Drugi dan Mostar_Dubrovnik_Herceg Novi Budim se jako rano, trema je ucinla svoje, budim nezniju polovinu i pokusavam joj objasniti sta sledi i zasto se tako ponasam. Trema jer za koji kilometar nas ceka, opravdano cuvena, jadranska magistrala. kao pred prvi sastanak sa idealizovanom, dugogodisnjom simpatilom, tremu izaziva milion pitanja, sta joj reci,kako gledati, da li priznati, gde ici… Granicu prelazimo, ja uz put pokusavam savladati tremu, tako da se tog dela do nje i ne secam narocito. Na navigaciji se pojavljuje natpis „jadranska magistrala“ ja uzimam pluca puna vazduha i speman sam. Priprema nas dobar asfalt, fina priroda, a pravi uvod prave polja mandarina na uscu Neretve. Plantaza zaista impozantno izgleda i stajemo na jednom prosirenju samo da bi je bolje zapamtili. Ubrzo ,bogatiji za jedno spontano poznanstvo hitamo pravo ka Jadranu koji se ubrzo pojavljuje i prava igranka moze da pocne. Plavetnilo jadrana sa jedne strane, prosarano zelenio sa druge, ostrva cisto da razgibaju oci, asfalt sjajan, krivine jos sjajnije.. Polako me nervoza spopada jer ne znam sta raditi,kako voziti. Ako zategnem sajlu gasa zao mi je sto ne mogu razgledati okolinu kako zasluzuje, ako smirim kraljicu zao mi je sto takav put ne koristim kako dolikuje, ako stajemo precesto bzvz seckam idilu, a ako ne steta sto necemo sve upiti kako treba, vremena za dva puta nema. Pokusavam naci sredinu i kez. Parcence bosne sa granicama se nalazi tu cisto da fraza „savrsenstvo nepostoji“ bude potvrdjena. U Neumu smo popili kafu, pomirisali more, slozili se o stanju prethodnih kilometara i nastavili dalje. Dubrovnik se pojavljuje onako kao neki bisercic koga je more izbacilo na obalu i docekuje nas kao i svaki turisticki gigant bez obira na godisnje doba, strahovitom guzvom. Na dubrovackom multinacionalnom skupu dominiraju kinezi,nemci, enklezi, ostali se manje vise infiltriraju poput nas. Cak su u celu tu guzvu uspeli da smeste i neki maraton koji prolazi kroz dubrovnik, tako da su sve izmesali i usarenili do maximuma. Cini mi se motora ima vise nego stanovnika i obzirom na guzvu sve je uredno uredjeno,parkinzi za kola, motore, barke, camce, sve se radi na tome da guzva bude dobro organizovana samim tim da izgleda manja. Spartamo gore, dole, levo, desno, pijemo kafu na rivi i picimo na krajnje odrediste za taj dan, za mene mali Dubtovnik, Herceg Novi. Na granici podugacka kolona, mimo obicaja stajemo u red, gasim masinu i lagano klizimo,iz razloga sto imam osecaj da ce mi prijati malo mira, taman da dan saberem i oduzmem. Neznija strana poput saobracajca iz nekog zbuna mi rukama pokazuje kako i kuda da prolazim ne znajuci da stojim sa razlogom, gledam je, vecam da li da joj objasnjavam ili ne, ipak odlucujem samo da joj kazem da smo skoro stigli i da. nema potrebe zuriti. U medjuvremenu mi prilaze na druzbu jedan slovenac i jedan poljak, obojica na bmw, slovenac gt1600, poljak 1200rt, tako da su mi sigurno duplo skratili kolonu sagama o bmw. Kada sam im pred kraj hvalospeva rekao da prema bmw osecam jako veliko postovanje, ali nista vece nego prema ostalim proizvodjacima pogledase me kao da sam im probusio gumu i ipak nastavise ali u slabijem ritmu. U Herceg Novi stizemo taman da se stignemo okupati malo u moru, pojesti picu i popiti koje pivo na plazi, odlican zavrsetak jos boljeg dana. Ovaj put za smestaj nismo angazovali booking, vec smo to obavili preko lokalnog stanovnistva, i bio je sasvim zadovoljavajuc za to sto je nama potrebno.

Prvi dan Valjevo_Sarajevo_Mostar Nekako natovarismo nasu xrv750, mada po meni i bolje od ocekivanog i krenusmo krajem aprila 2018 god ka Drini. Sto se motora tice, standardno je u dobrom stanju i svojom pouzdanoscu na dosadasnjim putesestvijama mi je dozvolila taj luksuz da bar o njoj mnogo ne mislim. Samo stvari osnovne, vise ritualne nego neophodne, provera ulja, guma, signalizacije, mazanje lanca i igranka moze da pocne. E sad, ne znam kako ostali, ja u prvim kilometrima vise dnevnih putovanja funkcionisem prilicno bez veze. To znaci da mi sam polazak prolazi u nekom sivom, polu svesnom stanju koje izaziva milion bezpotrebnih misli, u ovom slucaju tipa, da li sam sve poneo, ako nisam, sta nisam, da li je trebalo bas danas krenuti, da li bas na ovu stranu, tezak osecaj odgovornosti koji izaziva saputnica iza, pokusaj da tu nelagodnost odgovornosti na silu odbacim, da li je bolje bilo sam poci… Zbog svih tih varnica uopste ne uspevam da pratim put, okolinu i sve ostalo na nacin na koji to treba raditi da bi se u voznji uzivalo, zbog cega i vozimo dvotockase. Tu borbu dobijam tek negde oko Bratunca i u Bosni za mene putovanje moze da pocne. Samo sto je putovanje pocelo pocinje predeo koji kod mene spada u kategoriju olako prihvacenih puteva samo zbog njihove blizine, tj. nalaze se u komsiluku i iz tog razloga, po meni, takva lepota se ne shvata dovoljno ozbiljno. Romanija ostavlja jak utisak i prilikom hiljaditog vidjanja, i moto i onaj drugi utisak. Posto sve sto je lepo kratko traje, veoma brzo stizemo u Sarajevo. O Sarajevu necu mnogo trositi slova, verovatno je i vecina bila vise puta, nismo se dugo zadrzavali, cuvene cevape nismo jeli jer nismo bili gladni, malo obisli Bascarsiju osvezili se vocnom salatom i polako polukruzno. Primetio sam samo da dosta progrsivno ulazu i razvijaju turizam, jer svakim odlaskom tamo vidim da su trotoari sve tesniji. U dolasku, kod znaka na odvajanju sa magistrale za Sarajevo je stajala patrola milicije, koja je tu bila i u povratku, a da bi nastavili za Mostar moram im bukvalno pred nosem preci preko dve pune linije. Polako prilazim, okrenuti su mi ledjima tako da im raspolozenje ne mogu proceniti, a da vozim u nezeljenom smeru samo da bih nasao isprekidanu liniju izgleda da mi nije ni u dnk ni u podnevlju. Odlucujem se za jedino, malo „mangupsko“ resenje i stajem da ih pitam za pravac ka Mostaru, oni me najljubaznije uputise preko te dve pune, ja im se jos ljubaznije zahvalih i tako resismo sve u dve reci. Od Sarajeva do Mostara naravno ignorisemo autoput i gazimo sjajnim putem uz Neretvu, koji pored sjajne reke prolazi kroz jednako fascinantnu prirodu, tako da su nam se kacige vrtele levo desno,poput gledalaca na teniskom mecu. Negde oko vremena za rucak stizemo u Mostar, taman na cevapcice koje smo u Sarajevu lobovali. Smestaj smo bukirali kada smo bili u Sarajevu,i smatrali da je taj segment dnevnih obaveza olako i uspesno resen. Ali ne lezi vraze. Pred ulazak u Mostar u navigaciju kucam adresu smestaja,i navigacija nas dovodi u polusrusenu ulicu prepunu nekih uskih pesackih prolaza koji se uvijaju izmedju zidina kuca,tj. dvorista. Shvatamo da se navigacija nije snasla, nalazimo smestaj po imenu „old brigde“ uz pomoc prolaznika i penjemo se ka kuci koja slabo lici na onu sa bukinga. Nikog nema, zovem broj koji sam nasao na vratima i cujno zbunjena zena mi preko telefona kaze da nema pojma ni o kakvim gostima, ni o kakvom bookingu, ni o cemu. Vracamo se do motora da nastavimo listati mozak sta i kako dalje, u tom listanju valjda smo radniku necega u toj ulici delovali kao da nam je neophodna pomoc i prilazi ponuditi je. Kada smo mu izneli problematiku mekano se nasmeja i kroz taj smeh nam rece da samo u toj ulici ima bar 15 kuca koje nude smestaj pod nazivom „old bridge“. Nekako, svo troje, protumacismo adresu sa sajta i covek nas nekako provuce do kuce za koju misli da se nalazi na toj adresi,sto uopste nije bilo lako jer je zavucena kao da je pravljena za stek. Zakljucanu kapiju otkljucava i otvara devojka koja nas gleda kao da vidi Colu i Brenu. Kada smo joj objasnili problematiku nemo proguta knedlu, rece da mora do kuce da proveri i brze bolje nam opet zakljuca kapiju. Posle nekih 15min opet otkljucava i sada vec ne bas toliko zaprepascena sto nas vidi, ali cini mi se ipak opet izenandjena, nam se izvinjava sto nisu pratili buking, posto je za to zaduzena sestra, a nije tu, ona za raspremanje, majka za zakljucavanje, otac za odnose sa javnoscu i tako do cetvrtog kolena, nisu odgovorili na rezervaciju itd itd, moli nas da ako hocemo ostavimo stvari i negde ubijemo sat vremena dok ona,majka i sestra ne obave svoj posao. Prlicno nevoljno pristajemo na to,jer je tumaranje po Mostaru pre pranja i presvlacenja,po strasnoj vrucini, nesto sto smo poslednje zeleli. Taj sat smo ubili tako sto smo otisli do mosta tj. ispod, legli na neki zidic i malo sumirali dan, malo pokusavali da procenimo koliko ljudi dnevno na mostu napravi selfi. Sada nas je u smestaju docekala majka, koja nam je odmah nagovestila da je blago pripita, ali ipak jako ljubazno, uz ukljucen repeat, par puta objasnjavala gde se desila greska. Sve resavamo uz obostrani osmeh i brzinski obavljamo neophodno jer je vec sumrak i ukoliko nesto ne pojedem necu biti sposoban ni za taj osmeh. Na putu do cevapa shvatamo Mostar i slazem se sam sa sobom da most, tj. stari grad zaista ima tezinu i da se prosto oseca da je svaki kamen, ploca dobro i temeljno nabijena istorijom, samim tim sve izgleda nesvakidasnje. Za razliku od tog dela, smatram da onaj drugi, „obican“, deo ne zasluzuje da se naslanja na stari jer deluje prilicno lose, sivo, neartikulisano. Vozi se iskljucivo bez kacige, po malo je prljavo,ulice su izgleda bile u nekoj fazi renoviranja,mozda i nisu,uglavnom , po meni, lose.

Ne znam kako poceti ovo pisanje a da ipak ne ulazi u bas standardne uvode, a da ipak ne prevarim citaoca, tj. navedem ga na misao da ce ovo biti jedan ozbiljan, opsiran, evropski putopis poput velikih putnika i putopisaca sa ovog foruma. Tako da je mozda najbolje da ovo bude „uvod“ i sto pre predjemo na stvar. Jedan pametan, ujedno i iskusan putnik je ovde izlozio definiciju pakovanja, koja se svodi na to da se pakovali 7 dana, 7 sati ili sat, stvar se svodi na to da cemo svakako uvek nesto zaboraviti, manje ili vise neophodno, i uvek poneti sa sobom nesto sto ce netaknuto obilaziti sva mesta koja smo sami resili da vidimo, sa cime se upotpunosti slazem. Znajuci to, pakovanje ostavljam za noc ili jutro pred polazak, dok svoju nezniju polovinu pustam da se sama izbori sa jednim koferom i stvarima koje odokativno, fizicki, matematicki ne mogu stati u tri, ali vremena ima, formula mozda na googlu i neka se bori. Najveci problem svima je predstavljala pegla, koju svi mi ovde dobro znamo da nema ni potrebe, ni mesta, ni sanse da se ponese ali iz njenog ugla to je sprava bez koje zivot nema nikakvog smisla. Bilans na kraju, svakako pegle bez. Za sve je bilo potrebno malo vise nerava jer joj je ovo prvi motor, prvo pakovanje, prvo putovanje, prva kaciga…

Samo brisi i pisi. Verovatno je glupo posle ovakve putesestvije pitati za tehnikalije...

Pazi,doveo si putopis u usijanu tacku,tako da sada slobodno zapni

Evo da se prijavim kao primaoc ako nije problem

dale11 ima li kakvog pomaka u transplataciji?

Svaka cast Dejane,po opisu bih rekao da je sve bilo tu,strasni predeli,strasno drustvo,strasni motori...pa cak i zezancija sa kraljicom na kraju taman da zacini avanturu. Svaka cast

Obican sundjer,kao za pranje kola,samo iseces debljinu koja odgovara da nategne ali i lepo da skljocne

Ja sam stavio jedan sundjercic izmedju kofera i ploce cija je uloga da kopce drzi nategnute tako da nema lapkanja,a prvi problem

99% je pustio dihtung na poklopcu ventila,sto je relativno cesta pojava. Mozes ga samo skinuti,ocistiti,zalepiti za poklopac crnom diht masom i vratiti (nije skup,mozes i promeniti). U sustini nista opasno,vozi komotno...

Durmitorski prstenac VID-20180709-WA0009.mp4

Ne znam za promer grane,ali mislim da ni kacenje nije isto...do sada nisam video takvu rokadu..pozdrav

nije prodaja,cisto da upotpuni album

dobro je,znaci ipak sam umeo da uporedim dva motorica

izuzetna je,cestitam,da vas bezbedno odvede na mesta koja se pamte . sto se razlike u konjazi tice,kazem vam da sam se licno uverio,sem,naravno,ako i kod moje nije skinuta blokada...naravno,postoji i opcija da nisam merodavan,ili kompetentan da tako nesto precizno zakljucim,nisam ni imao preterano mnogo vremena da odmeravam,ali odokativno meni je bilo to to... ako se budemo sretali moci cete se i sami uveriti

eto,ako sve bude ok,a nadam se da hoce,javite da li primecujete razliku... srecno..

moja je svajcarac,evo sada gledam ,sa 26.5kw,ama bas nikakve razlike nema...osim ,kazem u max brzini,sto mislim da i nije od nekog znacaja.

licno sam se uverio da je raylika sa i bez blokade jedino u max brzini,i to za nekih 10km/h... snaga ,ubrzanje ,sve je identicno tako da mislim da nema potrebe oko toga da se zajebava. lazem vas samo ako je kod moje skinuta blokada a da ja to ne znam,u sta cisto sumnjam.

pricalo se da bi opstina trebalo,ako nista dalje,bar da sanira sve sto je potrebno i nastavi sa radom. medjutim od toga nista nije bilo,sto verovatno znaci da je jos jedna u nizu buva,tako da i dalje stoji napusteno i propada....

pozdrav forumasi , pre svega zelim vam srecne praznike... da li se mozda nekome desilo da dva safa koja drze poklopac ventila pokarabuse navoj u stublini i samim tim se vise ne mogu dotegnuti kako treba?? ako jeste ili mozda neko zna na koji nacin se to moze resiti ,bio bih vam zahvalan ako bi mogli da mi prenesete vase iskustvo ili znanje...

hvala puno,uuffff verovatno ispadoh sada poprilicno glup,ali dobro,valjda ce biti bolje....

......i sada videh.iz providnog creva koje odprilke ide negde sa vrha karburatora i zavrsava ispod motora curka ulje,zna li neko o cemu se radi???

afrikaneri treba mi mala pomoc,tj.informacija... zna li neko da li je identicna sajla kvacila AT rd07a i TA pd06?? unapred zahvalan...