.

Brašov je jedan od većih gradova u Rumuniji, to je kako kulturni centar tako i turistički zimski centar, uz razvijenu privrednu aktivnost u industrijskoj zoni. Pažljivo smo se kretali, kako bi došli do centra grada, provlačeći se kroz saobraćajnice prepunih vozila, ali interesantno je bilo da se saobraćaj odvijao bez velikih zastoja i čekanja, što je još jedan dokaz da Rumunija polako ide putem uređenih zemalja, a to se verujte u saobraćaju prvo uoči. Ovde su primenjene optimalne mere stručnjaka, u tehničkom regulisanju saobraćaja i to ne nauštrb većine učesnika u saobraćaju, već uz minimalne vremenske gubitke za ovakav protok saobraćaja i prisutnu gustinu vozila na saobraćajnicama.

.

.

Kako smo izašli iz kampa odmah sa desne strane puta zapazili smo veliki BMW prodajni i servisni centar. Naravno da nije moglo da se desi da ga prođemo već smo parkirali motore ispred, slikali se i ušli unutra da vidimo šta se nudi. Pored najnovijih modela BMW automobila (X5) bila su izložena i dva motocikla R1200GS i F800, pa smo se i tu malo slikali, jer novo je novo, ali brzo odlučujemo da nastavimo dalje i vratimo se u realnost, na našim starim BMW „lepotanima“.

.

.

Posle doručka i kafe, koja je baš prijala na jarkom jutarnjem suncu, usledilo je pakovanje motora, uz dolivanje ulja u motore i priprema za dan, koji je usledio i od koga smo očekivali mnogo više nego od jučerašnjeg, koji je bio zaista naporan zbog upornog vetra.

.

.

.

.

.

DAN 7. (09.9.2009.g. Sreda) Lagano smo, jedan po jedan, ustajali ujutro oko 8 sati po lokalnom vremenu, jer danas ne žurimo, pošto je dan planiran za uživanje u obilasku i razgledanju gradova Brašov i Sibiu, dok je kilometraža bila u drugom planu. Tek smo ujutro po danu uvideli koliko je veliki ovaj kamp i koliko je u njemu kampera iz raznih evropskih zemalja (Engleske, Nemačke, Francuske, Holandije i dr.). Bili smo zadovoljni smeštajem i za navedenu cenu od 100leja (25evra) po bungalovu, ovde vredi noćiti uz korišćenje ponuđenog komoditeta, zajedničkog kupatila sa toplom vodom i zajedničkom kuhinjom sa velikim roštiljem. Predivno sunčano jutro davalo nam je nadu da ćemo moći da uživamo u potpunosti, kako u vožnji tako i u razgledanju gradova i lepota u njima.

U Brašov smo stigli u 21.00h i od ljudi na jednom parkingu saznali smo da bi odmah na prvoj velikoj semaforizovanoj raskrsnici trebalo da skrenemo levo ka mestu Predeal i da ćemo sa leve strane videti kamp, a postoji postavljena signalizacija koja će nas obavestiti o kampu. Zahvalili smo ovim ljudima i zaista posle 20tak minuta vožnje nalazimo kamp na navedenom mestu. Tu smo se smestili u dva bungalova, za cenu od 100 leja po dvokrevetnom bungalovu i po raspakivanju stvari odmah smo spremali večeru u zajedničkoj kuhinji ovog kampa, gde je uredan roštilj sa drvima i stolovima za ručavanje, dok u centralnom kupatilu ima tople vode, kao i u kuhinji za pranje sudova. Spremali smo sve po redu, supu, gotova jela i na kraju odlične dimljene kobasice, koje smo kupili u Nehoju. Posle večere išlo se na lično „sređivanje“ i korišćenje komoditeta kampa pa na počinak, jer je protekli dan zaista bio naporan uz preveženih oko 520 kilometara i ukupnih 1670 kilometara do sad.

.

Hitro nastavljamo dalje i penjemo se u planine do velikog akumulacionog jezera Siriu gde je put bio odličan pošto je potpuno nov kolovoz, ali nema obeležene horizontalne signalizacije, pa nam je to predstavljalo mali problem na ovom krivudavom planinskom putu gde nas je polako hvatao prvi mrak. Temperatura je bila osetno niža ali smo mi već na vreme odenuli adekvatnu opremu prilikom pauze u Nehoju i u jednom selu smo ugledali bungalove kraj puta međutim sve je bilo zatvoreno pa nam nije preostalo ništa drugo nego da malo ubrzamo kako bi u neko relativno normalno vreme stigli u Brašov i pronašli kamp. Srećom put od Nehoja do Brašova nije toliko bio prometan pa smo mogli da držimo konstantan ritam vožnje prema konfiguraciji puta bez obzira što nas je definitivno uhvatila noć.

.

U B’zau smo lako prošli kroz centar gradića, pošto je putokazna signalizacijia ovde bila odlična i brzo smo izbili na magistralni put 10, prema Brašovu. Nakon preveženih 30tak kilometara, konačno nas vetar ostavlja na miru i odmah je i vožnja bila lakša, iako smo već prešli oko 350 kilometara dnevne kilometraže i to sve pod udarima jakog bočnog vetra. Put nas je polako vodio u planine ka Brašovu prateći uzvodno reku Buzau i to kroz divan šumovit krajolik. Kolovoz je relativno u dobrom stanju kao i saobraćajna signalizacija tako da bez problema prolazimo kroz mesta Magura, Viperesti, Cislau, Patarlagele i Nehoiu (Nehoj), u kome smo napravili pauzu, kupili hleb i kobasice (na rumunskom se kaže „strnac“) za večeru, dok su pušači (Borko i Peca) popili kafu iz automata. Od prolaznika smo saznali da postoji jedan kamp na 40 kilometara prema Brašovu, nisu bili sigurni dali radi, ali sigurni su bili da u Brašovu postoji kamp, koji radi. Definitivno smo izgubili dosta vremena na skeli u Braili i u blatu sela Unirea pa ako u blizini ne nađemo kamp moraćemo da vozimo još poprilično do Brašova, što je značilo da ćemo zanoćiti tek negde oko 22 sata.

.

.

Vratili smo se na neizbežni put za Slobociju (put E-584) i nakon 20 kilometara, u mestu Viziru, skrećemo desno za mesto Ianka (Janka), koje se nalazi na regionalnom putu 2B ka gradu B’zau. Konačno smo na pravom putu, ali danas izgleda nemamo sreće pa moramo da se mučimo celim putem, jer ovde vetar kao da duva orkanskom jačinom, pa kad pretičemo mnogobrojne tegljače sa poluprikolicama, morali smo to da izvedemo potpuno svesni situacije iz suprotnog smera i plus da u trenutku kad ga preteknemo to izvedemo najbezbednije što je moguće, uz ukalkulisan iznenadni udar jakog bočnog vetra i pravovremen povratak u svoju traku. U Janki smo stali da povežemo „bagaž“ na motorima, jer od siline vetra i veze su popustile, a nakon nastavljenog puta, posle pređenih 70 kilometara, konačno štižemo do grada Buzau (B’zau), uz neizbežni vetar i u ovom gradu.

.

.

.