I mi se spremamo na Korčulu od 12.9. Vredni saveti, a ako bude koga dole, vidimo se svakako! Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo ja da ponovim svoju prijavu [emoji3][emoji3][emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

@cavlina10 Pa sta bi? Prodje pola 6 poodavno. Daj javljaj covece, pa da se vratimo redovnim obavezama, sve nokte izgrizoh sta ce da bude. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Imas i onaj blabla car. Pa vidi sa njima ako je neki auto sa sedam sedista. Em mu toplo i ne razmisljas, em nece da se plasi. Dole medju torbama mracno i zajebano. Ne pitaj kako znam. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Bese bas lepo danas. I drustvo i vreme [emoji16][emoji16][emoji16] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Vidimo se sutra Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Motomania #1. MotoGP Windstop okovratnik 2.000 rsd Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Hvala, korigovano [emoji3]. Greska u kucanju, Mojkovac mi se nesto podvukao u misli, ocigledno [emoji1787][emoji1787][emoji1787] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Pa ako ne moze pesaka, onda platis taxi da te sporo proveze, pa mozes detaljno da osmotris svaki milimetar puta. Jbg, kosta ali bezbednost i glava na ramenima nemaju cenu. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Obzirom da si neiskusan, a znas kojim putem bi vozio, mozda je najbolje da se skine detaljna mapa, pa kao prvi korak da naucis raspored krivina napamet (nisu valjda ludi oni vozaci sto uce stazu napamet). Kao drugi korak da naucis kolike su te krivine i kojom brzinom je bezbedno da ih prodjes. Nakon toga ti ostaje da te brzine i uglove naginjanja provezbas na poligonu. A onda kada dodje vreme za put, dodjes do tamo motorom, pa onda prodjes pesaka da vidis da nije bilo nekih promena, proveris kakvo je stanje puta i prilagodis tome ono sto si naucio i eto ga... vrlo jednostavno, a proci ces bez problema. Ako pak vidis da ne ide, vratis se kuci, vezbas to isto jos godinu dana, pa onda ponovo desant na te krivine uzbrdo. Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Stigao, raspakovao se, smestio, istusirao... I onda nesto sto je zasigurno znacilo da sam stigao - odlazak u prodavnicu. Nisam tip koji voli da ide po radnjama, da biram po rafovima i sl.. Ali nekako bas volim tu prvu kupovinu kada stignem negde. Silazim do dvorista, motor nije na mestu gde sam ga ostavio, vec pomeren par metara ka kapiji. Ja zbunjen, vrtim po glavi kako je sestra koja ima 60kg uspela (i znala) da pomeri motor od 250+ kg. Kontam ja o tome, prilazim motoru, hvatam se za rucice da sednem na motor, odvajam stopalo od zemlje, a motor pocinje da pada... dekla me udara u cevanicu, motor pada na kontra stranu od mene, vucem svim silama, ali je jaci.. uspevam nekako da ga pridrzim da ne padne sa pune visine, vec sa nesto malo manje od metra. Ostajem onako zbunjen, i posle jedno 10 sekundi dolazim sebi. Podizem motor (srecom pa sam naucio to da radim, inace bi bas bilo napeto...), postavljam ga na centralnu, znoj kaplje sa mene, mnogo vise od besa nego od napora. Pregledam motor i shvatam da osim par tackica na desnom retrovizoru, nema drugih ostecenja. Razmisljam sta dalje, shvatam da je jedina opcija da ga je sestra pomerila, pa nije imala snage da ga lepo namesti na centralnu, a realno izmedju sestre i motora, sigurno je vaznije da je ona OK. Motor cu srediti. Secate se one kupovine, volim je, radujem joj se... E pa malo mi je vec presela, ali svakako moram to da obavim. Presvlacim se, sedam na motor, punim kofer onime sto mi treba i sto mi ne treba. Vracam se nazad, punim frizider, penjem se na sprat kod burazera, on vadi neku lozu i to je to za taj dan. Al' zamalo. U nekom trenutku, posle 2.,3.,4., ili koje vec loze, kazem ja da mi je pao motor i da mi nije jasno kako ga je sestra uopste pomerila, a on ce meni "A to ga ja nisam onda lepo vratio. Pao je Ani kada ga je pomerala, ti si bio u kupatilu, pa je mene zvala da ga podignem". Malo loza, malo zen faza i izustih "ma dobro je to, nema veze". Tu je stvarno bio kraj za taj dan [emoji1787][emoji1787][emoji1787] Budim se ujutru i citava prica od sinoc je vec davna proslost. Ohladio sam se, a onda je bilo lako potvrditi ispravnu reakciju od sinoc. Ipak su oni moji, rodjeni i voljeni, i nema tog parceta metala zbog koga cu se na njih ljutiti. Planiram svasta nesto da obidjem narede dve nedelje, pa tako i planiram ovde da pisem i kacim fotke o tome. Za pocetak sam otisao do plaze Verige, na ulazu u Boku Kotorsku. Mala, prazna plaza, sa kaficem i pontom. Divno mesto na kome uvek provedem makar dan ili dva. Volim Boku, i volim ljude koji tu zive. Prijatni su, kulturni i nose mir. Kao i Boka. Uvek me opusti i smiri. Sutradan me sacekalo nevreme sa gradom. Budi me neka buka, neko lupanje. Otvaram oci, a ono kroz vrata od terase upada grad u sobu. Dok sam pozatvarao sva vrata po kuci, jer bio sam sam na tom spratu, i vratio se da pokupim ves sa terase, vidim da ga pola nema. Pogledom sam locirao gde su mi majice, potkape, bandane ali od pantalona ni traga ni glasa. Vec sam se pomirio sa time da cu morati da pazarim nove, medjutim spazim ih krajickom oka na samoj ivici iznad puta, zakacene za neko zbunje. Odahnuh, manje zbog para, a vise zbog velicine. Nisam bas po JUS-u [emoji1787][emoji1787][emoji1787][emoji1787] Vec koliko za doruckom sam procitao da je preminuo Duda Ivkovic. Svi koji me znaju, znaju da je kosarka moj sport, a od kada ja pamtim niko tu nije bio zasluzan za vise radosti nego Duda Ivkovic. Bilo je neminovno da nekada ode, ali svakako mi je zao sto nece biti tu da da podeli jos malo svoje mudrosti, znanja i harizme. U danima koji su dolazili naizmenicno sam skitao i odmarao. Poslednjih godina plaza Almara je jako popularna, a neposredno pre nje izgradjeno je i luksuzno naselje Lustica Bay. Prosle godine su izmedju Lustice i Almare napravili malu hotelsku plazu, otevsi od mora parce stena i nasuvsi ga sitnim sljunkom. A onda su, posto je vlasnik Lustice uzeo u zakup i Almaru i plazu Pecka (koja se nalazi u sledecoj uvali i koliko do pre dve godine je bila divlja plaza), napravili drvenu stazicu iznad mora, a uz same stene, koja povezuje sve tri plaze i hotel. U povratku sam svratio do Krasica, na mesto gde je nekada bio cuveni kafic Zanzibar. Nema plaza, samo ploce i betonske ponte, a nema ni Zanzibara. Jedno buckanje, i paljba dalje. Na povratku, stadoh pored jedne dobro poznate stene, koju su lokalci doradili i uredili prema svom vidjenju [emoji3] Ako vec nisam u Boki, destinacija je Ada Bojana. Poranio sam, kako bih imao sto vise vremena tamo. Pre neku godinu sam cak i kampovao tamo u sred marta. Bilo malo cupavo namestiti sator, posto mi je to bio prvi put, ali par ljudi, lokalaca iz cardi na Bojani, pomogli su i omogucili mi tri sjajna dana i dve savrsene noci na plazi. Put do Ulcinja klizav, dosta nekih neravnina, no dobro, ne zurim nikuda. Najjaci utisak je kako je sve mrtvo vec u septembru. Nesto sitno zivota koji se da naslutiti u Ulcinju i Bar koji je zaista grad i zivi nezavisno od sezone. Sipao sam gorivo na Eko petrolu na ulazu u Ulcinj, sto ce se kasnije ispostaviti kao velika greska. Ubrzo stizem na Adu. Jedan od mojih omiljenih pogleda je sa mosta, niz Bojanu ka moru. Odatle pravac do poslednje carde da ostavim motor i stvari i na kupanjac. Odrzavao se neki festival, pa je plaza bila bas skracena i zabranjen prolaz na dalje, tako da sam se kupao sa nudistima. No svakako, vecinu vremena smo svi bili u vodi, pa je bilo svejedno. Duvao je kao i obicno, Maestral. Za mene savrsen dan za punjenje baterija. Oko pet je vec bilo vreme za neku klopu i povratak u voljenu Boku. Riblja corba sa ovakvim pogledom nema cenu [emoji3] Malo sam se zadrzao na klopi, pa me sumrak uhvatio negde oko Buljarica i Rezevica. Osecao bih se lose da nisam opalio koju fotku Dok sam se vracao ka Tivtu, primetio sam da mi skala pokazivaca goriva bas ubrzano pada. Bio je mrak, pa nisam hteo da stajem i proveravam pre nego stignem kod strica. Cim sam parkirao, brzo jedan karton pod motor, da vidimo gde curi. Uhvatila me neka nervoza, nisam planirao da popravljam motor na moru. Par minuta kasnije, nigde ni kapi. Upali ga da radi u mestu, mozda pokaze nesto. Ma kakvi, suv kao barut. I meni klikne posle nekih dva sata nervoze, da nije mozda lose gorivo. Upalim motor, sidjem do INA pumpe prekoputa i dopunim rezervoar. Ispostavilo se da je EKO zaista sampion. Na 120 kilometara, umerene voznje, motor jr potrosio nesto preko 11 litara goriva. Meni za nauk, a ostalima info gde da ne sipaju. Tih dana se ispostavilo da je jedan od ocevih najboljih prijatelja, a inace i meni jako drag covek, bio u Boki kada i ja, tako da smo jedno bas prijatno vece proveli u Baosicima, u kaficu na samoj obali. Koliko jr bilo prijatno sedeti sa divnim covekom, toliko mi je zadovoljstva pricinila i voznja oko zaliva. Popodne sam proveo u starom gradu u Kotoru, gde sam potpuno neocekivano delio sto sa jednom prelepom cica macom koja je bila vise nego fina i pustila me za svoj sto. A parking ispred starog grada je standardno bio prepun motora. Lep je osecaj kada si medju svojima. Valjda sam zato i zaboravio da fotkam [emoji3] Imali smo kod strica i radnu akciju spremanja zimnice. Tri generacije na jednom mestu, i bese celodnevna zabava Iskoristio sam priliku i da se provozam do Bigove, divnog malog zaliva, sa lekovitim blatom. Odatle se nosi blato za leciliste u Igalu. A samo mesto je predivno, pravo morsko. A uz takvo mesto idu i dobre male konobe. Naisao sam taman kada je stigla i sveza riba [emoji3][emoji3][emoji3] Jos jedan od puteva koje sam zeleo da prodjem motorom je put od Kotora do Njegusa. Uzan, sa mnogo serpentina i sa sjajnim pogledom. Odvojio sam citav dan za to, sto se ispostavilo kao sjajna odluka. Stvarno ima razloga da citav dan posvetite ovome. Vrlo brzo nakon pocetka penjanja, izdizete se iznad planine Vrmac koja razdvaja Kotor i Tivat. Pogled na Zaliv i oba grada zajedno sa aerodromskom pistom je u najmanju ruku spektakularan. I kada se nagledate ove miline, ulazite u Njeguse. A tamo vas ceka A da to ne bi bilo sve (osim penjanja na mauzolej posvecen Njegosu - gde nisam krenuo jer sam u maju mesecu bio tamo, ali prilozicu poneku fotku i odatle), napravljen je sjajan novi put od Njegusa do Cetinja. Provozao sam ga u oba pravca i vratio se u Njeguse bas srecan. Za mene i moje vozacke sposobnosti, bas odlican put za uzivanje [emoji3] Vratio sam se za Tivat umoran, potrajalo je citav dan, ali bas zadovoljan sto je jos jedna stavka skinuta sa moje liste zelja [emoji3][emoji3][emoji3]. Te veceri se zapricah nesto sa stricem, pa smo se dotakli malo i njegovog oca. I onda stric skide sa zida gusle, pa mi je ispricao pricu o njima. Da vas ne davim, ali deda ih je rucno pravio za svog unuka, mog brata. Striceva kuca se nalazi na nekih par stotina metara od mora, i posto nema krov, vec plocu koja ceka neko bolje vreme i jos jedan sprat, vrlo cesto je mesto gde volim da zbrisem predvece i da gledam more i grad. Jedne od tih veceri je nebo napravilo spektakl Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Zasluzeno, na zimski san u toplu pecinu [emoji3][emoji3][emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

BMW R 1100 RT - kada je pod gasom i obrtajima do 7l, kada ga vozim normalno oko 5L Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Boka [emoji4][emoji4][emoji4] Sent from my SM-G985F using Tapatalk

Hvala [emoji3][emoji3][emoji3] Klopao sam u restoranu Savardak. Prodjes kroz grad Kolasin, pa onda krenes ka ski centru i sa leve strane je restoran. Ima ih nekoliko. Raj je na glavnom putu, nesto pre Kolasina iz pravca Mojkovca. Dobri su, OK klopa i super basta [emoji3] Sent from my SM-G985F using Tapatalk