Dan 5 Sreda Druga po redu odlično prespavana noć. To se zovem odmor. Rano ustajanje. Orkestar iz komšiluka opet počinje sa nastupom. Današnja vremenska prognoza najavljuje dosta oblaka, dobro, i bez sunca se može. Doručak po dogovoru stiže u 07:29. Još jednom perfektan doručak. Lenja pita vadi prosek. Današnji plan obilaska plaža 1. Plazi i Pasqyrave 2. Shpella e Pëlumbave Moguće je preći sa plaže broj 1. na plažu broj 2. Kroz vodu pešaka. Pre toga, odlučili smo da posetimo Nacionalni park Butrint koji se nalazi na svega 5km od Ksamila, odnosno 17km od Sarande. Pakujemo stvari za plažu, i krećemo prvo do nacionalnog parka. Nema sunca, ali pogled puca Kroz Ksamil radovi u toku Posebno treba obratiti pažnju prilikom prolaska kroz naselja neposredno pored mora. Radovi su uglavnom dobro obeleženi, međutim problem predstavljaju ulegnuća na putu, rupe, nedovršeni radovi koji su uglavnom neobeleženi POSEBNO povedite računa oko ležećih policajaca. To skoro nikad nije obeleženo. Vrlo je naporno voziti, jer ne znate kada može da se nađe ispred vas. U životu nisam video više različitih tipova i oblika ležećih policajaca (još je ostalo u pravom smislu te reči da vidim pajkana kako leži, i onda mogu da kažem da je to to). Izlazimo iz Ksamila i uživamo narednih par kilometara Stižemo do ulaza u nacionalni park. Neposredno pored ulaza, zanimljiv način transporta preko vode (skeledžija) Sama konstrukcija ne uliva poverenje, a ekipa posade još manje. U svakom slučaju odustali smo od odlaska na Krf (zbog situacije za virusom) tako da nemamo posla sa njima. Ulaz u nacionalni park plaća se 1000 leka po osobi. Osoblje ljubazno uzima naše kacige i jakne. Još jednom,i do sada na svakom mesto, prijatno iznenađenje. Dosta ljudi posećuje ovo mesto. Ja nisam toliko blizak sa istorijom, pogotovo u tom obliku, ali sam proveo unutra skoro 2h, dok je vreme potrebno za obilazak 1h (po pisanju u turističkom listiću). Priroda je fenomenalna. Nije bilo ljudi. Od prisutnih mir, tišina i nas dvoje. Ispratite... Ulazak u muzej Neočekivano nisu me smorile sve te table za pročitati i nešto novo saznati. Nisam se trudio da zapamtim nešto mnogo, odavno sam shvatio da nisam tip za TV slagalicu Preuzimamo jakne i kacige, zahvaljujemo se ekipi na ulazu u park, i nastavljamo put Ksamila na plažu. Poučeni iskustvom od juče, znali smo da nas čeka ponovo off road do plaže. Put je u odnosu na juče duplo gori. Odlučujem da ne spuštam motor skroz do plaže, jer je previše oštro kamenje, parkiram neposredno nakon početka makadama. Interesantno je da naravno ljudi tu idu automobilima skroz do kraja. Ne znam kako je u sezoni, da li možda nasipaju put, u svakom slučaju po ovom putu je van pameti to raditi. Što se tiče plaža, ponovo raj na zemlji Čitav dan se smenjuju oblaci i sunce. U jednom trenutku mislio sam da će nas kiša poklopiti A stvar koja se uvek dogodi (da sam prvi put na moru nekako bih i mogao da razumem) je da izgorim kao rak baš u tom danu kada "nema mnogo sunca". Sada, prvi put je potrebno preko takvih ramena nabaciti i moto jaknu, to je posebna, nova priča za mene.. Motor smo ostavili na sigurno, mislim barem smo tako zaključili Ako je vredniji motor od ovih čuvara plaže, onda nemam šta dalje komentarisati Vraćamo se u smeštaj. Domaćin u pravom smislu te reči, dopušta da detaljno operem motor, lanac i sve što ide uz to. Kako je i to završeno, vreme je da idemo na večeru. Večeras biramo ponovo restoran uz samu obalu u Sarandi. Na putu do tamo, potvrda da je ovde što se tiče saobraćaja ruski rulet Pričinjena je samo materijalna šteta, nema povređenih. Nastavljamo dalje, i ubrzo stižemo. Restoran ponovo na drugom spratu. Biramo sto sa pogledom na more i sa pogledom na dvotočkaša Samo što smo se smestili. Ja skidam jaknu, prilazi nam stariji gospodin i pita Where are you from? Okej jasno mi je da nas pita da razlogom. Ja kažem jasno Srbija. Čim je to čuo, osmeh je pustio od uva do uva Usledio je ovakav pozdrav sa njegove strane Uz reči: Srbija super! Super fudbal i muzika! Osećali smo se vrlo prijatno, iako je pola restorana gledalo u nas. Poželeo nam je prijatan obrok uz ponovne reči da je Srbija super. To je nešto što doživljavamo iz dana u dan. Jednostavno ljudi koji su "probili led" po pitanju odlaska u Albaniju, ostavili su neverovatno dobar utisak. Mi se trudimo da tako bude i na dalje. Konobar stiže, već zna odakle smo. Mi za zagrevanje poručujemo jasno, dva piva, i nekako nam je postala navika tzaziki, uz prepečen hleb i neka sveža salata. Dok to mezimo, čekamo ribu (ciple) za dve osobe Možda i najbolji komad na ovom proputovanju. Vrlo brzo smo je savladali, i rešili da se polako spremamo za polazak jer smo dosta umorni. Kada smo potražili račun, stiže od domaćina jedan tanjir osveženja A s obzirom da smo iz Srbije, odmah nakon toga i čašica razgovora Rakija ili kako oni pišu u njihovom meniju Raki je dosta slabija i mnogo lošija nego kod nas što se pije. Mi smo se naravno zahvalili, napravili gest kao da je najbolja, lagan potez iz zgloba i počeli sa pripremom za povratak nazad u smeštaj. Do smeštaja imamo svega 4km od Sarande, i ta večernja vožnja nakon dobre večere baš prija. A u smeštaju... Pregledam fotografije koje su načinjene tog dana. Otvorim jedno hladno pivo, i krenem sa pisanjem. U zavisnosti od broja slika i inspiracije, toliko često ustanem i do frižidera. Danas sam kao rak. Mislim da se od piva neću rashladiti na adekvatan način, a putopis opet treba na nešto i da liči. Danas završavam nešto ranije. Nastaviće se

Mislim da je temperatura vode oko 19.5-20 stepeni.

Zvuči odlično. Koliko dana je predviđeno da traje?

Dan 4 Utorak Sigurno najbolja noć po pitanju odmora. Prva i najbitnija stvar je krevet (160x200). Ko i tada pređe na suprotnu polovinu... Sa druge strane izolovani smo, od magistrale, buke, jedino se čuje po neka životinja. Petlovi su jutros imali svoj nastup, ali smo ih mi spremno dočekali (nisu nas uopšte iznenadili, a kamoli probudili). Po dogovoru sa domaćinima, doručak je bio spreman u 07:30h. Doručak donose u apartman. Doručak obilan. Veći deo je domaća hrana, čak i oni nešto sami proizvode. Voćna salata, kiselo mleko, ovčiji sir, burek, jaje, krastavac, paradajz, džem i na kraju kafa. Dobitna kombinacija u svakom pogledu . Kao i obično, mi smo išli redom. Danas je na dnevnom redu obilazak plaže Pulëbardha. Neposredno pred sam polazak, odlučimo da posetimo obližnje prirodno bogatstvo The Blue Eye. Nešto slično kao Krupajsko vrelo kod nas. Udaljeno je svega 30km od Sarande. Pakujemo stvari za plažu u top case i krećemo. Tokom čitave vožnje konstantno imamo pogled na planine, priroda je ponovo neverovatna. Krivina se niže jedna za drugom Vozimo neposredno uz reku Put sa puno neravnina. Dosta je krpljen sa konstantnim ulegnućima. Potrebno je dodatno obratiti pažnju, jer su nam prisutni i dodatni znakovi pored puta (ima ih previše)... Mi dodatno usporavamo. Ja povremeno bacim pogled i na okolinu, ali je fokus na ono ispred. Pored toga što su životinje pored puta nešto što dodatno ukrasi te pejzaže, predstavljaju veliku opasnost. U Albaniji je to stvarno van kontrole Više puta tokom putovanja mi se dešavalo da nakon neke lepe krivine, za možda malo jači tempo, sačeka me krava ili konj na sred puta. Mislio sam da ja to slučajnost, ali evo nakon 4 dana shvatam da je to ovde realnost i treba biti obazriv Prolazimo ubrzo pored hidroelektrane Bistricë Neposredno nakon toga počinje još lošiji put, sa dosta oštrijim krivinama Naravno tu su i neizbežni radovi na putu Stižemo i do skretanja za Blue Eye. Na dalje nas vodi makadamski put. To nismo očekivali, ali dobro, idemo polako Nakon pređenog jednog kilometara stižemo do brane, gde se nalazi i služba obezbeđenja koja naplaćuje ulaz. Cena 50leka za motor i 50leka za putnika. Službenik obezbeđenja prilazi i prvi do sada na putovanju konstatuje da smo iz Srbije kada je video tablice (inače kao da većina na osnovu BG misli da smo Bugari). Par puta je rekao Srbija, Srbija sa velikim osmehom. Ukupno je naplatio 100leka (ja procenjujem da je suvozačica ovog puta dobila gratis ulaznicu). Kaže nam da nastavimo pravo, i da imamo još jedan kilometar. Tu nas je apsolutno slagao, ima još oko 2.2km malo goreg makadama. No nebitno, mi stižemo i parkiramo limuzinu. Stvari ne nosimo sa sobom. Sada kreće, uživajte Svratili smo pre povratka nazad da popijemo piće. Restoran je kao iz filmova. Pored same reke koja stvara osećaj ogledala. Dve ceđenje narandže, jedna kafa, ukupno 700leka. Sasvim prihvatljivo za ovu lokaciju a ima i dosta interesantne ponude za hranu koju nismo probali. Još par fotografija u toku povratka ka Ksamilu Na dva kilometra od Ksamila, iskljčujemo se desno za pomenutu plažu. Put ponovo makadam. U početku običan Ubrzo postaje dosta zahtevniji Okej, do kraja spustiću sam za svaki slučaj (najviše se brinem da ne moram točak kod vulkanizera da nosim) Ponovo, uživajte Na plaži nema nikoga. U fazi prirpema za sezonu je beach bar pored plaže. Pitamo majstore koji tamo raei da li je problem da koristimo plažu, na šta se oni slatko nasmeju, i kažu da uživamo (bolje da pitamo da ne bude dole ponovo neka sačekuša, iako nema rampe ) Kako nema nikog na plaži, osećali smo da je baš privatna plaža, ali ovog puta naša Proveli smo čitav dan na plaži. U početku borili se sa suncem, ali na kraju kako to obično biva izgubili borbu. Nadam se da sutrašnje kiselo mleko koje dobijemo uz doručak, nećemo koristiti kao lek. Kasno popdone krećemo do smeštaja, da se na brzinu osvežimo, i nastavljamo do Sarande na večeru. Danas je planiran restoran na samoj obali, koji ima dosta pozitivnih komentara, pogotovo vezanih za jagnjeća rebarca... Ispred samog restorana parkiramo limuzinu, kad već može neka bude na oku Dočekuje nas vrlo prijatan konobar. Kada je video da smo to mi sa motorom, pitao je odakle dolazimo. Na odgovor iz Srbije, ispričao nam je kakva je navala ljudi bila prošle godine u periodu septembar, oktobar i da su srbi mnogo dobri ljudi. Poručujemo nešto za rashladiti se Konobar odgovara (sa albanskim akcentom): Hvala, živeli Ono što sam primetio je veliku razliku između ugostitelja, i ljudi koji rade u drugim uslužnim objektima, kao na primer na pumpi. Ugostitelji posvete apsolutno i više pažnje nego što je potrebno. Konstano su nasmejani i spremni da učine sve što je u njihovoj moći kako bi vi imali ugodniju uslugu. I na kraju, za bakšiš koji vi njima ostavite oni su itekako zahvalni. Sa druge strane, konstano problemi na benzinskoj pumpi. To su ljudi koji čim vas vide, gledaju na koji način da vas namažu. Prvo sam se pitao kako iz daleka vide da smo mi stranici, a tablicu sigurno nije video. Okej, ukapirao sam. Jedino stranca možeš videti u ovoj zemlji da na motoru, na 30 stepeni, nosi pre svega kacigu a da ne pričamo o tome da je konstano prisutna i full oprema (kultura po pitanju vožnje motora ovde je kao u Indiji). Drugo, kada priđem da sipam gorivo. On se nameće da on sipa. Okej, kažem sipaj do čepa. Greška broj jedan, ostavi onaj pištolj u rezervoaru i vrlo brzo pena isključi točenje. Moram da mu objašnjavam da tu stane još 5 litara ali treba "izvući" pištolj da bi bilo do čepa. Grepka broj dva, kada izvuče onaj pištolj dobar broj kapljica goriva padne po motoru (tu već šok doživim, ne jer će to nešto oštetiti, već kolika je to nemarnost i bezobrazluk). Na osnovu svega navedenog, on je u stanju da po 2min broji novac iznova, kako bi ti poludeo i rekao da ne treba kusur, odnosno da mu daš bakšiš. To su me prvi put zeznuli, sada kako sam već domaćin ovde, strpljiv sam do te mere da skinem i kacigu da sačekam, ili kartica gde može ima priroritet. Da se vratimo na restoran, hrana nam ubrzo stiže Rebarca Octopus Sve je bilo sveže i tako ukusno. Nakon završenog jela, od restorana smo dobili za zasladiti se sutlijaš. Ja nisam neki ljubitelj toga, tako da sam to prepustio dalje a ja poručio još jednu pivu kao dezert. Račun reda veličine 3000leka (pivo i sačate su skoro polovina). Ponovo vrlo pristupačne cene Završili sve to neposredno nakon što je pao mrak. Umorni, rumeni, donosimo odluku da je vreme ići u apartman i odmoriti. Za sutra nemamo planove unapred pripremljene. Na koju stranu idemo zavisi od toga na koju nogu ustanemo. Jedno je sigurno, slavljenik sutra ima prednost i potrudićemo se da ispunimo sve želje. Ivana sutra slavi svoj rođendan, takođe 26-ti. Nastaviće se

Hvala Noćenje organizujemo preko Booking-a. Trenutno kada nema toliko turista, primetio sam da svi daju najbolje sobe što imaju bez obzira na rezervaciju. Tako da čovek ne mora bezveze dodatno da plati sobu sa pogledom na more, jer su velike šanse da će je svakako dobiti.

Dan 3 Ponedeljak Jutro nalik prethodnom, rano ustajanje. Doručak smo dogovorili da bude što ranije, jer planiramo da se odmah uputimo ka Sarandi. Pratimo vremensku prognozu i vidimo da će naredna tri dana biti lepo vreme. Okej, nećemo onda previše jurcati okolo, hajde da malo budemo i na moru. Po dogovoru, stiže i doručak Sasvim pristojan i umeren doručak. Pogled koji imamo sa terase dodatno to sve upotpunjuje. Obzirom da mi jedemo koliko ima a ne koliko je dosta, počistili smo poslužavnik (osim sokića). Stvari su već spakovane, ovog puta iz prvog pokušaja. Smeštaj u Sarandi još uvek nismo rezervisali. Imamo par favorita. Pred sam polazak definišemo da ćemo smeštaj rezervisati kada stignemo tamo ili tokom pauze na putu. Danas idemo putem SH8 od Vlorë preko mesta Borsh sve do Sarande. Prethodno nismo istraživali tu deonicu, samo sam video da prolazimo kroz nacionalni park Llogara, što je zvučalo primamljivo. Svega nešto više od 105km. Pozdravljamo se sa domaćinom koji nam je poželeo bezbedan i udoban put, a mi njemu dobru turističku sezonu uz poruku da se nekad vidimo ponovo. Krećemo, vreme odlično. Danas bez vetra, temperatura u porastu. Predviđa se 26 stepeni. Već posle desetak kilometara počinje, ponovo ću reći, neverovatna priroda Tokom vožnje u Albanije primetio sam veliki broj teretnih vozila koja prevoze materijal po meni ne na bezbedan način Kada ovo vidim, trudim se da ne idem iza njega. Pa makar to bila i dupla puna linija idemo žmigavac i levo Polako kreće uspon, oseća se blagi pad temperature i to je baš ono što nam treba u tom trenutku Na samom startu bilo je jasno da će ovde biti dobrog krivinarenja. Bezbroj krivina sa max 30kmh. U jednom trenutku sam se pitao ima li tome kraja O prirodi neka kažu nešto i same fotografije Eto mora Eto i nas. Pravimo mini pauzu kako bi se pešaka supstili malo van puta i uživali u pogledu Nastavljamo dalje, slikaj, slikaj i samo slikaj Naziru se oblaci Rešimo da kroz jedan i prođemo Ulazimo u naseljeno mesto Pored božanstvene prirode deluje sve dosta siromašno. Barem u ovim planinskim predelima Kada vidite znak ograničenja 40 obradujete se (veći deo puta stoje znakovi 20 i 30kmh). Nagib 10% Konstantno Tu je i lepotan, laganim koracima korača. Vidi da ga posmatramo I druga vrsta je tu Nailazimo i na dobro oštru kaldrmu. Molio sam se samo da nakon nje ne bude neprijatnih iznenađenja Prošlo je sve kako treba. Držimo tempo i uživamo Blizu smo Sarande na svega 20-ak kilometara, a u ukupnom plasmanu prelazimo četvorocifren broj kilometara Odlučujemo u tom trenutku da potvrdimo rezervaciju smeštaja. Ovog puta biramo nešto drugačije. Ne želimo u hotel odmah pored plaže, već rezervišemo apartman u kući koja se nalazi između Sarande i Ksamila. U blizini apartmana ima i plaža na koju se može otići pešaka (oko 900 metara). A nama je ideja da svaki dan idemo na neku drugu plažu, odnosno da se motorom prevezemo do plaže i tu stacioniramo. Domaćini se odmah javljaju, potvrđuju smeštaj, ali piše da je check in od 14h. Nama je to nekako previše kasno, jer smo dosta blizu. Šaljemo im poruku i pitamo da li postoji mogućnost da se prijavimo ranije i objasnimo situaciju (kažemo samo da smo došli motorom iz Srbije ). Dobijamo potvrdan odgovor, može check in ranije, zadovoljni nastavljamo. Uživamo i dalje u životinjskom carstvu. I ovde dosta radova na putu Prolazimo vrlo brzo pored Sarande i nastavljamo putem za Ksamil. Odlučujemo da prođemo pored smeštaja i prvo odemo do plaže u Ksamilu da vidimo koliko nam uopšte treba. Stižemo u Ksamil. Neverovatna boja mora, oduševljeni prizorom Okej, i to smo videli sada idemo do smeštaja. Potrebno svega 7-8mim lagane vožnje magistralom pored mora, izvrsno) Stižemo u smeštaj Kućni ljubimac je nemački ovčar. Nema brige za motor tokom noći u narednih par dana. Odlično. Baštensko crevo aktivno? Pitaću sigurno i za jedno pranje jer smo ga dobro isprljali. Domaćini vrlo ljubazno nas dočekuju. Ljudi godina približno 60. Živeli su 20 godina u Italiji, i pre 5 godina su se vratili ovde. Žele da na dalje provode vreme u prirodi i na čistom vazduhu. Imaju sina koji živi u Bolonji, doktor je arheologije, ne želi da se vrati u Albaniju. Nakon kraćeg razgovora saznajemo da domaćin i dalje radi, trenutno u Sarandi, kao profesor italijanskog. Izgleda da baš imaju ukusa za uređenje nekretnine, jer kuća unutra izgleda nenormalno dobro. Sve je praktično novo, ovo je treća godina kako se bavi rentiranjem. Enterijer vrhunski. Što se tiče rezervacije, u dogovoru sa domaćinom, otkazujemo rezervaciju na Booking-u, da im ne bi Booking uzeo standardnu proviziju. Mi smo insistirali da platimo iznos koji je naveden bio tamo, 85e za tri noćenja sa doručkom za dve osobe. Domaćin ne pristaje na to, naplaćuje 75e sa komentarom da smo mi prvi gosti ove godine, i želi da ga dobro krene Nakon ulasku u sobu, razmišljamo da li da idemo do plaže u blizini apartmana, ili da idemo odmah za Ksamil na ceo dan. Pada odluka da se ipak prošetamo do plaže u blizini, protegnemo noge i malo se bućnemo. Bitna stvar koju treba napomenuti je da smo krenuli u patikama sa šeširima na glavi. Dodatno poneli peškire, papuče i kremu za sunčanje (pivo par malih limenki je standard, to neću da napominjem). Duvao je malo jači vetar. Sunce ponovo prži. Mi idemo neposredno uz more konstano, makadamom. Do mora ne vidimo ni jedan prilaz i nastavljamo putem dok ne naiđemo na plažu. Za 10-ak minuta hoda prošli smo minimum 20 krava, koje uredno odmoraju, šetaju ili jednu pored puta. Mi naravno oduševljeni. Na vidiku odjednom tabla da je u blizini plaža. Opa. To je to. Nastavljamo ubrzanim hodom sve do kapije, koja je na žalost zatvorena. Piše ime hotela i da je to u daljini što vidimo privatna plaža. E baš do .... Mi malo razočarani, počnemo da tugujemo. Pa šta sad da radimo, ko da se vraća, pa vrućina, gde da idemo, itd. Ja priđem do improvizovane metalne kapije iz dva dela, koja je vezana tankom bakarnom žicom i to labavo (samo jedan krug je obavijen). Dajem predlog da mi to skinemo i uđemo, pa na kraju ako se neko buni vratimo nazad. Krenemo unutra i put se račva, hotel se nalazi u daljini između tih puteva. Put ide malo uzbrdo levo i malo nizbrdo desno (ka plaži). Mi logično krenemo nizbrdo, ali ubrzo vidimo da je to put koji je samo za parking od hotela, i na samo kraju parkinga nalazi se i jedan auto (hotel i plaža deluju kao da niko ne dolazi tu već duže vreme). Moguće je verovatno sići tamo nekim stepenicama, ali nećemo to da radimo, odlučujemo da se vratimo u apartman. Uredno zatvorimo kapiju, kao da niko nije ulazio i krenemo. Ivana otvori Google maps i kaže: Ej mape pokazuju da gornji put ustvari vodi direktno do plaže. Ta informu nam je baš mod velikog značaj. Naravno, možete da zamislite, mi se okrećemo i ponovo otvaram kapiju. Hodamo par desetina metara i komentarišemo da u najgorem slučaju, možemo ili da pitamo da platimo da koristimo plažu ili da nas neko istera napolje. Dok to izgovaramo, ja konstatujem da smo upravo preskočili jedan podeblji kanap koji ide dijagonalno preko puta u neki žbun. Sledeća dva koraka ja konstatujem da tu ima i životinjskog izmeta. Sledeće što vidim je drvena kućica, a iz kućice viri samo lanac = nešto je unutra vezano i izleteće napolje. U trenutku govorim Ivani JEBOTE BEŽI. To je sekund gde iz kućice izleće crno veliko čudovište od psa a mi krećemo pun sprint nazad. Ivana je bila sa bliže strane puta ka kućici (hahhahaha sada se smejem a tada sam već mislio da je sve gotovo). Kao u filmu, pas nas taman stiže, i neposredno što bi je capio za nogu? Kraj kanapa Otkucaj srca negde oko 180, i jedino što je meni spao šešir sa glave i ostao u polju gde se nalazi čudovište. Ok, neka mu ga šešir. On i dalje laje kao da smo lopovi, a ne turisti. Ivana razmišlja o planu kako da izbavimo šešir a ja razmišljam kako da što pre napustim posed, da pored psa neko i ne zapuca (s obzirom da je jedan auto parkiran, vrlo je moguće da je neko unutra). Stvar je jasna, nazad u smeštaj, popiti pivo i nazdraviti za dobru reakciju. Bogu hvala pa nismo pošli u papučama. Nakon kraćeg odmora konačno idemo na plažu, sada u Ksamil. Parkiramo motor neposredno uz obalu, tako da je na oku. Uživali, odmarali, kupali se. Na plaži skoro da nema nikog, samo majstori koji vrše pripreme za predstojeću sezonu. Ovde su sve privatne plaže. Ne znam kakva je situacija u sezoni, ali trenutno te niko ne juri i ne dira. Gde ima postavljenih ležaljki možeš ih iznajmiti, a peškire možeš baciti gde god bez problema. Sunce polako zalazi, vreme je za nešto pojesti pa nazad u smeštaj. Svraćamo u obližnji restoran. Na meniju za mene je bio Open pork gyro Cena 450din. Jeftino, kvalitetno i obilno. Ovo je bila stvarno velika procija za prosečnu osobu (ja nisam merodavan, mogao bih naravno još). Dobro nahranjeni, krećemo nazad u smeštaj. Fina vožnja par kilometara uz obalu taman da se malo rashladimo. Domaćini nas dočekuju. Pozdravljamo se i dogovoramo šta će biti za doručak i u koje vreme. Završavamo veče na terasi uz Skopsko pivo sa pogledom u daljini Ovo je ukratko bio dan broj 3. Što se tiče puta SH8, to je nešto verovatno najbolje da sada u životu što sam odvezao. Ono zbog čega bih ga možda stavio na prvo mesto je kombinacija neverovatnih planinskih vrhova uz neposredni pogled na more. U narednih par dana nemamo plan da mnogo skitamo. Verovatno će fokus biti na plaži. Odmor, kupanje i sunčanje. Vreme će nas poslužiti do petka. Napraviti plan za povratak kući biće jedan od zadataka, teži nego što sam mislio, jer vremenska prognoza najavljuje dobru kišu u Srbiji. Nadamo se, da se i to okrene u našu korist do tad. Istraživanje plaža nam je prioritet za dalje, ali smo naučili lekciju "Zatvorena kapija", barem u Albaniji... Nastaviće se

Hvala. Da, juče je bio moj rođendan

Dan 2 Nedelja Odmor, da li to znači spavati do mile volje? Za nas se to podrazumeva i bez odmora, ali smo ranoranioci. Budimo se nešto nakon 05h. Sunce postepeno izlazi. Nemamo mogućnost za naše rituale, poput ispijanja jutarnjeg čaja jer naravno niko normalan, pogotovo kraj mora, ne ustaje u to vreme. Svakako, pripremamo se za mini jutarnje razgibavanje pored mora poput šetnje i malo vežbi za istezanje. Nešto pre 06h napuštamo smeštaj i krećemo lagano. Dogovor je da usput, pored vežbanja krenemo i sa pripremom plana za današnji dan (detaljnije razlaganje za odlazak u Sarandu). S obzirom da je to razgibavanje izgledalo ovako Nadam se da razumete zašto od tog plana nema ništa, rotiramo ga. Šetajući po predivnoj plaži, bez ljudi, otvaramo razne teme. Jedna od njih je vezana za našu pretpostavku o navali turista u 2021-oj godini iz Srbije. Mi se trenutno ne osećamo kao turisti, jer smo jedini ljudi iz Srbije u ovom trenutku ja mislim, ili barem nismo prešli dovoljno kilometara pa da naiđemo na jedne naše tablice. Verovatno je puno lakše kada si okružen sa ljudima koji su došli iz raznih zemalja, sa istom namerom kao i ti. Ne obraćaš pažnju na gluposti, ne prolaze ti kroz glavu.Trenutno imam osećaj kao da nas posmatraju, odnosno da smo baš upadljivi. Sve je u znaku priprema za predstojeću sezonu, samo nek se radi. Plan za danas: Odlazak do Tirane na gondolu Dajti Ekspress. Nakon toga pravac do Drača. I finalna destinacija za danas hotel na par kilometara udaljen od mesta Vlorë. Svega nešto više od 260km za danas. Krećemo uskoro sa pakovanjem. Napisao sam iznad da sve stvari koje smo spakovali, mogu da stanu isključivo u jednom položaju, jer smo imali prvo jedno 4 neuspešne kombinacije (da nismo to mi spakovali u Beogradu, garantovali bi da je nemoguće spakovati) Do mesta odakle kreće gondola imamo nešto više od 60km. Put ne toliko zanimljiv, ali sa veoma jakim bočnim vetrom, što ga čini ipak interesantnim. Stajemo i prvi put na pumpu u Albaniji da sipamo gorivo. Randik sa pumpe prilazi i sa njihovim naglaskom pita: - Kako ide motor? Ja: Zavisi kakvo je gorivo - Ima ide mnogo dobro Sipali smo 95 oktana po ceni od 156leka po litru, koji se kasnije pokazao da ne pravi nikakvu razliku. Što se tiče potrošnje, svakako manja jer je tempo bio dosta umereniji. Na samom ullazu u Tiranu, kreću zanimljivosti grada. Jedna od zanimljivosti je svakako laki teretni transport Možete na osnovu ove slike da zaključite, da je imao tendenciju da se prevrne ka trotoaru. Tako da se nismo brinuli, barem ne kod prvog ovakvog prizora (bilo ih je dvocifren broj). Sledeća svakako zanimljivost pešački prelazi koje ustvari vi ne vidite ili ne možete da registrujete, a ljudi ih konstano upotrebljavaju (laganim hodom) Ubrzo se uveravam da je kultura u saobraćaju slična kao kod auto pijace, subotom, na Bubanj potoku. Nakon mučenja po toj gužvi, kreni stani, stižemo i do našeg prvog odredišta. Prilazimo do parkinga. Uočavamo dva, jedan bliži i mnogo pristupačniji, drugi malo dalji i ne tako dobar (što bih ja rekao za nebitne ljude). Službenik obezbeđenja regularno preusmerava dva vozila ispred nas na dalji parking, ja se spremio isto tamo da krenem. Međutim, on podiže rampu i oslobađa nam parking odmah uz njegovu kućicu. Opa. Ovo je već nešto što nam je okrenulo misli u pozitivan smer. Da to ne bude kraj, videvši opremu koju skidamo sa sebe (a temperatura već uveliko preko 20 stepeni na suncu) ponudi se da stvari spakujemo kod njega u kućicu. Mi samo što se nismo od sreće da ne kažem rasplakali. Odlazimo da kupimo karte, cena je 7e po osobi povratna (pitao sam se koji ludak kupi u jednom smeru kartu, ali kasnije sam shvatio). Ulazimo u gondolu i polećemo Vožnja traje otprilike 10-ak minuta, ali ostavlja bez daha. Tirana na dlanu. Hajmo i jednu možda "normalnu" Na samom vrhu puno aktivnosti. Od avantura parka, jahanje konja, sportsko gađanje iz puške, mini golfa, itd. Mi se zadržavamo vrlo kratko, jer nas čeka nastavak puta a sunce sve više prži Dok se spuštamo polako sa gondolom, ja istražujem šta bi se moglo pojesti u Draču. Pored bezbroj restorana ja pronalazim Spaghettira Luli, gde na osnovu komentara zaključujem da mi tu testeninu moramo probati (u svakom komentaru se konstatuje da niko nikad bolji pastu nije probao. Pored toga što je i jeftina). Spremamo jedan mali znak pažnje za gospodina iz obezbeđenja u vidue novčanice od 200leka, na čemu se on itekako zahvaljuje. Samo što smo napustili parking, vidim dva mladića sa ekstremno dobrim biciklama koje guraju ka gondoli. Aha setim se, ipak su to ludaci koji idu gore i spuštaju se lepim, krivudavim, makadmskim putem. Super, sviđa mi se. Nastavljamo, pravac Drač. Naravno, đavo nam ne da mira, hoćemo mi da prođemo i kroz sam centar Tirane "kad smo već tu". Rečenica "kad smo već tu" nas je puno puta koštala, ovog puta krkljanac iz kojeg je nemoguće izvući se Na neki način i razumljivo, radi se gradi se Nekako se probijamo kroz gužvu, i ne tako brzo stižemo u Drač. Na samom ulazu vidim da se ukrcavaju ljudi na trajekt za Bari Pokušao sam indirektno da plasiram jednu novu ideju, dobio sam direktan crveni karton (do godine Italija...). A u srcu Drača, vidi se ta povezanost sa Italijom Mi se trudimo da tome doprinesemo, pa radimo jedno talijansko parkiranje Parkirali smo se tačno na mestu gde je navigacija pokazala da se nalazi špageterija. Mi nju ne vidimo. Pretpostaviti zašto? Ona nije u lux izdanju. Nema zastakljenu terasu, moderno veštačko cveće ili savremenu tehnologiju. Ona izgleda ovako A neko ko tu radi voli i napravio je ovo To zapravo drži jedna porodica. Roditelji približno 60+ godina, a sin 40+. Upitaše nas nešto brzo na albanskom jeziku, na italijanskom, i na kraju su shvatili da je samo moguće na engleskom. Starija gospođa, preuzima inicijativu, poziva nas da priđemo do zida na kojem se nalaze fotografije sa jelima u ponudi i po sistemu "uperi prst". Ona krene sa desna na levo "This is excellent, excellent, excellent but this is perfect". Naravno mi kažemo dajte dva puta to perfect. Ljudi, to nije bilo perfect, to je bilo nešto najbliže savršenstvu Bolju testeninu nismo jeli u životu. Dodatan i tajni začin svemu tome je sigurno ljubav ovih ljudi prema toj hrani koju spremaju. Oni su nas krišom posmatrali, videvši da se mi topimo i davimo u tome, oni nisu skidali osmeh sa lica. Ivana i ja pored toga što konstatujemo koliko je sve ovo dobro, odlučujemo da mi moramo nešto JOŠ da pojedemo. Pozivamo gospođu i uz pomoć ruku i nogu sporazumemo se da nam daju nešto po njihovoj preporuci, i da to bude jedna porcija podeljena na pola. Spremamo se da krenemo dok opet ne poručimo još nešto, uzimamo račun. Za sve ovo treba izdvojiti 1100din ili 1100leka. Blagi šok. Šok cene. Ostavljamo i malo jači šok bakšiš za pruženu uslugu i gostoprimstvo. Tople pozdrave dobijamo od domaćina. Ivana i ja saglasni da smo Drač "osvojili" i da se možemo uputiti ka poslednjoj destinaciji za danas, hotel Divers. Veći deo te deonice bile su duple trake, a kasnije i autuput. Policije dosta na putu, mi držimo baš dobar tempo. Tih 100 i kusur kilometara kao da smo preleteli. Policija na nas ne obraća pažnju, hvala im na tome. Ulazimo polako u Vlorë. Lepi pogledi Na izlasku iz grada, put ka Sarandi sa dosta radova ponovo Stižemo do hotela. Ispred hotela koji se nalazi direktno na ulici parkiramo se. Izlazi mladić koji nas ljubazno pita da li imamo rezervaciju. Nakon usaglašavanja, one me ljubazno moli da premestim motor ispred recepcije i pokazuje da se to nalazi iza zgrade. Vodi nas do tamo, i kaže "Vi ćete parkirati ovde jer je obezbeđeno kamerama a i neće ga sunce pržiti čitav dan" Mi ponovo oduševljeni ljubaznošću ugostitelja. Smeštaj takođe odličan. Ovog puta cena 22e za dve osobe + doručak. Postoji mali "problem" koji nam je mladić odmah objasnio, a to je da doručak ne služe u restoranu, već donose po pozivu u sobu kada to gosti žele. Mi se naravno nismo razočarali, čak šta više Nakon kupanja u predivnom moru, spremamo se za predvečernju vožnju do St Mary's monastery i uživanju u zalasku sunca. Oduševljeni, vraćamo i svraćamo do grada gde pravimo predah da sumiramo utiske Sumiramo dalje... Jasno je, potrebno je promeniti lokaciju, to jest parkirati Diverziju, jer pivo baš dobro ide. Upravo privodim sumiranje kraju. U ovom trenutku ostao sam solo. Ivana je odlučila da utone u san. Još jedan nezaboravan dan iza nas. Kilometara znatno manje, ali ništa manje leptirića u stomaku. Polako počinjemo da razumemo gde smo došli, i sve se bolje uklapamo u to. Očekujem da će biti sve zanimljivije. Mislim da je za danas dosta, ne bih više dužio. Danas sam zvanično zakoračio u drugu četvrtinu svoje životne priče (danas napunio 26 godina, a po mojoj pretpostavci biće barem 100). Danas je na neki moj način dan pobede. Možda do sada jedan od najlepših rođendanskih poklona je bio upravo taj, vaš pozitivan komentar, na prvu stranu, prvog početničkog putopisa! Hvala vam! Nastaviće se

Cena je za dve osobe sa doručkom

U početku nismo uspeli. Krenuli smo da punimo i bisage. Shvatimo da 90% stvari koje stavljamo u bisage jesu duplirane. Time odlučimo da spakujemo malo tečnog Ariela, i da stvari poput majice i aktivnog veša koje nosimo na motoru "operemo" svaki dan nakon vožnje. Za sada nam je to bolje rešenje, nego kao što smo uglavnom nosili stvari za svaki dan unapred spremljene. To je sve napakovano, pogotovo u koferu da samo može stati u jednom položaju, jutros je bila prvo neverica kako smo to smestili u Beogradu a sad neće... A u isto vreme, na granici smo sa dozvoljenim opterećenjem po tehničkoj specifikaciji

Dugo već pratim i uživam u putopisima na forumu. Stalno sebi dajem zadatak da i ja napišem, jedan početnički putopis. Propustio sam par interesantnih vožnji po Bosni da opišem, uglavnom jer nemam toliko fotografija. Sada sam se odlučio da krenem u to. Putopis sam najavio da je početnički, akteri (devojka i ja, Ivana i David), koji imamo nešto malo više od godinu ipo dana iskustva na motoru i pređenih malo više od 16000km, jasno govori o čemu se radi Plan do samog polaska neizvestan. Potrebno je potrošiti stari godišnji odmor. Ona bi na more i sunčanje, ja na vožnju. Prvi predlog Crna Gora, zvučalo je interesantno voziti se uz obalu, ali sa druge strane u CG sam kao mali sa roditeljima sve to obišao. Potrebno je ubaciti nešto potpuno nepoznato. Još ako postoje i određene predrasude, stvar je jasna. Konačna odluka: Albanija Nismo previše istraživali, ona je izbrala da Saranda bude mesto gde ćemo se u jednom trenutku stacionirati (i kasnije odatle svakodnevno praviti izlete) a ja sam izabrao put da nas dovedem do mora. SH20 je nešto o čemu sam prethodno čitao. Oduševio se naravno, i odlučio da njega ne računam kao jednodnevni izlet, već da krenem sa strane CG (granični prelaz Grančar) do strane mora Hani i Hotit njime. Nisam gledao unapred ostale fotografije, osim naravno popularnih serpentina. Put je zamišljen da se ide o Beograda do Zlatibora (Ibarskom magistralom bez autoputa) i tu se napravi mala pauza za gorivo i protegnuti noge. Dalje se preko Prijepolja,Berana i Andrijevice ide do Plavskog jezera gde se pravi druga mala pauza. Nakon toga put pred noge kroz Albaniju, sve do mora (jutros smo odlučili da će za to prvo noćenje biti lokacija Lezh) Putovanje traje od 08.05 do 15.05. Što se tiče motora, zamenjeno je redovno ulje i filteri, obavljen pregled. Sve u najboljem redu = spreman za put. Naravno uvek sam se čudio kada čitam tuđe putopise kako je moguće da nešto krene po zlu baš kada se najmanje nadaš. U četvrtak 06.05 nakon dva dana koliko je motor bio izvan garaže shvatam da ja akumulator gotov (Ne može da upali, stavljam ga na punjač, nakon toga pali, ali ko sa tim da krene dalje). Jurim punjač tokom dana, kupim, Exide, dobijem uputstvo da ga sam formiram. Stavim novi akumulator, pali kao nikad pre i sav srećan kažem sebi sad si stvarno spreman. Takođe sam se iščuđavao kako ljudi "nemaju sna" veče pred putovanje, pa se i meni desilo isto. Legao na vreme, mrtav umoran, ali ustajem da se pakujem za put. Kesnuo već u cipele da uskočim kad vidim da je tek (01:40) Vraćaj se ponovo u krevet, ma nije prošlo pola sata, kiša ubija. Razočaran, počinjem da razmišljam da li da odložimo polazak za kasnije ili za nedelju. Nismo navikli da idemo po kiši. Oprema za kišu, imamo, nemamo, ali baš da krenem dok pada kiša, ne znam da li je pametno. Dok sam ja postavljao jednačine u glavi, nekako sam se uspavao, i dočekao ovo kad sam se probudio... To je to, krećemo. Vremenska prognoza kaže na dalje bez kiše, ali oblačno (kroz Srbiju i CG). Krećemo oko 08h. Gužva na Ibarskoj ne toliko velika, imamo dobar ritam. Temperatura oko 14 stepeni, delimično se i sunce pojavljuje. Uslovi odlični. Kako prolazimo Čačak, temperatura drastično pada, penjemo se na Zlatibor na svega 7 stepeni uz neki neprijatan vetar. Tempo je bio zadovoljavajući, oko 10:30h sipamo gorivo na Zlatiboru i odlučimo da svratimo negde na topli napitak i malo se utoplimo. Svratimo do Zore i utoplimo se u komplet lepinji naravno (neplanirano) Posle predaha, i punih stomaka (kući smo naravno i doručkovali) nastavljamo dalje. Tempo držimo dobar, oblaci nas prate. Temperatura se nije promenila, ipak nama nije više hladno. Predah kod Zore bio je pravi pogodak Stižemo na granicu. Prelazimo obe granice bez problema Nakon crnogorske, stajemo sa strane da se pripremimo za dalje. Prilaze tri carinika i kreće standardna priča. Odakle idete, ima li zime, jedan čak i konstatuje da je motor manje kubikaže i da to čuje po zvuku Pitaju nas gde smo pošli, mi mladi, neiskusni, kažemo u Albaniju. "Đe ćeš tamo pored vako lijepe zemlje" i tu smo se zajebali. Pokušavamo da se izvadimo, ali jasno je da smo trebali da ćutimo, ne možeš ih ubediti da ćeš malo biti i kod "njih" Put do Plavskog jezera je dobar, odgovara nam. Ne jurcamo, uživamo u priordi. Dosta policije na putu, ali nas niko ne dira. Sve što se više približavamo jezeru, veći je i sneg na vrhovima. Ne znamo šta nas čeka, ali dovoljno uzbuđeni da nam ni sneg ne bi mogao ništa. Pravimo PREDAH na jezeru Toliko je vode, da se do skoro nije moglo sedeti ovde. Pejzaži prelepi, iskoristio priliku da mi ostane neka fotografija odavde jer se uglavnom ne slikam. Ajde da uslikam i Ivanu, da i ona ima Spremamo se za nastavak. Na nekih smo 420 pređenih kilometara od Beograda, imamo još 20-ak do granice i nakon toga još oko 150km do hotela. Ja kao da tek krećemo, nema umora, zadnjica je izgleda toliko utrnula da mi uopšte ne pravi problem. Idemo konačno ka granici Albanije Stižemo do granice. CG prelazimo vrlo brzo. Na Albanskoj, izlazi stariji čikica, uzmi pasoše i saobraćajnu. Po mom mišljenju kada je video da imamo po 25godina, odmah je pitao: - "A zeleni karton?" - Naravno, izvolite (mislim se u sebi nećeš me vratiti nazad) Ušao je u kućicu, čekamo 5-6minuta, i na kraju biva sve uredu poželeo nam je sretan put i mi nastavljamo. Prepun uzbuđenja, ne znam šta da očekujem. Viđao sam slike po forumu kako to lepo izgleda ali se pitam da li ja u pravo vreme idem to da vidim Priroda nestvarna. Put uzak, a na njemu sve što se može naći. Voda lije sa svih strana. Kamenje svih veličina i boja, a drvo poveliko se povremeno nađe na putu. Nama je to obostrano zanimljivo, ali ja bez iskustva u takvim uslovima, fokusiram se na vožnju. Nikad više u životu nisam video automobila marke Mercedes nego u ovom kraju. Pogotovo oko 2000-og godišta i starije. Bio sam u čudu. Taman kada sam pomislio da sam promašio godišnje doba za obilazak SH20, i da neću videti to što su drugi išli da vide... Takođe je prisutno bilo na putu i čitavo životinjsko carstvo, a mi smo zabeležili samo deo Pronalazimo i čuvene... Sa organima reda nismo imali nikakvih problema. Za uspomenu smo zabeležili jednu fotografiju Fotografija je još dosta ali ne bih davio više sa tim. Polako smo se spustili u podnožje i približili sve više moru. Ja prvi ugledao more, ali je to bilo ovog puta Skadarsko... Vozi miško još malo i potraži ono pravo, slano. Put kroz naseljena mesta je bio korektan. Saobraćajne trake su dosta široke. Ja iskreno nisam primetio da nešto mnogo obraćaju pažnju na motocikliste. Iskreno, meni ovde nije jasno kako se vozi i koja pravila važe. Imam osećaj da je totalna ludnica. Ograničenja apsolutno niko ne poštuje, ka suzdržan. Usporio sam tempo, i stižemo u 17h kod hotela. Hotel koji smo rezervisali ima svoje dvorište što je meni bitno. Odmah je pored plaže. Cena 26 evropskih sa uključenim doručkom. Hotel je prazan, tako da smo mi dobili sobu koju smo birali sada na licu mesta (nije bilo bitno šta smo rezervisali, a nismo inače platili za Sea view). Na recepciji i više nego ljubazni Pobacali stvari, i odmah na kupanje. Temperatura 25 stepeni, za mene idealno jer nisam baš podložan jakom suncu. Propratili zalazak Ispraćali zalazak Večerali smo u restoranu koji je deo hotela i nalazi se na samoj plaži. Pivo 2e, mix riba za dve osobe 20e, i još po neki rižoto 6-7e. Na osnovu cenovnika, trebali smo ukupan račun da platimo 40e. Na njihovom pisanom računu pisalo je 30e (ne znam kako i zbog čeka) a usput smo i od kuće dobili jednu turu pića. Na recepciji kada smo se vratili, su nam ponudili da parkiramo motor ispred ulaza i nadstrešnice što smo sa osmehom prihvatili To je ukratko bio naš prvi dan. Pređenih 596km, prosečna potrošnja 5.1l Gorivo u Albaniji još nisam sipao, video sam da je cena 1.5e Sipaću sigurno na nekoj većoj pumpi, računajući da je tu manja mogućnost za grešku Plan za dalje je stacioniranje u Sarandi 4 noćenja uz dnevne izlete. Krećemo sutra ujutru, to je novih 300+ km do tamo i ukupno se udaljavamo približno 900+km od kuće. Nemamo plan za povratak, pravićemo ga u hodu. Verovatno preko Ohrida kroz Kosovo. Za danas mislim da je dosta. Verovatno je ovo moglo puno bolje. I biće! Nastaviće se

@Zivko Drago mi je da smo se jutros čuli. Da smo seli na kafu kao što si pozvao preporučio bih ti još nešto što je bilo baš u blizini i na putu za Tupavicu. Svakako nadam se da te opet put nanese na staru uz malo više vremena. Vidimo se na drumu, pozdrav. David

Dobrodošla! Ja sam takođe pre dve godine polagao na XJ6. Vrlo brzo nakon toga sam i kupio XJ6S Diversion. Uspešno pređenih do sada skoro 18k kilometara, uglavnom na dužim putovanjima, bez ikakvih problema. Moj glas za početak apsolutno ide za XJ6

Nikako da osvane i komentar da neko čeka u koloni

Apsolutno je jasno. Možda malo bude neprijatno kada ti sačekaš tih 5 automobila ispred tebe i računaš kako ćeš brzo proći (to isto računa i onaj 6-ti koji te je pustio ispred) i onda policajac krene da izvoljeva kao u mom slučaju u nedelju. Pa mislim da me je psovalo barem pola kolone, a da je barem dva puta ovaj iza pomislio da me obori sa motora Inače uvek praktikujem isto da se ubacim na desetaka metara od kućice, da im ne odvlačim toliko pažnje. Jer sam video kako jednog kolegu, koji se sa međugasom ubacio direktno ispred policajaca, vratili na kraj kolone...

A na pitanje: Gde idete? Kada mu kažem da nemam pojma, on misli da ga zajebavam

Zdravo, Interesuje me na koji način pristupate kada prelazite granicu? Šta spremite sve od papira? Da li preteknete kompletnu kolonu do prvog automobila u redu? Stanete sa strane pa priđete pešaka do carinika? Skidate kacigu, podkapu, itd? Pokušao sam za ovo malo vremena provedenih na putovanju van zemlje dosta kombinacija, nisam uspeo da skapiram šta najbolje "prolazi". Situacija od prošlog vikenda nakon odlaska u BiH i povratka je, da na samom ulazu u BiH, niti su gledali dokumenta niti sam skidao kacigu, dok na našoj granici u povratku samo što nisam dizao sedište da proveravaju Deluje mi ipak da je najviše do raspoloženja dotičnog/ne u datom trenutku

Ja sam trebao sutra da idem poslovno u Ljubljanu na 5dana, ali je put odložen. Problem je što trenutno ne priznaju PCR test iz Srbije (mora biti urađen u EU). Inače sam pre mesec dana išao bez problema uz PCR test i pozivno pismo. Mislim da će teško još uvek biti otići u Sloveniju turistički...

Ništa od navedenog, samo Nektar

Kada sam došao na šalter, samo sam dobio pitanje gde idem. Rekao sam da idem za Banja Luku, i više me niko ništa nije pitao. U povratku iz Banja Luke dvoumio sam se da li da idem preko Hrvatske, na kraju rešio da odem i sve je bilo ok.

Ja išao prošle sedmice za Banja Luku preko Hrvatske (oba pravca). Prošao bez ikakvih problema. Čak je bilo malo više dimljenog mesa u prtljažniku prilikom povratka

Bravo, svaka čast! Kako je protekla vožnja tih 150km?

10000

Kolenica