23h, krecem ka Beogradu. Izabrao sam moju standardnu stazicu Ranilovici-Rogaca-Sopot-Ralja, tacno 89km do moje zgrade. Tuda sam prosao nebrojeno puta, po danu i po noci i u razna doba godisnja pa prilicno dobro poznajem ceo taj potez i mogu mirno da krstarim (malo se proslavilo kod bratanice, domace neko meze ) Sta za ovaj deo da kazem, u ostalim mojim voznjama ima dosta slika koje govore same za sebe. Na pumpi pod Kosmajem sam napravio cigaret-pauzu. I u Ralji. Taman vracam kacigu na glavu, navlacim rukavice kad cujem iz pravca Stojnika, zvuk motora. Nailazi auto neki sa sva cetiri migavca popaljena i za njim zelena Kawa bez svetala. Shvatim u momentu da ga ovaj sa kolima predvodi i osvetljava mu put. Lagano i oprezno voze. Ka Beogradu. Pomislim, Sto da ne? Stizem ih i mojim farom osvetljavam put kolegi, koliko mogu. Vidim da mu znaci i nastavljam s njima u koloni, sve do Banjice, gde se odvajam uz pozdrav sirenom ka mojoj kuci

Valjevo-Lazarevac preko Lajkovca nikako ne moze da se opise kao interesantan. Istina je da svom duzinom prati tok reke Kolubare ali je strasno monotono, prljavo i neinteresantno, uopste. Rudarska industrija je previse ostetila ceo taj kraj. U LA stizem tacno u 22h i onako nenajavljeno iznenadjujem bracu moju, naravno prijatno Tralala, levo-desno i tako do sutradan popodne, kad konacno uspevam da pobegnem od voljene rodbine i pravac do Dragana (Lalajko na BJB), drugar koga nisam video...pa dugo Kafica, casica razgovora, malo pljuvanja po njegovom ljubljenom BeMVeju (RT1100 Adv cini mi se), kratak prenos dozivljaja od predhodnog dana, pozdravljamo se i krecem u narednu etapu - preko Stubickog Visa za Krusevicu, Darosavu i sledece zaustavljanje u Arandjelovcu, da vidim bebicu moje bratanice Put je iako relativno kratak, ipak odlican, sa pristojnim stanjem asvalta i naravno raznolikim krivinama, usponima i nizbrdicama. Put inace obiluje drumskim i seoskim kafanama koje su se kao stara srbska institucija, u tom kraju zadrzale u velikom broju i kvalitetu Moja je iskrena preporuka prokrstariti tim putem po danu, ima se sta videti, jako je zanimljivo !

Stizem u Osecinu, tipicnu palanku sa jednom 'glavnom' ulicom i mnogo bocnih sokaka. "Samo pravo, ne mozes da promasis" rece mi neki prolaznik kad sam stao da pitam za pravac, cisto da budem siguran. Ranije sam dobio upozorenje da je deo Osecina-Valjevo pod radovima i da povedem racuna, mozda jos nisu gotovi radovi na renoviranju. I nisu Tih 40-ak kilometara mogu sasvim realno da se svrstaju u blagi off-road Asvalta ima tek u tragovima, uglavnom je sve cista rizla, ponegde tek oguljeni povrsinski slojevi asvalta, taman da zanosi 3 puta gore nego oni kolotrazi od Zavlake do Loznice. A ja mislio da nema goreg puta od onog oko Zavlake. I jos svo vreme put se spusta nizbrdo. Ma uzivancija jedna nesvakidasnja Za to parce puta do Valjeva, trebalo mi je dobrih sat vremena! Jesam li vec rekao da sam skoro stavio nove paknove?

Mrkli mrak k'o u loncu, put nepoznat a pun krivina, blagih i ostrih! Pravo zadovoljstvo izaziva pomisao na takav izazov ! Treba prevaliti ~130km do Lazarevca u tim uslovima U ovakvoj situaciji, kada vozis istocnoblokovski motor star 30-ak godina, nema mesta sumnjama i pitanjima - Sta ako ovo ili sta ako ono. Tada samo lagano i oprezno! Svo vreme. Zauzvrat se dobija neverovatan dozivljaj voznje - mrak razgrce jedino svetlo fara par desetina metara ispred tebe i tvog motora, stektanje masine je jedini zvuk koji cujes, retrovizor kao da i ne postoji, blaga toplina sa vrelih cilindara stidljivo probija nogavice, ruka i noga 100% vremena blago miluju poluge kocnica Krivine nicu zapanjujucom brzinom (iako mislim da vozim ispod 60kmh), gotovo iznenadno, kraj se ni ne nazire, pokusavam da pratim zamisljeni izlaz iz nje dok perifernim vidom blago kacim belu liniju koja mi deluje kao pupcana vrpca, vodilja, bez nje nema ni puta ni nicega A istovremeno deluje da izgubim pojam o svakom svom kretanju, kao da stojim u mestu! Tu i tamo sporadicno napadne po neko drvo pored puta, sa spoljne strane krivine i materijalizuje se neki neprirodni oblik iza njega. Masta radi svo vreme, punom parom Konacno osecam napad adrenalina, kontam da ruka nekontrolisano zavrce po gasu, stiskam kvacilo, lezem na kocnice ('fala sto sam stavio nove paknove ) i nekako se izvlacim iz jako jako ostre krivine ! U trenutku opazam da bih zavrsio negde dole, mnooogo dole, ispod kolovoza. 'Provalija' bre a svud suma nepregledna

Brzo prodje vreme, mrak pade, sedam sati je vec krajnji momenat za polazak 'nazad' Kuda, pitanje je? Vozi mi se strasno, po mraku mi nije frka, jedina je nevolja sto sam poslednje ulje iscedio u Sapcu na pumpi. Virkamo baterijskom lampom u rezervoar i procenjujemo da imam dovoljno do Lazarevca i jos da mi ostane. Pada odluka -nazad do Loznice, pa pravac Valjevo i za Lazarevac

"Pa gde si ti do sad, vid' koliko je sahata, ja reko' stici ces do 12-1 a ti.... Pa jel' vozis Jawu ili sta? Jel' ide to tvoje?" - prica i zagleda je sa svih strana, smejuljeci se seretski "Jebes voznju bez dva sata zakasnjenja" - odgovaram mu ja Posle nekog vremena, pojavljuje se jos jedan brat po taktovima, Milos iz Loznice (Milosenda sa BJB), sa svojim zverom eMZom. Ostatak popodneva provodimo na terasi, pricamo o svemu i svacemu, kao da se znamo sto godina. Razmenjujemo iskustva i savete o voznji, gvozdenim ljubimcima, zenama, kafanama... Moj domacin Stampar, Milos i ja :

Konacno - Loznica Pit-stop III, cokoladica, vodica i ka Banji Koviljaci, mom cilju za taj dan. Mesto sastanka jedina pumpa u Banji, cekam vrlo kratko na mog domacina - kaze Dolazim crvenim Jugom, prepoznaces me lako Posle dva minuta, pojavljuje se raspali Jugo, iz kog izlazi brkajlija u maskirnom 'odelu' i smesta kapiram da je to moj domacin Milovan Pogled na Banju i iznad, sa njegove terase :

Stizem u Zavlaku, nekim cudom u jednom komadu, skrecem desno ka Loznici. Ugledavsi crn, mastan asvalt, obradujem se da ce voznja sad biti kao po loju. Prerano Posle par stotina metara, nailazim na kamenolom pored puta i od tog momenta pa sve do Loznice, lelujam po najdubljim kolotrazima koje sam ikada video Povuce te cas posla i nema izlaska, do nekog kratkog pravca. Kao da plovim barkom po moru a pored mene je prosao prekookeanski brod Medjutim, brzo sam ukapirao kako da ulazim u krivine a da ne upadam u kolotrage. Od tog momenta, voznjica je ponovo postala potpuno uzivanje

Vreme je da se nastavi putovanje, vracam opremu i teram dalje. Put me vodi ka Zavlaci. ALI kakav put Odavno nisam vozio po losijem 'asvaltu' Samo sam cekao da otpadnu tockovi Magare stenje, zvecka, skripi, tandrce, zanosi se po kolotrazima... Ma uzas! Sreca pa je na toj deonici saobracaj nula te sam imao svu sirinu puta na raspolaganju, za eskiviranje kratera i ispupcenja Nesrecu na kolovozu delimicno kompenzuje prelep pogled s obe strane puta, na razudjene stare kuce, sumarke, livade

Odlucio sam da ne idem do planinarskog doma, pod pretpostavkom da gore nema toliko toga interesantnog za videti a i da ustedim koju kapljicu goriva, tamo i nazad 12km ima Odmah tu, iza ove leve krivine je mesto Tekeriš, gde stoji jos jedan podsetnik na nasu slavnu istoriju - spomenik Srbskim junacima poginulim u Cerskoj bitci u Prvom svetskom ratu. Bitka je vodjena izmedju 16. i 20. avgusta 1914 i zavrsena je pobedom Srbske vojske nad austrougarskom i to je bila prva saveznicka pobeda u Prvom svetskom ratu (slika preuzeta sa Panoramio-a)

"Brate Srbine ne bacaj smece" Parkirao sam, ugasio motor, lenjo skinuo rukavice i kacigu i zapalio cigaru, svo vreme gledajuci po okolini. U daljini pokusavam da nabrojim planinske vence i prevoje koji se redjaju jedan iza drugog u jesenjoj izmaglici, desetinama kilometara daleko - Gucevo, Radalj pravo ispred mene i Vlašić levo.

Potpuno nepripremljen na ono sto cu zateci, izlazim iz poslednje krivine i nailazim na zaravan sa raskrsnicom ka vrhu Cera i planinarskom domu Lipove vode. Tu je i spomenik i drvena tabla sa interesantno srocenom napomenom o kulturi

Posle tako malo klackanja, nailazi krivina za krivinom, svaka ostrija od predhodne, sve u konstantnom usponu! Milina jedna, magare svo srecno, prede i stekce, pesma za usi A da njih nemam, kez bi mi bio ovoliko puta oko glave

Konacno (opet), otvoren put, raznovrsniji pogled pokraj puta, zelenilo melem za oci i dusu - put ka Ceru Prolazim niz sela, krivinice, malo truckavo uglavnom, slab saobracaj, sto jako volem Ma uzivancija prava, konacno mogu da uzivam iz sve snage u voznji !

Ostatak do Sabca nije nesto posebno, niz brzih krivina pa 'lenjir' par kilometara. Sve u svemu, prilaz Sabcu ubi od dosade Da nisam stao na pumpu, uvenuo bih od monotonije Na izlazu, pit-stop II - burek sa sirom i 'ladan jogurt

Nadalje nema mnogo toga interesantnog, srednje podnosljiv asvalt i povremeno normalno parce puta... U jednom takvom trenutku, pomislih da iskoristim priliku i malo lelujanjem kroz traku da zagrejem i obode guma. Iza mene neki svetlosivi Saba(n)c, nabio mi se u rep a iza njega, ispred mene nigde nikog, niko u susret. Ja inace postajem jako nervozan kad mi se neko uvuce u zadnji tocak i odlucim da primenim jedan od trikova defanzivne voznje - simulaciju gubitka kontrole, naglo lelujanje levo-desno po putu. Tada biseri iza obicno po kratkom postupku usporavaju i prave rastojanje. Pravac, nigde nikoga, umerena brzina, krenem ja (strogo u svojoj traci, o tome UVEK vodim racuna) desno-levo-desssssss i zamalo da se zabijem kretenu u desno prednje krilo 'Ladno on krenuo da me pretice, ne presavsi celom sirinom auta u suprotnu traku !!! I jos me isece ljudski, naglo se ubaci ispred mene i jos naglije zakoci - toliko da sam jedva stabilizovao moped onako natovaren i lenj i nabo obe kocnice ne bih li izbegao talentov gepek Gledam sta budala uradila i ne mogu da verujem ! Stizem ga, ravnjam se s njegovim vratima, derem se na sav glas iako znam da je mala verovatnoca da me ista razume, dajem gas (jos uvek ne verujuci sta je kretencina uradio) i odlazim. Gledam u retrovizor sta ce on sad da uradi, eto ga stize me, prestize me, stiska besno 'do daske' i odlazi, kao da se nista nije desilo Ja tu malo olabavim, da pustim budalu da odmakne da ga ne gledam, smirim se nekako (naisli par kilometara interesantnog pejzaza) i nastavim svojim putem. Samo fali neki takav da mi izbije osigurace i pre nego sto sam krenuo ! E NE DAM Ima da uzivam za sve pare

Posto mi je voznja predhodnog vikenda 'polu-propala' , zovnem ja u petak Stampara i kazem kratko - Ja sutra dolazim na kafu, budi kuci Obavim sve neophodne pripreme to vece (jos telefoniranja i najavljivanja, alat, dvotaktol, dodatna odeca...). Rano ujutru, negde oko 9h tovarim magare, palim i krecem lagano, preracunavajuci u glavi koliko imam goriva u rezervoaru i gde bi bilo pametno da natocim. Smisljam i taktiku voznje, u cilju najmanje moguce potrosnje za neko realno vreme voznje. Znaci, ne prelaziti 70-80kmh, ponegde malo i stisnuti gas ako bas mora i taman da napravim prvu pauzu u Sapcu na OMV pumpi. Tacno tako i bi. Posto sam razbudjusu ispio na brzinu, malo sam kasno skontao skretanje sa Gazele ka sajmu i bio prinudjen da nastavim preko mosta i kod Sava centra napravim 'polukruzni' da bih se vratio na pravi put - sajam, Ada i Obrenovacki put. Divno jutro, toplo i vedro vreme, nigde mi se ne zuri, lagano jezdim svojim putem, polako prolazim Umku i ..... nailazim na nerealno dugacku kolonu u mojoj traci. Virkam, zagledam, ceskam se po kacigi i skontam da mora da je neeeegde napred zastoj Naravno, ova moja vazdusara ne trpi da ceka u redu i odlucno i pazljivo krecem da obilazim celu kolonu, mal' po mal'. I tako dobrih 15-20 minuta, sve do samog ulaska u Obrenovac Nekoliko kilometara kolone su napravili putari, jer su zatvorili jednu traku i toboze naizmenicno pustaju saobracaj a prema Beogradu nigde nikog Magare vec pocelo da se buni, vruce joj i jedva sacekasmo izlaz prema Sabcu i otvoren put

Ima ima, samo da se dovezem kuci

350E ??? :blink: Pa sta oni misle, gde mi zivimo? Nije ovo Svedska nit' amerika :angry:

Ajoooj al ste ga usitnili (slike se ne otvaraju, shak us pravi problem )

Priupitaj der tog tamo dal' 'oce karbove da trguje ?

Javi cene i uslove i sve to, za niklovanje (ili 'niklovanje' ) !

Hvala Dzolaja !

Zapljuv u temu A staklena voda i lepak su za..? ps. Jeeeee, ovi imaju i klingerit 0.5 do 5.0mm u tablama ! I poliester setove za camce (za unutrasnjost rezervoara) i kausticnu sodu ;D Ode 5000din ako udjem u ovu radnju ;D

Hvala. Za vikend idem i to da nabavim.