Upadljivo je kako je u Sinaji uređena saobraćajna infrastruktura, od odličnog kolovoza, preko moderne saobraćajne signalizacije do kvalitetnih trotoara i pešačkih prelaza, a u zonama svih hotela i ugostiteljskih objekata kanalisan je i redukovan slobodan prilaz vozilima postavljenim metalnim i betonskim stubićima (još jedan razlog da se uverite da je motocikl pravo prevozno sredstvo za Vas).

.

.

.

Jaka grmljavina tuče sa obližnjih brda, ali mi se nadamo da je i dalje to samo prolazno naoblačenje sa jakom kišom, međutim posle samo 15 minuta vožnje jasno je da je ovo nešto mnogo gore, jer je toliko vode na kolovozu da se na nekim mestima pojavljuje “aquaplaning” i zato se krećemo prilagođenom brzinom za ovakve uslove na otvorenom putu (od 40 do 60 km/h). Ulazimo u turističko mesto Sinaia i odmah nas fascinira arhitektura, koja je istovetna kao i u prethodnom mestu Bursteni, ali nas kiša ometa da stanemo i fotografišemo, pa se odlučujemo da prvo nađemo smeštaj, a posle ćemo se vratiti i slikati. Kiša ne posustaje dok mi vozimo dalje ne znajući dali ćemo naći odgovarajući smeštaj. Srećom nailazimo na vozilo saobraćajne policije i pitamo za najbliži kamp ili motel i policajac nam susretljivo objašnjava da se na par kilometara od Sinaje u mestu Izvorul Rece nalazi veliki kamp i motel sa leve strane puta. Posle 3 kilometra zaista nailazimo na oznaku za kamp i motel “Dorna” i interesantno je da baš od ovog motela pa nadalje kiša još nije dospela, jer je put suv, međutim mi ne možemo da nastavimo pošto smo mnogo vremena izgubili danas, pa je ovaj motel pravo mesto za nas. Recepcionar nas informiše da je kamp (ima i bungalova) pored motela bio otvoren do 01.9.2009.g. i da ima samo slobodnog smeštaja u motelu, ali da osim parkinga za vozila nema drugih mogućnosti parkiranja motocikala. U motelu Dorna (sa 3 zvezdice) cena smeštaja je 100 leja po sobi (dvokrevetnoj), uz kablovsku tv i kupatilo, što nam u ovim okolnostima odgovara. Motocikle obezbeđujemo povezivanjem i prekrivanjem i ostavljamo ih na parkingu, a zatim smo raspakovali stvari u sobama i nakon obedovanja i tuširanja, spremni smo za izlazak u Sinaju. Recepcionar nam nudi da nas on odveze do grada za 10 leja, jer kaže da je to cena taksija i mi pristajemo. Posle zaista brze vožnje (vozio je kao da nas je “ukrao”) stižemo u centar Sinaje, ali već je odavno pao mrak tako da iz ovog mesta imamo noćne fotografije što ne umanjuje lepotu Sinaje. Muzej i dvorac Peleš, koji se nalazi odmah na ulazu u Sinaju sa desne strane posmatrano iz smera Buštenija, ostavljamo za sutrašnje razgledanje, po danu, jer nešto nam govori da ovo zdanje moramo ozbiljnije da obiđemo i fotografišemo. Šetajući po Sinaji shvatamo da je ovo predivan gradić i da je pravi turistički centar (i to zimski) uz mnoštvo hotela, banaka, kazina i noćnih klubova, ali jasno nam je da je septemabar vreme kad je ovde mrtva sezona jer udarno je vreme zimi (skijanje na obližnjim brdima) i u leto (za one koji beže od letnjih sparina).

Dobro nam je došla pauza (iako prisilna) i u iščekivanju da pljusak prođe kupujemo lubenicu na ovom odmorištu (6kg = 6leja), kako bi se osvežili i zasladili. Nećete verovati da slađu lubenicu nisam jeo još od malena (kada nije korišćeno toliko “hemije” u poljoprivredi) i pokajali smo se što nismo uzeli veću. Gubimo strpljenje u čekanju jer je već prošlo sat vremena, a kiša nesmanjenom jačinom lije, pa pada odluka da se kreće dalje i da se aktiviraju kišna odela (na ovakvim putovanjima i ne pomišljajte da ih nemate u opremi!). Pošto je sve mokro koristimo metalna postolja na odmorištu (zamenjuju izgleda stolove) da bi odenuli kišna odela i krećemo ka mesto Sinaia.

.

.

Posle uživanja u razgledanju starog grada i utvrđenja Rasnov, vraćamo se uživanju u vožnji na našim BMW motociklima, nastavljajući dalje od Rašnova ka mestu Sinaja, gde želimo da do mraka stignemo i slikamo prelepa zdanja dvorca Peleš. Ovo nam je preporučeno još pre polaska na put od našeg najiskusnijeg člana kluba Kabić Mladena, koji je zbog radova na kući bio sprečen da bude 5. član naše ekspedicije (čovek je inače do sad prevezao oko 350.000 kilometara na motociklu, što putevima bivše zajedničke zemlje što putevima Evrope). Nakon pređenih 20 kilometara putem 73A, na velikoj raskrsnici skrećemo desno i uključujemo se na međunarodni put E-60 (pravac Brašov-Ploešti-Bukurešt). Na ovom delu je put odličan, a krajolik brdovit i predivno šumovit, pošto je u blizini nacionalni park prirode “Bucegi”. Tu negde u blizini bi trebalo i mi da pronadjemo veliki kamp gde ćemo se danas smestiti. Ulaskom u mesto Busteni u momentu smo fascinirani germanskom arhitekturom većine zgrada i kuća pa smo na trenutak imali utisak da smo na proputovanju po Austriji ili Švajcarskoj, a ne Rumuniji. Vidi se da je svojevremeno ovde dosezala granica Evrope (istočna!). Tako zatečeni u divljenju ovim mestom prolazimo kroz njega zaboravljajući da fotografišemo bar centar dok smo stajali na semaforu, ali zapravo uplašili su nas tamni oblaci, koji su se nadvili nad predivnom šumom pa smo hitali napred. Stajemo na jednom odmorištu pored puta gde je veliki izvor vode i čim smo stali počela je da pada kiša, a za 10tak minuta i prava provala oblaka.

.

.

.

.

.

.

U laganom ritmu se šetamo po starom gradu Rasnov i fotografišemo se da bi klupsku arhivu sa ovog putovanja upotpunili sa što više fotografija, kako lepih i vrednih istorijskih zdanja tako i onoga što je za jedan narod i zemlju najvrednije (i najlepše!), a to su živi ljudi (žene naravno!). Definitivno je 21. vek, vek žena, kako po pitanju mode, slobode i potpune emancipacije tako i po pitanju lepote, pa Rumunija (kao i Srbija) samo potvrđuje ovu konstataciju.

Ulaz u stari grad, unutar utvrđenja, se plaća i karta je bila 10 leja po osobi. Na vrhu utvrđenja je predivan vidikovac gde se pogled slobodno prostire u krug (bez ograničenja 360 stepeni), daleko na okolne planine, obližnju niziju i današnji Rašnov. Da bi se bolje videli predeli u okolini, za turiste je instaliran veliki dvogled, za koji treba spremiti sitan novac i onda će vam se otvoriti pogled kroz njega.

.

Zbog velike gužve i problema sa parkiranjem, Borko nas sigurno predvodi pa motociklima dolazimo do samog ulaza u utvrđenje starog grada „Cetatea Taraneasca Rasnov“ i krećemo u obilazak ovog starog srednjovekovnog zdanja, koje je dobro očuvano. U utvrđenju je veoma živo jer zatičemo dosta turista, a ozbiljan je pristup domaćina u prezentaciji ovog utvrđenja pa ima nekoliko animatora obučenih u odore iz srednjovekovnog perioda i sa njima turisti mogu slobodno da se slikaju.

.

Peca saznaje da je u podnožju brda, gde je stari grad, u toku „bike week“ pa odlazimo tamo u nameri da se nakratko zadržimo kako bi našli mesto za obedovanje. Dok obedujemo pozdravljaju nas motoristi u prolasku, opšteprihvaćenim pozdravom levom rukom, a mi im hitro otpozdravljamo. U obližnju šumu, iza nas, spretno protutnjuje nekoliko ozbiljnih kros vozača, dok putem vozači sportskih japanskih motocikala izvode već njima obavezne vožnje na jedan točak (ili su to samo pokušaji) uz prebrzu vožnju uzanim lokalnim putem. Kada je ovde došla policija u obilazak, cela ujdurma se momentalno na putu smirila, dok se iz šume čuo uredan oštar zvuk kros mašina sa obližnje brdske staze.

.

Nakon preveženih 40 kilometara navedenim regionalnim putem, stižemo u simpatičan gradić Rasnov i odmah na ulazu uviđamo po čemu je on poznat, stari grad-utvrđenje ponosno odoleva vremenu na vrhu brda, koje se izdiže iznad današnjeg grada. Pre odlaska u obilazak starog grada stajemo kod lokalne pijace da bi se opskrbili sa hlebom, povrćem, kiselom vodom („apa mineralle“) i jednom bocom obične izvorske vode („apa izvorul plata“), koja je zaista odličnog kvaliteta.

Kratko vreme smo uživali na pravcu međunarodnog puta E-68 jer smo u selu Sercaia, nakon 20 kilometara od Fagaraša ka Brašovu, skrenuli desno ka Rasnovu putem koji je našeg ranga regionalnog puta (73A), prolazeći kroz mesta Vad, Sinca Veche, Sinca Noua, Poiana Marului i gradić Zarnesti. Kroz navedena mesta put prolazi gotovo čitavim delom kroz šumu, kolovoz je relativno dobar kao i signalizacija i saobraćaj nije toliko frekventan, jer je ovo ruralni kraj, pa je uživanje u vožnji tim više upotpunjenije pošto našem karakteru (a Boga mi i motociklima!) baš ovakav krajolik odgovara. U selima nas živalj na ulicama oduševljeno pozdravlja (naročito mlađi), jer su zatečeni događajem da jedna ovakva BMW moto-ekipa prolazi kroz njihovo mesto, a posebno ih oduševljava zvuk naših motora. Interesantno je da put u selima prolazi veoma blizu kuća (skoro da nema bankina), a kuće su specifične rustične arhitekture i jarkih su boja. Neposredno pre ulaska u Rasnov imali smo jednu interesantu situaciju pri prelasku železničke pruge, gde su bili branici, baš kad smo naišli na spuštenu rampu. Čekajući na početku duge kolone vozila vidimo da preko puta nas službeno lice rumunske železnice u metalnom kavezu dočekuje voz u prolasku (verovatno su ranije doživljavali nemile scene pa je neko i stradao od bačenih flaša i konzervi) i na praktičan način je zaštićen od vandala.

.