Svake godine, sredinom maja se u Kraljevu organizuje manifestacija "Narcisu u pohode". Prvenstveno je zamišljena kao marš, iliti pešacki pohod u planine. Naravno svemu tome se odazovu biciklisti, motoristi, džiponje pa cak i neki "home made" strojevi.
Tako i mi ne ostadosmo brdu dužni.
Dogovor je pao noc ispred. Poslato 10-15 SMSova, pa ko se odazove. Svi zainteresovani su trebali da se pojave u 09:00 AM kod aviona (spomenik streljanim radnicima Fabrike vagona i aviona tokom Drugog svetskog rata).
Devet i deset minuta - ja još uvek sam. Sva sreca ne zadugo.
Skupili smo se u Žici (3xXT600, 2xNX650 i XTZ600 + još jedan XTZ600 koji nam se kasnije priključio) i krenuli da osvajamo brdo sa zapadne strane jer smo dobili dojavu da će nas "gospoda uniformisani" zaustaviti ako krenemo sa istoka jer navodno ugrožavamo pešake (što je i istina ) .
Put sa ove strane je za nijansu bolji, ali ni on nije za opuštanje tako da je pao i prvi odmor na vidikovcu.
Ka vrhu gazimo kao jureni. Prvi u koloni vidi sve, drugi i treći nekako, a ostali su u takvoj prašini da više prate zvuk nego put. Uz put zaobilazimo pešake, traktore, automobile, ostavljajući im dosta prašine koja ostaje nepojedena s naše strane. Neka dorkučkuju svi!
Nađosmo i mesto za odmor koje nas je zadržalo cirka 15 minuta. Idemo dalje, planina zove!
Za nama ostaje prelepa deonica puta sa ambisom sa desne strane. Penjemo se na sam vrh - 1358 m.n.v.
Na vrh stižemo sa prvim grupama pešaka. Tu je staro i mlado, svi od 7 do 77 godina. Gore su i dva gospodina u godinama sa svojim harmonikama. Tezga ne bira mesto. Drugi su se takođe snašli da zarade pa podigli čardu za okrepljenje. Tu je i dečko sa čezom koji vozi ture po proplanku iako je na samom vrhu stanište divljih konja koji su toliko pitomi da ih svako može zauzdati.
Odatle nas tera vetar, a i glad. Pred put smo na brzaka nakupovali nešto ića i pića pa je red da se toga otarasimo.
Napunili smo stomake, donekle baterije i idemo dalje.
Ovaj deo svojom bojom podloge potseća na pustinju Atakamu, doduše u dosta surovijem izdanju.
Dosta je potoka sa strane, samim tim i ogromnih bara pa čovek treba biti pažljiv pri prelasku da ne izgubi kontrolu i samim tim ne dobije krila. U takvim situacijama - samo pun gas!
Opet smo na proplanku. Red je da napasemo rage.
Neki za to vreme napadaju brdo u inprovizovanim penjalicama.
U grad smo sišli oko 5 (čini mi se) fino umorni ali prelepo raspoloženi. Posetili smo i drugu grupu koja je sišla nešto pre nas, ali taj deo priče očekujemo od njih.
Sve u svemu - odlična vožnja i prelepo druženje!
Poz!
