Одакле је стигао танк? [emoji4] Sent from my iPhone using Tapatalk

Да ли би шири корман ударао приликом управљања у пластике ако би поставио без ових наставака?

Не пасује, ја имам од 600ке пробао на 1000 не иде не поклапа се ни по рупама ни по облику Sent from my iPhone using Tapatalk

Опао? Пресушио пријатељу, а круже и слике на друштвеним мрежама. Да не идемо у офф… Прошли викенд камповао на Миџору и провозао се кавезаром путем 222 од Сврљига до Бабиног Зуба. Скоро цела сјајна нова, сем на пар кратких деоница где је асфалт лош. Има ситних каменчића у кривинама. Природа сјајна. Sent from my iPhone using Tapatalk

Мора да се кодира

Када купујеш а не знаш историју то је мачка у џаку, али ја сам имао ту срећу да други пут пазарим од Шумадинца и све што је рекао тако је и било. Што се тиче интервала кад шта и како се ради - пише у књизи. Нпр велики сервис на сваких 30к, виле на 15к итд. Sent from my iPhone using Tapatalk

Боље Вас нашао! [emoji847] Sent from my iPhone using Tapatalk

Па да разбијем пре свега малу енигму, ја сам Брунов старији син. [emoji16] У лето 2019. пазарио од Шумадинца. ТРВ органске, јефтиније је мењати плочице него диск (јер синтерине једу брже диск). Решио сам да је доведем у неко стање. Пицајзла сам и на послу па му дође као професионална деформација. Желим све да је на свом месту, а кад се сместим иза кормана размишљам само где су најбољи чварци и кавурма! [emoji41] Sent from my iPhone using Tapatalk

Мислим да је крајњи тренутак да се и ја запљунем у овој теми. Власник МК1 без АБС-а од Јула 2019., на сату 28к. Упознавање првих пар хиљада и почиње детаљан претрес. Чишћење инџектора, штеловање вентила, провера ланца брегасте, провера компресије, замењене свећице, сервис предњих вила, замењен антифриз, замењен лежај врата кормана, проверени лежајеви точкова, уграђен показивач температуре, плочице замењене, сервис алансера, постављен показивач степена преноса, постављена панцирна црева на кочницама и квачилу, промењено уљу у кочницама, чишћење филтера ваздуха, постављене нове Мецелерове РоадТек01 гуме и Пуиг вентили. Уграђено осветљење у топ кејс. Узео нов акумулатор. Следеће је било само гас и тако је било скоро две године. Лоше искуство ме је научило да се увек нешто изјовали, међутим Хонда (мени прва икада) ништа - само гас и цепај. Па је дошао на ред да се замени фабрички ланац и ланчаници као и фабричке ламеле на квачилу. Променио и кочионе плочице. Прву годину сам прешао 15к, другу нешто мало мање. Возим се господски. Има ту и даље пар мана, везаних за естетику на које се нисам обазирао - мада ће и оне доћи на ред ако нађем некога ко лепо ради (крпи-преправља и фарба - ако имате некога да ми препоручите частим пиво ). Визир сам спустио на најнижу тачку и могу рећи да сам задовољан са заштитом од ветра ( мада пикирам МРА већ дуже време у Лујсу). Фабрички кофери и носачи су ту, мада због проблема са изједеним зубцима на амортизеру тренутно нисам у могућности да возим са бочним коферима. Ако знате где могу да нађем фабрички амортизер - частим два пива! Фабричко седиште подигнуто на максимум, али када се усија на Сунцу и гузица од вожње након пређених 500км - седење постаје пакао! Нисам у стању да седим ни једног секунда од болова/врелине, тако да бих и седиште репарирао (наравно опет ако имате да препоручите некога ). Кочење феноменално. Користим обе кочнице и уливају ми огромно поверење. И даље иде као мећава док се полако (за мање од 6к км) спремам за следећи велики сервис. Уједно ред би био и после 52к да се промене сајле гаса које су се развукле јер од подешавања (затезања) нема више вајде... Гледао сам искуства на острву после пада са креш баром. Место на коме се повезује је шкатљиво јер се повезује на зид агрегата са једне стране а са друге на носач хладњака. Раја је у заблуди ако мисли да се то да решити неким штап-канап техникама али само мењање агрегата је једино решење. У Мотоланду сам нашао СВ Мототек-ово које ми једино улива поверење због тачака на које се повезује. Хонда ме никада нигде није оставила. Током 2020. готово целу Србију сам обишао. Летос сам остварио дечачки сан, отишао сам сам мотором на море. Сви ми говоре ма где ћеш сам, а ја се све мислим ма шта који клинац - неће мене Хонда никада оставити... Ево и пар слика овог змаја са Проклетија

Увек сам се питао зашто мене тако један не заустави... Нити носим то П, нити имам залепљену налепницу, нити пуну дозволу, нити возим до 23ч. Али зато увек имам коректан приступ, увек сам за прилику адекватно обучен, одговорно се понашам и не играм се са ђаволом. Ко ће га знати...

Заустављен сам такође мало после поноћи пре неко вече на углу Лоле Рибара и Гаргарина. Зауставила ме је стара школа на новом БМВ-у, тотално сед чова. Може дека да ми буде! Документа на преглед. Бацио поглед, каже пичи. Дакле свест саобраћајаца на мотору је далеко виша од свести административног припдника за шалтером Муп-а. Истиче ми пробна од две године у Јулу 2022. Од када сам положио и добио пробну возим као да имам пуну. Овог лета за годишни убио 2к км сам, прошао добар део ЦГ-а и Албанију нешто мало. Нико ме нигде ништа није питао. Sent from my iPhone using Tapatalk

Лепа је магистрала од Параћина за вожњу. Био пре две недеље. Било је и да се искористи мало ведра ноћ за лагани ноћни успон из села Ртањ јужном страном и бивакаковање испод врха. :)) Мачка паркирана на путу у селу, чека. Месец обасјао - сопствене сенке се виде На паузи неко воду вода, неко кратак кунт И наравно зна се ко последњи иде у кревет''.... И ко чека излазак Сунца. Има она песма ''Чаробно чаробно, а мени се вртео тај рефрен по мислима и не избија док гледам излазак... Пре подне око 11 нас пробудила група планинара која је пристигла на врх, значи време да се пакујемо. Слика за успомену и тутањ кући. Леви је неактиван већ дуже време, у средини је будући а са десне стране је активан моторциклиста

За оне који имају старије ајфоне на које не иде апдејт даље од 9.х.х, Гугл мапе завршавају посао. Али чињеница је да Гугле у односу на Хир мапе не садржи бројеве зграда и кућа и када укуцаш адресу не води те до адресе већ до улице. Предност Хира је што у тренутку путовања до дестинације имаш информације о ограничењима брзине на путу - што је бар по мом мишљењу огромна предност у односу на остале апликације. И притом када скинеш мапе оне су у твом телефону за вајкада и не треба ти мрежа а ни нет да би могао да видиш било шта (адресу, ограничења итд)

Гледаш ти шта купујеш - није у томе проблем, али како ћеш нпр да знаш када долазиш да гледаш мотор да ли у обе предње виљушке имаш једнаку количину уља а притом видиш да не пушта на семерингу? То су неке ствари које мислим да не могу да се знају када долазиш да гледаш мотор или сам можда неискусан па не знам за тај неки фазон...

Најјачи су ми они продавци када погледаш мотор, погодите се за цену и на крају ти прода мотор (дао си паре и преузео мотор) и питаш га на лицу места одмах после куповине у фазону ''Ок пријатељу, сад је мој, ал' ајде ти мени реци шта би ја треба да урадим на њему тј шта ми долази да урадим у погледу одржавања_'' и онда ти господин одоговори ''Не би ја ту ништа дирао, све је то већ намештено!''. Па дођеш први пут на одржавање код мајстора и ухватиш се за главу а мајстор ти каже е видиш па крене редом... :))

Молим Вас немој те да мешамо бабе и жабе. Једно је трчање а друго је планинарење. Трчање је спорт у коме се такмичиш против другог, планинарење је спорт у коме се такмичиш сам са собом. Чика Аракисе беше ја остах теби нешто дужан за оне ледове на коферу...

Хвала на лепим речима. Неко је поменуо горе да има место где могу поделити овакве авантуре па ћу се фокусирати на тај део форума или можда чак и неко од админа може да отвори нову тему или подфорум или како год то замисли. Овај последњи викенд сам био на Борском Столу и Великом Кршу. Мећава нас није изненадила у суботу увече али магла ујутру јесте тако да Стол нисмо пели, ишли смо само до колуара код северног лица. Пар слика у наставку да усмерим тему ка камповању и активностима у природи. Позирамо на месту где се кампује код планинарског дома Екипа поставља шаторе. Ово пиво у руци се не пије, служи да се гаси ватра како ћевапи не би загорели. Сјајан призор. Без трунке ветра тог дана. Једна фотка северног лица источног дела Великог Крша у повратку на крају стазе. ПС: Моја прича са Старе Планине је била ту само да покаже да нико не може да ти забрани да у природи направиш бивак или поставиш шатор - бар у нашој земљи.

@zec Слагао бих те који је шатор у питању. Али можда могу да дођем у контакт са особом чији је шатор па да питам за детаље. Мало ћу оффовати јер није у питању никакав вид спорта због кога смо окупљени овде на овом форуму и због тога се извињавам. Пре свега припрема постављања шатора. Једно је пробно постављати шатор испод паркинга на Ади а друго је стварно поставити шатор у природи и тренутним околностима. Имајте то на уму, поготово ако носите већи шатор за више особа. Увек рачунајте да ће нешто да неће бити све савршено али ће радити посао. Тако смо и ми дан пред авантуру поправили раифлишлус на вратима предсобља шатора. Дакле у питању је био Табор Високогораца. Циљ је био камповање, дружење и размена знања и искуства између будућих високогораца и оних искусних. Било је ту људи из ПК Победа, ЕСТ-а и представника пар клубова из ПСС-а и један екипа из Херцеговине. Кренуло се у Суботу око 7.45ч и стигли смо на плато испод Миџора око 14.30ч под пуном опремом и ранчевима од 20кг-30кг. Кренуло се преко гребена Дуго Бјело и Удица. Након изласка из села почела је терморегулација - скидање. Ујутру је било свеже по прилично када смо устали и наравно сви смо се натронтали. Сува земља и камен до неких 1200-1300мнв. Трава је сува и свуда около су потоци од снега који се топио - што је била сјајна прилика за освежење. Диван призор, као да је пролеће само још увек није озеленело. С' лева на десно чланови Спортског-авантуристичког клуба 'Горштак': Моја маленкост (Александар), Санела, Ана и Милан на Дугој Бјелој ~1100мнв. После Дуге Бјеле нас је дочекао први ''качамак'' снег. Ноге у горетекс ципалама се већ дуго кувају и ваља их разладити мало - тако да су први кораци по снегу измамили и прве осмехе. Треба напоменути да нико пре нас се није пео горе од када је пре месец, два пало два метра снега. Требало је пртити, а зубато Сунце пржи као да је лето. Како грабимо и ближимо се висини од 1500мнв тако почиње са леве стране Бабин зуб да се полако изједначава са нама - што ми је била додатна мотивација јер до тада нисам никада пео нешто да је вишље од Ртња и нисам прелазио разлику у успону већу од 1000мнв. Када смо били на висини од око 1700мнв осећам сваки корак све тежим. Стајем и појачавам се електролитима из хидроактива и шаком индијског ораха и бруснице. Паузе су биле кратке али чешће и умор није долазио до изражаја јер смо се добро хидрирали. Тренуци када се бележe кратки снимци и брзе фотографије су били кратки током успона. Ветар је лепо почео да дува када смо били у равни са Бабиним зубом. Кратак снимак са Удице. Испред мене Нела, са леве стране поглед пуца на Бабин Зуб иза мене Јасмина и са десне стране поглед ка Копрену. Напокон, докопали смо се платоа. Снег се гази за шаторе. Да сам знао да има метар и по снега при врху, шатор не би ни носио. Правила би се полу вучија јама - полу игло. Лопата је било довољно као и квалитетног снега, који је био мокар и на јаким ветровима би лепо стекао. Али пошто екипа са којом сам био ипак није имала добру опрему у виду подлога и вреће, морао се шатор изнети. У питању је био двојслони Мекинлеј са предсобљем за пет особа - што је за нас четоворо било делухе конфорт. Ветар се појачавао из тренутка у тренутак, па није било довољно само што смо укопали мало шатор већ је мора да се прави и зид од снега. Конструкција шатора се тотално покривила. Скидај спољни слој, преправљај и поправљај што брже. Ветар се ни мало није смиривао, све јачи и јачи је био. Заиста је била лавовска борба то све наместити на неких ~2100мнв. То је била прва најбитнија ствар горе, а друга је где ћеш ићи у тоалет где се женска екипа тог тренутка поприлично забринула. Никоме то није пало на памет. Горе нема ништа, па ни жбуна. Па пошто смо градили зид од блокова које смо правили од снега, на месту где су се кројили блокови - ископао сам чучавац од метар дубине и ''извукао'' мали наслон како не би било сво оптерећење на ногама док се радња обавља. Бар мало да се олакша и да буде мало заветрине да не би неко остао смрзнуте гузице. Екипа завршила са постаљањем шатора и зида и на ред је дошло сликање за успомену. Одмор од пола сата да се надокнади енергија и угреје топлим чајем и правац на врх. До врха 20ак минута хода. У наставку пар слика са врха док Сунце баца последње зраке тога дана. Све екипе су се попеле на Миџор. Мало позирамо. Сјајан поглед. Нешто нестварно. Никада облаке у овим облицима нисам видео. Видете стрехцу са десне стране на слици? Е то је Миџор. Слику коју сам поставио пре овог поста је уствари тренутак када смо се вратили у камп са врха. У наредних 15ак минута Сунце је зашло и имали смо прилику да видимо моћ Месеца који нас је обасјао. Слика по заласку Сунца. Боље није могло да се ухвати без блица. Нешто неописиво... Топимо снег и спремамо течност за сутра. Гутамо жетоне (читај Јафу) и пијемо Ртањски чај са укусом пилеће супе (коју смо претходно пили из истих шоља). Спремање за спавање а тек је 7 увече. Домаћин да будем Целу ноћ је ветар дувао урагански, у пар тренутака мислио сам да нам ни зидови које смо опасали а ни укопани шатор неће помоћи. Током ноћи добрих -10, у претворју -1 у шатору 0. Међутим преживе смо. Друштво се претворило у кифлице. Екипа на спавању Око 4 изјутра екипе иду на ноћну туру до Три чуке, а нас није интресовала и хтели смо још да џоњамо и одмарамо. Неки нису могли да спавају па је све било у стилу Бер Грилса. Физичка култура на 2000мнв са пуним плућима свежег ваздуха у стилу. Јутро магловито. Прогутао нас је облак. Без наочара само можеш бити слепац - али буквално. Кокошије слепило је нешто најгоре што може да ти се догоди. Камп ујутру Александар и Милан на часу физичког васпитања Пошто смо ми омладинци и жељни доказивања нестрпљиво смо чекали да се остали врате како би се показали у паковању јер нисмо желели да нас неко чека. На зимском камповању се не гледа перфекција, већ ефикасност а ми смо хтели да покажемо да и ми то можемо иако први пут идемо на овако напорну туру. И наравно били смо први. Спуст интресантан - поглед пуца свуда. Чак и онај горе снег на 2000мнв претвара се у качамак. Мало мало па пропаднеш преко колена. Међутим снег се топи још више него што је био јуче отопљен. Сад већ на 1500 нема више снега. Сабина и Ана на спусту Али зато има нечега ретког што може да се види у Европи. Прави дивљи коњи. Не говорим о оним дивљим коњима са Стола којима се зими дотура дохрана. Ово су једини код нас и у овом делу Европе којима се не да прићи. Овај бели је једини који хтео да дадне да се помази. Нисмо га хранили - не кваримо екосистем у коме се налазимо. Ми смо ту само гости, домаћин се мора поштовати. Такође и смеће се мора са собом понети. Једино што остављамо за нама су трагови у снегу. Дивљи коњи у потрази за храном Лепо се пакује да не ландара У наставку још пар слика са спуста. Милан и Александар на спусту Александар и Нела у спусту тик изнад Топлог Доа Топли До са видиковца изнад села. Извињавам се још једном на оффу. Ако треба нека админ помери пост у другу тему. Надам се да сте уживали. Поздрав свима!

Мало да подигнем морал. Пре две недеље на Миџору камповање. Успон из Топлог Доа. Око 1300-1400мнв успона. На снегу је чаробно - једва чекам лето - све исто!

У Ковид сезони (цитирам Вука ) '20. прешао сам са новим Мецелеровим РоадТек01 14000км од Априла до Септембра, скоро сваки други викенд.

Pratim Manx radio. Kod njih je bas sve naopako zbog virusa koji je mutirao. Plasim se da ce i 2022. biti otkazana...

Ако је неко заинтресован за 2022. мотором може да ми пише пп.

Две поруке послао. Кола немам тако да ми налепница не треба али као да је имам.

На оваквом путу би и 4 точка проклизала. Нећемо сад о дотичнима који су дуректно одговрни за постављање истог овог плочника..... Брз опоравак колеги!

Невероватно је колико морамо да мислимо и за себе и за друге, да предвидимо и спречимо све елементе и потенцијалне догађаје како би безбедно дошли кућама. Деоница пун гас како је неко напоменуо горе, вози се као да нема никога. Саучешће породици.