Dok sam se muvao po obali i fotografisao ljudi su me sumnjicavo gledali. Sigurno su mislili da sam iz neke inspekcije samo prerusen, ili spijun, voajer, satanista ili nesto jos gore. A ja samo na terapiji. Gledam uz obalu je privezan neki plutajuci objekat, avetinjski prazan, ali po razbacanoj pivskoj ambalazi rekao bih da je prethodnu noc bio popriste nekog ogromnog trovanja alkoholom. Nisam imao zelju da krocim na njega. Nista vredno pomena, osim sto je na nekim vratancima pisalo da je WC samo za malu nuzdu. S obzirom na to sta se konzumiralo obavestenje je suvisno. Takva mesta koja nude nocnu zabavu tipa od tuluma do zuluma sam odavno prerastao. Odoh dalje, ima jos sta da se vidi.

Idem kroz Progar, bacim pogled da li je Dragoljub kod kuce. Nema motora ispred, dakle nije. Bila bi senzacija da nije negde zbrisao po ovakvom danu. Dobri moj drug je pravi i iskreni ljubitelj motociklizma. Kao da je srastao sa svojom Yamahom. Kad ga vidim u nekom drugom prevoznom sredstvu sokiram se. Treba mi vremena da ga prepoznam. Odoh dalje svojim putem. Na drumu ni zive duse. U roditeljskom domu stare price, cale brine da li mi je hladno, keva pita da li sam gladan. Hocu samo kaficu, kazem, a vec sam se smorio kao rezervni tocak. Naravno nisam im rekao da sam pobegao od kuce. Cim smo zavsili obred sa kafom, pakujem se i idem, ne drzi me mesto. Idem do Save, to me uvek opusti, svaka voda kada sedim u tisini. Malo ima i makadama pa sam oprezan kao mungos, ali stizem. Parkiram motor i idem da malo obidjem okolinu. Vidim da ima i novih ugostiteljskih objekata sto me bas i ne cini srecnim... Ali ionako nisam tu zbog kafana. .

Ne moras znati da te maler prati, kaze moj drug. Poranio sam tog avgustovskog jutra da iskoristim dan do maksimuma, za voznju naravno. Ali poranila je i najbolja zena, posto je u to doba godine kratak dan za sve sto ima da mi kaze. Nije ova brada badava posedela pa da mi nije jasno da sam dobio keca iz vladanja. Ona jeste najbolja, kao suvozac pogotovo, ali ima bas epsku sirinu u pripovedanju. Koliko puta sam se zapitao da li joj je Musolini nesto u rodu? Kad je vec tako ja palim sa casa... Munjevitom, drskom ali nadasve odvaznom akcijom oslobodim jaknu, kacigu i ostatak opreme. Rezervoar je pun, kluc u bravi... A gde cu? Posto sam jos uvek dete, imam i mamu i tatu iskoristicu priliku da ih obidjem i popijem jednu od mnogih kafa tog dana. Dakle pravac Kupinovo, a posle gde me put odvede. Usput prebiram po dzepovima da li sam sve poneo. Jesam. Sve osim naocara za sunce. Njih sam izgubio u slicnoj situaciji. Krecem starim putem preko Surcina, posto mi se nije islo auto putem. Od toga se smorim, a racunam nije guzva, vikend je. Setim se da su mi baterije u foto aparatu na rezervi i stajem u Bezaniji i ulazim u neku prodavnicu. Tu na kasi odslusam savetovanje izmedju starije gospodje i prodavacice o stanglicama za zimnicu sta god to bilo. Onda sam ja objasnjavao razliku izmedju AA i AAA baterija. I kupim, naj jeftinije na svetu. Marka je nepoznata i u Kini. Stavim ispred prodavnice baterije u aparat i... stativa. Prazne. Vec sam se preznojao kao kurva u crkvi, ne protestujem, samo idem dalje. Kupicu negde usput. Slikacu nesto i telefonom. U Surcinu stojim na semaforu, pogledam sa leve strane motora a ono antifriz lepo curka. Podjem malo niz ulicu i stanem ispred prostorija (bivsih) MK Surcin. Ako vec imas defekt, ima li boljeg mesta da ti se desi? Sidjem, sagledam situaciju i ustanovim da se otpustila selna. Izvadim multi funkcionalna klesta obogacena raznim srafcigerima, otvaracima za pivo, konzerve, bodezima raznih duzina i sirina, silom i svasta nesto. U divljinu da me bace sa njima skucio bih se. Bog da me vidi. Odaberem jedan od srafcigera, resim problem i idem dalje. Baterije naravno nisam kupio. U Becmenu se parkiram kod crkve i pravac prodavnica. Normalno, kako sve vec ide, ovde imaju samo Luj Viton baterije. Cena dumres. Zagledao sam deklaraciju da nije mozda akumulator za kamion, ali lepo pise. Zahvalim se i idem dalje. Izmedju Becmena i Progara uzivam u pogledu Nastavicu.

Dobro dosao.

Dobro dosao. Lepog konja imas

Au, slucajno seo veceras i procitao u cugu. Sjajno. Jedna fotografija iz Danske je potpuno neobicna. Na ulici ni jednog prevoznog sredstva i ni zive duse. Za nase prilike neverovatno. Steta zbog loseg vremena. Ja bi se strovalio u depresiju od tolike kise... Hvala na putopisu

Dobro dosao Milance. Kad si vec u Starim Banovcima potrazi Milutina Levnajica, on 110% moze da ti resi problem sa motorom. Samo moras da mu das vremena

Hvala svima na dobrodoslici i predstavljam ono na sta pomislim svaki dan stotinak puta, minimum...

Novi sam clan, zovem se Dusan imam 46 godina. Iz Zemuna sam, vozim hornet 600 i volim sve sto vole mladi.