Inače, na forumu čiji mi je link poslao aspirinikus[i,] neki lik kaže da taj taster nov košta oko 90 USDolars - to je stvarno bezobrazluk! U svakom slučaju, sada vas ostavljam i idem da ga isprobam pre nego se ovaj divan dan pretvori u neku kaljugu! Hvala još jednom na pomoći.

Ej, drugari, uspeo sam! Poslušao sam vaše savete i prvo proverio da li radi sirena. Kako je radila, eliminisao sam pitanje kontakt brave, pa sam se bacio na taster za verglanje. Rasklopio sam ga i ustanovio da bakarni limčić sa dve "sise" koji premošćava kontakte ispod sebe ima jednu malu oprugu koja ga stalno gura na gore prema kontaktima. Taj kontakt-limčić je bio zaglavljen , te ga opruga nije mogla prisloniti na kontakte.Poprskao sam malo WD-40 i šrafcigerom drndao limčić gore dole dok nije počeo glatko da klizi. Tada je opruga ponovo imala efekta. Sklopio sam stvar i zadovoljno ustanovio da je posao dobro obavljen. Napravio sam samo jedan mali kiks. Naime, rastavljajući belu od crne plastike, koje su spojene onim klik-zubićima, uspeo sam da polomim deo bele plastike u koji ulazi zub( na donjoj slici označeno strelicom, ali onaj drugi, sa zadnje strane). Na sreću, odmah pored je šraf kojim se cela stvar dala zategnuti.

Ej, drugari, mnogo vam hvala. Na žalost, tek sad ( u 21h) sam uspeo da se ulogujem i pročitam vaše savete, tako da ću sutra da isprobam sve što ste mi napisali, pa se ponovo javljam.

Momci (i cure) Kao što je poznato, skoro svi savremeni motorcikli nemaju prekidač za svetla, već se ona uključuju automatski kada se ključem da kontakt i uključi motor. Međutim, danas se na mom DL 650 to nije dogodilo. Uključila su se sa motorom samo poziciona svetla napred i pozadi, ali kratka i duga svetla nikako da se upale. Naravno, proverio sam osigurače i sijalice.Osigurači su OK, ali do njih ne dolazi struja, što će reći da je kvar u prekidaču, to jest, u ovom slučaju kontakt - bravi, koju zbog nedostatka specijalnog alata nisam uspeo da skinem i demontiram. Jedan mi je prijatelj obratio pažnju da se pritiskom na taster za startovanje motora farovi za vreme verglanja automatski gase, te je možda tamo kvar. Otvorio sam taj taster, malo čačkao i lupkao po njemu, ali bez rezultata. Nisam se usudio da kratko spajam šrafcigerom kontakte od četiri žice koji su na taster zalemljene da ne bih napravio veću štetu. Ima li neko od vas iskustva sa ovakvom vrstom kvara, ili bar ideju kojim putem da krenem ka njegovom otklanjanju?

Pošto ovi snežni smetovi ne obećavaju skorašnji izlazak na stazu, evo malo pasivnog treninga - sediš, gledaš i tripuješ da i ti tako voziš. Inače, voleo bih zaista da vam se pridružim, ali za sada samo na treninzima (kriza je na sve strane) sa svojim jedinim bolidom, v-stromom, pod uslovom da me puštate, naravno. Kad bude bilo malo love, biće i "konja za trku imamo"

Moram da primetim da, u Beogradu bar, mnogo više stradaju skuteri bilo koje kubikaže nego motorcikli. Ne znam zašto je to tako. Jedino što mi pada na pamet je da za kradene motore nema razrađenog tržišta, ne razumem se u biznis. Što se tiče zaštite, znam da je firma koja pravi lance i katance ABUS među najcenjenijim. U svakom slučaju, bitno je da i lanac i katanac budu od jakog čelika, onog koji je jači od bonseka ili sečica za armaturu. U Amsterdamu, gde sam dugo živeo, sve vrste dvotočkaša su jako cenjene u svojih vlasnika kao osnovno prevozno sredstvo, te je česta slika starog bicikla od 10€ vezana sa dva "loka" od po 50€! Dobro vezati bajk, tako da ti ga ne ukradu u Amsterdamu je pravi zanat. Slažem se zato sa prethodnicima da treba koristiti najmanje dva loka, i ako je moguće jedan od njih vezati za nešto solidno, jer najčešće motor poduhvate njih četvorica, hop u kombi i ni jedan ti lanac onda ne vredi.Mene su tako ojadili u Amsterdamu za čak 3 VESPE, jer je nju jako teško osigurati . S druge strane, odgovorno tvrdim da ni jedan alarm na ovom svetu nije spasio bilo koje vozilo od krađe - jedino je uznemirio komšiluk! Za profesionalca to nije prepreka. Ja sam moj motor kupio sa alarmom i odmah ga skinuo, pa ako želiš, mogu ti ga pokloniti - stoji mi negde u podrumu.

Pre skoro 6 godina vratio sam se iz 12-godišnjeg odsustva u rodni Beograd i od tada, svakodnevno se susrećem sa ljudima kao što je kvadman i njhovim (zlo)delima i to me jako boli. Zbog takvih sam "patriota" i pobegao iz Srbije. Na žalost, ne mogu doprineti donošenju pravog odgovora na pitanje "Gde sa starim uljem, filterom, akumulatorom" Po povratku sam se i ja raspitivao kod prijatelja, auto mehaničara, zvao sam opštinu... Mrka kapa! Ispostavlja se da Srbiju koliko - toliko čistom održava sirotinja koja iz kontejnera vadi šta mi bacamo, pa razvrstava i nosi na reciklažu. Moramo se pomiriti sa činjenicom da je državni aparat taj koji je jedini sposoban da te stvari uredi donoseći zakone i sprovodeći ih. Hrvatska je, na primer, jednog dana pre nekoliko godina uvela visoku kauciju za plastične flaše i očistila zemlju za nekoliko dana "automatski". Dakle jedino možemo da glasamo za stranku koja bi imala neki konkretan ekološki program i da se do tada uzdržimo od preteranog zagađenja, pošto već nemamo kuda da recikliramo. Iako smatram da je paljenje starog ulja za svrhu grejanja mala ekološka katastrofa, daleko je bolje nego je prosipati po zemljištu, ili, ne daj Bože u kanalizaciju = reku. Dobro oceđen filter za ulje bi možda mogao u staro gvožđe, a akumulatore skuplja sirotinja i prodaje na reciklažu - to je koliko - toliko OK. Gume odnesite kod nekog vulkanizera, jer njih melju i dodaju kao aditiv u asvalt. Staklo i plastiku, na žalost još uvek u kontejner. Eto, ako neko još ima šta da doda, oduzme...

...VIŠE VOLIM TEBE MLADU, NEGO PUŠKU DA MI DADU - MIR!... Tomo, piće je moja omiljena tema, jedva čekam! Danas su retki oni koji hoće da sednu u kafanicu - svi moraju nešto da rade, da jure, da... Kakve sam sreće, verovatno ne živiš u Beogradu?!

Tomo, izvini! Šta drugo da kažem. Ako i nisam zvučao dobronamerno, sigurno nisam želeo da nekog sjebem i obeshrabrim, na protiv. Jedino što ja , pre nego što krećem na put razmišljam o njemu i pokušavam da eventualne probleme predupredim, a sve to na osnovu sopstvenog iskustva u putovanjima raznim prevoznim sredstvima po belom svetu već dvadesetak godina (meni vize, na sreću nisu nikad bile potrebne). Ne kažem da vi , ostali nemate iskustva, već da ja gledam na stvari ovako, pokušavam da predočim svoja i na taj način samo eventualno izbegnemo neprijatne situacije. Ako je to maliciozno s moje strane, onda se stvarno izvinjavam svima i nemam više šta da dodam.

Dragi moji, ja se izvinjavam što sam išta napisao. Vidim da moji komentari nisu shvaćeni kao dobronamerni, te se povlačim. Srećan put

Milovane, o Hornetu naš! Držim ti palčeve i navijam za tebe da prođeš ispite iz prve, što zapravo uopšte nije teško- Ja sam to proverio pre godinu dana, samo obavezno uzmi jedan čas vožnje u nekoj auto školi, jer bez toga teško. Oni ćete naučiti svim mogućim glupostima koje ti ne trebaju u vožnji i preživljavanju na asvaltu, ali su ti ti trikovi neophodni da prođeš ispit. A ti bi Tomo B mogao i nešto suvislo da napišeš, a ne samo da kenjaš po drugima i na taj način skupljaš zvezdice, da ih okačiš na grudi junačke, šta li!

Drage kolege, braćo po točkovima! Iz ovih 7 stranica foruma prepunih ideja, nedoumica i opaski,vidim da vam se baš ide na ovaj put , da ga nazovem LUISOV Put! Vidim da su vam želje, baš kao i meni, veće od objektivnih mogućnosti, te neću sada da ubacujem buve gde bismo na tom putu za Beč još mogli da svratimo i šta još da radimo - verovatno ću da otvorim novu temu tom prigodom. Želeo bih ovde da se nadovežem na raspravu i dodam par svojih viđenja stvari, a odnose se na: 1-Precizno utvrđivanje rute, jerbo sam ustanovio da od silnog ushićenja i neposedovanja auto - karti biste potrošili puno vremena i goriva po auto - putevima vrteći se u krug. 2 - AUTO - PUTEVI, meni lično su jako dosadni i znaju da budu mnogo naporni za vožnju čak i u luks autu, a kamoli na nekom nejkidu (ja pišem po Vuku, pa ko razume). Treba uzeti u obzir da je pred vama minimum 1 300 km autoputa od Beograda preko Pešte do Beča i nazad bez svraćanja do Druga Milana ni bilo šta drugo. Još bih hteo da upozorim da u sve tri zemlje, Mađarskoj, austrji i Sloveniji, auto - putevi se plaćaju kupovinom vinjete, a ne na naplatnim rampama, tako da ih ne treba zaboraviti jer su kazne za nekupovinu istih EUROPSKE! Pri tome Slovenci naplaćuju svojih stotinjak km auto - puta oko 35€, ako se dobro sećam! 3 - SEVERIANov komentar na LOUIS je na mestu, a ja bih pažnju obratio na činjenicu da ne možeš ući u prodavnicu, bila ona LOUIS, Hein Gerike itd i tamo na policama, kao u samoposluzi naći sve ono što vidiš u katalogu. I kod njih to mora da se naruči i sačeka nekoliko dana. 4 - Šmizlina upozorenja takođe su sasvim stvar trezvenog razmišljanja - likovi na graničnim prelazima znaju da budu jako fini, ljubazni, pa čak i duhoviti, ali treba izbegavati mogućnost da sa njima ulaziš u raspravu. Pogotovo su nadrkani Mađarski carinici koji zaviruju svakom autu pod poklopac motora. Ko hoće da rizikuje - OK , ko neće nek se raspita. Ja sam na vestima načuo da će biti potrebno neko pozivno pismo sa destinacije, a određena količina love se podrazumeva, iako i opaska o kartici. Drugara koji je išao samnom kolima pre dve godine u hrvatsku, vratili su sa granice panduri jer nije imao kinte, bez obzira na moja uveravanja da ću mu ja dati lovu kad u HR izvučem iz bankomata. I na kraju, još uvek nisam siguran da ću vam se priključiti jer sam fri lenser, te ne znam šta me čeka sutra na poslovnom planu, a moram priznati, ma koliko mi se išlo, da je 4 dana baš malo za jednu takvu turu - proći sve te kilometre, a nemati vremena da svratiš na razna mesta usput - vidim da je bilo raznih predloga. U svakom slučaju, ako se ne prijavim da idem sa vama, želim vam dobar provod i sunčano i toplo vreme na putu.

Ej, drugari! Ja sam novi na forumu, ali se fizički već poznajemo (bar s nekima od vas) Voleo bih da vam se priključim sutra na stazi, ali ne verujem da ću moći pre 14.30 - 15.00h.

Kolege motoristi, koleginice motoristkinje, dozvolite da se pretstavim. Već neko vreme sam povremeni pasivni posetilac ovog sajta, pa sam konačno odlučio da nađem malo vremena da se družim s vama i elektronski, a ne samo na drumu; dani su, naime kraći i hladniji. Neke od vas sam imao čast da upoznam lično, a sa nekima i da se sprijateljim, ali većinu posetilaca ovih foruma ću tek upoznati ovde. Moj nadimak, WEZ, koji koristim na ovom forumu, je zapravo moj nadimak iz tinejdžerskih dana, kada sam oblačenjem, frizurom i grimasama pokušavao da imitiram mog tadašnjeg filmskog idola Wez-a. Njega se verovatno sećaju samo oni rođeni pre 1981. kada je taj film (neću ga imenovati) snimljen. Da bih kompletirao imidž Velikog Weza nedostajao mi je motorcikl u to vreme. Njega sam nabavio tek mnogo kasnije, kada su mi mogućnosti dozvolile, a nadimak se zagubio u raznim selidbama po belom svetu. Moj prvenag beše jedna stara HONDA XL 500 (sahranio sam je na nekom seoskom putu u srednjoj Francuskoj). Usledio je BMW f650 i od nedavno sam ponosni vlasnik V-stroma 650 na kojem baš uživam jer volim da vozim na duge staze. Nadam se da nisam bio preopširan (žena me kritikuje da jesam!), al' koga smara nek ne čita. Nadam se da ćemo se lepo družiti. Pozdrav!