Stizu za koji minut...

Kod Ere skrenes desno i odatle povedi racuna, bas je guzva i ima dosta policije !

Ma sta je to za ove nase bicikle

Naravno

Samo da se pojasnim, nisam ovo napisao kao kritiku tebi, Sale, vec kao komentar na ostale postove gde se Avalski put karakterise kao izuzetno opasan. Svaki put u Srbistanu je takav Ti si odlicno odreagovao, tvoj prijatelj na zalost nije imao priliku. Bitno da je zdrav i citav ! A onakvih kamikaza ce vazda biti...

Sale, sa ovim sto vozim, tesko da mogu biti kamikaza. A ni sa necim jacim. Joxy, vrlo cesto vozim bas Avalskim i svaki ali zaista svaki put bude neka situacija, blaza ili cupavija. To nije razlog da vise ne sedam na motor. Cak sasvim suprotno, doprinose mom vozackom iskustvu. Silno bih voleo da ne nakupljam to iskustvo na takav nacin ali s obzirom gde zivimo...

Cim si seo na motor, jednom nogom si u grobu ! Iliti, blaze receno, od momenta sedanja na motor, automatski prihvatas i sav rizik koji podrazumeva voznja istog. Naravno, svesna osoba ce uciniti sve sa svoje strane da taj rizik minimizira. Kome smetaju krivine, sive kamikaze, autobusi, sleperi... bolje da proda motor (ovih elemenata ima i na autoputu)

Cer :

I vi ovo zovete off ? Sem one barice, nema nista zajednicko :oda2: Salim se ja malo, super je vama bilo

Ma meni ne radi automat celu sezonu, pa nemam taj komoditet A za Sabac si u pravu, ljustim onaj burek i posmatram sta rade na semaforu, jedan je cak prosao trotoarom da zaobidje crveno i dva-tri auta koji su uredno cekali

Hvala hvala, trudimo se, Jaworka i ja Vule, sta da ti kazem, valjda znas sto prodade Zvrka Mile mi za sad daleko a sa Lazicem cu da imam poseban razgovor

Asvaltom sam isao, evo ti i moj putopis par tema oko ove tvoje

Eto, a ja dan pre tebe prosao tuda, iz Sapca za Loznicu Fin krug, lepo si se proveo

Sem sajle kocnice i poklopca prigusivaca, sto se i ne ubraja u neke narocite kvarove, nikakvih problema nisam imao sa motorom. Ali nikakvih ! Jos jednom sam ostao odusevljen mojim magarencetom matorim, koje ume ponekad neprijatno da me iznenadi i izda na sred puta ali kad se slozimo, ume da bude pouzdana do kraja ! Ukupna kilometraza je tu negde 405-410km, doduse iz dvaput ali ne sumnjam da bi imala Gvozdenija nesto protiv da sam odlucio da je napravim u jednom danu. Samo bih ja posustao pre nego ona U Sabcu sam sipao 8L, u Lazarevcu jos 6L i dosao sam kuci sa litar-dva-tri manje nego kad sam krenuo. Znaci, sagoreo sam 16-17L za 400km, sto je prosecna potrosnja od 4-4.5L/100km mesovite voznje !!! Veliki deo puta je bio na otvorenom, gradska voznja kroz nekoliko gradova, podosta uspona ali i nizbrdica, slabe karike. Od Arandjelovca nisam stedeo na gasu, tu se pegla redovno Prosecnu brzinu celim putem, procenjujem na 50-60-ak kmh. Jako mi je drago sto sam upoznao neke ljude, druzenje je i bio krajnji cilj ove voznjice

Povratak je bio jednako interesantan, na svoj nacin Loznica-Zavlaka-Osecina-Valjevo-Lajkovac-Lazarevac-Arandjelovac-Ranilovici-Sopot-Ralja-Beograd Oko 225km U Lazarevcu sam primetio da se otpustio sraf poklopca levog prigusivaca, Posto me mrzelo da kopam po alatu kljuc ili klesta, stegnem ga prstima koliko sam mogao i evo ga i jutros stoji gde mu je mesto :

Beograd-Obrenovac-Sabac-Cer planina-Loznica-Banja Koviljaca Oko 175km, uglavnom dobrog puta, sa onom jednom situacijom sa pocetka teme. Sve ostalo u najboljem redu! Masina je jedino pocela da se buni u koloni, prva-druga skoro cetiri kilometra non-stop. Napravio pauzicu od 5 minuta u Obrenovcu i nastavio normalno. Od Sapca jedino primecujem da se poluga zadnje kocnice ne vraca kako treba. Stampar kaze sajla se rascvetala u buziru Do Banje glatka voznja bez uznemiravanja i magarecih bubica

23h, krecem ka Beogradu. Izabrao sam moju standardnu stazicu Ranilovici-Rogaca-Sopot-Ralja, tacno 89km do moje zgrade. Tuda sam prosao nebrojeno puta, po danu i po noci i u razna doba godisnja pa prilicno dobro poznajem ceo taj potez i mogu mirno da krstarim (malo se proslavilo kod bratanice, domace neko meze ) Sta za ovaj deo da kazem, u ostalim mojim voznjama ima dosta slika koje govore same za sebe. Na pumpi pod Kosmajem sam napravio cigaret-pauzu. I u Ralji. Taman vracam kacigu na glavu, navlacim rukavice kad cujem iz pravca Stojnika, zvuk motora. Nailazi auto neki sa sva cetiri migavca popaljena i za njim zelena Kawa bez svetala. Shvatim u momentu da ga ovaj sa kolima predvodi i osvetljava mu put. Lagano i oprezno voze. Ka Beogradu. Pomislim, Sto da ne? Stizem ih i mojim farom osvetljavam put kolegi, koliko mogu. Vidim da mu znaci i nastavljam s njima u koloni, sve do Banjice, gde se odvajam uz pozdrav sirenom ka mojoj kuci

Valjevo-Lazarevac preko Lajkovca nikako ne moze da se opise kao interesantan. Istina je da svom duzinom prati tok reke Kolubare ali je strasno monotono, prljavo i neinteresantno, uopste. Rudarska industrija je previse ostetila ceo taj kraj. U LA stizem tacno u 22h i onako nenajavljeno iznenadjujem bracu moju, naravno prijatno Tralala, levo-desno i tako do sutradan popodne, kad konacno uspevam da pobegnem od voljene rodbine i pravac do Dragana (Lalajko na BJB), drugar koga nisam video...pa dugo Kafica, casica razgovora, malo pljuvanja po njegovom ljubljenom BeMVeju (RT1100 Adv cini mi se), kratak prenos dozivljaja od predhodnog dana, pozdravljamo se i krecem u narednu etapu - preko Stubickog Visa za Krusevicu, Darosavu i sledece zaustavljanje u Arandjelovcu, da vidim bebicu moje bratanice Put je iako relativno kratak, ipak odlican, sa pristojnim stanjem asvalta i naravno raznolikim krivinama, usponima i nizbrdicama. Put inace obiluje drumskim i seoskim kafanama koje su se kao stara srbska institucija, u tom kraju zadrzale u velikom broju i kvalitetu Moja je iskrena preporuka prokrstariti tim putem po danu, ima se sta videti, jako je zanimljivo !

Stizem u Osecinu, tipicnu palanku sa jednom 'glavnom' ulicom i mnogo bocnih sokaka. "Samo pravo, ne mozes da promasis" rece mi neki prolaznik kad sam stao da pitam za pravac, cisto da budem siguran. Ranije sam dobio upozorenje da je deo Osecina-Valjevo pod radovima i da povedem racuna, mozda jos nisu gotovi radovi na renoviranju. I nisu Tih 40-ak kilometara mogu sasvim realno da se svrstaju u blagi off-road Asvalta ima tek u tragovima, uglavnom je sve cista rizla, ponegde tek oguljeni povrsinski slojevi asvalta, taman da zanosi 3 puta gore nego oni kolotrazi od Zavlake do Loznice. A ja mislio da nema goreg puta od onog oko Zavlake. I jos svo vreme put se spusta nizbrdo. Ma uzivancija jedna nesvakidasnja Za to parce puta do Valjeva, trebalo mi je dobrih sat vremena! Jesam li vec rekao da sam skoro stavio nove paknove?

Mrkli mrak k'o u loncu, put nepoznat a pun krivina, blagih i ostrih! Pravo zadovoljstvo izaziva pomisao na takav izazov ! Treba prevaliti ~130km do Lazarevca u tim uslovima U ovakvoj situaciji, kada vozis istocnoblokovski motor star 30-ak godina, nema mesta sumnjama i pitanjima - Sta ako ovo ili sta ako ono. Tada samo lagano i oprezno! Svo vreme. Zauzvrat se dobija neverovatan dozivljaj voznje - mrak razgrce jedino svetlo fara par desetina metara ispred tebe i tvog motora, stektanje masine je jedini zvuk koji cujes, retrovizor kao da i ne postoji, blaga toplina sa vrelih cilindara stidljivo probija nogavice, ruka i noga 100% vremena blago miluju poluge kocnica Krivine nicu zapanjujucom brzinom (iako mislim da vozim ispod 60kmh), gotovo iznenadno, kraj se ni ne nazire, pokusavam da pratim zamisljeni izlaz iz nje dok perifernim vidom blago kacim belu liniju koja mi deluje kao pupcana vrpca, vodilja, bez nje nema ni puta ni nicega A istovremeno deluje da izgubim pojam o svakom svom kretanju, kao da stojim u mestu! Tu i tamo sporadicno napadne po neko drvo pored puta, sa spoljne strane krivine i materijalizuje se neki neprirodni oblik iza njega. Masta radi svo vreme, punom parom Konacno osecam napad adrenalina, kontam da ruka nekontrolisano zavrce po gasu, stiskam kvacilo, lezem na kocnice ('fala sto sam stavio nove paknove ) i nekako se izvlacim iz jako jako ostre krivine ! U trenutku opazam da bih zavrsio negde dole, mnooogo dole, ispod kolovoza. 'Provalija' bre a svud suma nepregledna

Brzo prodje vreme, mrak pade, sedam sati je vec krajnji momenat za polazak 'nazad' Kuda, pitanje je? Vozi mi se strasno, po mraku mi nije frka, jedina je nevolja sto sam poslednje ulje iscedio u Sapcu na pumpi. Virkamo baterijskom lampom u rezervoar i procenjujemo da imam dovoljno do Lazarevca i jos da mi ostane. Pada odluka -nazad do Loznice, pa pravac Valjevo i za Lazarevac

"Pa gde si ti do sad, vid' koliko je sahata, ja reko' stici ces do 12-1 a ti.... Pa jel' vozis Jawu ili sta? Jel' ide to tvoje?" - prica i zagleda je sa svih strana, smejuljeci se seretski "Jebes voznju bez dva sata zakasnjenja" - odgovaram mu ja Posle nekog vremena, pojavljuje se jos jedan brat po taktovima, Milos iz Loznice (Milosenda sa BJB), sa svojim zverom eMZom. Ostatak popodneva provodimo na terasi, pricamo o svemu i svacemu, kao da se znamo sto godina. Razmenjujemo iskustva i savete o voznji, gvozdenim ljubimcima, zenama, kafanama... Moj domacin Stampar, Milos i ja :

Konacno - Loznica Pit-stop III, cokoladica, vodica i ka Banji Koviljaci, mom cilju za taj dan. Mesto sastanka jedina pumpa u Banji, cekam vrlo kratko na mog domacina - kaze Dolazim crvenim Jugom, prepoznaces me lako Posle dva minuta, pojavljuje se raspali Jugo, iz kog izlazi brkajlija u maskirnom 'odelu' i smesta kapiram da je to moj domacin Milovan Pogled na Banju i iznad, sa njegove terase :

Stizem u Zavlaku, nekim cudom u jednom komadu, skrecem desno ka Loznici. Ugledavsi crn, mastan asvalt, obradujem se da ce voznja sad biti kao po loju. Prerano Posle par stotina metara, nailazim na kamenolom pored puta i od tog momenta pa sve do Loznice, lelujam po najdubljim kolotrazima koje sam ikada video Povuce te cas posla i nema izlaska, do nekog kratkog pravca. Kao da plovim barkom po moru a pored mene je prosao prekookeanski brod Medjutim, brzo sam ukapirao kako da ulazim u krivine a da ne upadam u kolotrage. Od tog momenta, voznjica je ponovo postala potpuno uzivanje

Vreme je da se nastavi putovanje, vracam opremu i teram dalje. Put me vodi ka Zavlaci. ALI kakav put Odavno nisam vozio po losijem 'asvaltu' Samo sam cekao da otpadnu tockovi Magare stenje, zvecka, skripi, tandrce, zanosi se po kolotrazima... Ma uzas! Sreca pa je na toj deonici saobracaj nula te sam imao svu sirinu puta na raspolaganju, za eskiviranje kratera i ispupcenja Nesrecu na kolovozu delimicno kompenzuje prelep pogled s obe strane puta, na razudjene stare kuce, sumarke, livade