Najbolji savet koji sam dobio od prijatelja kada sam poceo da vozim skuter po gradu je:
"Zamisli da svi oko tebe pricaju na telefon i imaju za cilj da te zgaze"
I nakon par godina voznje po gradu skroz se slazem sa tom izjavom!
Sa tim savetom na umu ja stvari posmatram ovako:
Ne dam nikome priliku da me "skine"
Drzim odstojanje kao da ce onaj ispred namerno da zakoci da bi ga ja udario.
Bezim od desne ivice, jer neko sedi u kolima i ceka da ja pridjem da bi on otvorio vrata i skinuo me.
Na "prvo zeleno" ne krecem ako ne vidim da vozila iz bocnih ulica stoje, jer evo upravo neko se zaleteo da uhvati zuto svetlo i prolece na crveno pravo u tebe
Na zeleno prolazim sa rukom i nogom preko kocnice, gas popusten i samo cekam da neko izleti
U raskrsnicama bez regulacije (pravilo desne strane je za mnoge opciona stvar) ja nemam nikakvo pravo. Sta vise, eno ga neki zaludnik krece iza coska i ceka da ja dodjem i skine me
Znam da zvuci malodepresivno razmisljati tako, ali mene cini opreznim.
Sto se tice brzine: po meni nema male brzine!
Imao sam pad sa 10km na sat. Udarila me gospoja od nazad dok sam trazio parking. Srecom, sam imao sam jaknu, kacigu, rukavice. Ali, iako je to bio smesan pad ( skoro pa kao pad sa bicikla), ja sam imao ogroman hematom na stomaku i strasne bolove u rebrima grudnog kosa, izgreban skocni zglob i oteklo koleno. Mesec dana nisam mogao da se nasmejem i isao sam na terapije. Ne zelim da znam kako je pasti pri brzini od 80-90km/h.
Takodje, ne bi bilo lose da uplatis trening bezbedne voznje. U Nemackoj, veliki broj vozaca sezonu otvara tako sto odradi (ponovo) trening bezbedne voznje. Znaci, svake godine, kao podsecanje, trening.
U svakom slucaju, srecno!
