Meni deluje vrlo korektno, uzeo sam prošle godine, koliko vidim isti je. Inače imam i biciklističku i planinarsku i ski varijantu. Mada je ski varijanta namenjena takodje za motor. Nije baš da ga nosiš nedelju dana na nekoj turi, ali dva dana izdrži bez problema, nema one srebrne niti ili kako se to zove, što sprečava razvoj bakterija, a samim tim i smrducanje. Mada više nije tako jeftin Ja ga nosim kad je hladnije, recimo oko 10 stepeni, ili koji stepen niže ispod onih Enter moto pantalona, onih jeftinijih, i sasvim je podnošljivo. Možda malo pri većoj brzini da se oseti ladnjikavo na kolenima, ali podnošljivo

1000 fotografija dnevno joj je prosek Ne mogu da verujem.

Ma nije za poredjenje Potpuno si u pravu... Mene iz kola baš mrzi da fotografišem, tako da to gnjavim suvozačicu Mislim da je bicikl zakon za količinu fotografija i uopšte da se putuje. Prelaze se mnogo veća rastojanja nego hodajući, jako brzo se staje, ne ide se previše brzo pa se stalno nešto zvera okolo i svašta se primeti... na usponima, kada je duša u nosu fotografiše se i kad nema šta da se fotografiše, samo da se malo opravda pauza Po razvijenim evropskim zemljama je neverovatno razvijena mreža biciklističkih staza i puteva, baš svašta može da se obiđe i vidi. Neki nacionalni parkovi su recimo besplatni za bicikl, neke zemlje imaju šumske puteve koji su samo za pešake i bicikle, itd... E sad, motor prelazi približno tri puta veće rastojanje dnevno od bicikla, pogled je više usmeren na put, ne gleda se previše okolo, usponi se ni ne osete, lakše čak uz brdo nego niz brdo... sama vožnja je zanimljivija, zahtevnija, više zaokupi čoveka, nekako sve drugo postane ne baš toliko bitno... pokušavam sebi da objasnim, ali mislim da sam ja više fotke pravio da bih uradio ovaj putopis nego što sam ih radio zbog sebe, nije tu meni ništa jasno... ko zna, možda ova sezona donese više škljocanja

Hvala puno, nosio ja i pravi foto-aparat, ali na kraju dosta fotografija izabrao napravljenih mobilnim Mali poraz za moje foto-umeće Prošlo je tu dosta fotki kroz Photoshop, da malo budu atraktivnije. Inače baš malo fotografišem kad putujem motorom, a manijak sam po tom pitanju. Uvek se vraćam sa gigabajtima fotografija. Sada jednostavno prodjem, dok shvatim da je dobar kadar prošo kilometar, jedino da se vraćam.. a ko će se vraćati Toliko me vožnja motora čini srećnim da je fotografija otišla u drugi plan. Inače sam ranije znao noću, po mećavi, da šetam gradom da bih ulovio neki dobar kadar

Hvala puno, ovo mi je bio prvi moto putopis, i baš mi je bilo stalo da uradim što bolje mogu. Nadam se da će ih biti još. Ostale vožnje koje sam pravio su jednodnevne, eventualno trodnevne, ali tu nije bilo previše za neku priču.

Trebao bi Ima sigurno dosta nas kojima bi to bilo zanimljivo. Nama matorima da nešto novo naučimo, da se podsetimo i sl. a mladim naraštajima da se zainteresuju i usvoje taj način putovanja Jezero Van sam video samo iz autobusa, ogromno je, ceo dan smo se vozili oko njega, ne sećam se da smo se brčnuli. Tako da su od toga urokljive mačke mnogo bolja opcija I samo da dodam, krenem li ove godine ka bliskom istoku, ti si kriv A ozbiljno razmišljam

Pa s obzirom da su ga oteli od Jermena, da je naseljen Kurdima, a vlasništvo Turske, nije zezanje. Ako se nije nešto promenilo, (od 2007) na Ararat se ide samo preko agencije. Ima više agencija u samom Dogubajazitu, prošetaš, iscenjkaš i ideš sa njima. Time ne dobijaš samo vodiče, jer generalno to nije zahtevan uspon, nego i bezbednost. Mi smo imali situaciju da su jednom planinaru maznuli nešto opreme iz šatora za vreme završnog uspona. Dok smo se vratili, sva oprema je pronadjena i vraćena. Častili su nas jagnjetinom spremljenom na balegi, pošto oni drva baš i nemaju, a mi smo njih finansijski i mislim neki poklon preko. Imam kontakt vlasnika agencije sa kojom smo mi išli ako nekom treba. Mazge i magarci se posebno plaćaju. A postoji i problem gde ostaviti vozilo i stvari koje ne nosiš na uspon. Jermenima je inače zabranjeno da penju Ararat, Turci su na to jako osetljivi od kako su jermenski planinari ostavili svoju zastavu gore. Jermenija na zastavi države ima baš Ararat. Moguće je da sada treba dozvola, moguće je da je i tada trebala a da je agencija to rešila. Ne znam. Sećam se da su oni pustili Kurde da prave biznis od toga i na taj način rešili malo mir. Mada video si ona oklopna vozila. Tada su samo takva bile ispred policije u gradu. Ni jedna obična kola. Zapamtio sam da su LandRover Nisam ni znao da ta firma pravi takva čuda. Inače su jako dobri, obavezno su prilazili da se slikaju sa nama, trudili se da pričaju, ustajali u restoranima i kafićima da bi nam dali bolje mesto, stolicu sa naslonom i sl. U tim visinskim kampovima su nam pevali, igrali kolo sa nama, i sl. Pravili su dodatna mesta za nas pošto nas je bilo dosta... U startu su nam rekli da ne uzimamo mleko i mlečne proizvode od Kurda, nismo otporni na te bakterije koje su kod njih. To je malo nezgodno odbiti kad te ponude, srećom nas je bilo puno pa su valjda shvatili da bi im sve mleko popili, pa nas nisu nudili kas smo se sklonili u jednu "kuću" zbog kiše. Inače sam Ararat je vulkanska planina koja se izdiže iznad poprilično puste ravnice, tako da pogled nije neki. Tu ništa nisi propustio. Mogu stavim neke fotografije sa tog uspona ako misliš da bi bilo zanimljivo i da ne remeti tvoju priču.

Čekaj bre Sveto 69 godina? Ako dobro računam? 35 puta dva je 70, minus 1 je 69! Mislim nije komplikovano, ali ne mogu da verujem, možda matematika greši? Garant Defintiivno svaka čast i moj naklon do poda A ja mislio da sam sa 50 mator za motor, tako mi pričali neki ljudi... ma nemaju oni pojma Bravo za izbor "hotela". Takodje najradije kampujem i nešto bih dodao svima koji su skeptici kad je šator u pitanju. Ako želiš na putovanju da spavaš u čistom, onda kampuj, šator+vreća+podloga, savršeno. Ljudi nisu baš čista bića, misle da su čisti, ali svašta iz njih iscuri po onim krevetima po hotelima i hostelima i pansionima i kojekude, da sad ne detaljišem... Šator može da se postavi na lepšim mestima od većine hotela. Hotel može da ima maksimalno valjda 7 zvezdica? Šator ima na hiljade. Neki kažu "šator je hotel sa milion zvezdica"

Svaka čast na putovanju i putopisu Idem sad lagano iz početka sve da prodjem ponovo Hvala Definitivno je u pitanju deo sveta koji treba da se poseti, ali ne samo turističke regije. Turska je zemlja kontrasta, stvarno tu svašta može da se vidi i doživi. I fenomenalno je kako poštuju gosta. U sklopu neke planinarske akcije na Ararat smo 24 dana putovali tim krajevima. Kada sam polazio, bio sam spreman da se možda i neću vratiti, tako mi to delovalo, a onda je ispalo sasvim drugčije. Turska ima više antičkih spomenika od Grčke, ima šta da se vidi i poseti, ljudi su ljubazniji, kada nešto kažu to i ispoštuju, gorivo im nije skupo, hrana baš ume da iznenadi sa cenom, toplo je, imaju super ratluk i sladoled Sasvim dovoljno Znači ove godine idemo u Tursku?

Hvala puno Ovo sada ispao auto-put, neće više biti, sigurno Pretpostavljam da za ove puteve ne treba Vinjeta? Ako sam dobro razumeo to bi bilo ovako:

Nije bez razloga video radjen na ovakvom terenu. Na nekom kamenjaru je maltene nemoguće postaviti ovakav šator. Oblik se formira tek kada zategnete napred i pozadi. Ako ne možete da zabodete kočiće gde treba nastaje problem. Što se tiče težine, ako idu dva motora može da se podeli, to je onda ok, ali ne mogu oba da se parkiraju unutra. A cena? Pa dobri šatori često mnogo koštaju, vidjao sam šatore za dve osobe, mnogo manje a slične cene. A ako želite da parkirate motor u šator, pa čak i dva možete da uzmete neki porodični Aprenaz 4.1 kod Dekatlona recimo, samo 100 eura. Možda bi mogla i tri motora, taman da se njegova težina (10kg!) podeli na tri dela. Ovo je malo šala, ali dotični fensi-šmensi moto šator mi nekako po dimenzijama skoro kao ovaj porodični, samo nema ulaz sa strane.

Nema na čemu. U putopisu Moto Češkanje na ovom forumu je baš taj šator. Ok vreme je relativan pojam, neki šatori bez problema izdršavaju i oluje na Himalajima i minus 40, kao i potope biblijskih razmera Naravno i koštaju, i malo se teže postavljaju... itd... U suštini, svako vreme po kome možeš da voziš motor je dovoljno dobro za ovaj šatorčić. Mi smo ranije na turama delili šator, jedan nosi spoljni sloj i kočiće, drugi unutrašnji i šipke. A šator je neki komforniji za tri osobe. Pre nekih 5 godina krenem na neku cikloturu sa ekipom koja nije mogla ni oko vremena polaska da se dogovori, tako da sam morao da uzmem neki manji i lakši šator. Uslov je bio i da može da se postavi na svim terenima, naravno da izdržava kišu i kakav takav vetar i da je dvoslojan. Jedino što sam našao a da nije baš skupo je bio taj na oglasima na KP. Prijatno sam se iznenadio da mi je bilo toplo i na nekim većim nadmorskim visinama. Inače vizuelno mi se baš i ne dopada, valjda zbog te visine na malu osnovu. Sledeće godine, negde u Hercegovini, toliko je duvalo da je savijalo šator maltene do mene. Nisu pukle šipke. Prokisnuo nije ni malo, mada taj ulaz nije baš dobro rešenje, otvaranje dotičnog po pljusku svakako znači i kišne kapi unutra.

Koristim dotični šator, dosta je lagan a radi posao. Nije mi bilo hladno u njemu, i nije propustio kišu. Isproban je i na moru i u Norveškoj na višednevnim turama. Staviš vreću po dijagonali, stvari rasporediš kako ti odgovara. Cena u oglasu je malo jača, imaš sad Dekatlon kod nas, mislim da je 23 eura prava cena. Bude na akciji u okruženju i za 20. E sad, za motor, ako hoćeš i neki kofer unutra uzmi model za tri osobe. Model za dve osobe je težak 2.2kg, model za tri osobe 3.O kg Fino je što možeš da ga namestiš na bilo kojoj podlozi, pa i na kamenjaru gde je malo problem da se zabodu klinovi. Za tu cenu šator je vrhunski. Mada su ga uradili najjeftinije što su mogli. Ne znam da li ti je bitno, ali u mraku se ne vidi baš previše, što je fino za neka divlja kampovanja.

Hvala, malo sam budžio fotografije. Neke više, neke manje. Kako sam u kom trenutku bio raspoložen Fotoaparat je vremešni Nikon D5000, a dosta je napravljeno mobilnim Xiaomi Redmi Note 7. Jeste kinez ali sam prijatno iznenadjen kako radi, posebno one panorame. Za ekranski prikaz ništa ne zaostaje za nikonom, naravno ako su dobri vremenski uslovi. Noćne fotografije nikon pravi bolje, kao i fotografije kad je ružno vreme sa malo svetla i sl.

Ko zna koliko sam noći proveo čitajući putopise na ovom forumu. I ne samo putopise, ima svašta da se pročita. Ja se registrovao tek kad sam kupio motor Pre toga samo malo krišom čitao, da niko ne primeti

Prolazili smo kroz nacionalne parkove i zaštićena područja, da nam akcenat nije bio na vožnji mogli smo svašta da obiđemo. Zato sam i stavio par linkova sa mapy.cz i to varijantu sa fotografijama. Česi inače idu u Slovačku da planinare, tamo je lepše kažu. Mada je to narod koji mnogo putuje, oni će da gladuju samo da putuju. Češka mislim da ima 600 dvoraca, zamkova, tvdjava i koječega još. Ko to voli, super je za skitanje. U nekoliko navrata sam biciklirao gore, ali sve to onako usput bilo, fenomenalna zemlja za bicikl, ali sve je gore-dole. Treba fina kondicija Mogu da stavim još malo fotografija sa tih bicikliranja kasnije

Hvala ti, rešeno je valjda, nisam isprobao još Jaknu goreteks sam imao ali je nisam stavio, solidarisao sam se Odmah po dolasku sa ture sam pazario pantalone i one navlake za obuću. Ostale navlake za rukavice, čekam da stignu. Ne idem više bez kišne opreme. Mada kad je ponesem ne pada kiša

Ma shvatio sam da mi treba još prethodne jeseni Ali za tu kacigu tada nije bilo, posle sam skapirao da je ta kaciga bila greška. Kupio sam novu kacigu uz koju se dobija pin-lock, ali nisam ga poneo. Jul mesec je reko, šta će mi. Ajd kao da ga malo sačuvam. Tako da ga nisam stavio, a nisam ni poneo, i tu sam imao naravno opravdan razlog, da se ne ošteti u koferima Kod prve kacige sam malo otvarao vizir, pa proslinavim od ladnoće. Ova ima mogućnost da se vizir malo odmakne, to je super, izuzev kad pada kiša. Sledeći put kad krenem na sever stavljam pinlock

Hvala puno, u par navrata sam imao preko 500, ali to je bilo sa dosta autoputa. Moja saputnica je nespretna i plašljivac totalni, više voli da čita putopis nego da učestvuje u njemu. Nekom prilikom ju je neko povezao na motoru i to nije baš najbolje ispalo, pa je možda to razlog. Mada možda ovako i nije loše, mogu da pobegnem kad krene da džvanjka Slažem se naravno sa svim što si napisao. Dosta sam putovao biciklom, i tu smo često jurili kilometre. To je izgleda ozbiljna greška, treba biti opušteniji.

Nikako vremena da nadjem za praznike, tek posle. Samo neke posete i krkanja i spremanja da se krka i da se ide negde... Moraću da se preselim negde gde je za novu godinu toplo i da se vozikam ko čovek. Ova zimska verzija mi postala smor

Hvala puno Meni eto trebalo pola veka skoro Stavio sam još nekolio parkinga. Jul mesec je, nisu još krenuli turski gastarbajteri da se vraćaju na rad. A i parking je nešto pre granice, a naši ljudi jurcaju da što pre zauzmu red. Definitivno je poseban osećaj vožnje na motoru. Motor može da se voli ili ne voli. Ne može da se bude ravnodušan. Mada su i oni što ne vole vrlo diskutabilni.

Hvala... Gotova priča, to jest gotove sve priče Hondica je došla iz Švice predprošle jeseni, ja sam prvi vlasnik u Srbiji. Boja nije moj izbor, ali sam se vremenom navikao, sad mi se i svidja.

Izvinjavam se što tek sad odgovaram, hteo sam prvo sa završim sa pričom. E sad, to se malo rasteglo. Hvala za savet, dobrodošao je naravno. Imam moto aktivni veš dugački, onaj iz Lidl-a doduše, ali mislim da je ok. Nosim to kad je hladno, nije mi palo na pamet da se na taj način branim od vrućine. Kožna opema će malo da pričeka, za sada samo tekstil. I ovo je sve bilo preko mojih mogućnosti. Polaganje vožnje za kamion sa prikolicom, za motor, pa kupovina motora, pa onda oprema, pa prva kaciga me ubijala, pa druga... neke škole moraju da se plate. Generalno mi nije bilo problem da vozim po vrućini, ono što me ubilo u pojam je ta vožnja po gradu, gde je u stvari mnogo stajanja u mestu, i ta gužva koju sam imao kod Budimpešte u odlasku. Ono stvarno nije bilo normalno.

Dan sedmi Ujutro se malo švrćkam po kampu, da vidim šta sve ima, da napravim još neku fotografiju. Boravak mi prija i ozbiljno razmišljam da ostanem još jednu noć. U toku dana radi i veliki bazen u kome može i da se pliva, dubina je sasvim ok. Ali kako raste temperatura vazduha tako kupanje u toploj vodi gubi svaki smisao. Pa jul mesec je, valjda se brčkamo da bi se razladili malo. Ovo nikako ne ide, baš mi čudno. Ipak trpim, malo brčkanja u malom, pa onda malo veliki, nekako izdržavam. Znači, patim se E sad, u jednom trenutku mi prilazi spasilac, i nešto mi govori, nije mi baš najjasnije, neka žena pored prevodi i pokazuje na narukvicu. Kakva sad narukvica, navodno trebam to da imam, i da je besplatno samo da odem do recepcije. Tu već polako gubim volju, trebao bih i u neko snabdevanje da odem ako ću da ostajem, a već me hvata i zoza-neuroza, Hondica zove. Lagano se pakujem, napuštam kamp i pravac kući. Ipak biram malo alternativniji put. Odlučio sam da pratim Tisu, neću na Horgoš idem na Đalu. To se pokazalo super, maltene nema nikoga, carinik sa naše strane super lik, pitam ga jel treba nešto, a on će: -Pa jedino ako imaš nešto da prijaviš! Odmahujem glavom, stvarno nemam, ništa nisam kupio. A on će: -Ma samo GAS! Palo mi je na pamet da je neki bajker, tako je to nekako rekao. Od tih nekih mesta koja prate Tisu preskočio sam Kanjižu, svidja mi se to mesto, ko zna koliko sam tu puta pristao ladjicom i noćio, ali sada nisam video neki poseban razlog za svraćanje. Inače i oni imaju neki kamp pored reke i bazen sa lekovitom vodom, ali je dotična ladnjikava. A sam kamp se nekada nije naplaćivao, a sada je navodno to nešto simbolično. To je ipak neprovereno, znači treba proveriti U Senti je čuveni Mojo klub, rado bih svratio, ali kako da ne popijem pivo, a kako onda da vozim? Otpada i Mojo, šmrc Ali zato sladoled u Adi ne otpada. Imam prijatelje iz Kikinde koji voze bicikle bukvalno svaki dan. A baš jedna od destinacija leti im je Ada. Objasnili su mu gde se otprilike nalazi. Pitam jednog pešaka, mlađi čovek, ali me ne razume. Na kraju komuniciramo na Engleskom koji mu je traljaviji od mog. Posle sam pitao još bar troje njih, na kraju uspevam da dobijem pravu informaciju. Problem je izgleda bio što mi nisu znali da objasne kuda da idem. Nije problem pešaka, prodje se kroz parkić, ali da se dođe asfaltom, e to već nije tako lako objasniti. Super, pronašao sam ulicu, sad samo da pronađem poslastičarnicu. Ali tu se javlja novi problem. U toj ulici ih ima čak tri, koja je prava? Ne mogu da verujem, da li je normalno da jedno malo mesto kao što je Ada u jednoj ulici ima čak tri sladoledžije. Pošto sam žderonja krećem lagano, empirijski. Prvu sam odbacio jer je montažni objekat. Druga je obećavala malo više. Ipak to nije bilo to, moram do treće, nema mi druge. I to je bio pogodak. Stvarno dobro, mada bi kugle mogle da budu i veće. Limunada za sovicu Pošto sam doručkovao i ručao nastavljam vožnju, ali sada mi više ništa nema zanimljivo. Sve je viđeno toliko puta, na kratko se dvoumim izmedju "Zrenjaninca" ili Novosadskog autoputa. Pobeđuje ovo drugo, tu je nekako i moja tura završila, ostala je rutinska vožnjica do kuće. Super je kad se to tako negde otputuje, prosto ti se obraduju kad dođeš kući, možeš malo i da izvoljevaš šta bi za večeru. Ja sam još imao i dodatnu okolnost da sam samo sladoled jeo za ceo dan. Jeste 8 kugli, ali ipak je za ceo dan. Mislim da sam pored večere dobio i šnenokle Za kraj evo kako je izgledala ova moto-tuturica, svih 7 dana. Mislim da je bilo nešto preko 2500 km, ali nisam to nešto detaljno sabirao. Potrošnja je izgleda bila oko 5 litara. Ili sam nežan na gasu, ili Hondica malo troši, ili sam ja prevideo neko točenje. Kako god, mogu da živim sa tim. Uspeo sam nekako da privedem kraju ovaj putopis. Hvala svima koji su pročitali ovo moje kuckanje ili bar pogledali slike. Potrudio sam se koliko god sam umeo. Gotovo sigurno sam bio preopširan, ali upozorio sam na vreme

Dan šesti Ustajemo, idemo po motore, spuštamo moje kofere dole. Neko odlazi na posao, a neko nastavlja sa vozikanjem. Plan mi je da vozim do Balatona, pa da tamo negde kampujem. Ima dosta kampova, pogledao sam malo cene, odabrao neki, sad još samo da sve ispadne kako treba. Jesam možda napisao da mi ide slabo sa planovima? Mislim da će mi 2019. godina ostati u pamćenju po tome. Maltene svi planovi su mi se izjalovili. Ne bi me čudilo da moji ukućani drže u nekom kavezu vudu lutkicu sa mojim likom. Samo da nigde ne mrdam. Sumnjivi su mi nešto Pošto nisam pratio navigaciju, poprilično sam išao nekim glavnim putevima. Mislim, uključio sam je, ali je stajala sve vreme u tank torbi. Prvo sam pratio putokaze ka Bratislavi. Palo mi je na pamet da bi bilo lepo da se malo provozam tim gradom, čak bih mogao da nastavim do Beča. Ali gradovi me trenutno uopšte ne privlače. Prošao sam pored dva radara, od toga je jedan bio ogroman, recimo veličine velikog kućnog frižidera. Neverovatno tako nešto za tu razvijenu Evropu. Videlo se baš izdaleka, mislio sam da je neka maketa, ali nekoliko policajaca je bilo pored. Nisam nešto puno brže vozio, lako sam usporio, nisu ni obratili pažnju na mene. Generalno za sve radare je bilo obaveštenje, izuzev za tih nekoliko mobilnih. Mada koliko je bilo ovo čudo, ne znam kako je uopšte i mobilan. Kao da je rengen, a ne radar. Sliku iz opravdanih razloga na žalost nemam. Baš bi bilo super da sam stao pored da se slikam sa tim radarom. Moram za nastupajuću sezonu da kupim neku bolju kamericu, pa da snimim video bar. Nešto što bi stajalo negde zgodno, da mi ne smeta, a da mogu brzo da starujem. Izgleda da sam baš dobro napredovao, čak previše dobro. Nekako sam se baš brzo dokopao autoputa ka Budimpešti. A onda totalni zastoj negde kod Đera otprilike. I dok sam razmišljao da li je bolje da se provlačim ili da idem zaustavnom trakom, lagano je krenulo. Ubrzo nailazim na "saobraćajku" Renoov žuti lepi kamion sa leve strane puta se zabio izmedju drveća, drugi stoji sa strane. Sve izgleda jako ozbiljno, vozio je ka Budimpešti, šta se dogodilo ne znam, proleteo je kroz zaštitnu ogradu na sredini autoputa, prešao u suprotan smer i izleteo sa puta. Dok sam vozio u više navrata sam obilazio baš lepe šlepere. Obično po dva tri ista. Stvarno su super izgledali, mada malo čudni, recimo totalno crni, sa crnim staklima po sredini. Ali sve je toliko crno da tek iz blizine vidiš da su to stakla. A nikakvih obeleža. Tek nešto malo nekog teksta na kabini u ćošku. Naravno da taj tekst u brzini nisam ni mogao da pročitam. Reno je bio dosta karakterističan, crna kabina, žuta poluprikolica. Polako počinjem da povezujem. Garantovano se održava trka formule 1 u Budimpešti. Čuveni Hungaroring. Nekada sam to pratio, sada baš i ne. Želja mi je da odem na neki MotoGP, a san naravno Isle of Man Onako da stojim pored ograde dok zverke prolaze brzinom koju ja eto nikada nisam vozio. U suštini ni nemam neku želju za prebrzom vožnjom, ali imam želju da posetim to ostrvo u pravo vreme. (Slike udesa nisu moje, sa neta su, nemam običaj da to slikam) Posle sam kopao po netu, ali nije bila informacija zašto se to dogodilo, samo informacija da je vozač vozio propisno i da nije puno povredjen, da je odvezen u bolnicu. Definitivno je dobro što nije udario u drvo, nego između, da li je to sreća, ili je ipak koliko-toliko mogao da kontroliše kamion, to verovatno samo on zna. Ne pišu ni šta je bilo unutra, ali ako su dva šlepera, dva bolida na stazi, onda se zaključak možda sam nameće. Bar ja to tako povezao... Treba da idem desno sa autoputa, ka Balaton jezeru. I bio je i tu putokaz, a i kasnije, al ja tvrdoglavi magarac, ne vadim mobilni da pogledam, nego sve nešto po intuiciji, kao još je rano za skretanje, dovešće me na početak jezera, ja želim na kraj. Kakav genije, to sam tek skapirao kada sam na tabli video koliko malo imam kilometara do Budimpešte. Iskreno, toliko mi prija vožnja da ne želim da prekidam. Zato i nisam stajao, samo vozi. Mislim da bih mogao samo da vozim motor i spavak kad baš mora. Verovatno bih posle nekog vremena umro od gladi. Pošto sam prošao sva smislena skretanja ka najvećem madjarskom jezeru, ostaje mi samo da nastavim vožnju. Bez problema mogu da stignem kući, ali to mi je nekako glupo, da skoro 800km ispeglam u danu eto tako. Stvarno je hondica žderonja kilometara. Ponovo se kamp u Segedinu nameće kao rešenje. Generalno to i nije tako loše, pošto sam u godinama, jelte. Malo popravljanja išialgije ili čega već će dobro doći. Imam malo frku od prolaska Budimpešte, plašim se gužve. Naravno ne idem kroz centar, ne pada mi tako nešto na pamet, samo obilaznica. E sad, pošto sam imao net u EU, uključio sam da mi pokazuje gde ima gužve u saobraćaju. Otprilike se to uklapalo sa onim kuda treba da idem, doduše sa nekih 2km crvene linije. Pokazalo se da nije toliko strašno, prvo malo provlačenja, a potom malo vožnje zaustavnom trakom, lagano i pažljivo... Posle je sve bilo klasično peglanje, ništa posebno. Malo sam se i uspavao, 120km/h sam držao, kad me obilazi kombi francuskih tablica. Mašu mi ko blesavi, smeju se, nešto viču. Mahnem im, taman me malo rasanili. Delovalo mi je da me zezaju, jer me obilaze sa tim kršom od kombija, ko će ga znati. Svakako su bili dobro raspoloženi i veseli. Kasnije sam malo ubrzao, možda i malo više i obišao ih u gomili drugih vozila. Došli su na parking na kome sam pravio pauzu, ali se nisu javili. Pa dobro, nema veze, nekako mi zanimljivo to kad postoji ta neka pozitivna komunikacija među vozačima. Generalno zbog toga mi se motor i dopada, ako izuzmemo one koji nas ne vide, svo ostali učesnici u saobraćaju, a i ne samo oni, su super. Pratim putokaz za Segedin i napuštam lagano auto put. Od mene dosta autoputeva za danas, a i za sledećih nekoliko dana. Prolazim pored Lidl-a, od kako ima i kod nas, ovaj madjarski i nije toliko zanimljiv. U stvari meni više ni jedan Lidl nije zanimljiv. Ipak pravim neko malo snabdevanje, tek da imam neku večeru, red je nešto da njamnem. I to planiram da nešto spremam, kad već nosim pribor za kuvanje toliko kilometara. Kamp naravno tražim uz pomoć navigacije, nepogrešivo znam gde se nalazi, ali ne ide mi sa ulicama po starom delu grada. Po dolasku u dotični, pokušavam da se smestim negde što bliže bazenu koji radi noću, i baš kad sam u tome uspeo, dolazi tip na biciklu, on kao tu nešto radi, i otera me odatle. Naravno sve onako fino, objašnjenje skroz na mestu, nešto kao da je to zona bazena.. bla...bla...bla Ok, tražim nešto drugo, i ima mesta koliko hoćeš, ali ne ide mi. Hteo bih da je blizu, da pored imaju klupice sa nadstrešnicom, malo hladovine. Na kraju sam morao da se zadovoljim nekom klupicom bez hladovine. Dosta sam rano došao, taman da podignem šator i bacim se na kupanjac. Bazen je plitak, nije za plivanje, ali ko još pliva u bazenu sa poprilično toplom lekovitom vodom. Kada nas je spasilac sve fino izbacio jer je gotovo za danas, odlazim da spremim klopu. Bar da pokušam. Pokušaj je ispao, da sad ne kažem šta. Reko spremiću fino jaja sa slaninom, ali plinski rešo je opet odlučio da me ostavi na cedilu, boca je ispustila sav plin svuda okolo, samo nije tamo gde treba. Već mi se to dogodilo na moru, i uspeli smo da saniramo, popravimo, a sada je sve to u redu ali meni ruke prekrivene ledom od tog plina... Najradije bih ga bacio u Tisu, ne pamtim da me je ijedno parče opreme toliko puta zeznulo. Ali bacanje je zagadjivanje životne sredine, znači otpada. Raskošna večera u vidu jaja i slanine je zamenjena znatno skromnijom u vidu iste te slanine sa nekim Lidl kiflicama, a kad je njih nestalo, utehu sam pronašao u "stiroporu". Stiropor sam namenio za grickanje uz pivo, ali nužda zakon menja. Nije bilo baš previše ukusno, ali nije mi se išlo do neke prodavnice, mrzelo me da tražim, već je i bilo oko 9... sasvim dovoljno razloga znači. (Moja skromna trpezarija i kuhinja Lepo sam ja to vozio toliko, a nisam koristio. Nema veze, malo da vežbam) Sa mrakom je došlo i vreme za novo brčkanje, za pivce pored bazena, uz grickanje gore pomenutog "građevinskog materijala". Da bude malo lepše poneo sam i muziku. Onda su se tu pojavili drugi gosti, najviše u vidu vremešnih bakica. Bake ni malo mutave, donele vino, ali onako na kvarno, u nečemu što je pre ličilo na čajnik neki. I čaše neke obične kao, ipak staklene, da se čuje kad se kucaju. Malo sam se brinuo da li će se buniti za muziku, ali im se dopalo, čak su u par navrata i pohvalile. (Carlsberg i "stiropor" kako moji ukućani zovu pločice od ekspandiranog pirinča, šta da radim, meni se dopadaju) Pošto ništa pametnije nisam imao da radim, a prijalo mi je, ostao sam baš dugo. Gotovo sigurno je bilo da neću do kraja godine tu da dolazim. Mada za ubuduće planiram par puta da posetim ovo mesto, kao i još neke banje u blizini. Ovo mi se dopadalo jer su bazeni u sklopu kampa. Može ceo dan i noć da se banja čovek. Da li je bučni splav na drugoj obali Tise u medjuvremenu potonuo, ili sam ja bio toliko umoran, ne znam. Ovu noć mi nisu remetili san. 537 kilometara je bilo iza mene tog dana, kao i 5-6 sati banjanja