Još se nisu slegli utisci, valjda je to i normalno Juče bio u Eurosumaru da gledam novog malog Stroma. Dosta ljudi kontaktirao oko toga, svi kažu sve najbolje o njemu, ali me nekako nije privuklo. Ipak je Diverzija XJ6 nešto totalno drugačije na šta sam navikao. Jutros standardno posle otvaranja očiju ide listanje tema "Prodajem" i "Razno", kad vidim naslov Tracer. Pročitam tekst i odmah u potragu za brojem. Sale me je na osnovu razgovora kupio, jednostavno pregled motora uživo bila je formalnost. Nadam se da će ova mašina saputnicu i mene odvesti i vratiti, bezbedno, dovoljno daleko A da inače, tu je i Sale, došao sa obezbeđenjem...

Zdravo Stromaši, Planiram da pazarim novi V Strom 650 XT. Do sada sam imao priliku samo jednom uživo da vidim motor. Da li je neko od kolega iz Beograda raspoložen, da platim piće, i da uživo vidim motor. Naravno izlistao sam sve ove stranice, ali opet nedostaje prava slika Do sada sam vozio XJ6 Diverziju 2011, uspešno za 3 godine 27000km. Ideja je da bi prešao na "nešto veće" jer dosta putujem zajedno sa devojkom. Tražimo comfort Unapred hvala. Pozdrav. David

Kolega, burger je cenjenih 75kuna. Cenu ne bih komentarisao. Napomenuo bih samo da vredi probati

Slike u pokretu su delo saputnice. Tu je apsolutno trebalo smanjiti brzinu kako bi se uspelo uslikati. Što se tiče ostalih, mojih ruku delo. Jednom rečju kombinacija Sve je slikano telefonom.

Dan 6 Utorak Poslednji dan na proputovanju. Slobodno se može reći "skoro pa gotovo". Porodično jutro za razliku od prethodnih. Super baka sprema sve po želji. Za početak naravno čaj/kafa. Inače, super baka i ja, tandem. Na ovoj slici, 2019. godine, baka je prvi put sela na motor. S obzirom na 70+ godina srce joj je zalupalo. U tom trenutku ona kaže da je baš uz uzbuđena, i kaže da ne zna da li će srce izdržati. Tu zajedno dolazimo do zaključka, ako je suđeno da stane, neka bude to sa unukom na motoru Za doručak se izmišljamo, tako je to kod bake. Odlučujemo se za jači doručak, tako da u obzir ovog puta ne dolaze Stanišić, Avlija i ostale mogućnosti koji se nalaze neposredno uz granicu. Plan je krenuti najkasnije do 09h, tako da imamo vremena u Beogradu za raspremanje i ostale aktivnosti. Put Banja Luka - Beograd i više nego poznat. Ne raduje nas toliko, jer inače nije zanimljiv, a kamoli sada kada dolazimo sa ovakvog puta. Očekuje nas oko 370km puta. Deo ćemo ići autoputem a ostalo magistralnim. Kišu nemamo ni danas, prosto da čovek ne poveruje. Iako su sve prognoze govorile, da će više dana tokom ovog putovanja biti kiše, nas ni kap nije uhvatila. Stvari spakovane, krećemo tačno u 09:00h. Danas odlučujemo da nećemo fotografisati, jer ruku na srce nemamo šta ni uslikati. Putarina na autoputu Banja Luka - Doboj u iznosu od 3.5KM. Odmah nakon isključenja sipamo gorivo i nastavljamo dalje ka Modriči. Deo puta Johovac-Modriča (uz reku Bosnu) je jedini zanimljiv, ali ne može se naravno porediti sa prethodnim danima. Dalje nastavljamo Šamac-Brčko-Bijeljina. Ovi međugradski putevi poprilično su opterećeni, pogotovo jer je radni dan. Alternativna nam je bila da se kod Modriče ili Šamca uključimo na autoputu u HR, ali to smo hteli što više da izbegnemo. Danas dve patrole radarske i jedan policajac na motoru koji u pokretu zaustavlja. Na svu sreću ne nas, ali to do sada nisam imao prilike da vidim. U okolini Bijeljine je patrolirao. Gorivo plaćamo 2.88KM što je dosta jeftinije nego u Hrvatskoj. Rezervoar punimo na Nešković pumpi, neposredno pred granični prelaz Rača. Na granici je bila manja kolona, nas su propustili čak ni kacige nismo skidali Još 130km i eto nas kući. Uključujemo se vrlo brzo na autoput kod naplatne rampe Kuzmin, i juriš ka Beogradu. Putarina u iznosu od 160din. Beogradska gužva, na trenutak smo zaboravili šta je to. Provlačimo se i nešto nakon 13h stižemo ispred zgrade. BRAVO! Snažan zagrljaj i obostrana zahvalnost za jedno prelepo putovanje. Jači od kiše. Jači od hladnoće. Danas brzih i manje zanimljivih 378km. Ukupno na proputovanju 2346km. Prosečna potrošnja 4.6 l. Solidna kilometraža za 6 dana. Raspremamo stvari i svako ide na svoju stranu. Moja strana svakako vodi ka onome na čemu smo bezbedno i sa osmehom na licu proputovali ovih 6 dana. Ocena za Yamahu ovog puta 10+. Za početak idemo u zamenu ulja. Nakon toga detaljno čišćenje, pranje i podmazivanje. Nakon 3h aktivnog sređivanja vraćamo prvobitno stanje i izgled. Rezervoar pun do čepa. Motor je spreman i za mirovanje i za novih 5000km. Videćemo šta će se desiti Zaključak: 6 dana (5 noćenja) Nešto više od 2300km. 4 zemlje (Srbija, BiH, Crna Gora, Hrvatska). Preko 900km pređenih neposredno uz more, glavni povod zašto smo i krenuli na ovo putovanje. Očekivanja i više nego ispunjena. Neprijatnih situacija ni blizu, kamoli da su se desile. Vreme kao izmišljeno, iako je prognoza govorila drugačije. Hrvatska nudi stvarno dosta mogućnosti. Mi smo sada na brzinu "protrčali". Da li ćemo se vratiti ponovo? O da! Verovatno već pred kraj ove letnje sezone! Posada ne promenjena, ali sa jednim dodatkom u odnosu na početak puta. Posada zvanično opredeljena za budući zajednički život! Hvala na lepim komentarima. Nadam se uskoro novom, dužem i detaljnijem putopisu. Do sledećeg puta David

Dan 5 Ponedeljak Plan za ustajanje 06:00h. Ponovo se ispostavlja da nema potrebe za budilnikom. Budimo se prirodno oko 05:45h. Kokteli nisu poremetili jutarnje rituale, to jest mi im nismo dozvolili. Za danas se očekuju padavine. Izlazim da proverim stanje. Hladno, rosa ali se i sunce probija. Danas se oblačimo slojevito. Očekujemo prohladno vreme, pogotovo nakon odvajanja iz Senja ka Plitvičkim jezerima. Stvari već spakovane, pozdravljamo se i put pred noge. Obećavamo ponovno viđenje, uskoro. Oko 07:30h napuštamo smeštaj. Do Rijeke koristićemo deonicu sa autoputem. Od ukupno 84km koliko je potrebno do Rijeke, oko 60km je autoput, ostalo magistralni. Na autoputu bez većih iznenađenja. Interesantno je da sam u jednom trenutku, dok smo krstarili autoputem, pomislio na kofer i to da li je zaključan. Kroz glavu mi ne prolazi da sam ključ stavio u džep. Dajem polako desni žmigavac i stajemo. Imamo šta i da vidimo, na svu sreću ključ stoji u bravi. Ovo je drugi put da mi se desilo to, i na dalje je potrebno da nešto osmislim kako neću ponoviti i treći put. Najbitnija stvar je zapravo bezbednost, koja ja mogla biti narušena, a to ne smem dozvoliti. Dosta dobrim tempom stižemo do Rijeke. Sunce ovo jutrs putuje sa nama. Priželjkujemo da otera oblake koji se u pozadini kriju. Odlučujemo da nastavimo obilaznicom oko Rijeke, i uključimo se tek kod industrijske zone Bakar. Koliko je moguće da izbegnemo jutarnji radni dan. Dosta brzo spuštamo se ka industrijskoj zoni. Pratimo na dalje put za Split. Očekuje nas već poznata deonica samo iz suprotnog smera. Ovog puta držaćemo tempo i na to se fokusirati. Vreme perfektno, oko 16 stepeni, bez jačeg vetra. Gužve gotovo da nema uopšte na outu uz more. Sa desne strane sunce je tu, sa leve ne zna se šta dolazi odnosno šta se tek sprema. Trudimo se da na to ne obraćamo pažnju. Još danas treba iskoristiti ovu fantastičnu deonicu. Idemo iz leve u desnu, iz desne u levu. Za nepunih dva sta stižemo do Senja. Zanimljiv je stil vožnje koji inače praktikujem. Nisam ljubitelj kočenja, a sa druge strane i ne tako slabog tempa. Vožnju na autoputu ne računam. Mislim da spadam u srednju kategoriju po pitanju tempa. Uživanjem mi je kočenje motorom i ranije pripreme kako za krivine tako i za okolnosti koje se mogu blagovremeno predvideti. Dobar pokazatelj stila vožnje mog i prethodnog vlasnika je da su posle 72 000km i dalje prednje pločice na kočinicama fabričke Stajemo da sipamo gorivo i kraću pauzu pravimo. Oblaci su sve jači, pravimo se da ih nema. Putokaz pratimo za Plitvička jezera. U podnožju uslovi za vožnju i priroda prelepi. Što se više penjemo, temperatura drastično opada. Rosa je velika, kolovoz je potpuno mokar. Već počinje da bude dobro hladno. U krivinama dosta obazrivije. I njima takođe nije svejedno... Tempo ne opada drastično, ubrzo smo na vrhu. Evo i ulaza u NP Plitvička jezera. Iako smo bili pre 3 godine i obilazili Plitvička jezera, da je bilo lepšeg vremena danas bi sigurno to ponovili. Razlog za to je sličan kao za Dubrovnik. Pre 3 godine na Plitvicama u trenutku posete smo bili mi i 10 000 ljudi. To nam je ostalo u lošem sećanju a mislimo da je bio samo pogrešan termin obilaska. Treba dati drugu šansu, ali jasno je ne ovog puta. Do granice nemamo još mnogo. Obazrivi smo jer su uslovu na putu otežani. Iskustva po ovakvom vremenu nemamo. Dodatno otežavaju i učestali radovi na putu. Stižemo do granice. Na samom izlasku iz HR pribojavao sam se da slučajno nema opomena za brzu vožnju. Na svu sreću, bez ikakvih komentara puštaju nas dalje. BiH službenici takođe maksimalno korektni, stajemo sa strane i pravac Bihać. Samo mesto Izačić kod graničnog prelaza je vrlo interesantno. Lepi pejzaži uz dobar put. Mini radova takođe ima, ali sve je dobro obeleženo. Kamere za kontrolu brzine dosta su prisutne i u BiH. Prepoznati ih nije teško. Ispred svake deonica koja se snima, postoji jasno postavljen saobraćajni znak. To poštujemo, ostalo prema uslovima na putu. Iza Bihaća počinje najteža deonica puta. Gusta magla koja je poprilično smanjila vidljivost. Temperatura se kreće oko sve 6-7 stepeni. Uslovi za sve samo ne za vožnju. Da smo se dobro smrzli jasno je. Povremeno se uslovi drastično promene u svega par kilometara. Posle još jednog stajanja u Bosanskom Petrovcu za sipanje goriva i kratko osveženje toplim napitkom, nastavljamo dalje. Sledeći na redu, grad Ključ. Prolazimo kroz grad. Prolazimo pored zgrade. Skrećemo u sokak i stajemo. Zamolio sam za jednu solo fotografiju, jednu bitnu uspomenu. O ovome se takođe može dosta napisati, ali suština je jednostavna. Jedan od junaka ovog putopisa je ovde rođen, "davne 1995". Roditelji su u tom trenutku živeli u ovoj zgradi. Priliku da u rodnom gradu budem imao sam svega 3 meseca, nakon toga pravac Srbija. O Ključu znam vrlo malo. Nema više "naših" ljudi. Tako kažu. Nisam puno istraživao. Srce je danas malo jače zalupalo. Osetio sam potrebu da na trenutak budem tamo. Nisam se uplašio, već naprotiv, osećao se ponosnim. Ovom fotografijom sebi odgovorio na mnoga pitanja. Gledaću na nju kao uspeh, ne samo lični, već uspeh čitave porodice. Put nastavljamo dalje. Prolazimo pored starog grada. Ova poseta ostavila je jak utisak na mene. Ispod kacige smenjuju se osmesi, a i po neka suza. Ne ne, nije to samo od magle koja nas prati ka usponu na Manjaču. O ovom delu puta nemam puno komentara. Uvek ću se rado vraćati. Da je dobro hladno jeste, ali vredi. Dok su se sve kockice sredile, eto nas stižemo. Pred gradom u kojem je uvek bilo dobro provedeno vreme. Očekuje nas baka ali malo kasnije. Najavili smo dolazak između 16-17h, ali danas nije bilo neplaniranih izleta, hladnoća je na to uticala Kilometar sat broji sledeće: 460km mora, gora, šuma i planina Provedeno vreme u putu 6h 30min. I više nego zadovoljni, s obzirom na sve okolnosti. Dok raspremamo stvari, već se oseća: supa, sarma, proja, pita jedna, pita druga, i sve ostalo što možete zamisliti da može imati kod bake. Ritual je poznat, bez čašice ručak ne startuje. Kako to obično i biva, kasnije se prelazi na "lakša pića". Vremena za odmor nema, jer je dan kratak. Puno toga za podeliti. Razgovor se kasnije nastavlja u fantastičnoj pivnici The Master Craft Brewery. Domaće pivo, u prijatnom ambijentu. Pića ima dovoljno, tema za razgovor previše ali vremena ne tako mnogo. Nećemo preterivati. Još jedan poseban i uspešan dan. Novo iskustvo i borba sa maglom po prelepim planinskim predelima. Uspešno! U globalu danas: Spojiti nespojivo. More i planinu. Sunce i kišu. Sreću i tugu. Dokaz da je sve moguće, pa čak i u jednom, ovakvom danu. Nastaviće se...

Dan 4 Nedelja Nedelja, Dan sam po sebi predviđen za odmor. Budimo se danas nešto kasnije. Prema vremenskoj prognozi najavljena je kiša. Na prvi pogled, ne deluje tako. Plan nam je svakako da danas što više odmaramo. Ideja je ići na plažu u Rovinj. Danas drugačije jutro od prethodnih po pitanju jutarnje kafe i čaja. Pripremamo i uživamo u dvorištu smeštaja. Izgleda da su u prognozi ponovo pogrešili, sunca sve više ima. Pakuj stvari u tank torbu, pravac na more. Danas se krećemo oko parka-šume Zlatni Rt. Parkiramo se, i krećemo. Na samom početku nailazimo na workout park, što nas je poprilično obradovalo. Odlučujemo da ovo jutro započnemo sa 30min treninga. Svežina u ovom parku, raznorazni mirisi, cvrkut ptica je nešto što se ovde ne može na pravi način opisati. Prosto za nas nezamislivo da se ovo nalazi neposredno pored mora. Da se u staru razumemo ovaj park je ogroman. Nakon dobrog treninga i razgibavanja, što je itekako prijalo posle pređenih toliko kilometara, idemo do mora na "plažu". Plažu stavljam pod znacima navodnika jer je plaža ovde gde god vi postavite svoje stvari. To je nešto što me je posebno obradovalo. Sa jedne strane more a sa druge prirodna hladovina. Odlučujemo da istražimo sve oko parka. Istraživači kreću. Nakon par plažica, stižemo i do mesta gde vidimo potencijalno malo duži odmor. Sunce prži, tako da će biti i sunčanja. Ležaljka spremna. Dok ponovo odmaramo, slušamo zapljuskivanje mora o stene, ptičice, nekako nas mami da se malo pokrenemo i danas. -Ej šta misliš da se pustimo do Poreča? (Nakon 3 sekunde) -Dobra ideja. Idemo do smeštaja uskoro i krećemo. Tako to kod nas ide. Tražimo odmor, ali nam je zapravo malo potrebno da odmorimo... Krug oko parka se nastavlja. Ima naravno mesta i za one koji žele biti usluženi. Mislim da je Rovinj jedino mesto gde bih ja imao dovoljno mesta da se sakrijem od sunca . Pomisao na to da se krijem ispod suncobrana na 40 stepeni mi se smučila, ovako sebe vidim 15% vremena u vodi i 85% vremena u debeloj hladovini. Pripreme za 1. Maj i ovde su u toku. Mi polako završavamo naš krug u parku. Hvala za ovu lepotu! Idemo do smeštaja, uzimamo stvari i pravac Poreč. Imamo 35km lagane vožnje. O putu procenite sami. Približavamo se polako. Na putu ponovo dosta naših registracija. Uživanje je praviti ovakve izlete. Mislim da je motorom doživljaj 1.5x u poređenju kada ste u ovim krajevima automobilom. Stigli. Parkiramo se propisno, na šetalištu. Sreća pa nismo izjutra ovde. Pisali bi o jednom danu u Veneciji (neplaniranom). Krećemo u šetnju. Prvo uz vodu, posle uz stari grad. Work in progress. Ne jednoj mini raskrsnici primećujemo popriličnu gužvu u objektu gde prodaju fast food hranu. Reč je o Tunaholic Fish Bar. Hmmm dobro zvuči, hajmo! Tunaholic hamburger. Malo detaljnije. Jedna, mogu slobodno da kažem, od boljih stvari koju sam na ovom putovanju probao. Poreč, takođe jedno prelepo mesto. Još jedna destinacija koja je zabeležena za "obići detaljnije". Vraćamo se ka motoru, idemo nazad za Rovinj. Popodnevni odmor a onda večernja šetnja u Rovinju. Odmor popodnevni je prijao. Skoro pa je sunce zašlo. Uskači u sedlo. Rovinj čeka. Večeras znatno manje turista. Grad je poprilično pust. To nam i prija. Kućna atmosfera. Malo i fotografija (iz mog ugla). Tražimo mesto gde ćemo se smestiti. Ideja je da ja uz piće opišem 4. dan. Okej, dobro zvuči. Ni manje ni više. Havana cocktails bar El Patron (David) Sex on Varadero beach (Ivana) (Bez fotografije bliže ). Muzika prati koktele. Cuban cigarillos na sve strane. Maestro, ova dva su pri kraju. Miksaj dalje. Tu bih završio današnji dan. Još jednan potpuno ispunjen. Plan za sutra je pravac ka Beogradu, približiti se. Idemo preko Rijeke, Senja, Plitvica, Bihaća, Manjače do Banja Luke. Vreme ne ukazuje na najbolje. Očekuje nas kiša od Plitvica do Banja Luke. Videćemo da li će se i to na kraju desiti. Banja Luka je grad dobro poznat za nas. Barem smo 4-5 puta godišnje u njemu. Tamo živi rođeni brat. Tamo živi super baka. Tamo je mesto gde se uvek rado vratim, i što je najbitnije, mesto na kojem ima ko da te dočeka! Nastaviće se...

Proba

Dan 3 Subota Dosta bolja noć po pitanju sna od prethodne. Ovo se sad već može nazvati odmorom. Budimo se ponovo rano, i krećemo sa razradom plana za danas. Danas je konačna destinacija Rovinj. Istovremeno, dogovaramo i kupujemo karte za posetu amfiteatru u Puli (vrlo bitan podatak za mene). Kada se raspakujemo u Rovinju, nakon kraće pauze otići ćemo do Pule. Za početak gledamo termin za trajekt koji će nas odvesti sa ostrva. Polazak je u 09:40h, taman imamo dovoljno vremena za jutarnje aktivnosti. Pre odlaska na plažu ja silazim da proverim stanje pritiska u pneumaticima. Pored sitnog alata na putovanje sam poneo 12V kompresor i utičnicu za ne daj Bože. Pritisak ne promenjen tako da je izvršena samo kontrola. Ljute mašine koje sam spominjao su tu. Dok se momci naspavaju. Spuštamo se do mora na jednu kraću šetnju i jutarnje osveženje. Dva ceđena miksa i kafa 47 kuna. Približava se vreme da krenemo, pakujemo stvari i pozdravljamo se sa domaćinom. Vreme fantastično, temperatura 16 stepeni, mogu da kažem idealna. Iz smeštaja do trajekta u mestu Žipljen imamo 11 kilometara. Put i predeli perfektni. Ima po koje vozilo na putu, jasno se vidi da svi idemo na trajekt. Povodom priče o paškom siru, i njegove specifičnosti, evo i fotografije. Zanimljivo je šta ovde ima toliko da se pase? Od čega li je tako slano? Stižemo i do mora. Dobar deo motora je tu, kasnije se taj broj utrostručio. Cena za motor i dva putnika je u predsezoni 66 kuna. S obzirom da nemamo toliko vremena, a i da nam skraćuje put za 100+ kilometara ovo još i ima računicu. Velika većina motorista je iz Slovenije. U razgovoru sa njima zaključio sam da su često na drumu u Hrvatskoj kraj mora. Možda i logično s obzirom da je to njima relativno blizu. Trajekt isčekujemo ali moram priznati da nisu ispoštovali vreme. Umesto u 09:40h došao je u 10:00h. Bilo kako bilo ukrcavamo se. Prvo puštaju nas sa motorima, kasnije popunjavaju i ostalo. Vožnja traje oko 15-ak minuta, sasvim dovoljno, po mom ukusu. Vetar je dobro duvao, tako da su za palubu trebale kacige Na palubi dogovoramo mesto za ručak, a danas će to biti u Rijeci. Nakon toga plan je da se dohvatimo i malo autoputa kako bi smo stigli sve za danas. Nakon iskrcavanja kreće prava moto avantura. Prvi zadatak bio je obići kolonu vozila koja je izašla sa trajekta, s obzirom da su nas ostavili za kraj na iskrcavanju Put kao iz filma. Vozimo kraću deonicu sa kolegama. Iskreno malo me je namamilo, pa se opustila i ruka na gasu. Vrlo brzo sam malo usporio ritam kako bi ispred nas odmakli, jer sam uočio da mi fokus beži mnogo više na put odnosno krivine umesto na prelepe predele. Na ovom delu magistrale dosta više se vozi u prirodi. Manje smo prošli kamera za kontrolu brzine, što je prijalo. Saobraćajne policije Ninu tragovima. Danas je dan gde je iz suprotnog pravca prošlo barem hiljadu motora. Da su bili samo motori bilo bi fino, ali je pored njih isto toliko i automobila. Mislim da je pravac vožnje dosta bolji od "juga" ka "severu". Stižemo do Senja, koji je bio prepun motociklista, zapravo to je kao polazna tačka. Nastavljamo dalje, Rijeka i ručak nas zovu. Do Rijeke takođe par ekstremno dobrih deonica. Ulazimo u Rijeku. Prijatno iznenađeni onim što vidimo. Jedino što bih malo zamerio uopšteno je ponašanje vozača automobila. Naši susedi jednostavno ne žele ni centimetar da se pomere u stranu kako bih vas propustili da prođete. Da nemaju toliko motora u saobraćaju razumeo bih, ali ovako mislim da to rade iz principa. Dok sipamo gorivo u gradu pretražujemo restorane. Odlučujemo se za restoran Barbacoa koji se nalazi malo van grada, neposredno uz magistralni put koji će nas kasnije odvesti do Rovinja. Restoran ima terasu sa fantastičnim pogledom. Naravno to treba rezervisati unapred. Mi zadovoljni što smo i unutra našli slobodan sto. Konobar izuzetno ljubazan. Startujemo sa bistrom goveđom juhom. Pa prelazimo na platu Barbacoa za dve osobe, malo konkretnije. Sve je bilo stvarno fantastično. Cena 28eura. Ovde bih takođe posavetovao da pre svega nosite keš. Neverovatno je da na tako posećenim mestima ne možete platiti karticom. U ovom slučaju prihvatili su eure, a imali smo spar slučaja gde smo morali i do menjačnice da idemo... Zato razmeniti kune apsolutno. Nakon obilne hrane (ručak pa do sutra ništa) očekuje nas još oko 90kilometara do Rovinja. Odlučili smo se da ne idemo još jednu kraću deonicu pored mora, već da idemo autoputem. Videli smo da on vodi kroz planine, i krivudav je. Na izlazu iz Rijeke poprilično je gužva. Mi se polako probijamo, pazimo da ne budemo previše upadljivi... Na naplatnoj rampi uzimamo karticu i pravac kroz tunel koji je ja mislim dugačak 3 kilometra i prav kao strela. Ne baš tako zanimljivo jer je dvosmeran saobraćaj u njemu, pa i po malo se čini nebezbedan. Nakon prolaska tunela dosta radova, nema naznaka autoputa još uvek. Već vidimo i prve BG tablice od ulaska u Hrvatsku. Približio se i završetak radovima, kreće autoput. Uz autoputu je zanimljiva priroda. Dosta oštrijih krivina, pa ograničenja idu i do 80km/h. Naravno svi drže putnu brzinu veću, pa se neki i precene. Oni su najopasniji jer imaju tendenciju da izvezu krivinu na dva umesto četiri točka... Cena putarine do isključenja za Rovinj je 37 kuna. Nakon isključenja nov put vodi za Rovinj sa takođe lepim krivinama. Stižemo u smeštaj koji smo rezervisali putem preporuke. Nalazi se na 1.3km od centra Rovinja ali nama to ne predstavlja problem. U Rovinju već poprilično naših tablica. Dočekuje nas prijatna baka, koja nam daje dalje instrukcije. Mi se brzo raspremamo, tuširanje i pravac na ležaljke u dvorištu da uhvatimo malo sunca i napunimo baterije pred Pulu. Ivana je vrlo nestrpljiva zbog posete amfiteatru, a ja zbog nečeg drugog... Oblačimo deo zaštitne opreme i idemo u laganu vožnju od svega 34km do Pule. Prolazimo kroz prelepu prirodu i plantaže. I brže nego što smo mislili eto nas. Pravo ispred amfiteatra. Nakon 1400 kilometara pređenih iz Beograda. Uredno plaćamo parking za motor u iznosu od 4 kune po satu (platili smo odmah za dva sata da ne razmišljamo). Zanimljivo da papirni isečak iz automata je potrebno postaviti "sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla"? Imamo sreću jer stižemo u 16:40h. Na ulazu stoji obaveštenje da će danas amfiteatar raditi za posetioce do 17h. Razlog tome je neka bussines konferencija koja se održava unutra. Bezobrazno je što to obaveštenje ne stoji na sajtu, gde smo i kupili karte, već stoji da radi do 19:30h. Inače cena karte je 70 kuna po osobi. Na ulazu nas je redar pitao da li želimo "jeftinije" karte? Tako da se čak možda i više isplati kupovati od proverenih na licu mesta Dozvoljavaju da se unutra ostane do 18h, okej nije loše, a ujedno je i tonska proba grupe koja će kasnije nastupati. Malo oslušnuti muziku je dodatni plus. Amfiteatar stvarno izgleda moćno. Pre sledeće fotografije malo ću se zadržati. Poslednji dan pred polazak iz Beograda bio je dosta dinamičan za mene. Siguran u isto vreme i nesiguran. U poslednjem trenutku biram. Ipak odlučio. Na granici govorio "za prijaviti ništa". Nisam znao gde ću. Nisam znao kad ću. Osećao da će se pravi trenutak pojaviti sam. Možda i nema potrebe više. Ja ga sakrio tu. Ona je rekla DA! Apsolutno nešto što nema potrebe a i teško je opisati. Treba doživeti. Emocije su na trenutak okupirale amfiteatar u Puli. Odlazimo do mora na piće, da se bar malo sve to slegne. Odlučujemo se za povratak u Rovinj. Pogledali bi zalazak sunca. Rovinj nas oduševljava. Hodamo sitnim ulicama, još sitnijim koracima. Daleko negde ko zna gde... Ovde se polako završava naš treći dan na proputovanju. Upisali smo se u klub osvajača Jadranske magistrale. Upisali sebi bitan dan u magistrali života. Sutra je dan za odmor, i više nego zasluženi. Nastaviće se...

Kolega, Ja sam ti merodavniji jer sam se više žalio nego saputnica Oboje imamo pozitivne komentare, mnogo je udobnije ovako.

Dan 2 Petak Teška noć po pitanju odmora, gotovo bez sna. Glavni uzrok za to, nenormalna buka koju pravi bura (vetar). Na terasi konstantno nešto puca i pada, direktno me asocira na motor koji zamišljam da je pao. Tri puta sam se dizao da pogledam sa terase da li je motor i dalje na mestu. Jednostavno nije bila noć za spavanje. Budimo se nešto pre 06h. Uz jutarnji čaj, a pre šetnje pored obale, planiramo gde danas idemo, to jest, gde ćemo danas prenoćiti. Nakon kraćeg razmišljanja dolazimo do zajedničkog dogovora Novalja-Pag To je nešto o čemu pričamo da bi posetili još od fakulteta. Sada nas dodatno vuče put i krivine za koje znamo da su kao izmišljene, a pre par godina naravno da je glavna asocijacija bila plaža Zrce i party (festivali). Sve u svemu krećemo na jednu kraću šetnju. Vetar duva dosta slabije. Sunce prži već ranom zorom. Miris mora. Obalom šetamo mi i po neki penzioner. Malo nas čudno ljudi gledaju sa kacigama u ruci. Da nismo dobro spavali još jedan dokaz u prilog. Završavamo polako krug i tražimo da li negde može da se popije čaj/kafa. Nailazimo i na prvog radnog i vrednog ovog jutra. Lovilo se. U obližnjem restoranu na obali vidimo da se rasprema bašta, prilazimo da pitamo za piće, ljubazna gospođa odgovara da ona nije konobar već spremačica, ali rado će nam napraviti jutarnju kafu. Zahvaljujemo se i uživamo u tišini. Diskutujemo o današnjoj ruti, jedino znamo da: 1. Idemo sve uz obalu 2. Prvo ćemo svratiti do Dubrovnika 3. Noćimo u Novalji Tačka 1. se znači podrazumeva, krećemo od tačke 2. Smeštaj napuštamo danas malo laganije obučeni, iz razloga što je već u 09:00h 17 stepeni sa suncem bez ijednog oblaka. Smeštaj nam je udaljen svega 15-ak kilometara do Dubrovnika, dok trepneš tu smo. Za prvi utisak magistrala poprilično opterećena saobraćajem. Odmah na startu sebi izbacujem iz glave termin krivine, krivinarenje, "peglanje", i ostalo. Jednostavno smo na putu na kojem je osnovni cilj uživati uz laganu vožnju i u predivnim pogledima. U Dubrovniku smo bili pre 3 godine automobilom na tačno sat vremena, u avgustu, i rekao sam sebi da se nikad više neću vratiti. Ipak rekoh sad hajde da dam drugu šansu. Dobra stvar je što ima dosta parkinga za motore (koji se čak i ne naplaćuje) a onu težu stvar u tom slučaju a to su stvari koje vučemo sa sobom, smo rešili kod ljubazne gospođice koja radi u agenciji za vožnju brodićima. Zamolili smo je da nam stavi stvari iza svog štanda, što je vrlo rado prihvatila. Hvala još jednom! Apsolutno bih pogrešio da nisam dao drugu šansu, jer Dubrovnik danas izjutra nije imao ja mislim ukupno 100 turista koji su se kretali po gradu za razliku od pre tri godine gde je bilo 10 000 turista. Uživali malo u pogledu, na kratko obišli uličice, svratili i da se rashladimo. Idemo polako po stvari i spremamo se za polazak, rutu koju smo usput dogovorili od krupnijih tačaka obuhvata: Makarska, Split, Biograd na Moru, Zadar, Pag, Novalja. Dubrovnik napuštamo preko mosta Franja Tuđmana u 11:30h. Do sledećeg viđenja, ali na više dana. Put ispred nas pored dosta saobraćaja ima i znakove sa obaveštenjem o kontroli brzine. Primećujem visoko podignute kamere, koje snimaju. U početku sam razmišljao šta ću i kako, a onda odlučio da malo preko ograničenja idem a čim vidim znak da se meri odmah poštujem, makar to bilo i 30 km/h dok ne prođem kameru. Radova na putu dosta, i treba biti oprezan. Pre svega oprezan jer sam ja imao odmah neprijatnu situaciju. Nekako kod nas u Srbiji se dosta puta desi da se odrade radovi na nekoj deonici, i jednostavno znak za smanjenje brzine ostane još neko vreme. Naviknut na to, u većini slučajeva ja nisam poštovao taj znak, nego malo prilagodim brzinu. Ovde sam primenio slično, nakon znaka upozorenja za radove i smanjenje brzine, ja nastavio bez smanjenja gde me je iza krivine dočekala kolona vozila koja uredno prati postavljenu svetlosnu signalizaciju. Ok, na dalje je jasno, znak je znak. Iskustvo. Pejzaži od samog starta obećavaju. "Granicu" kod Neuma prelazimo bez problema. Što se tiče goriva, sipali smo u HR, ali je cena dosta visoka 12.35 kuna (približno 210din po litru). Odmah nakon ponovnog ulaska u HR, predivan most koji mislim da je još uvek u izgradnji. Pelješki most. Dalje već hvatamo ritam i tempo. Vrlo brzo stopili smo se sa predivnim pogledima, krivinama i ograničenjima. Interesantno je da više nema toliko saobraćaja, a pogotovo ne u smeru kojim mi idemo. Iz suprotnog smera dosta je veća gužva i puno kolega sa stranima tablicama koji u grupama prolaze pored nas. Leva ruka dole to je jasno. Kako je temperatura dostigla 23 stepena u hladu, zastoj od po 2minuta predstavljao je mini problem. Idemo dalje ka Makarskoj, odlučujemo da ćemo tamo napraviti pauzu za topli obrok. Dosta potencijalnih razglednica. Stižemo u Makarsku, parkiramo se kod šetališta. Tražimo mesto za ručak i nađemo u neposrednoj blizini, udaljeno 350 metara od nas. Kako sam već skinuo kacigu, jaknu i ostalu opremu kažem da idemo pešaka. Druga strana dobacije da je ipak lakše motorom. Odgovaram da ako je lakše neka ona sedne da vozi, jer dok ja obučem jaknu, kacigu, vrućina, bla bla bla, i na kraju krenemo pešaka... Neposredno pred restoran gde ćemo jesti, shvatim da je ključ od kofera ostao u koferu, i to greškom shvatim pričajući na glas. Ok, jasan je sledeći potez. Druga strana sedi u restoranu i naručuje piće, a ja se vraćam pešaka istog trenutka po motor zbog bezbednosti i mira u kući (na motoru) U međuvremenu, saputnica mora biti zdrava. Ovaj prizor me dočeka. Ja distanciran poručujem cedevitu. Restoran u kome smo ručali se zove Kalalarga i interesantan je po tome što ima 4 jela dana u ponudi, nema klasičan jelovnik. Mi se odlučujemo za Grah sa hobotnicom. Jedna vrlo dobra, čak šta više odlična kombinacija. Procija obilna, i više nego dovoljno za prosečnu normalnu osobu. Cena za sve ovo 160kuna. Sasvim korektno. Ovaj ručak nas je povratio u život. Nismo ni na pola puta, vrućina nas je dosta umorila. Šta bi bilo da je Jul... Tačno je 15:00h i krećemo dalje. Planirali smo da svratimo na kratko u Split, da kupimo za Ivanu rukavice, ili barem jednu desnu koja nedostaje Ona kaže da nema potrebe, ok, tako da ćemo pored Splita i Zadra samo proći. Nemamo vremena za zasutavljanje. Biograd na Moru biće poslednja kratka stanica za predah. Put nas dalje vodi sve uz obalu i vrlo brzo stižemo do simpatičnog Omiša. Sve do sada stvarno nas je pratio perfektan put po pitanju kvaliteta. Dok smo ručali uočili smo da se pneumatici po malo i troše Od Omiša pa sve do Splita i dalje do Zadra, situacija je drugačija. Put u dosta lošijem stanju. Kad kažem u lošijem ne mislim da ne valja, ali naravno poredim sa prethodnim deonicama. Radova i to ozbiljnijih dosta više ima. Što se tiče i samih pogleda, manje atraktivnije. Jednom rečju skoro pa standardno. Nama nije smetalo jer smo zapravo hteli sve da vidimo, i perfektno i ono standardno. Vrlo brzo smo u Splitu, velikom gradu za razliku od do sada viđenog. Gužva i kolone sastavni deo grada, na svu sreću ponovo u suprotnom smeru. Obilaznicom polako izlazimo iz Splita. I ovo smo uhvatili Konačno malo i oblaka. Osvežio nas je kratak period bez sunca, jer smo već dosta na drumu. Razlika u temperaturi bila je sigurno bar 10 stepeni. Ponovo smo uz more. A sada i na moru. Biograd na Moru. Protegli noge laganom šetnjom po fino uređenom šetalištu. Svratili na kratko osveženje, i nakon toga polazak ka finalnoj destinaciji. Što se tiče prolaznog vremena, na drumu i više nego dobri, ekskurzije nas ponovo vode u foto finish. Biograd na Moru napuštamo u 19:00h, očekuje nas još 107km do smeštaja. Sunce je tu, prati nas i ne napušta. U Zadru slično kao u Splitu, što brže napuštamo grad. Na samo izlasku u daljini vidimo ogroman planinski venac. Slika ne može da dočara ni približno kako je to u realnosti izgleda. Stajemo na Petrolovoj pumpi, punimo rezervoar jer idemo ka mestu gde bih najmanje želeo da razmišljam o tome. Skrećemo sa magistrale i krećemo se užim seoskim putem. Asfalt nije loš, ali je na dosta deonica "izgreban". Iako nemamo baš puno vremena, ne smemo žuriti. Table sada jasno govore, pravac Pag. Svakim sledećim pređenim kilometrom osećam sve veće uzbuđenje. Jednostavno ispunjene malog sna je otići na Pag, a velikog sna je odvoziti Pag motorom. Planine su sve bliže. Sunce je sve veće. Sunce + more + planine = čarolija Dolazimo i prelazimo Paški most. To je pa posebno čudo. Na svu sreću vetar je duvao umereno, tako da je prelazak bio bezbedan. Bilo mi je potrebno da se vratim, i pešaka pređem deo mosta. Imalo je dosta za preći Odavde pa na dalje, potrebno je samo prepustiti se. Put je fenomenalan. Stvari oko vas nestvarne, a vreme je jedino nešto na šta sam želeo da utičem, da probam da zaustavim. Desna pa leva. Pa ovo je zapravo čuveni znak Televisia Presenta Sunce je zašlo, i mi stigli u Novalju. Smeštaj preko Bookinga rezervisali. Google maps kaže da smo stigli, a mi ispred vile gde se nalazi parkiranih preko 30 motora. Da li je moguće da smo baš tu pogodili? Da da. Okej, tražimo parking jer je čitavo dvorište puno. Uočavam sledeće, jednu polovinu dvorišta su zauzele kolege iz Slovenije sa svim tipovima motora (naked, touring, maxi scooter, itd) a drugu polovinu dvorišta su zauzele kolege iz Poljske sa isključivo super sport motorima od 200+KS. Vidim da smo na meti I pored toga mi ponosno ulazimo unutra, jer što se nas tiče nama je previše dobro. Kulturno se svima javljamo. Poljske kolege zatičemo sa jakom muzikom i velikom količinom alkohola, a lako ih je prepoznati jer svi nose isto obeležje kao da su deo neke organizacije. Ljubazna gospođa na recepciji nam objašnjava da su oni zapravo došli isto danas, ali da su motore dovezli sa tri kombija, i da ih još nisu vozili. Okej, tek mi sad ništa nije jasno Mi idemo svojim putem. Odlučujemo da se kratko osvežimo i idemo na večeru. Mrak je već uveliko pao. Smeštamo se u dobro popunjen restoran da sumiramo utiske. Sa ljubaznim konobarom koji radi već 23 godine u tom restoranu ulazimo u malo dužu konverzaciju, između ostalog preporučio nam je picu Novalja, koja kao glavni sastojak ima paški sir. Preciznije, to je domaći ovčiji sir odavde poznat po svojoj jačini i aromi. Na osnovu njegove priče, krda ovaca koje smo i mi imali prilike da sretnemo u dolasku, živi u veoma teškim uslovima po pitanju vode. Sve oko njih je slano, od biljaka koje pasu pa sve do kamenja u prirodi sa kojim imaju direktan kontakt. Rezultat toga je vrlo specifičan miris i ukus toga. Nama se apsolutno svidelo, čak šta više ova pica je bila pravi specijalitet. Nakon našeg pozitivnog komentara, konobar nam otkriva tajnu da je pica majstor zapravo iz Čačka Dva balona vode mislim da će biti adekvatna da se ugasi ovaj specijalitet. Povratak u smeštaj usledio je odmah nakon toga. Već je odavno vreme za spavanje. Kolege iz Poljske i dalje piju, a dok ja ovo piše jedan je već zgrejao mašinu da budi pola letovališta. Nadam se da će svi preživeti noć. Iza nas jedan poseban dan. Toliko lepih stvari je bilo za videti a i probati. Ispunjen u potpunosti u trajanju od punih 15 sati. Današnja kilometraža i ne tako mala 491km. Već smo prešli četvorocifren broj u ukupnoj pređenoj kilometraži za manje od 36h. Dolazi period da malo smanjimo kilometre a pojačamo "odmor". Mišljenja sam da dani neće biti ništa manje interesantni. Nastaviće se...

Treći putopis po redu, za manje od godinu dana. Daću sebi za pravo da i ovaj nazovem početničkim. Ideja je uzeti dva dana odmora, spojiti sa prvomajskim praznikom, i otići do mora. Dugo planirano je da se provozamo obalom Jadranskom mora, od granice Crne Gore do Slovenije. S obzirom da smo prošle godine u ovo vreme vozili kroz Albaniju, zaključio sam da je zapravo u sezoni nemoguće voziti i uživati pored mora. Predsezona je po meni pravi trenutak. Vremenska prognoza ovih dana je dosta promenljiva, stalno se očekuju neke padavine. Da li oni u prognozi greše ili ne, svejedno, mi kišu na motoru nismo upoznali i nemamo iskustva. Donosimo odluku, četvrtak ujutru krećemo, neka i kiša pada. Grubi plan podrazumeva da se prvog dana dovezemo do mora (Herceg Novi), sledeći dan vozimo i noćimo na pola puta između HN i Rovinja, i nakon toga dva noćenja u Rovinju. Kao i u prethodnim putopisima, već vidim da će biti promena Pravimo poslednje pripreme, vreme se čini da ne ide baš po našoj želji. Idemo dalje. Pakovanje stvari. To smo videli da smo za Albaniju usavršili. Sada imamo verovali ili ne još manje stvari. Kofer i tank torba normalno napunjeni. Krstarica na putu, zajedno sa nama već dosta iskusnija, već je pregazila preko 70 000km. Spremna za putovanje, spremni mi, krećemo. Za početak idemo Ibarskom magistralom, što dalje od autoputa. Kod Stepojevca vešto izbegavamo radarsku kontrolu zahvaljujući učesnicima iz suprotnog smera koju su blagovremeno signalizirali. Hvala. Držimo dobar tempo, oblaci nas konstantno prate. Temperatura ne može se reći idealna, jer je svega 12-13 stepeni bez sunca. Malo je hladno. Međutim, neposredno ispred Gornjeg Milanovca, jave se i prvi sunčevi zraci. Izmamilo nam je osmeh na lice a takođe praktikujemo i da mahnemo u pravcu sunca kao znak zahvalnosti Ibarska magistrala bez gužve, ali i tada naravno treba biti oprezan Na ovom ruletu ne važe pravila saobraćaja već pravilo VEĆEG. Pažljivo nastavljamo dalje, izletanja sa svih strana i pod svim uglovima su konstantno prisutna. Ponosni dobrim tempom i očekujući prvu mini pauzu za sipanje goriva u Užicu, neposredno pred Ovčar - Kablar nalazi se kolona. Dugačka svega "par kilometara"... Uključujem sva četri i polako prolazim pored kolone. Iz suprotnog smera takođe nema vozila. Dolazimo i do razloga za to. Montaža konstrukcije. Zauzet je put tako profesionalno, da ni biciklista ne može da prođe. Gasimo motor, i lagano istezanje posmatrajući majstorluk. Gledamo pažljivo hoće li "ubosti" više ovih 20 vijaka. U jednom trenutku čuješ "Kontra smo okrenuli"... Bravo. Idemo iz početka, skidaj, rotiraj, okreći pa montiraj. Vozači kamiona prišli, iz iskustva savetuju da izvođači provere odmah i stubove, da i tu nije došlo do rotacije (Naravno zna se kakav je bio rečnik, iz nekog razloga spominjali su i predsednika, itd...). Nakon dobrih 40min oslobađa se put za prolazak bicikliste, i mi to na kvarno koristimo. Ljudi sa suprotne strane u koloni dugoj 6km ne znaju šta ih čeka... Polako stižemo i do Užica, na pumpi sipamo gorivo. Okej. Nego da li nešto pojesti? Da je brzo? Da je dobro? Da je jeftino? Da nas dugo drži? Može! Dobro poznata komplet lepinja kod Šuljage. S obzirom da nas čega blagi uspon ka Mokroj Gori, prijaće nam ova "malo jača" hrana. Telesna temperatura se podiže, temperatura vazduha opada, eto nas na Mokroj Gori. Granicu prelazimo brzo bez ikakvih problema. Na redu je i Višegrad. Ne planiramo da se zaustavljamo jer smo baš dosta puta bili u poslednje vreme. Međutim, odmah na prelasku Drine, zasutavljaju nas organi reda. Stariji policijski službenik nije bio baš najbolje raspoložen to se odmah videlo. Ja se nisam upuštao u razgovor, nego počeo da skidam rukavice i da tražim dokumenta. Izgleda da oni očekuju neki razgovor, jer čim je video da to radim, otišao je iza motora pogledao tablicu (nema skrivanja brojeva), pitao da li imam dozvolu (naravno), na kraju rekao srećan put i doviđenja. Hvala lepo, idemo dalje. Kad su nas već i zaustavili hajde i noge da protegnemo... Nastavak, pa kako lepše nego uz Drinu! Ovde kreće naša današnja "tunelijada". Sada dosta oprezno, jer se u tunelima nalazila poprilična količina vode. Dosta saobraćajnih patrola tokom današnje vožnje, do Foče čak 4 kontrole. Ovog puta nisu nas zaustavili. U trenutku neposredno nakon Foče, donosimo odluku da prelazimo u Crnu Goru preko Šćepan polja. Ja incijator, Ivana prati. Stajemo na skretanju za rafting centre i sipamo gorivo. Gorivo u Bosni više nije najbitnija stvar (nije jeftinije ili je neprimetno) tako da konačno prestajem sa kalkulacijama. Cena za litar benzina 95 je 170din. Kolege isto prave pauzu, vidi se da su prošli putem kojim mi nastavljamo dalje. Više godina za redom sam išao na rafting ali ovaj put je sve gori i gori. Ovo je postao jedan klasičan off road. Bez previše fokusiranja na put i gubljenja živaca, uživmo i prirodi. Znao sam da nas ova deonica čeka ako krenemo ovde, ali iskreno ne baš u ovakvom stanju. Bilo kako bilo, polako ali sigurno, ulazimo i u CG. Kanjon reke Pive je nešto neopisivo. Prvi put smo na ovoj deonici motorom, i to nije za poređenje ni približno sa automobilom. Uživajte... U daljini pogledi koje se ne mogu opisati Stajemo kod skretanja za Žabljak (Bobotov kuk). Okrećem se ka Ivani, da naravno dam predlog za kratko skretanje sa rute, ka Žabljaku. Tad uočim da njoj nedostaje jedna rukavica Kaže da ne zna u kom trenutku je ostala bez nje, dok je fotografisala, ali joj se čini sigurno pre 15-ak minuta. Okej, nema šanse da se vraćamo, ruku stavi u džep a mi idemo malo ka Žabljaku. Rukavicu ćemo rešavati što pre, ali nikako sad (ja spomenuo u Splitu...) Ovog puta stvarno malo, svega par kilometara ka Žabljaku, jer nas očekuje još puta do mora. Tako je i bilo, ali još jedna zapisana stvar uraditi ove godine, Durmitorski prsten odvesti. Nastavljamo nazad našom rutom. Asfalt, krivine i vreme postaju kao izmišljeni, mi dalje ka Nikšiću. Smeštaj smo za prvu noć rezervisali na samom izlasku iz Igala. U privatnoj kući, "dosta jeftin". Kao vreme dolaska stavio sam između 17-18h. Jasno je, sa našim dodatnim aktivnostima nećemo stići. Nakon Nikšića, stajemo da sumiramo utiske na kratko. Dve jagnjeće čorbe, hleb, kafa i limunada 6.60 evropskih. Koristim priliku i da pozovem vlasnicu smeštaja, kojoj se izvinjavam unapred i kažem da pomeramo za sat vremena naš dolazak. Ona kaže da apsolutno nije problem, i da ima dosta radova na putu kod Herceg Novog tako da je to i očekivala. Ja iznenađen za te radove, jer mi je samo još to trebalo, ali dobro dok mi stignemo do tamo. Izlazimo iz restorana Stara kuća, i nastavljamo. Tempo dobar, tako da svega par fotografija pravimo. Jedna od boljih deonica koju sam odvezao u skorije vreme. Apsolutno bez gužve na putu, bez rizle, bez rupa, sa dobrim suncem i suvim asfaltom. Mislim da ne može biti bolje. Pejzaži ostavljaju bez teksta. Naravno tu se krije i moreee. U ovom trenutku rekao sam sebi. Gasa je bilo dosta, dosta i previše za danas dobrih krivina, sada zamisli "da voziš pored mora". Iskreno tako je i bilo, bez ikakve žurbe, sasvim lagano, sa delimično podignutim vizirom da osetim sve te mirise koji se mešaju u mojoj glavi. Prestajemo sa fotografisanjem, uživamo do Herceg Novog. Radova stvarno dosta na putu u samom gradu, treba biti obazriv. Prolazimo Igalo i dolazimo do smeštaja. A tu novo iznenađenje. Čekamo vlasnicu 30min na ulici ispred kuće, zovemo je dvaput, oba puta kaže da neko dolazi za 5min. U tom trenutku osetili smo da to nije za nas. Jednostavno nešto treba promeniti. Kako je već 20:15h, treba odreagovati brzo. E tu smo vrlo dobri. Brzo pronalazimo smeštaj. Brzo donosimo odluke. Brzo sebe ubedimo da je to itekako prava odluka. Pomeramo se u Cavtat, Hrvatska Odmah preko Bookinga vršimo uplatu, sedamo na motor, palimo svetla jer je pao mrak i idemo još 35km do našeg novog smeštaja. Sada još dosta pažljivije jer kombinacija mrak plus lokalci na moru može da bude jezivo. Granicu prelazimo dosta jednostavno. Put u nastavku dobar, na svakih 2km znak za divlje svinje . Ok nadam se da nam bar to večeras neće trebati. Ono što ja primećujem a to je da nekako "malo duva vetar". Pitam ja Ivanu, ona kaže da se i njoj čini. Međutim, to sve jače i jače udare ima. Držim se ja čvrsto, ali to iznenada kad zvizne, prosto imaš osećaj da će te baciti (u tim trenucima prođe mi kroz glavu da sam gledao snimak da negde u Hrvatskoj baca ljude sa motora i obara motore, ijao pa nisam valjda u to upao ). Na svu sreću biva sve dobro. Stižemo ubrzo i ljubazna gospođa nas dočekuje. Smeštaj i više nego dobar, što je najbitnije uredan i čist, sa parkingom. Odlučujemo da ove večeri stvarno nećemo izaći iz apartmana jer je bolje odmoriti. Dok se raspremamo, ja malo istražujem o vetru, da vidim o kakvim brzinama govorimo... Stvarno duva. Motor stavljamo u zavetrinu, da bude na sigurnom. Čak je i ispod našeg prozora. Što se tiče pređene kilometraže za danas, skromnih 618km. Iskreno više nego planirano, ali smo uživali. Sloboda za promenu plana je dodatna lepota na putovanju. Ovim završavamo naš prvi dan. Ponovo dočekujem ponoć dok ovo pišem, a u regularnom danu odavno bih zadremao. Putopis ima svoju čar... Nadam se da je ovo zagrevanje i za nas i za ovaj putopis, pravi dani su apsolutno pred nama! Nastaviće se...

Kolega, Ja sam išao sa saputnicom u Maju 2021 i pisao taj kratak putopis. Iskreno, apsolutno bih preporučio da izbegneš ovu deonicu jer pored radova na putu kolovoz je (80% trase) u katastrofalnom stanju.

Na prodaju kaciga Caberg EGO Matt black. Kupljena novembra 2019 godine. Veličina XL. Kaciga nikad nije nošena bez potkape. Održavana nakon svake vožnje, čuvana u garderobnom ormanu. Poseduje integrisane naočare. Vizir je čišćen isključivo toplom vodom. Postoje sitna oštećenja ali nikad nije ispala. Može se pogledati u Beogradu. Cena: 8500RSD David 066/414-591 Pozdrav

Zdravo, Kao što sam naslov kaže interesuje me vaše mišljenje o zameni ulja u vilama, odnosno kada je potrebno prvi put zameniti ulje i izbaciti ono koje je fabrika stavila? U primeru Diverzije XJ6S koju vozim, još uvek taj segment nije otvaran niti rađena bilo zamena. Vizualno spolja ne pokazuje nikakve tragove da bi to trebalo menjati. Da li to sada servisirati i nakon toga uvrstiti u redovan servis na svake dve godine ili to ostaviti još uvek da ide tako?

Inače na ovom putovanju u par navrata uključio sam se u manju grupicu koja je bila ispred mene. Uglavnom do sada nikada nisam vozio u grupi, ali meni je u glavi da je to apsolutno uživanje sa ekipom. Međutim malo mi nije jasno da ipak taj koji vodi kolonu diktira tempo, znači ako bi ti nešto i promenio ipak se moraš prilagoditi Možda vožnja u grupi nije baš bajka, ili se moraš baš dobro poznavati sa članovima te ekipe...

Kolega, neka ovo posluži kao reportaža od Alvirovića, a ti napravi malo duže i umerenije putovanje

Kolega, ideja svakako nije bila u 33h prebaciti 1300km Ovo je bilo samo ispitivanje terena. Mislim da za Rumuniju imaš dve mogućnosti: 1. Ići i voziti TA po dva puta dnevno i zavrtati gas do besvesti 2. Obilaziti Rumuniju uzduž i popreko, i uživati u planinama, jezerima, itd Od Sebesa ja nisam naišao ni na jedno parče lošeg puta, što verovatno znači da su popravili

Dan 2 Nedelja Sreća pa je grejna sezona počela. Budim se, u sobi svega 10-ak stepeni. Ja ostavio prozor na kant, ne razmišljajući da nisam u Beogradu. Nema veze. Pripremam sebi čaj i spremam se za pravljenje današnje rute. Da ne bi sve bilo tako jednostavno, uočim da punjač ne radi. Telefon je u režimu battery saver, i ima još svega 13% baterije a čitavu noć je bio na punjaču. Veselo. Nisam baš raspoložen da idem bez navigacije nazad za Beograd. Zanimljivo umesto da regularno poludim, ovo sam nekako smireno prihvatio. Gde u 07h, u nedelju, naći novi kabl. Mozgam, mozgam i taman da odustanem, setim se da to sigurno ima na nekoj pumpi. Pitanje samo gde ima sad pumpa a da nije ona najobičnija. Na svu sreću, pumpa svega 1km udaljena. Idem tamo da vidim, taman za jutarnje razgibavanje. Vreme obećava, to mora da je dobar znak mislim se ja Pumpa ispunila očekivanja. To je to! Vraćam se u smeštaj, malo ću odložiti polazak dok se telefon napuni. Kao i juče, ne žurim ja nigde, dug je dan Plan je sledeći: Sibiu - Sebes - Novaci - Targ Jiu - Turun Severin - Oravita - Bela Crka - Kovin - Smederevo - Beograd. Danas očekujem dosta bolji kvalitet puta, i nešto bolje prolazno vreme. Znam da me očekuju dosta lepi predeli, ali neću mnogo vremena gubiti na fotografije. Telefon napunjen, stvari spremne, polazak. Sada već u startu odmah dobro obučen, jer je napolju svega 12 stepeni. Vreme polaska 09:30h po rumunskom vremenu. Put do Sebesa biram magistralni, izbegavam auto put. Dosta dugih deonica, dobar tempo se drži. Nisam pogrešio u odabiru Solarna elektrana, lepo za videti. Stanem da fotografišem Nakon otprilike 45min stižem u Sebes Sipam gorivo, bez zadržavanja i juriš na TS. U početku prolazim kroz manja naseljena mesta. Tu treba biti oprezan jer asfalt omogućava malo jači gas, a meštani i životinje izlaze na put iz nepoznatih pravca Polako se završavaju i naseljena mesta, put sve bolji To je to, krećemo. Kao da sam na pisti. Nema više slikanja, sada samo gas Prva pauza na jezeru Oasa Do jezera sam dobar deo puta vozio u pratnji kolege poljskih registarskih oznaka. Ducati Multistrada 1260. Pauzu je napravio i kolega, zove se Artur. Porpičali smo o putu do jezera, prvi put obijica u Rumuniji. On je tu još tri dana, a sutra se sprema da ide na TF. Vrlo brzo rastajemo se i svako nastavlja svojim putem. Moj vodi dalje, pravac na vrh. Bio sam ubeđen da sam najbolji deo prošao, kad ono međutim... Evo i znaka Gužve gotovo da nije bilo, po neki automobil. Dosta kolega koje dolaze iz pravca Targ Jiu-a. U par trenutaka osetio sam se kao na stazi, jer pojedinci su to tako shvatili. To je lepo za gledati sa strane, ali nekako odvlače pažnju tokom vožnje Kao u filmu, vidim po 5km puta u daljinu. To sam nekada sanjao Definitivno ovo je do sada nešto najbolje što sam vozio. Sada mi je apsolutno jasno zašto se toliko ljudi ponovo vraća ovde. Jednostavno ovo je spoj odličnog asfalta, kombinovano brze i spore krivine, čist vazduh, prelepi predeli. Pa apsolutno sve što treba! Ovo ne može da dosadi! Mene čeka put dalje, još dosta do Beograda. Potrudiću se da ne upoređujem nastavak puta sa ovim što sam sad odvezao, jer bih mogao samo da sednem i plačem. Jasno je, TS apsolutni pobednik, ali hajmo do kraja da uživamo. Čeka me ne toliko zanimljiv put do Turun Severin (kod graničnog prelaza u blizini Kladova), što sam već u dolasku i prošao. Pravim malo dužu pauzu neposredno ispred Targ Jiu-a. Inače tokom ova dva dana nisam istraživso šta pojesti već sam nosio sa dobom po neki sendvič, voće i to je to. Na dalje bez pauza, osim za gorivo koje sam sipao neposredno uz Dunav i naš granični prelaz. Magistrala je za sada u boljem stanju sa rumunske strane, barem dok se kod nas ne završe radovi. Put na dalje očekuje me kroz nacionalne parkove, do tada, na magistrali, radovi i kolona duga 5km Probijam se između... Deonica puta E-70 je odlična . Dosta brza sa relativno novim asfaltom Vrlo brzo odvajam se na put 57B. Veoma interesantan, sa dosta kvalitetnim asfaltom. Negde je malo stariji i presvučen, ali nije naporan za vožnju, prolazio sam i fosta gore juče. Smenjuju se brda, dolina reke, baš jedna prava vožnja kroz netaknutu prirodu Ovim putem ide se u dužini od 100km, tako da nije uopšte malo. Treba odvojiti vremena. S obzirom da sam se već toliko dobrih krivina nagledao i pejzaža, jednostavno više ovo ne registrujem. Da sam ovim putem dolazio, sigurno bih bio oduševljen. Sada nije merodavno, jer mozak više ne registruje. Pravim svoju poslednju pauzu na ovom putovanju kroz Rumuniju, na jezeru Lacul Minis. Malo sam se opružio, pa za malo i zadremao. Odatle do kuće me je čekalo 165km ne toliko zanimljivog puta. Granicu sam prošao bez ikakvih problema kod Bele Crkve, a nakon toga brzinom svetlosti do Smedereva. Odlučujem se da ne idem auto-putem već da do Beograda idem preko Grocke. Nije mi bilo dosta krivina i gužve izgleda, Oko 18h stižem u Beograd. Sledeći zadatak srediti Diverziju, jer je poprilično blatnjava posle puta. To je naravno podrazumevalo sačekaj da se ohladi, peri, suši, beiši i podmaži. Ovo mi nije bilo teško, i volim to odmah da uradim i zaokružim čitavu priču. Gorivo do čepa i čekamo sledeću priliku. Brojač kaže 1337km, od juče do danas. Kada smo već kod toga, prosečna potrošnja 4.6l I više nego zadovoljan. Sve više sam siguran da mogu krenuti sa njom na put oko sveta, ali to neka bude uvodna rečenica za možda neki sledeći putopis. Valja spomenuti i troškove: Gorivo 80e Smeštaj 22e Večera + punjač za telefon 20e Prateći troškovi 20e Ukupno: 150e Sve u svemu, više kilometara nego što sam očekivao, više uživanja nego što sam mogao da zamislim, manje umora nego što bih inače očekivao. Jedno naizgled obično putovanje, a za mene vrlo drago i bitno. Prvi put sam tako "daleko" otišao sam Prvi put noćna vožnja Prvi put 650+ km u danu Prvi put među medvedima Prvi put na jednom ozbiljnom planinskom prevoju Ovo mini putovanje desilo se iz razloga što sebi ne bih mogao da oprostim da nisam to video ove godine. Da li bih išao opet? Ne samo da kažem da, već sigurno rezervišem bar dva odlaska u narednoj godini. Rumunija je prelepa zemlja za vožnju i tu blizinu treba iskoristiti. Sada već imam dva putopisa iza sebe. Jedan Albanija 7dana Jedan Rumunija 2dana Mislim da sam sada već spreman za nešto ozbiljnije, kada to kažem mislim na dvonedeljnu turneju. Izgleda da će to biti tema koja se čita početkom proleća iduće godine... Do sledećeg puta

Rumunija, Transylvania i Transfagarasan, Putevi 67C i 7C, Gledajući slike, nešto totalno nestvarno. Prosto da čovek ne poveruje da to postoji u realnosti. Do sada ni jedan pravi plan nisam imao vezano za odlazak u Rumuniju. Uvek je nešto bilo preče, a što je najbitnije uvek je i to preče bilo dalje putovanje po pitanju kilometraže nego ići na TS i TF. S obzirom da sam ovog leta imao baš puno obaveza, pogotovo avgusta i septembra, ispostavilo se da ni ove godine nema ništa od Rumunije. Ranije čitajući po forumu ukratko, zaključio sam da je potrebno: Minimum 3-4 dana Dobri vremenski uslovi (ajde ti to pogodi) Period Jul-Avgust-Septembar (ajde ti to uklopi) I tako dalje, dok se sve kockice srede, neka druga prilika. Međutim, S obzirom da mi je glava prepuna informacijama, obavezama, puna da ne kažem gluposti, bilo je potrebno što pre naći nešto što će odraditi funkciju RESET. Probao pre tačno sedam dana, da trčim po Tari, izigravam tarazana Pomoglo na način, da posle 23km trčanja, prepreka, i plivanja u dobro hladnom jezeru Zaovine, ja pitam sebe da li sam normalan i imam li ja mozak uopšte. Rezultat ovoga, upala čitavog tela koja ja trajala 5 dana, i pola kilograma popijenog magnezijuma. Šalu na stranu pomoglo je, ali je tu bila psihička borba izdržati, što je u jednu ruku dobro jer sam testirao sebe, a u drugu ruku ne valja jer sam otišao tamo sa namerom da odmorim glavu a ne da je iscrpljujuće propitujem. Drugo dešavanje, službeni put u Portorož 22-25.09, prezentacija-prezenter Jasno je, prethodna i ova slika ne idu jedna uz drugu, ali šta ću. Deo modernog društva. Vraćajući se sinoć iz Portoroža, totalno psihički iscrpljen razmišljam kako ovaj vikend uraditi nešto stvarno korisno. Jer ako se ponovo *****em, to nikako neće biti dobro. Mozgam, mozgam, i padne mi na pamet, po meni, dobra ideja. Zašto ja ne bih u subotu ujutru polako krenuo u Rumuniju, i vozim se. To je nešto što sigurno najviše volim da radim. Jedno noćenje i u nedelju nazad. Pripadnica lepšeg pola ima obaveze, tako da bih išao sam. To i ne zvuči tako loše, jer u tom slučaju ne moram ja predstaviti plan, pa se pravdati što baš tako, pa obećaj da neće biti izmena, itd... (Videćemo na kraju da li je ovo dobro ili loše) Da ne donesem odmah odluku, rešim da kada se probudim ujutru sagledam situaciju i odlučim. Krećemo Budim se, kao za inat 05:30, još nije ni svanulo kako treba. Uzbuđen a još nisam ni "navodno" odlučio da idem. Nema veze, sačekaću još malo, pogledam vreme, vremensku prognozu i na osnovu toga pašće odluka. Dobro Bolje Najbolje (u tom trenutku gledao sam samo maksimalnu dnevnu, jutarnja-noćna me navodno ne interesuje) Krećem sa pakovanjem stvari i mini planom. U 09:00h start. Idem do Golubca, dalje dunavskom magistralom do Kladova, i tu prelazim u Rumuniju. Današnji cilj Curte de Arges, mesto početka uspona na TF. Brzo pakujem stvari i već sam spreman za pokret Nove su gume, lanac i lančanici, svećice akumulator, ulje menjano pre 700km, nema šta da zafali. Startuj i kreći. Do Golubca ne tako zanimljiv put, išao sam deo auto-putem da bih požurio. Nakon 1:20h stižem kod tvrđave na prvu kraću pauzu Nastavljam dalje, priroda prelepa ali put daleko od toga. Ima dosta udarnih rupa i dosta radova. Inače do sada nisam išao na ovu stranu ka Kladovu. Ovo mi je prvi put. Dok uživam u prirodi, kroz glavu mi prođe da imam dobrog prijatelja, kolegu sa fakulteta, koji živi u Kladovu, a mi se nismo videli skoro 3 godine. Stajem, zovem, na obostrano zadovoljstvo dogovaram da sednemo i vidimo se na kratko (Već je pala promena plana, šta ti je lepota kad ideš sam ) Nakon Donjeg Milanovca, dobar deo novog asfalta. Radovi su u toku, tako da se čovek ne može skroz opustiti, jer su učestale iznenadne pojave putara, a hvala Bogu signalizaciju slabo postavljaju. Malo pre podneva stižem u Kladovo Nakon kratkog predaha i lepog razgovora krećem svojim putem dalje. Svraćam na pumpu da sipam gorivo i idem na HE Đerdap gde ću preći granicu. Granicu sam prošao bez problema. U Rumuniji su mi tražili potvrdu, sve ostalo je bilo u redu. Pitao njihovog službenika da li plaćam vinjetu, kaže ne plaćaš ništa samo teraj. Hvala lepo doviđenja. Ruta je sledeća: Turun (Severin) - Targu Jiu - Ramnicu Valcea - Curtea de Arges Na samom startu dosta široki putevi, sa odličnim asfaltom. Vrlo brzo, kvalitet puta naglo opada a put je nalik Ibarskoj magistrali. Približnije Stepojevac. U svakom slučaju uživanje u prirodi je prisutno konstantno Kultura u saobraćaju, po pitanju pažnje motociklistima je na visokom nivou. 95% učesnika se odmah sklanja uz desnu ivicu. Signaliziraju ako ima policije. Ne voze sporo, tako da ih nekad možete samo pratiti. Dok se vozim i uživam, razmišljam gde rezervisati smeštaj. Mesto Curtea de Ages je baš malo, nema ničega. Pitam se zašto ja ne bih danas "odmah" odvezao i TF i na taj način prenoćim u Sibiu. Sutra direktno idem na TS, odmoran. Ne gledajući koliko ima sati, kažem sebi to je prava stvar. Stajem pored puta da potražim smeštaj. Organi reda me takođe pozdravljaju podizanjem palca na gore. Na Booking rezervišem smeštaj Casa 193 u Sibiu. Cena 23e ali ima dvorište gde mogu ubaciti motor i to mi je bitno. Daleko je 1.5km od centra grada taman ću prošetati da protegnem noge. Oko 16:30h stižem na Lukoil pumpu u Curtea de Ages gde sipam gorivo i pravim mini pauzu. U mojoj glavi je da ja imam do svog smeštaja još oko 100km, i da je to nekih laganih 2h vožnje taman dok ima sunca. Sipam gorivo. 100 oktana Cena približno 155din po litru Dok odmaram, ne žurim se nigde, uzmem malo i grickalice svoje Nisam hteo da preterujem, jer sam rekao bolje je gore na miru i svežem vazduhu da jedem kao čovek. Krećem polako na čuveni TF. Iskreno, ponovo loš put, koji ja nisam očekivao odnosno nisam toliko ni istraživao. Dobro me usporava, a ja kako odmičem sve vidim veće planinske vrhove Temperatura je počela da opada dobrim tempom Gužve uopšte nema, kolege na dva točka prolaze ali uglavnom u suprotnom smeru od mene. U jednom trenutku vidim kolonu vozila, i kažem sebi "Eh veselo, baš sam to čekao". Sigurno je neki udes. Prilazim, usporavam, i ne vidi zašto ljudi u tom smeru stoje. Kad u jednom trenutku, ja vidim, MEDVED. U sekundi ne znam šta da radim, stao bih da slikam. Strah me je šta ako krene na mene. Ne mogu da držim telefon, kvačilo, kočinicu, dajem gas ako zapne, odlučujem da nastavim dalje ali totalno zapanjen. Stižem i do čuvene brane Vidraru Dram. Zaustavljam se da napravim neku fotografiju. Nastavljam dalje, i ponovo nailazim na medvede. Ovog puta manjih gabarita. E pa njih ću da snimim, iz daleka Sunce je i dalje prisutno ali sve više beži. Ja sve dublje ulazim u šumu, a nikako da se približim da vidim gde sam. Temperatura već ozbiljno niska, vreme je da se dodatno obučem. Pametnjaković stane da se dodatno obuče pored vodopada Vidim da će se ovo pretvoriti u noćnu vožnju, što mi nije bilo ni na kraj pameti. Zanimljivo, u tom trenutku, iako ko zna na koliko metara nadmorske visine, sa temperaturom oko 7 stepeni, ja sam se osećao zadovoljno i ispunjeno, bez ikakve brige. Stajem ponovo pored puta, i javljam se svojoj polovini koja iščekuje da uskoro stignem. Objašnjavam situaciju i nastavljam. Nema brige. Ubrzo stižem i na prevoj Nestvarno dobro, zalazak sunca Svetla zlata vrede sada. Inače ovo će biti moja prva vožnja ikada noću, i to ni manje ni više nego niz TF Oduševljen ovim što vidim, a kao što sam sebi najavio, parkiram se i pripremam mesto za večeru. Na miru i svežem vazduhu Shvatio sam da nigde ne žurim. Odmoriću se malo, ugrejati pored motora, i polako krenuti na dole. Vidim da me čeka dobar asfalt, i to je nešto što me raduje. Na putu nema skoro nikoga, osim dva medveda koja sam video pored puta. Jedino mi oko toga nije bilo svejedno, da me sačeka u mojoj traci pa da traži naplatu eco takse za korišćenje ove prirodne lepote Mrak sve više pada, i u jednom trenutku postaje totalni. Duga svetla stvarno rade odličan posao. Pažljivo nastavljam dalje, i bez ikakvih problema i ni jedne kritične situacije, stižem na svoje odredište. Domaćini me ljubazno dočekuju, i biva sve po dogovoru Današnja kilometraža, dobrih 691km Ostavljam stvari, podmazivanje lanca, tuširanje i pravac šetnja do grada. Grad je stvarno lep Naravno treba i sumirati utiske Nakon večere, i par piva vreme je za povratak nazad i odmor. Sve u svemu jedan nezaboravan dan. Nešto što ću sigurno pamtiti čitavog života. Interesantno ne toliko umoran s obzirom na pređnu kilometražu. Osećaj slobode, rasterećenosti je nešto što nema cenu. Ne kažem da ovo treba praktikovati, ali sigurno treba proživeti. Sutra ćemo donositi zaključke, a do tada treba se odmoriti Nastaviće se...

@BokyBoy Više liči na industrijski pod nego na asfalt Baš je nezgodno na motoru, i kružni tok zna biti neprijatan u tom slučaju...

Bravoo. Nešto slično sam želeo da uradim, ali su se stvari iskomplikovale. Uz ovaj putopis, na trenutak sam odlutao tamo!

Situacija kod mene ista, stavljene nove TF. Čim se pipne bela linija, zadnji točak zaigra, i bez zavrtanja gasa...

Ponovno osveženje. Kako nas vreme i prelasci granica dobro služe, na dva meseca u proseku menja se ulje

@Forsberg Ne treba ništa, vreme je dosta promenljivo. Kada smo krenuli gore bila je magla da smo jedva videli gde idemo, a na vrhu potpuno druga priča. Samo dobra odeća jer vetar zna da bude dosta jak.