.

.

.

.

Dok sam ja pozirao Kidži za slikanje, Borko je već zaplivao pa sam morao da potrčim kako ne bih zaostao u ovom poduhvatu „Marea Neagra“ i mogu vam reći da more nije bilo toliko hladno kako smo očekivali, a nije ni preterano slano (verovatno zbog blizine delte Dunava), pa smo se dobrih pola sata „borili“ sa talasima Crnog mora. Peca je u more ulazio do kolena dok nas je snimao video kamerom, a i Kidžu smo naterali da pokvasi bar noge u Crnom moru dok fotografiše.

.

.

.

.

.

.

.

.

Vratili smo se pokisli u bungalove i odmah smo spremali ručak, uz sušenje stvari pošto smo podesili klima-uređaje da nam zagreju prostorije. Pre obedovanja nazdravili smo za uspešan dolazak do krajnje tačke našeg putovanja, do Crnog mora (Marea Neagra). Istog trenutka Borko i ja odlučujemo da moramo zaplivati u Crnom moru bez obzira na nevreme, kako bi i na ovaj način osvetlali obraz BMW motorista, našeg KNM BMW kluba, Vršca, Vojvodine i Srbije.

,

.

.

.

.

DAN 5. (07.9.2009.g. Ponedeljak) Dok smo se ujutro polako budili i ustajali iz kreveta, čuli smo kako napolju kiša lije kao iz kabla, uz jak vetar (pretpostavljamo da je to bura), dok je temperatura jedva negde oko 15-tak celzijusa. Na vestima smo videli da je u Buršteniju bujica usled jakog nevremena odnela deo puta, kojim smo mi prekjuče prošli, a saznali smo za poplave u Turskoj i to na evropskom delu crnomorske obale i bilo je stradalih. Baš nemamo sreće sa vremenom, ali šta da se radi ne smemo dozvoliti da nas obuzme loše raspoloženje, pa gledamo da nekako razbijemo monotoniju i atmosferu iščekivanja, pošto po ovakvom vremenu ne bi ni psa isterali napolje u šetnju, a kamoli naše najdraže BMW-ee. Otišli smo do marketa u blizini da kupimo potrepštine za ručak (hleb, paradajz, luk, papriku i sl.), popijemo kafu u nekom restoranu i da promenimo novce (ovde je kurs prihvatljiv 1€ = 4,10 leja). Uvideli smo da je Mamaja skoro poluprazna i „potopljena“ od sinoćne i današnje uporne kiše.

Dan ne zaboravim da sam pre počinka pogledao na kilometražu i utvrdio da je dnevna kilometraža iznosila 450 kilometara, a do tog trenutka ukupno smo prešli 1125 kilometara.

.

.

.

Brzo smo našli kamp i smestili smo se u bungalove, jer je vetar sve jače duvao, a nebo je bilo sve oblačnije. Cena po šatoru je bila 10 leja, dok je za bungalov bila 100 leja za dve osobe ali je zato smeštaj u bungalovima odličan, uz klima uređaje, kablovsku TV, toaletom sa tušem i toplom vodom i parkiranje motocikala skoro ispred samih vrata. Raspakovali smo opremu sa motora i usledila je zajednička večera sa obaveznom „Dobra SL“ supom, a posle nje ukusna gotova jela „Mitrosa SL“. Prijao nam je komoditet smeštaja sa toplim tušem, posle vožnje po jakoj kiši i hladnom vetru, tako da Peca i ja brzo odlazimo na spavanje (nas dvojica smo, dok su Borko i Kidža malo prošetali noću i napravili su nekoliko lepih fotki po Mamaji, na obali crnog mora i jezera „Sautghiol“.