Znam da je za vecinu vas ova tura do CG i nazad odavno prezvakana tema, koju ste vec onoliko puta vozili i o kojoj je vec napisano dosta. Medjutim, za mene je ovo bitna stvar, a obzirom da je forum mesto gde sam pronasao neophodnu podrsku i drustvo za ovaj hobi, jer od moje ekipe niko ne vozi niti se zanima ovom temom, imam potrebu da ovo putovanje podelim ovde, ako nista drugo kao zahvalnost za to sto su neki nepoznati ljudi imali potrebu da podrze, pomognu i podele svoje znanje i iskustvo. Krecem, i pravac auto put. Imam u glavi sta bih da vidim, gde bih da svratim, a nista od toga nije pre Cacka, pa ne vidim razlog da ne ustinem malo vremena. Cim sam izasao na auto put, shvatio sam da mi je hladno. Nigde ne duva, na motoru je zaista kao u dnevnoj sobi, ali mi je prosto hladno. Stajem odmah, posle 2 ili 3 predjena kilometra i navlacim duks koji sam poneo. Krecem dalje, ali mi je i dalje hladno. Vrtim po glavi sta se desava, dok u nekom trenutku nisam skontao da ne da mi nije hladno, vec se skoro pa znojim. Ok, kapiram da me cepa trema, stajem, skidam duks, pustam neku moju muziku i krecem opet. Ovoga puta, sve ide kao po loju [emoji2]. Inace, stavio sam deflektor na vizir, posto sa mojom visinom i glavudzom sve preko 100 na sat postaje mucenje. Sa tim dodatkom, auto put samo nestaje, a ja tek tada shvatam da je ovaj motor zaista zderac kilometara. Planirao sam da idem prvo do Berana, kod sestre i zeta, da tamo ostanem malo, poigram se sa klincima, pa onda nakon dan, dva da nastavim do mora. Znam od ranije da ima deonica od posle granice do Rozaja koja se radi, da se saobracaj zaustavlja, pa sam zvao AMSS i dobio info da od 13:30 do 16:30 nema zastoja. U skladu sa time shvatam da imam vremena pa stajem na MOL u Mojsinju da popijem nesto i sipam gorivo. Konstantnih 140 km/h i moja tezina od 140 kg uz pune kofere i dobili smo potrosnju od 6.8 l/100km. Ja zadovoljan [emoji2] Nastavljam dalje, pravac Studenica. Dok vozim do tamo, zove me drugar. Zajedno sa mnom je prosao sve pripreme za ovaj moj put i zna koliko mi je sve ovo vazno. Pita me dokle sam, kako ide i sl. Ja mu kazem da je sve super i da evo vozim u koloni sa mojima. Kaze , brate kada si pre nasao neke bajkere. Ma kakvi bre bajkeri, evo me iza dva slepera, posto je ovaj moj motor kao autobus. Nasmejasmo se, pozdravismo se, a ja od tada kako koji bus ili kamion naidje, javim se. Uglavnom me gledaju kao budalu, ali meni je super, zabavlja me. Volim da obilazim manastire, ali Studenica mi je posebno draga. Zaduzbina Stefana Nemanje, u kojoj su sahranjeni on, njegovi sinovi, kao i zena. Zanimljivo je da postoji i kripta koja je bila predvidjena za Svetoga Savu, ali je ostala i stoji prazna i dan danas. Nema velike guzve, predivno vreme, mir tisina i spokoj koji krepe i hrane dusu. Posedeo sam malo, pomolio se Bogu, zapalio svece i bilo je vreme da se krene dalje. Kao i uvek posle manastira, izlazim smiren i sa podesenim frekvencijama. Vracam se u dolinu jorgovana i nastavljam da uzivam u putu i motoru. Shvatio sam da najvise volim duge i brze krivine koje ja prolazim dugo i sporo. Ali je posle svake osmeh sve veci, kao i zadovoljstvo. Brzo pristizem u NP vodjen time da je sada vreme i za nesto sto krepi telo. Cevapi kod Jonuza. Prvi utisak je da ima puno motora i da svi voze bez kaciga, a o drugim delovima opreme i da ne pricam. Ulazim u centar i pravac Sadrvan. Standardno porcija od 10 cevapa. Kvalitet je kao i uvek bio na nivou, a ja sam uzivao u hrani, suncu i necemu sto sam upravo shvatio "ovo je najdalje sto sam ikada do sada otisao motorom od kuce" . Odmorio sam, malo prosetao Pazarom i taman izracunao da mi je vreme da krenem. Put se otvara u 13:30, sada je 13h, meni do tamo treba sat vremena, idealno. Do granice put skoro pa prazan, malo klizavog asfalta kroz NP, ali sve to je i ocekivano. Stizem na granicu, a tamo nigde nikoga. Morao sam da fotkam, prva granica koju prelazim motorom. Prelecem granicu sa obe strane bez ikakvih zadrzavanja, cak i bez formalnosti oko dokumentacije. Za neke potvrde oko C-19 niko me nije pitao nista. A inace, jos uvek imam probnu dozvolu, pa mi je i oko toga bilo malo frka, medjutim niko to nije trazio. Nastavljam dalje, radostan sto sve ide kako treba, vec sam javio sestri da sam brzo tu i da smisli gde cemo popodne sa klincima, da procunjamo. Pratim sat, 13:45, ok mozda sam malo poranio, stici cu guzvu koja se stvorila zastojem, pa cu mozda morati iza njih kroz prasinu, ali sta je tu je... Kad u sred tog mog razmisljanja, stizem do neke kolone koja stoji. Polako ih obilazim, stizem do pocetka i do blokade puta. Zatvoreno od 13:30 do 16:30. Joj kako sam se nekome nacestitao Nove godine u sebi u tom trenutku. No dobro, i to je kratko trajalo, shvatam da moram sacekati. Alternativa je 15km makadama koji ni meni ni motoru ne bi prijao. Brzo je proslo tih dva sata, jer se tu vec skupila ekipa vozaca drugih vozila, kao i lokalaca koji dolaze tu svakodnevno da prekrate vreme. Raznorazne lovacke price, koje su naravno pocele pricom o motorima ( a o cemu drugom kada je jedan parkiran tu, ali su svi oni vozili i jace i brze i skuplje, nego su se sada zasitili), nastavile se pricom o kolima i naravno zavrsile pricama o zenama [emoji2][emoji2][emoji2]. Slatko sam se ismejao, sve vreme kao gledajuci u telefon, kako bih mogao da prikrijem razlog smejuljenja. Mada nisam siguran ni da bi ih to ista omelo i da su shvatili da me oni zabavljaju. Kada su pustili saobracaj, "poleteh" ka Beranama, iskreno vec pomalo i umoran. Oduzio se dan, i kilometraza sasvim solidna, nekih 400 km. Prilazim gradu, vec razmisljam o klincima i sladoledu koji sam obecao, kao i po jednom krugu na motoru, kada nicim izazvan auto koji mi ide u susret krece u preticanje auta ispred sebe. Trubim, blicam (a okacio je dobri cika Rajko fotku da sijam kao novogodisnja jelka, na cemu mu se zahvaljujem [emoji2] ), medjutim auto i dalje ide na mene. Kocenje samo po sebi, makar cak i stao nece mu dati dovoljno prostora da prodje, shvatam da cu morati sa puta, gledam auto, gledam gde da prodjem, priblizavamo se jedan drugom i vidim da mi vozac kome i dalje blicam pokazuje ku**c jednom rukom, a drugom vozi. Silazim sa asfalta jedno pola metra, mimoilazimo se, vracam se nazad na put, stajem. Bukvalno mi nije dobro, pijem vode i polako dolazim k' sebi. Poprilicno sam besan, ali resavam da ne dozvolim da mi ovo pokvari raspolozenje i citav vajb oko putovanja. Nabacujem osmeh, smazah jednu cokoladicu (znam da to uvek pomaze) i pravac kod mojih. Stizem, parkiram ispred kuce, krece galama i ljubljenje i to je to za danas. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Pisao sam o tome i kada sam se predstavljao na forumu, da moja fascinacija motorima traje bas od malena. Medjutim, roditelji su, Bogu hvala, bili dovoljno pametni da mi ne kupe motor, a ja sam kasnije cekao trenutak u kome sam bio siguran da je glava dovoljno zrela da joj se sme verovati. I onda pre neku godinu skuter, pa onda jedan RT da proverim da li je to to, i na kraju ovaj RT 1100 koji mi se dopao i koji je ispostavilo se, u vrlo korektnom stanju i prava mera izmedju mojih potreba i mogucnosti. Vezbao sam i vozao se kroz Srbiju, a sve sa idejom da ove godine ostvarim obecanje koje sam sebi dao kao decak, motorom cu otici na more. I to ne bilo koje more, vec Jadransko u CG. Mi smo poreklom iz CG, imamo tamo dosta rodbine i posecujemo je barem 2 puta godisnje. Znam sta sve lepo ima da ponudi i kao posledica svega toga, znao sam da ce moje prvo putovanje motorom van granica Srbije, biti bas tamo. Bilo je planirano da krenem u petak, 10.9. ove godine, medjutim neplanirano sam odreagovao na ambroziju, a i blago se prehladio, pa je kretanje pomereno za ponedeljak, 13. Septembar. Koferi naravno spakovani vec u cetvrtak vece i spremni cekaju montazu i pokret. Od alata nisam planirao da nosim nista osim jednog peroreza, posto oko mehanike svakako ne znam da petljam, a i kretacu se po civilizaciji stalno, pa verujem da je platna kartica sav alat koji mi treba [emoji2]. Ovo sa ranije spakovanim koferima se pokazalo kao super stvar, jer sam imao vremena da dodatno promislim sta mi je potrebno a sta ne. Pored bocnih kofera i zadnjeg kofera koje motor ima, resio sam da koristim i repnu torbu, kako bih je imao kao naslon za ledja. Kao posledica toga svi koferi su poluprazni i ima sasvim dovoljno mesta da stavim sta god jos pozelim. Rutu vec znam napamet, kao i vecinu puteva po CG pa se navigacijom i nekim slicnim pomocnim sredstvima nisam ni bavio. Motor je bio natankan, gume proverene, koferi montirani vec u nedelju predvece, i ostalo je samo da se naspavam, obucem, stavim repnu torbu i krenem. Za divno cudo, nisam imao nikakav problem sa spavanjem noc pred put. Cak sam i alarm koji je zvonio u 5, pomerio na 7 i u slast odspavao jos ta dva sata. U 7:30h, 13.9.2021. godine, sa NBG-a je krenuo moj prvi djir motorom van granica nase zemlje [emoji2][emoji2][emoji2]. Mali, nikakav, neprimetan korak za covecanstvo, ali ogroman za mene [emoji2][emoji2][emoji2] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Prvi pogled na more iz pravca Cetinja ka Budvi Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Kolima Boze pomozi, motorom za izbegavati. Uzak, los asfalt, neposeceno rastinje, ima kamiona koji vuku drva. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Znam da nije lepo gaziti travu, cak ni na par minuta, no delovalo je kao mesto za dobru fotku [emoji3] A sto se tice zelenila po gradu, da posaljemo vecitog zamenika, brzo se to resi betonom i kockama [emoji1787][emoji1787][emoji1787] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Nazalost, nije. Da je moja, zivot bi bio mnogo laksi [emoji1787][emoji1787][emoji1787] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Kolašin sa visine i Komovi na putu za manastir Ćirilovac Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Katun Štavna, Komovi Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Okupan, napuderisan i namirisan [emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Vojvodina, Debeljača, zgrada nekadasnje apoteke Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Drugari ubacite i mene u tu grupu [emoji3] Vlada 060/ 0 354 334 Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Cena goriva je bila na ovom nivou i pocetkom 2020. godine, pa je kao posledica pada cene "Brant" nafte na svetskom trzistu pala naglo i cena goriva. Od leta prosle godine se cena vracala na gore polagano. I sada smo opet na pocetku 2020. Zarada naftnih kompanija daleko od toga da je mala, ali vecinski cenu goriva "pumpaju" drzavne dazbine. A i ta prica oko promene zakona, tu je drzava odigrala pametno. Skinula odgovornost sa sebe, a napravila sebi prostor da moze da zida cenu nametima koje krajnji potrosac ne vidi ili ne zna (jako mali broj ljudi je upoznat sa strukturom cene goriva). Na kraju sve to svakako preko ledja krajnjeg potrosaca... Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Dule drugar [emoji3][emoji3][emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Ima uvek nekih manjih ili vecih signala.... Na samoj sahrani, od momenta kako su naseg Borisa izneli ispred kapele, pa sve vreme trajanja opela i odavanja poste, dok povorka nije krenula ka grobnom mestu, na krovu kapele je uporno i poprilicno mirno stajala jedna bela golubica. I nekako je izabrala mesto bas iznad mesta gde se nalazio kovceg. Koliko toliko, meni je bilo lakse. Znao sam da ne putuje sam. Sto sam stariji, to sam sigurniji, da "neko to od gore vidi sve". Verujem da si nasao svoj mir Borise Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Prodjoh danas tuda, doduse potpuno neplanirano. Dobrica kao i uvek na svom mestu, svratio sam, pozdravili se i ispricali i naravno trgovali. Ono sto ne valja je sto je, kako kaze poceo da mokri krv pre nekoliko dana. U DZ kaze da su mu rekli da mora privatno da uradi analize, a novca nema. Svakako cu ciljano proci tuda do ponedeljka, da pomognem koliko mogu, ali apelujem i na sve vas kolege da kao i do sada, prema njemu budemo solidarni i da sto vise nas prodje tuda za vikend i podrzi Dobricu. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Hvala drage kolege na interesovanju. Uspesno je zavrsena potraga, u subotu su date dve jedinice bez problema. Pozdrav, V. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Uplaceno... Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Drugari, Potrebna mi je vasa pomoc. Zamolio bih one koji su B+ krvna grupa, a u mogucnosti su i voljni su da daju krv danas ili sutra, na Vracaru, u Zavodu za transfuziju krvi, da mi se jave ili porukom ovde ili na telefon. Krv je potrebna za kumu, koja ima zakazanu ginekolosku intervenciju i potrebne su joj dve jedinice krvi. Ona je u svom gradu obezbedila davaoce i ljudi su dali krv, medjutim zdravstvena ustanova zahteva da krv bude data u Beogradu i ne priznaje vec date dve jedinice u mestu boravka. Takodje insistiraju na tome da davalac ne moze biti 0 krvne grupe, koja se smatra za univerzalnu, vec samo B+. Moj broj telefona je 060/ 0 354 334 Hvala unapred, Vlada Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Nisam siguran da si zainteresovan da gledas tako nesto, jer star je motor, ali ja sam se na AA 500 classic tako slatko i udobno navozao. A visok sam 197 i tezak oko 130kg, tako da imam i dodatni jastuk napred koji otezava udobno smestanje. Kada sam trazio motor, udobno, bez da kacim kolenima sam jedino seo na AA i X9 (pricamo samo o maxi skuterima). Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Ukoliko je nekome od kolega potreban prevoz do Kule, na sahranu dragog Borisa, stojim na raspolaganju. Neko okvirno vreme kada bih krenuo iz Beograda je oko 15h. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Pre svega najiskrenije saucesce porodici. Veliki, nenadoknadiv, gubitak za porodicu, prijatelje, nas kao zajednicu i sve one koji su imali priliku da sa njim podele deo vremena. Upoznao sam ga pre dva meseca kada sam od njega kupio auto koji je prodavao i od tada smo redovno bili u kontaktu. Divan momak, iz divne porodice, veseo, prijatan, kulturan, pedantan, veoma sposoban i vise nego rad da pomogne. Pobegao sam od mojih, sklonio se u sobu i evo vec sat vremena ne mogu da dodjem sebi. Valjalo bi da se organizujemo i pomognemo koliko ko moze, siguran sam da ce porodici svaka pomoc biti dobrodosla. Cuvajte se kolege, jedna sekunda menja sve. Dragi Borise, siroki ti putevi Gospodnji i neka Gospod nastani tvoju dusu u rajsko naselje. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Drage kolege, pre svega srecna Vam svima Nova Godina i zelim Vam puno zdravlja i radosti, uspeha na privatnom i poslovnom planu, kao i puno nasmejanih i suvih kilometara pod tockovima [emoji3]. Promenio sam kofer na motoru, pa bih stari poklonio nekome kome je potreban. Uslov bi bio da kolega koji zeli kofer posalje poruka koliko je u mogucnosti za nekoga kome je pomoc potrebna preko fondacije "Budi Human". Kofer nema plocu, vec je bio direktno usrafljen u nosac. Takodje, morace da mu se promeni bravica. Svi srafovi, matice i podloske kojima je kofer bio pricvrscen se nalaze u njemu. Osim toga, nisam imao drugih problema sa njim, zamenjen je za malo veci, a najvise iz estetskih razloga. Ima veliki i jako udoban naslon za suvozaca. Oznaka BMW je stavljena od strane prethodnog vlasnika jer se kofer nalazio na BMW motoru, inace ne znam ko je proizvodjac i koji je model u pitanju. Idealno bi bilo preuzimanje u Beogradu, da ga ne bismo lomili kurirskim sluzbama. Ukoliko smatrate da ce post biti vidljiviji u sekciji Oglasi, molim da ga neko od kolega kopira i tamo, posto ja jos uvek nemam mogucnost oglasavanja u toj sekciji. Za sva pitanja stojim na raspolaganju. Pozdrav svima, Vlada 060/0 354 334 Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Moje skromno iskustvo kaze, samo poznat motor, sa istorijom, na preporuku. Tako sam kupio AA,@Satelis preporucio,@macak213 prodavao, ja kupio za 5 minuta i srcem i razumom. Samo vozio i slusao@Satelis kada sta i kako oko odrzavanja. Prodao ga prvom ko je dosao da proba (moj drugar). Ni kada sam kupovao, ni kada sam prodavao nije bilo cenkanja, jer se znalo stanje motora i da nece biti ulaganja van redovnog odrzavanja. Novi motor sam kupio drugacije, srcem, "zeljnim" ocima i samo na emociju, i znao sam da ce biti ulaganja (imao sam srece pa je preliminarno majstor rekao ne mnogo i nista epohalno) dok ne dodje u stanje da moze da bude za preporuku i sa poznatom istorijom. Ali nije bilo vazno, jbg, srce ne zna za vrednost novca... Suma sumarum - ako ti je strpljenje vrlina sigurno je da ce se pojaviti motor za koji znas da je "tvoj" i srcem i razumom [emoji3]. A ako nije, pa pare i jesu tu da bi se trosile [emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Imam ja one njihove grejace koji su kao pantalone (vezu se oko struka, a nogavice se dotezu kako kome odgovara na tri mesta). Moja iskustva su da su dlicne. Tople, lako se skidaju i oblace, ne zauzimaju puno mesta kada se spakuju i ne uticu uopste na opseg pokreta nogu. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Da zatvorimo pricu oko Atlantidze [emoji3] Ode kod mog drugara. Nije registrovan na forumu momak, resio je da predje sa 50 cm3 na nesto vece, planirao 250 cm3 ili 300 cm3, medjutim ipak mu je ovo poznat motor, probao, dopao mu se i eto nove ljubavi [emoji3][emoji3][emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk