Pa sa STOKOM nemoze drugačije ...jednog sam napucao kroz bocno vozacevo stako...naravno pre toga sam izbrojao do 10 ali nije vredelo. ;D ;D ;D

UUU VIŠE NISAM NAJTEŽI U KLUBU :'( :'( :'(

pa hoćemo Peco samo da kupis onaj BMW što planiras....

HVALA ;D A STO SE TICE KILOMETARA NADAMO SE DA CE IH BITI DUPLO VISE NEGO 2009 TE SVRATI U KLUB STO PRE ;)

Hvala na lepim zeljama i odvojenom vremenu za citanje naseg putopisa koga smo bas za Vas nase moto prijatelje i objavili.To smo ucinili kako bi videli i `proziveli`bar deo onoga sto smo mi doziveli na ovom putesestviju u nadi da cete vec dogodine krenuti ovim predivnim krajevima ili za pocetak bar delom puta koji vam se najvise dopao. Voznja motociklom po nepoznatim putevima, upoznavanje novih zemalja i ljudi, uzivanje u predivnoj prirodi i krajolicima je nesto sto ce anulirati mnoge svakodnevne probleme kod kuce koji nas sve tiste tokom godine, ali 10tak predivnih dana provedenih u jezdenju na ljubimcu vredi truda i zrtvovanja. A u Rumuniji ima lepih suvenira i stvari, tako da pravi poklon za zenu u startu ce izmamiti osmeh i odagnati nevericu, osim ako i sama nije ljubitelj dvotockasa, pa u tom slucaju zelimo Vam lepo vreme, srecan put i samo napred.

Samo jedna reč opisuje sve -SJAJNO, može još jedna -NEZABORAVNO. Kao što piše čovek, a znam da sprema putešestvije. Ako se steknu uslovi i primi me u ekipu idem i ja. Naravno da su nasi putevi otvoreni da zajedno jezdimo sa svima koji su spremni na ovakve poduhvate i po koji put da ponovim bez obzira na marku motocikla, stim da eto mi skromno forsiramo BMW.

BLIZI SE KRAJ RADOVA JOS KOJI DAN I POCINJEMO SA RADOM ;D ;D ;D U PROSTORIJAMA KLUBA BICE I PRVA MOTO BIBLIOTEKA sa publikacijama koje su vezane za motociklizam. Za sada nam je gradja oskudna ali ce se dopunjavati vremenom. Svi ljubitelji motocikala su dobro dosli ....postavicemo i tacnu lokaciju na planu Vrsca, tako da kada dodjete u Vrsac obavezno svratite u nase poslovne prostorije, ujedno i motobiblioteku kluba KNM BMW. Sediste kluba gde ce se i dalje periodicno odrzavati svirke i organizovani hepeninzi, nalazi se na staroj adresi u restoranu Aero u Vrscu kod Ignjata, naseg drugara i osnivaca kluba.

znam sve pa ispratio sam vas na put iz Vrsca ;D

Postavljam ovu kartu naseg puta, bolju nisam nasao ali ce vam bar docarati rutu.

Hvala dragi prijatelju na pravim informacijama, ali definitivno smo napravili putovanje kroz Rumuniju na principu nasih motocikala bez GPS uredjaja, internet informacija, naknadne internet pameti i google view-a deonica, kojih smo na kraju krajeva uspeno prevezli. Primenili smo stari princip "kartu citaj i seljaka pitaj", a verujte moja karta nam je bila dovoljna i potpuno verodostojna sa upisanim podacima o kampovima u Rumuniji. Ipak su svi nasi clanovi na ovom proputovanju bili dovoljno iskusni i zajedno imamo dovoljno iskustva u voznji dvotockasa, otprilike ukupno koliko su stari i nasi BMW ljubimci, ali smo sad prvi put ovo klupsko iskustvo prezentovali nasoj javnosti. Ako smo i za trunku uspeli da zainteresujemo buduce putnike na dvotockasima da krenu put Rumunije, nase je putovanje bilo uspesno. Gledajuci tvoje putopise kroz Rumuniju ukapirali smo da smo na nekim deonicama potpuno ista mesta posecivali, pa smo i na istim mestima parkirali nase ljubimce. Zaista je neverovatno kako motociklisti slicno, da ne kazem isto razmisljaju. Napravicemo nova putovanja, a nadam se da cemo na neka jezditi zajedno. Pozdrav od KNM BMW Vrsac.

kraj

To veče kada se vratio kući Borko je ispunio još jedno obećanje, koje je dao mlađem sinu Dimitriju pre polaska, a to je da mu kupi obavezno “mać” u Rumuniji. Uz tatine priče sa proputovanja iz Rumunije i uz malu pomoć starijeg brata Arkadija, Duca je isukao “mać” i njegovoj sreći nije bilo kraja. Verujte izgledao je ushićeno i slično nama, dok smo na pojedinim mestima u Rumuniji uživali u predivnom krajoliku, istorijskim zdanjima, divljim životinjama, lepim gradovima i naravno “prirodnim” lepotama, a ovim putopisom nadamo se da smo vam dočarali bar deo svega nabrojanog i bar nekog od vas zaintrigirali da krene u neku svoju avanturu po predivnoj Rumuniji, koja je tu nadomak nas.

.

Konačno stižemo do granice i u prijatnom razgovoru sa rumunskim carinicima i policijom trošimo vreme čekanja na proceduralne stvari pri svakom prelazu ovakvih granica, jer smo mi ipak iz zemlje, koja ne pripada EU, za razliku od Rumunije pa verovatno otuda ovo čekanje. Pitali su nas odakle idemo i koliko su nam stari motocikli i naravno bili su u čudu kad su čuli podatke. Naš granični prelaz Vatin već predstavlja dah kuće jer nas tamo dočekuju naši drugari i kolege, Neša carinik i Slavko Egerić policajac, koji su nas baš u ovo vreme očekivali, jer su imali kažu odlične informacije o našem putu sa Facebook-a i BJbikersa, kao i preko privatnih izvora. Tačno u 17.30 časova, posle pređenih ukupno 2270 kilometara, stižemo ispred kluba u Aeru gde nas Ignjat i Sale kao domaćini dočekuju sa projom, solju i rakijom, po starom srpskom običaju.

.

.

Šumoviti krajolik prati nas i na delu od Anine do Oravite (Oravice), gde putem br. 57, u dužini od 20 kilometara, na par mesta koristimo samo levu traku (srećom slab je intenzitet saobraćaja na ovom putu), jer je ona bila potpuno rehabilitovana (presvučena je bila novim slojem asfalta), dok je drugi deo kolovoza bio tek u pripremi za asvaltiranje. Na pojedinim mestima asfalt se bukvalno dimio koliko je bio svež pa smo morali da siđemo na traku koja je bila u pripremi čuvajući tako naše ljubimce o dove iznenadne “jare”. U Oravici točimo gorivo za sve leje, koji su nam ostali na kraju puta i tu skrećemo desno od pumpe ka mestu Moravita (Moravica), koje je na par kilometara od granice sa Srbijom. Ovaj deo puta 57 bi svakom preporučili da ga u velikom luku zaobiđe, jer ako voli svoj motocikl neće ga terati ovuda pošto je kolovoz sav u zakrpama udarnih rupa i potpuno je neravan pa ako imate kamen u bubregu ovde će te ga sigurno razbiti i usitniti. Da ne zaboravimo da spomenemo selo Jamu Mare (Žamu Mare - Veliki Žam), gde smo Borku obećali da ćemo obavezno stati i slikati se, u spomen na njegovu babu, koja je bila iz ovog sela. Naš klub poštuje starije i čuva spomen na stara vremena, ljude i tehniku, pa valjda zato i vozimo naše vremešne BMW ljubimce, da nas podsećaju na period kada su motocikli imali “dušu”, zapravo i sve ostalo iz tog perioda kao što sada iz perspestive 21. veka to izgleda. Na prilazu u selo Žamu Mare vidimo obrise nama nekih poznatih planina, kad smo mse malo bolje zagledali kad ono naše vršačke planine, ali iz drugačije, rumunske perspektive i nekako su nam sada bile još lepše i draže.

.

.

Rešicu smo relativno brzo prošli dok smo se u pokretu divili obroncima planine Semenik (Muntii Semenicului), na kojoj sam ja davne 1980.i 1981.g. pravio svoje prve skijaške korake. Put do Anine je u potpunosti prolazio kroz šumu tako da je to bio odmor za dušu i oči, a odličan kolovoz i blago krivudav put, sa gotovo idelanim krivinama, izgleda da je godio našim BMWima, kao da su sami terali ovim drumom. Pre gradića Anine, prošli smo kroz mesto Carasova (Karašova), u čijoj se blizini nalazi izvor reke Karaš, poznate i omiljene reke našim južnobanaćanima. Sam gradić Anina se nalazi na obroncima istoimene planine (Muntii Aninei) i interesantnog je položaja, pošto je površinski razuđen podužno uz glavni put 58, tako da nam je dosta vremena trebalo dok nismo prošli kroz ovaj gradić. Anina je inače veliki rudarski centar, međutim šume i okolna brda, koja su sva u zelenilu, odaju sliku jednog sasvim prijatnog gradića za život.

Normalno nije nas više “davio” tek kad je dobio cigaru i nešto sitnine (60 bani), ali tek pošto smo mu tražili da izgovori - “Vršac”, na srpskom jeziku, što je on uradio iz prve kad je čuo da će dobiti cigaru i 60 bani (0,60 leja). Saznali smo od njega da je sa krajnjeg istoka Rumunije iz Galacija, blizu Ukrajinske granice, a da je bio i u Srbiji, Mađarskoj, Češkoj i Ukrajini, jer je on “poslovan” čovek. Pošto smo dovoljno odmarali, a kafa i sok su bili popijeni, krenuli smo dalje ka Rešici i Anini.

.

.

.

Ovaj put prolazi kroz šaroliki i šumoviti krajolik, kolovoz je dobar kao i signalizacija, pa je uživanje potpuno dok smo se vozili i prolazili kroz mesta Totešti, Sarmizegetuša, Zeicani, Bautar, Zavoi, Glimboca, Obreja i do mesta Caransebes (Karansebeš). Od Karansebeša dalje smo vozili magistralnim putem 58, ka Rešici i ovaj put je u dobrom stanju, nema mnogo vozila pa smo sa laganim ritmom uz uživanje u lepom krajoliku, prolazili kroz mesta Paltiniš, Brebu, Soceni posle koga pravimo pauzu od pola sata, u restoranu pored Lukoil-ove pumpe. Tu smo popili kafu i sok i dok smo sedeli spopao nas je jedan stariji čovek čudno obučen (ličio je na romsku verziju Vajat Erpa!) nudeći nam odelo za prodaju i kaže “original Armani!”.