spučim autoput. ‘Ne’ je sasvim ok odgovor.” … … … “Mindeđ mi je.” Slabo divanim mađarski, al mislim da to znači “jako bi mi bilo drago da dođeš i zajedno nastavimo putovanje”. Ili… “Nosi se”. Nikad nećemo saznati. Sestru sam zamolio da skoči do radnje, da kupi vodu i neku čokoladicu za usput, preskačem pauzu za ručak, nešto sa nogu u prolazu trpam u kljun, keva ćuti, zna da je džabe da mi išta govori. U 15h sudija odsvira kraj, laptop i višak stvari ostaje u Bg, nosim samo bitno, pa ću u povratku pokupiti… Pravac autoput i gas, gas, gaaaaaas. Poučen prethodnom vožnjom Bg - Zagreb kad sam točio u Šimanovcima i dobacio do posle Zg, sad točim pun u Adaševcima pred granicu i imaću goriva do izlaska sa autoputa u Karlovcu, pa onda magistrala do Brinja gde se nalazim sa Vlajkom. Brzo prelazim granicu, uz povremene pljuskiće, al nije strašno. Kad se mnogo naoblači, šuškacac obučem i preko jaknu i gas. A koliko gasa? Sve. Ovo da dobacujem do posle Zg je takva zabluda… 40km pred petlju kod Zagreba stajem na pumpu, vrišti rezerva, troši Stromić na punom gasu kao da je litra Kratka pauza i predah. Opet pun gas, sad nema gužve na autoputu kao oko Uskrsa i sve lepo ide. Javljam se sa petlje kod Karlovca, ići ću dalje autoputem jer je već kasno, Vlajko, sedlaj ata i polazi. Ja malo bežim od oblaka koji se nadvio nadamnom. Sad ide lep deo ovog putovanja. Duo fantastico. Naravno, nismo se trkali ko će prvi stići (ja pobedio). -> Apropo Vlajkovog komentara da nije bila trka i opravdanja što (skoro) uvek pobedim. Pošto nije bilo nigde sa strane da stanem i uslikam jubilej, sa malim zakašnjenjem: Ubrzo kompletirana ekipa: Shared album - Stefan Djordjevic - Google Photos PHOTOS.GOOGLE.COM Napokon, kreće mototura. Pozdravljamo se, gledamo u crno nebo i zaključujemo "kafa u Senju". Dodajem "i večera", gladan sam, preskočio pauzu za ručak da bih ranije krenuo. Sećam se ovog dela puta od pre mesec dana, al umor je učinio svoje u kombinaciji sa mojim tadašnjim stanjem. Brinje - Senj… Prelepa deonica, ali mene stigao umor i ne mogu da uživam koliko sam mislio da ću. Na prevoju stajemo da fotkamo… Vidiiiiii moreeeeetaaaaa Brzo to odvozasmo, stižemo u smeštaj, presvlačenje i u grad da se večera (tehnički jurim prvi obrok za danas). To ispada teže uraditi nego reći, jer je prošlo 22h i ne rade kuhinje. Ok, aj popijemo piće negde. Sedamo u hotel na obali, konobarici je zanimljivo što smo nas dvojica raširili opremu na dva stola. “Ma, uzmite i tri stola.” Nekoga smatraš da ti je prijatelj, a on onako zlobno kaže “Nije Stefan toliki, ne treba”. Vraćamo se u smeštaj, zamolim Vlajka da ispravi motor kako bih ulje proverio. Max level. Očekivao sam da će ceo dan punog gasa da svuče malo ulja i bio sam ok sa tim. “Hm. Verovatno flisuje benzin pored karika i naliva u karter” - zaključujem znalački dok se penjem u apartman. Smejemo se. Oba stromića u tip top stanju Završavamo dan sa vinom iz šolje za jogurt, šunkicom i sirom. Može, bolje od toga nema na svet, daj. Odličan gemišt. Sanjam krivine, vozim se deonicama koje me čekaju, zalegao u krevet na desnu stranu, tako će biti i sutra leva okuka, blago nizbrdo i onda desna krivina oko zalivčića i uzbrdo izlaz iz nje na drugom brdašcetu… Sutra počinje ono pravo.

ne znam stvarno, nisam mnogo zagledao.

Efdžejeraši (jel se tako kaže?) Sinoć na NIS pumpi u Zr video fjr1300 mali model na rafu. Moguće da ih ima i na drugim lokacijama. Eto, čisto da prijavim pa bacite oko koga zanima da ima i na radnom stolu, bude lijepo Sent from my M2002J9G using Tapatalk

Jutro u Senju, poranio sam, tek sviće. Istrčavam iz sobe i saplićem se preko Šukija u pokušaju izlaska na terasu. A tamo… Pakujemo se, dogovor da popijemo kafu u hotelu na obali, doručak sa nogu i da se pegla. Motorići čekaju strpljivo da se mi natočimo kofeinom.. Crveni zna, ja znam. Ostaje da Versatilović i Šuki spoznaju Krećemo, pun gas. Stani, nismo doručkovali.. Preparkirasmo motoriće 20m pored, skidaj sve opet, pekara. Krećemo, pun gas. Stani, Šuki zaboravio hidropak ranac u smeštaju. Ajmo nazad ubrdo (jedna reč). Krećemo, pun gas. Jedna krivina, druga krivina, kliknuo sam. Gledam retrovizor, Šuki se drži za glavu sa obe ruke i maše levo desno… Stajemo. “Jel sve ok?” “Brate, slagao si me, ni približno nisi dočarao kako je.” “Znači možemo peglamo?” “Može, teraj.” Ok, obojica smo u elementu, ne može bolje. Bio sam ovde prošle godine, al u kontra smeru. Krivo mi je jer @maxx nije tu, da zajedno odvozamo ovaj smer. Držalo me je to osećanje “nedostajanja”... paaa… u četvroj brzini već nemaš vremena da misliš o nečemu što nije sledeća krivina. Praštaj, Vlajko, vozićemo! Stižemo u Karlobag, desni migavac i na mol. Pauza kratka za cigaru. Imamo jedan problem, Šukiju se tresu ruke, ne može da zapali. On oduševljen, ja ga slušam i simpa mi je. Ovako sam i ja posle prvog puta Šta ćemo dalje nego do Maslenice da se preturamo levo desno po krivinicama, ja sve više pokušavam da smirim ritam, da stignem da malo i u more da gledam. Taj osećaj kad dođeš negde gde ti je poznato, pa znaš šta te očekuje daje ti slobodu da se posvetiš detaljima koji su ti promakli, gledam uvale, pamtim plažice. Znaš gde ima hladovine sa lepim pogledom. Dogovor odavde je autoputem dalje, opet preskačem Zadar i Split, sa obećanjem sebi da ću doći opet. Pred naplatnu rampu menjamo motore. Žao mi je Šukija da se pati opet na autoputu sa vetrom, a meni će biti zanimljivo. Krećem, njega nema, stajem na uključenju na petlju, pomeram se do zaštitne ograde, idem nazad peške, očekujem da ću videti motor zaglavljen na rampi. Očekujem da je zaboravio da ima bočne kofere i da je zakačio kućicu... Ne znam ni ja šta da očekujem.. Evo ga, rampa se nije podigla kad je uzeo karticu, nije htela ni na dugme, pa je tu bio zastoj. Stajemo na jednu od pumpi da natočimo gorivo i da se malo istegnemo. Ja koristim trenutak da zakunjam na klupici, 5 minuta samo, koliko je saputniku trebalo da omaže čips sa tartufima (možda vozimo ekonomy motore, ali zato grickamo samo skupo) Silazimo sa autoputa, pravac Baške Vode, da nađemo neko mesto za dužu pauzu, da se lepo okafi. Vozimo uz obalu, pogled levo i vidimo kafić u hladu četinara, na samoj plaži. Pogledom smo se razumeli da je to to. Okreći mašine, parkiraj, skidaj opremu i ide najteži deo… Jedna za instać, kako drugačije Nema ovde žurbe, vreme dolaska nam je upravo postalo nebitno, punimo baterije. Ređaju se Makarska, Tučepi, Zaostrog, idemo na novi most, Zaton Doli.... Dubrovnik samo vidimo sa magistrale. Vuče me da odem na Cavtat opet, prošle godine sam jako lepo večerao tamo. Volim da idem na poznata mesta kao što volim i da otkrivam nova. Vreme je taman za večeru, al restoran od prošle godine ne radi. Zalazak sunca kao prošle godine, to radi. Sedamo u restoran pored. Mušlje odlične. Lignje još bolje. Flan karamel, perfektan. Šuki ide na siguricu, brancin, mada hrabro proba od mene klopu i zaključuje da uopšte nije loše. Poslednje točenje u Hrvatskoj pred granicu, i lagano zaleđem preko Molunata i Prevlake do granice. Policajcu na prelazu je dosadno, jedini smo tu. Pored su lisica i mačka. Fino društvo, nema šta. Par kilometara, eto nas doma. Da ne bih raspremao kuću, uključivao vodu, struju, dok se bojler napuni, zamolio sam komšinicu za sobu. Tj, malo smo zakomplikovali pre polaska. Mama je zvala, dolaze dva bajkera, moji drugari, ona garantuje da su momci na mestu (taman pomisliš da te majka poznaje). Kad su me videli u komšiluku, prvo šok, teta Gospava na ivici suza (nadam se od sreće). Ubacujemo stvari i kreće zaplet. Stani, zaplet u 22h, posle 540km puta? Pomislio bi čovek "aj na spavanje".. E pa nećemo, uinat (jedna reč) Šuki: "e, tuš i idemo u Budvu, to je tu, zar ne? Drugarica je tamo i ide sutra ujutru, jako bih voleo da je vidim". “Aloebre, pa vidite se u Beogradu.” “Ne možemo, ko će se cima, ja na Vidikovcu, ona sa Ceraka.” Žao mi je što nemam sliku moje facijalne ekspresije. “Ajde, biće i neko društvo tamo, sa drugaricama je, biće kul.” Ma ne vredi objašnjavati, već smo na motoru, u pola 11. Posle celog dana vožnje. Juče sam bio u Bg, danas 1300km kasnije... Gas. Trajekt. Gas opet. Neki paćenikopaljevinarejser, fr tablice, krenuo da pretiče, blica, uleće u makazice. Pomerio sam se, i krenuo lik ples po one dve krivine kod Lastve Grbaljske, siluje kočnicu, pusti idiota... ...Do penjanja posle jaza, tu su dve trake, samo da budem siguran da ne seče.. iii ide stroooom, vruuuum. Stižemo u Budvu, nalazimo se sa drugaricom. Jednina. Ostale su odustale, kasno je. Ustvari, da je drugarica ne bi bio problem, problem je što sam zapravo bio treći točak, a da nisam ni znao kad sam kretao. Svi znamo da na motoru treći točak je čist višak. Idemo na piće, šetnja do Starog grada, do Slovenske plaže, krugić, podsećam se malo, bio sam kao dete u Budvi, nije bilo ovoliko izgrađeno. Slovenska plaža mi okida uspomene. Lepa šetnja koja je imala 3 razloga da se ne desi. ja sam i dalje u opremi, adv čizme koje baš nisu za šetanje, i počinje skočni zglob da me boli sa svakim korakom. preumoran sam totalni sam višak Ja ostajem kod motora, nešto da “namestim”, ajde samo ti, Šuki, budi džentlmen, otprati je kući Navukao sam kacigu, digao motor na centralni, popeo se, zavalio glavu na kofer i zaspao. Zašto kaciga? Zato što na komunikaciji tiho peva Džoni Štulić. U 3 krećemo, Šux se smrzava jer je šmeker, farke i patike. Idemo na trajekt. Iiii upravo je otišao, šta ćemo, čekićamo, nekih 40ak minuta. Ne pričamo mnogo, iz dva razloga: 1) umorni smo 2) osmeh jednog anđelčića koliko ume da razvali muški mozak, nemam sagovornika trenutno. Lagano do Igala, i na doručak u smeštaju, vadimo iz frižidera šta smo nosili ovih dana po koferima. Svanulo je, zaspivamo uz cvrkut ptica i zoru.

@sehrz jer je plan bio da se za jedan dan dobaci do Senja, što je ceo dan vožnje i nije bilo mesta baš za okolišati, isprati dalje, pišem zašto Senj, a ne Rijeka, Pula, Slovenija. Trenutno sam u čukanje-putopisa-uz-ladan-nes-modu

I NEKO DA SNIMI!

Nalazim se sa Šukijem na NIS pumpi kod Šimanovaca, mršav doručak i kafa, pumpamo gume i sviramo pokret. Mrtvi autoput. Vrlo brzo granica. Mrtvi autoput. Stajemo na pumpi iza Slavonskog broda da se malo osvežimo. Normalan čovek sa ove slike vidi da se jede tuna salata. Da, normalan čovek, ali ne i Vlajko. Vlajko vidi i koja je pumpa, i pogađa tačnu lokaciju (“nema dve takve do Zagreba”). Mali detour, zašto “Tuđa Jadranka”.. Pa zato što osoba iz pasusa iznad nije tu, i zato što sam ukrao njegovo putovanje, privatizovao, prisvojio.. Takođe i tuna salatu koja služi kao brzi obrok kako ne bi gubili vremena na ručak i stajanja, treba dobaciti do Senja u cugu. Jesam li rekao mrtvi autoput? 50km pred Zagreb svi u jednu traku, radovi... "Radovi", nit ljudi, nit raskopano, ništa. Peglamo tako, opet dve trake, ali sad zastoj. Kad kažem zastoj, to je više desetina kilometara, bez preterivanja, mi smo svirkali, provlačili se. Zanimljivo, kad svirnemo kamiondžije se u većini slučajeva pre sklone nego putnička vozila. Sve saće pa saće pauza, dolazimo do Jastrebarskog. Tankamo gorivo. Još sat vremena. Šuki je već nahuškan, zna (ili ipak ne) šta ga čeka. Autoput do Ogulina perfektan, aha, ovo je već poznat teren. Stajemo na klopu. Sad sam prikladno obučen. Sve daj isto kao prošle godine. Medved i srna. Šuki usisava, ne diše. Ubrzo kaže da je pun. Ček, druže, nije stiglo drugo glavno… Štrukli. Posle klope i podsećanja prošlogodišnje vožnje kreće odličan magistralni put Josipdol - Senj. Taman kreće polako sumrak. Umorni, ali raspoloženi za malo krivinica. Op, vidikovac. Pogled na Brinje. Tamo iza ovih brda je moreeeeee. Razumemo i nije nam teško! Cik, cak, levo, desno, gas, koči, gas, koči, eto nas u Senju.. Iju, kakva deonica, milina. Smeštaj je u brdu, brige nas, motorima smo. Ima i garažu. Savršeno. To se isplatilo jer je pogled sa terase…Malo je reći predivan. Konzum je blizu, idemo u nabavku. Šteta bi bilo da se ne popije neko vino na terasi. Kad smo već se raskomotili, ajde krugić po gradu, pa ajde malo i da izađemo van samog Senja, idemo ka Rijeci, uska magistrala do Sv. Jelene, daleko je Novi Vinodolski jer smo umorni, ovo je samo da zagrebemo malo. Okrećemo se nazad ka Senju, kažem Šukiju “ovo je tek početak, sutra ćemo ceo dan ovako krivinama pored mora, jedva čekam". Dolazimo u smeštaj i napadamo malvaziju. Čujem se sa kumom @DjordjeMijailovic koji baca jako dobar fazonić. “Koje je ovo ostrvo prekoputa?” “Krrrrrrrk” Kraj vica. Tuš i u krevet. Sutra je novi dan, već naslućujem da će biti dobro, pa ko oće da nas prati.

April 2023. Podsećamo se kako je bilo prošle godine na prvoj vožnji između 2 uskrsa. Oćemo opet. Idemo opet isto, ili bar slično, krug po Bosni, @maxx, Vlajko, ide u tazbinu… Al sad nas ne ide trojica, raste broj polaznika. Uroš (momak koga smo upoznali prošle godine na Štrbačkom Buku, a spletom (srećnih?) okolnosti i moj prvi komšija, na malom stromu. Radošević, znate ga iz epizode “Urmašica” od prošle godine, momak koji je u moru stromova (3 je već mnogo stromova), išao sa cfmoto. Antić sa curom. E pa njih dvojica kako su se prijavila, tako su se i odjavila. Iskrsle su obaveze. Antić je skontao da ne može i zimovanje i vožnja motora, odmora je malo, a želja je mnogo… Pade knjiga na 2 slova (mene i Vlajka). I jednu reč: JADRANKA Doslovno je to bilo dovoljno da krenemo da Vlajko i ja razmišljamo na tu stranu. Pravimo planove, rutiramo, gledamo vremensku prognozu koja se toliko menja da ja nemam reči, bukvalno iz sata u sat. Idemo, šta god da bude, pa ćemo usput menjati planove. Nedelju dana pred put, žurka u firmi, obojica se razbolimo sutradan, hladno piće, a mi nežne dušice. Samo što je mene prošlo za 2-3 dana, a Vlajko zglajznuo, drži ga, dve bakterijske infekcije. Za sada je dogovor da se nađemo u četvrtak i da vidimo šta nam je činiti. U slučaju da idem sam ambicije su pogoleme. U međuvremenu cimam Milana @MilanS i predočavam mu plan, ali previše je blizu datum i mnogo mu je to dana odmora, prosleđuje Šukiju @Shoocky info i sa njim se u 2 minuta sve dogovaram, jer ne radi i ima vremena na pretek i hoće da se vozi bilo gde. Odlično. Milan će se javiti neki dan, da vidi gde smo i ako krene na tu stranu da se nađemo. Imamo plan, to je: nemamo plan. Odlično, sve smo sredili. Ovo mi je prva tura na koju krećem iz ovog stana, pakuj se, nosi stvari dole, šta si zaboravio, vraćaj se gore, dole, gore, dole. Pravac Beograd. Kako otići na put, a ne posetiti neku radionicu da se malo čeprkne motorić. Stefana @ProMaster, ime moje, cimam i urgiram da konačno opravimo maglenke, ponedeljak uveče smo u Rakovici i šrafimo i kabliramo i relejiramo. Naravno, relej iz Pežoa! Posle obavljenog posla, zalivamo sa sokićem i kući. Opet krećem iz Bg, dogovor je da se ujutru nađemo u Šimanovcima na pumpi. U 1 ujutru ja se prepakujem, podmazujem lanac, ležem u 2 i neće san na oči. U 7 ustajanje, i ekspresno sam na motoru, pun gas. Ček, nije, koči. Zelena karta mi treba. Možda. Što zelena karta? Treba za Albaniju. Svraćam do osiguranja Ako neko pita, Jadranka jeste u Hrvatskoj, ali isto tako je ideja da se spustim do Igala, pa se odvoza i Cg i Albanija i nazad kući… Sve to u 5 dana. Od utorka do subote. Put se završava u nedelju, Uskrs se provodi sa porodicom. To je plan. To je organizacija puta. Nepostojeća. Idemo, dan za dan, vozamo se, pa ćemo videti na šta će sve to ličiti.

givi teško da ima za stariju yamahu, proveri Ja kad sam svoju diverziju opremao, kupio ploču i kod @seba011 uradio nosače.

ja dok sam izvadio telefon da fotkam, planulo je 2/3

Moje prvo ubacivanje u putopis (a očekujte neočekivano...) Establišment se zove "50ka", i meni je predugačak, imaju: 1) 50 ćevapa na pogači sa kajmakom 2) 50 ćevapa na kilogramu mantija sa sirom

pravna država, pre svega!