Ово морам да прокоментаришем човек упознах код Јошке кад је стављао чувени Геџет, мало се испричали разменили бројеве и после се чули пар пута да видимо за неке глупости итд....Елем оно што је мене одушевило код Бобана је то што човек стварно пази и чува и гледа .... једна детаљ ми је упао у око а то је полирање лонца ауспуха са унутрашње стране до гуме. Мислим да то све говори (то сам видео тада а видех и сад на сликама). Мотор за сваку препоруку. Него пријатељу на шта прелазиш сада?

Одлично објашњено и осликано, мада искрено ја ти се нисам снашао са називима (осим пар ''планина'' сам сконтао ништа друго) ако ти не би било тешко да нам нацрташ на некој нормалнијој карти..... Хвала... кад будеш планирао следећу туру ЗОВИ!

Срећа па ми је мала иначе не бих имао пара да је платим

Стварно не смем да кажем шта бих урадио, вероватно у зависности од расположења, можда мбих се насмејао а можда бих му се начеститао нове године.....

Sa sve disko lokom......morće definitino da padne i LANČINA i da vežem za banderu ispred mupa snimanu sa 6 kamera....

Пут је наизглед једноставан, тркнем до мојих у Темерин, ништа посебно. Треба уз пут да завршим још пар послића али о том потом. Крећем раније ујутро, 7 је сати док стојим поред мотора који ради и размишљам како све ово изгледа и на шта тренутно личим. На мени чизме, штитници за колена, цеванице, фантомка, марама јакна ако се мало боље загледам изгледам као савремени гладијатор, не верујем да се просечан возач аутомобила не би уплашио када би ме видео. Док се пробијам кроз гужву Београда размишљам како ми некада зафали монотонија војвођанске равнице, раван и прав пут окружен морем жита који сам некада скоро свакодневно прелазио. Прави ''пут'' почиње тек када изађем из Батајнице, размишљао сам да одем ауто путем али ипак није то то. Изазов старог новосадског пута се сада може сврстати у праву авантуру када га пролазите мотоциклом, срећа је што ендуро задовољава захтевне стадарде овога пута иначе за било који други мотор ово би била права голгота. Музика из мп3-ја само звони, километри се нижу а опуштена равница почиње да ме обузима. Осећам се тако равнодушно али ипак задовољно. Покушавам да удахнем што више ваздуха желећи да што боље осетим ту равницу, уживање неможе да ми поремети овако лош пут који су вероватно проклели заробљеници који су га правили са речима да се никада не поправи. Грабим падине фрушке горе, сунце обасјава падине а на њима сад већ непрегледне карловачке винограде.....призор раван најбољим фотографијама. И коначно омиљени део, ко је пролазио овим путем мислим да зна о чему причам, то је супуштање пред саме Карловце када се види Дунав у пуној снази....стајем са стране да уживам у погледу, понекад стварно мрзим што сам оставио пушење јер осећам да би ми цигара сада легла само тако. Заборавио сам да кажем да врло ретко путујем без мог верног сапутника, ово је једна од ретких прилика када идем ван града а још сам. Тако да не могу да опишем осећај недостатка саговорника и сапутника кад возим сам. Једноставно то је шупљина у путовању, ја верујм да сте се сви ви навикли да сами јездите али за мене је путовање једино у двоје..... Када осећања немаш са ким да поделиш то је исто као и кад их немаш. Брзо стижем до Новог Сада, добар дан војниче смеши се окупан јутарњим сунцем, добар дан господине одговарам свом рођеном граду. Увек га волим видети у пуној снази кад се изрони иза Дуге уз коју се пењеш из петроварадина. Поглед на Њега ме учини поносним што сам рођен у једном оваквом Граду. Послови ко послови брзо се завршише и ја остатак времена проведох са добрим ми пријатељима уз кафицу и необавезан разговор. Време је да се враћам. Куда да кренем, да ли да окренем преко Титела и Перлеза или да се вратим истим путем, идем онуда куда се осећам сигурније, мрак већ увелико вреба. Нови Сад сада обучен у своје друго одело изгледао је као господин који се спрема за спавање. Светла су се једва и назирала у ретровизору када се испред мене пробудише Карловци, не знаа због чега али ово место ме је увек надахњивало са својим изгледом који никада нисам до краја упознао, хиљаду пута сам прошао поред и хиљаду пута погледао али никада нисам скрену да га разгледам. Стражилово да и не спомињем, већ ме је срамота да кажем одакле сам а да горе нисам ни био. Вожња по мраку је нешто што, бар мени лично, представља врло напорну ствар. Обраћам пажњу на сто ситница када возим мотор, овако по мраку сам ускраћен за бар 80%. Ослањам се на неку врсту среће и наде да ће све бити ок. Наравно није било ок, свега неколико километара испред Инђије неко други није имао среће и са својим камионом пуним ПИВа је слетео са пута. Тог момента је на путу са обе стране заустављен саобраћај јер је нека огромна дизалица подизала тај исти камион из јарка. Колона је била километарска. Ево још једна мала напомена са почетка текста, пошто сам се озбиљно пржио да узмем једног ВФР-а због упознавања и вожње РАЗМИШЉАО сам, али то нисам урадио, да затражим од мог друга Золтана исти да га провозам данас да видим да ли ће се то мени свидети или неће и како то у стварности изгледа. На срећу нисам га тражио јер би вероватно још увек стајао у колони испред Инђије. Окренуо сам бемвејца и полако у јарак па на њиву и лагано једно 1-2 км по њиви, имао сам осећај да су ми гуме празне јер се мотор понашао као да возим по песку. Када сам савладао ту препреку схватио сам да ипак таква врста мотора није за мене и да сам успео да још једном себи докажем да је ЕНДУРО један једини прави непобедиви Пред улаз у Земум мислим ми се петљају, размишљам о свему данас урађеном и ипак схватам да све то није то када нема мога сувозача, као што рекох горе као осећања немаш коме да покажеш то ти је као и да их немаш. Светла града и булевари ме враћају у стварност, дрогирани мајмун у татином Туарегу за мало да ме обори у Земуну, добродошли назад насмеја се искривљена приказа града која покушава да ми покаже добродошлицу али некако неуспешно. Монотонија равнице се овде завршава, онастављамо даље до новог сусрета.... Ето написах путопис као да сам прешао не знам ни ја колико километара, а на сату једва +250....страва шта би било сам стварно негде отишао...

све се секта јавља..... Поздрав и добродошао....

Краљу није све тако црно, зашто не исечеш основу где ти је рупа и лепо имаш приступ чим скинеш танк торбу? Знам једног тквог

spettacollo драго ми је да се слажемо, има ту неких који нису имали ОО да буду у земљи у то верема али ајде сад. марко, навели смо по један пример добре и лоше стране политике према нама неких земаља. Оно што сам ја хтео да кажем је да ми је Русија и руски нарард некако ближи, што по вери, језику, обичајима па могу слободно рећи и размишљању.....Што се тиче наших људи тамо, има их са свакаквим искуствима, тако да не бих коментарисао али могу ваљда да се врате овмо па нека их овде арчи неки наш ''тајкун''...

Свако укључивање на пут се требало би-мора вршити кретањем возилом напред! Паркирање се врши у рикверц

Возила га жена само до пијаце и назад.....

Да Руси нису упутили ултиматум ''Савезницима'' да ће потписати мир са Угарима у 1. светском рату, српске кости би све остале у Албанији.....(иако је то једини пут да су нам некако ''помогли'').... Међутим некако срцем ЈА их доживљавам као браћу и покушајте бар једном да се издигнете изнад политике и погледате на народ као на људе а на земљу као на оно што је чини а не оно што је води....Верујем да су поред Македонаца једно још Руси народ који нас воли. Само да нампоменем да су и ти пијани козаци који су се ''драли по трговима'' гинули раме уз раме са нашим момцима на граници коју су бранили.

Страшно.....

Ако неко може да ми јави сутра да ли могу да помогнем са АБ+ крвном групом па да изађем са посла..... 060/0-204-204....

Не знам да ли ишта значи да се да на ВМА? И која крвна група?

Чим је почео да ти се набија од позади, десни мигавац и пропусти будалу па лагано за њим....овако си могао настрадати покушавајући да се откачиш лудака.....а кад га будеш нашао питај га који му је био......баш ме живо интересује одговор....

Браво за српски огранак НВ....

Сликао прошле године док сам пролазио кроз Бјељину, центар града, умало да се зезнем да скренем у ту улицу....

Можеш слободно да нас информишеш.....чешће...

Ја отпочео причу а ви ме сада заборависте?! Taman mozemo da se druzimo na putu do tamo Тиборе, друже па ја сам већ тамо.....

Ја отпочео причу а ви ме сада заборависте?! 1. kuglica14 2. bagzi_obr 3. O`šonesi+maski 4. robbieF 5. Alexanto 6. svestenik 7. doca 8. invictus 9. brm-brm 10.Tamanitu 11. Tibor 12. đunta 13. zika56 14. Urban Cruiser 15. MarkoS 16. MilosSani 17. Sasha P 18. ninjaua 19, Misha_f 20. Rade 21. PapaStalin 22. ssnupi 23. Џокс + Виолета

На Мишелику све легални момци и све легални мотори......полиција свратила да се поздрави са њима.....

Браво, тако и треба, само напред...

Поседовао сам исти примерак (кад се купи у радњи) и могу рећи да сам доста фазона ''покрао'' са његовог мотора. Ево и путописа где смо са тим моторима ишли на море http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/31712-vikend-more-dva-kineza-i-vespa/ било је то време.....мотор је стварно коректан и одржавале су га праве руке.... Свака препорука...

Јесте...1000