Da odmorim stare kosti ;D. Reka (ono sto je od nje ostalo) u Damasku. Kako se razlikuje moderni (evropsko-americki) adventure biker od srpskog? Srpski bajker vozi i sa srafovima u kacigi (parola snadji se ;D ). Imaju i hriscansku literaturu, a ima i vestica...

Milion starih zanatskih radionica, a ko voli zmije moze da pazari...(covek u travi nije pijan, vec umoran i odmara potpuno siguran za svoju bezbednost).

Damask iznutra....ima i zvezdica ;D

Posatavljam sator u blizini Damaska, sto dalje od naselja i ljudi. Vise volim da me rastrgnu divlje zveri nego ljudi poganim jezikom... Sutradan ulazim u Damask, najstariji grad na svetu...osecam neko specificno postovanje prema ovom gradu. Gde god se pojavim predstavljam atrakciju i ljudi se okupljaju oko mene. Pitam pandure (koji vole da poziraju u uniformi) za hotel i oni me poslase pravo kroz gungulu malih ulicica u centru grada. Sta cu, ku` cu, pravo kroz narod, pa sta mi Bog da. Narod je ovde fantastican, izuzetno gostoljubiv i prijatan (mogli bi mnogo toga da naucimo od njih). Jedan covek mi na cistom srpskom rece da ce mi pokazati put do hostela (ispostavilo se da je studirao medicinu u BG-u i to zajedno sa mojim caletom ;D . Tako se ja dokopah smestaja sto je na ovakvim putovanjima najvaznija stavka.

Inace, na granici je strogo zabranjeno snimanje, slazem se sa propisima, ali kako cete vi onda videti granicu izmedju Turske i Sirije ;D ;D . Inace, odnosi su im zategnuti, jer imaju sporenja oko granice, pa jedni drugima traze vize i silne papire za prelaz preko iste. Inace u Siriji tovare kamione oko 3 puta vise nego kod nas; vozi Miskooo ;D. Svratim do jedne pumpe gde imaju i ulje 20/50 koje mi je neophodno, kazu , original Sirijsko. Od poznatih brendova NISTA! Podjem iza u hangar, kad ono burici, pa tociu "original" ulje na poverenje. Nemam kud`, bolje ista nego nista, trebace mi (na srecu, makina je toliko malo ulja trosila da nisam probao "sirijsko originalno ulje", mada sam nekako ubedjen da je duplo bolje od nasih ulja). Naravno, ponovo me hvata noc, ne znam gde cu nociti ni sta me ceka dalje, resavam da nocim za 50km, pa za 100, pa jos 200km i na kraju po obicaju vozim do iza ponoci...opa, evo jedne makine, mora da je pandur vozi na civilne table.

I dodje dan D, polazim u Arapsku Republiklu Siriju, razlicite kulture, nacin zivota, sudar civilizacija, saobracajni rok & rol, neverovatni mentalitet i opustenost Sirijaca....cim sam presao granicu poceli su da me "docekuju i ispracaju" lokalni klinci i ne samo klinci na "ljutim" makinama. Ovo mi je smetalo, jer se dokazuju, preticu, obilaze, sto mi ni najmanje ne prija i cim se ukaze prilika, dodajem gas i "bezim". Sirija je mnogo siromasnija zemlja od Turske i imao sam utisak da sam upao u vremenskiu masinu i pojavio se u pedesetim godinama...

Fantasticno arheolosko nalaziste "Zegma"...

Polako, moram malo da davim ko` zmija zabu, zanimljivije je...evo prvog velikog civilnog motora, rimske tvrdjave, a posle napravismo mini party, samo su nam falile djevojke ;D

Naleteh na pandurski BMW i to GS . Naravno, privedoh pandura na slikovanje ;D. Pandur mi dade original kapu, prisivke i nalepnice policije. Kasnije prosetah po gradu punom zlatara ( e ovo je tozla ).

Evo malo istocnjacke atmosfere sa ulica Gaziantepa...

Cak sam uspeo da ubedim nadobudnog direktora da ses slika sa skolskim odlicjima, a skolski policajac me zavoleo toliko da sam mu "preoteo" pendrek ;D i stalno me nudio cajem ;D . Mahanjem deca pozdravljaju Srbiju i sve u Srbiji !

Ovo su kurdska siromasna deca, pa mi je tim draze sto sam ih bar na dan usrecio i prikazao Srbiju u lepom svetlu. Cak sam dobio crvenu ruzu od devojcice koja se "zaljubila" u mene. Kasnije sam isao na domacu (Tursku) klopu sa nastavnicima. Ceo dan je bio fantastican i bio sam fenomenalno prihvacen od svih ljudi u skoli.

Krecem iz Kapadokije izmenjenom rutom, produzicu put ka istoku Turske za par stotina km, idem Preko Kayserija, pa na jugoistok ka Gaziantepu preko planincina i kroz predivnu prirodu...nailazim na slet, deca vezbaju za drzavni praznik. U Turskoj su veoma ceste drzavne proslave, tako se narod "patriotizuje", a zastave su im na svakom cosku. Kako pada noc, tako kisa pojacava...i tako celu noc...jopet :-\ :-\ Ali zato u Gaziantepu uzivancija, idem u skolu gde deci drzim predavcanje iz Engleskog, a potom i fudbalski trening. Deca, kao i svi Turci prosto obozavaju fudbal i Kezman je tamo idol (igra u Fenerbahceu). Klinci su izveli specijalnu folklornu numeru za mene, pa su me na kraju ispratili pravim ovacijama. Nisam mogao da prodjem kroz skolski hodnik, jer je oko mene bilo na stotine klinaca, neverovatno je kako mi je taj dan bio divan, kao neki san. Ja sam decu ucinio srecnima, oni su meni uzvratili na klinacki iskren nacin, pa smo svi bili srecni i zadovoljni.

...........

I jos malo nestvarnih predela...

Predivna Kapadokija...uzivajte u prvim crkvicama iz drugog veka i stanovima u kamenu...

U Urgupu mozete iznajmiti motore, radne masine (cetvorotockase) ;D, ali i dzipove za lutanje po bespucima. Ovde se oseca istocnjacki duh, bezbroj prodavnica sa tradicionalnim tepisima i cilimima. Nasao sam izuzetno brzu net konekciju odakle vam se javljam...

Prastaro selo od stenovitih kucica...dolazim na brezuljak odakle se pruza velicanstveni pogled....kakva vera, koliko su muke ti ljudi pretrpeli i opstali u veri prema Gospodu, bezali su pred silnom rimskom armadom, ali se nisu predavali ni poklekli...osecam snazno njihovu energiju ovde i sada, pomalo se i stidim "modernih" generacija ljudi...suze same naviru, postovanje, klanjam se pred ovim velicanstvenim prizorom, pred duhovnom snagom ovih ljudi koji nam mogu u svemu biti primer...sramota me je od nemackih i japanskih turista koji u svemu vide samo kamen, valjda im je srce okamenjeno, od silnih dolara pretvoreno u nista ,smeju se, kikocu i slikaju, totalno nesvesni, misle da je Bog stvorio svet radi njih samih, tako gordih i osionih :-[ :'( Neko bi rekao :"oprosti im Gospode, ne znaju sta rade"!

Kapadokija, velicanstveno delo Bozanskih i ljudskih ruku, univerzalni spoj misticnog i nadrealnog stvaralastva, beskompromisna vera u vecnost...mir poremecen grajom turista, koji svojom nesvescu narusavaju ovaj rajski mir i spokoj...ne znaju ni gde su dosli...

Nastavljam po mraku do Nevsehira, glavnog grada Kapadokije, pa do Urgupa, kad tamo, ispred jednog hotela, u polumraku vidim siluetu motora. Da li je to lokijev, jeste ;D. Obradovah se sto cu konacno moci da popricam sa nekim na razumljivom nam jeziku, pa zvao se on srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski, ili mozda sumadijski . Po prvi put od starta hotelski krevet, a ujutru i dorucak ;D . Malo sam se opustio i pokazao svoju pravu narav ;D . Koliko smo mi mali, a koliko jezika i podela, ubise nas politicari i "Titici". SSad razumem zasto smo crna rupa u Evropi, zaostajemo po svemu, ceo svet na s obilazi velikom brzinom, jer nigde nema ovolike pljacke kao kod nas!!! A borba za vlast ne jenjava, glasajte za mene, ne glasajte za nas, mi smo najbolji, hahaha, kako banda drzi raju u neznanju i bedi. I znajte da u Turskoj svaki auto put ima tri trake i zaustavnu, nema rupa i brazdi, a putarina je par evara za par stotina kilometara vrhunskog puta. Visestruko niza nego u dragoj nam zemlji Srbiji. Ali, da nastavim sa lepsim temama...Ujutru oni nastavise dalje, a ja ostadoh da uzivam u velicanstvenim prizorima Kapadokije...

Dobro, dobro, evo novih slika , avantura se nastavlja..... ;D Polazim ka Kapadokiji, slikam pejsaze, kad fatamorgana :o. Po prvi put od starta nalecem na avanturiste-bajkere koji se vracaju ko zna odakle u Cesku, koliko vidim po zastavi ;D Sipam gorivo na pumpi po ceni od....buaaaaaaa :'(. Put je fantastican, samo izuzetno hrapav sto negativno utice na vek trajanja guma...prolazim pored velikog slanog jezera. Na kraju, kao kruna svega, na horizontu se pojavljuje velicanstveni Erdzijas.

Anatkabir, svetiliste u koje Turci cesto odlaze, Ataturkov mauzolej, predivno mesto podignuto u cast velikog vizionara, borca i prosvetitelja...

Ankara, saobracajni rok&rol, sa prijateljem sam obisao ceo grad i napravio panoramske fotografije...

Evo skutercica u pica servisu, Istanbul, kasnije sam prisustvovao hapsenju lokalnog bosa, pa krenuh ka Ankari, naravno uz nevidjen pljusak...

U Bugarskoj se odmorih u satoru u blizini auto puta, pa nastavih i sretoh bajkere koji vole kros ;D, potom GS-ovce i na kraju Bugarina koji prodaje domacu rakiju (i pored zabrane ,fuck EU, kaze on).