Ipak proveri i da nije jedno od creva koja se navlace na cevcice pri vrhu stublina. Upali da radi pa prati...

DAN 2 Ustajemo relativno rano, taman toliko da su ugostitelji poceli sa radom i mogu nam zgotoviti jutarnji kaficu. Sunce nedavno izaslo, nije hladno ali je vazduh rezak, onako ostar, duboko disanje stvara osecaj ciscenja. Osecam da mi se prelazi iz planinskog u morski mod, par dubokih udaha, par dobrih gutljaja, dugme, klang, usmeravam tocak ka Jadranu i idemo. Put u pocetku odlican, pa prosecan, na kraju katastrofalan. Prilaz primorju je slutio na zlo u vidu neverovatne guzve. Vrucina i guzva su kombinacija na koju su samo najtvrdji motoristi imuni, po tom pitanju sam jako mekan tako da se na pola puta do Busata, uz obalu, skidam u gace i majicu ne bi li podneo ostatak mucenja. Jednu od vecih radosti u poslednje vreme sam osetio kada sam video skretanje za drugarovu kucu. Bitka je dobijena, a sada je vreme da se pocastimo. Naredna dva dana neko kaljenje, neko zalivanje, vino, orada, pivo, ujutru marmelada. Trudim se da iskoristim svaki momenat ali ipak u jednom sporijem ritmu, jer ipak sam na odmoru, a neka moja definicija odmora je "iskoristiti svaki momenat, bez obzira na sat i vremenske prilike,odgovarajucim tempom". Jedini problem iz ovog perioda je taj sto nemam dovoljno slika, da li se nisam setio, nisam umeo, ili sam ih negde zagubio, stvarno ne znam, prosto nema.

DAN 1 Sve se odigralo u mesecu Avgustu 2019 godine, tacan datum ne znam, ali znam da Zabljak ni ovaj put nikako lobovati nismo zeleli, posto ga supruga i ja volimo kao da nam je rodna kuca tamo, 2-3 puta godisnje odemo do velicanstvenog Crnogorskog masiva i svaki put mu se obradujemo kao prvi . Motor sem guma nije pretrpeo nikakve specijalne pripreme, dugme, klak, idemo... Uz jutarnju kafu odluci smo da do njega idemo malo lepsim putem, tj.kroz Bosnu pa uz rafting kampove, Pivu, popnemo se delom prstena pravo na Durmitor. Put uz kampove malo losiji, ali Honda se veseli, njoj je odlican, plove splavari, a pored plovimo i mi. Na granicnom prelazu zaticem sumu velikih enduro-adventure motora stranih tablica, mahom gs modeli ali medju njima oci mi bode jedan ktm 990 adv ( tiha patnja). Lepim se uz njega sto blize mogu i upijam svaki gram narandzaste boje, gledam motor, gledam vozaca, zenice su mi u obliku srca, dah mi se skracuje, vizir magli, vrucina krece, zena pizdi. Vlasnik je izgleda shvatio sta se desava, ne sme ni da me pogleda, gleda ispred sebe u nadi da ce zavrsiti formalnosti sa papirima dok nepostane kasno. Zavrsavamo, palim, krecem, on.....ne krece. Vergla jednom...nista,drugi put...nista,kazem zeni da sidje ne bi li izvadio alat, za to vreme on treci put, za malo, cetvrti pali... Po soferovom izrazu lica vidim da je to uobicajena situacija i sasvim normalan ritual, od tada mi vise nije tiha patnja, vec samo patnja. Dok smo protezali noge i divili se Pivi, stade da nas pozdravi Nemac u malo poznijim godinama, koji sam vec nedeljama luta Balkanom i planira nastaviti lutanje jos par nedelja. To radi pomocu stare afrike koja je izgledala kao da ga je mrzelo da je normalno istera iz zgrade, vec je bacio sa drugog sprata. Zali se malo regler i ode. Kroz tunel, vijugavim putem stigo smo na lep proplanak, sa jos lepsim konjima na njemu, i u tom momentu najlepsim restoranom. Dobro doslicu nam pozele jedan momak, ne mogu se setiti kog moto kluba clan. Malo procaskasmo i ode jer kaze zuri da obidje kolegu u bolnici kog je sa motora oborio auto kod Ostroga, mislim se izem ti dobro doslicu. Hrana bese solidna, mozda i odlicna, ali u poredjenju sa ambijentom morala je pasti u drugi plan ipak su oci najbitniji culni organ. Mislim da na deo prstena nema potrebe trositi slova, odluci smo da po dolazku na Zabljak nastavimo u istom maniru, tj.malo svrljamo po okolini. U toj nasoj odluci osujetise nas rendzeri koji su iskakali sa cenovnikom kako pomislimo da se prosetamo nekim sumskim puticem, imao sam utisak da kako ukljucim zmigavac vicu "4 evraaa!!". Zao mi je jako zbog toga, zaista je mesto po meni nesvakidasnje, priroda ga je stvorila za mnostvo aktivnosti koje uticu na duh i telo, ali takvo ponasanje kvari utisak koji takvo mesto bez dileme ostavlja. Ali ok, zalbe nisu na ovoj adresi, idemo dalje...

Trudicu se da budem umereno opsiran, jer ne znam koliko vam se sklop mojih reci dopada, uostalom to je mozda i individualna stvar, tako da svacijem ukusu bude bar ovlaz dopadljivo... Ovo putovanje sam nazvao tako jer zapravo to i jeste, kompromis zelja, ona je pobornik plaze, gusterisanja, kaljenja (sunce-voda-sunce), a ja se volim voziti. Zajednicki interes je bio malo dublje upoznati Albaniju (ja je plitko vec poznajem). Sto se statistike puta tice, ne znam bas nista, ni predjenu kilometrazu, ni potrosnju goriva, ni kolicinu evropskih novcanica koje ostavismo za sobom, znam samo da je bilo svega po malo, mora, planine, voznje, straha, radosti, uzivanja... Ni pred sam polazak nismo mnogo znali, bilo je jedino sigurno da cemo u CG obici mog gruga koji tamo letuje sa porodicom i da ce se kaljenje odigrati u Sarandi, putanja, broj dana i ostale tehnikalije nisu bile poznate ni kada sam zavrteo alanser. Akteri price su...

Koji motor???

Za hitne slucajeve strugar mi je napravio riblju kost sa obe strane od tvrde plastike, kaze nema razloga da se placa, nesto slicno kao metalno na slici iznad.

Hahahahhaha ma kakva ljutnja, raspali slobodno, nije ni moj organ totalno zdrav, ali pazi, ipak, stavio sam "u", nisam bas direktno ono "udario kozu"

Bas na toj deonici sam prosle godine udario u kozu

Izgleda odlicno, cim ga nema da

Neopravdano si izostavio hondu dominator, imas opcije 500 i 650. Posedovao sam ga oko 2 godine, jako univerzalan motor, vidim da ljudi ozbiljno putuju sa njim, a znam da je za laksi off i vise nego sposoban.

Zavisi koja oblast je u pitanju, ali mislim da nema mnogo slicnosti... Prosto i rd07a se razlikuju u el.intalaciji u zavisnosti od trzista za koje su radjene...tako da ipak zavisi na sta se misli.

Bio prosle godine, na par mesta je od tog nakadama bilo kamenja po putu, valjda ga raznose prilikom ukljucenja, a ispred mene se desio pokusaj skretanja na taj makadam pri punoj brzini, pa kada je shvatio da nece uspeti da skrene pokusao se vratiti na autoput, sto je opet delimicno uspeo jer je neko vreme lelujao i skripao po svim trakama dok nije uspeo uhvatiti pravac. Sve to mi je malo nepojmljivo za takvu vrstu saobracajnice, pa mi valjda zato ostalo ruzno

Pored sh20 gde vidim da si pocrveneo putic, sa razlogom veruj, savetujem ti da obidjes "autoput" od Draca do Valone, bas mi je u losem secanju, pun je kruznih tokova, makadamskih ukljucenja, semafora, kamikaza...

Ma kakvi, ko prvi nadje majstora neka javlja

Nisam se raspitivao ali sam i ja planirao da se preko zime mozda pozabavim tim stvarima tako da ako nesto pametno nadjem, javljam ti. Ako pre toga budes radio nesto, javljaj sta i kako.

Ovaj je zaista odlican, ali imas i jeftiniju verziju bez podesavanja od 350e... Ako se prilikom rada amorta ponekad cuje nesto nalik sistanju, onda mu verovatno samo treba servis, tj.sisti zato sto mu fali ulja.

Ima udri

A da, kada smo vec kod severa Grcke, od Kastorije ka granici, tj. Bitolju ima jedan strasan put, bez prometa, pun krivina, kroz prirodu, ide preko nekog prevoja koji je na oko 2000mnv,cini mi se u blizini nekog ski centra. Meni su na vrhu doslicu priredili kavkazki ovcari,nadam se da su do sada nasli druga posla... Koliko se secam ceo put prolazi kroz nacionalni park, ako te ne mrzi procackaj na mapi..

Ako vec volis krivine i svakako planiras posetiti Skadar, nikako nemoj zaobici SH20 put u Albaniji koji uz Prokletije vodi ka Plavu...

Gde si nabavljao delove?

Ja sam koristio taj mannol samo da malo isperem motor izmedju dve zamene, vozio ga mozda 300km,za to vreme nisam primetio nista cudno ali se ipak licno ne bih upustao u igranku sa njim...

Gligo ajde sad jedan "pohod na zemlju bureka i cevapa"

A bravo, i mene zanima

Ako nisi "sisan" od strane albanskih pumpadzija, kao da u albaniji ni bio nisi

Sivi ili crni alu kockasti