Od 1. januara 16 000km ;D

Bravo, uh ovo je raj za off-road... ;D

Jos 5 minuta i veselje pocinje ;D ;D :D Idemooooooooooooooo u Tokiooooooooooooooo......evo gaaaaaaaaaa

Bitno je i te kako!!! Motoholic je 100% u pravu, ali mislim da neko mora da potakne clanove foruma da pocnu da razmisljaji u tom pravcu. Mislim da organizatori foruma moraju da ucine daleko vise da se ovakva putovanja "izreklamiraju", a ne da se stice utisak da pojedina dozivljavaju neku vrstu tihog bojkota od onih koji bi morali da promovisu putovanja, avanturizam, slobodu...valjda je to cilj ovog foruma, a znam da svi vole da citaju putopise iz dalekih krajeva. Moramo napraviti pozitivniju atmosferu na forumu i onda ce sve biti lepse i bolje za sve nas. Fali samo malo dobre volje, zasto? Na to nemam odgovor!

Sve je to relativna stvar! Lepo je ici sa nekim, ali taj neko mora imati slicnu zivotnu filozofiju kao ti da bi mogli ici zajedno. Dalje, mora imati slican stil voznje. Neko vozi brze, neko sporije, neko hoce da obidje ovo, a neko ono, neko hoce sto pre kuci, a to znaci da se mora biti prilagodljiv za voznju u grupi. Neko voli da pije na svakih 50km, svraca na pus pauze svakih pola sata i koci drugog u voznji. Trece, svi moraju biti u slicnoj materijalnoj situaciji kada startuju na put. Ako neko ima duplo vise novca sigurno je da ce imati drugacije prohteve koje ovaj drugi nece moci da isprati i eto problema. Dalje, o psiholoskoj stabilnosti i pozitivnom pristupu stvarima i problemima (jaka volja) ne treba mnogo govoriti. Postoji jos puno stvari koje se moraju poklopiti kao preduslov za uspesno formiranje grupe za duga putovanja. Nije dovoljno samo da se sedne i vozi. Npr, idealni kompanjon za mene bi bio ovakav: iskusan i dobar viozac (ne brz), ne pije i ne pusi, u stanju da vozi veoma dugo u cugu, asketa koji ne mora da jede pet puta nevno i da mu to predstavlja najveci uzitak u zivotu, da voli da kampuje, odgovoran covek i pozitivac, covek koji odaje utisak poverenja, jer je to veoma bitno na ovakvim putovanjima, da zeli da savlada teskoce i probleme koji nailaze svakodnevno, koji voli i ume da prepozna prirodu kroz koju prolazimo, koji voli da upozna kulturu i obicaje ljudi koje srecemo, koji nema predrasude kojih su evropljani prepuni kad se radi o istocnim narodima i koji je otvorenog uma i srca. Samo takvim pristupom ce se dobiti povratna pozitivna reakcija od strane drugih ljudi i putovanje nam uciniti lepsim. Sad vam je malo jasnije zasto ljudi cesto idu sami na ovakva putovanja. Ako se nadje pravo drustvo, to je idealno, naravno da je lakse podeliti i lepe i manje lepe stvari sa ortakom, samo sto nema puno ljudi koji su spremni na tolika odricanja upustajuci se u ovakve avanture, mada nisu ni svesni koliko grese.

Antifog folija, ili sapunica. Imas patent-brisac koji se stavlja na kaziprst rukavice.

Javljaju kisu za subotu i nedelju! Ako tako bude, plasim se da ce propasti akcija ako je cilj masovnost i uzivanje na Tari (nece biti ni kampovanja). Sledeceg vikenda je idealno vreme (shvatite ovo samo kao obavestenje)!

Haha, dobar fazon, zamislite situaciju:" vozi bajker, pandur zaustavlja, daju mu kacigu, on se raduje.....a sad, da pisemo kaznu za nenosenje kacige...pa ga odvale... ;D ;D ;D ;D

S` tim sto je u navedenu cenu uracunato i ulje, gume i jos neki potrosni materijal, tako da se moze "izdrzati" i sa hiljadu evra (knap od akcija ;D), uz maksimalnu stednju. Tacno je da mozemo letovati avionima i u hotelima, ali to je neka druga tema i nema veze sa ovakvim avanturama, jedno je letovati avionom, a sasvim drugo voziti motor po kisi, vetru, planinama i pustinjama ;D . Te dve stvari su neuporedive, verujte mi :D. Inace, mnogo je lepsei ukus pecenja kad do njega dodjes motorom ;D.

Nisam jurio blago, ali se jesam vrteo po pustinji sa velikim zadovoljstvom (zato sam i dosao, zar ne ;D ;D )? Inasce, sirijska pustinja je izvanredna za off road, ima kamenitih terena, kao i pescane staze, pa sta ko voli moze da bira. Ja sam isprobavao sve po malo ;D

Sve je napisano u predhodnom postu "rezime putovanja". Cena putovanja je uvek relativna stvar. Hocemo li potpuno otvoreno (ja ne znam drugacije : ). Covek moze da odvoza istu turu i sa 1000 i sa 5000 evra, zavisi koliko novca ima i u kom je filmu. U kom je filmu prosecan srpski bajker? Srpski bajker je razmazen, voli da se vozika oko kuce, najvise par stotina km i to je to. Ako ne daj Boze treba da padne kisica, to je uzas zivi. Propada voznja iz mesta, "ja da kisnem, nema sanse". Dolazimo do kampovanja. Srpski bajker kampuje dan, maksimalno dva. Trazi hotel, inace ne polazi. Zaboravio je da je motor jednako sloboda, priroda, trpljenje, a nikako luksuz i hoteli. Koliko bajkera uopste ima satore, a da ih koristi vise od dan dva na skupovima? Srpski bajker je gord, ako nema pare on ne krece na put "necu da vide da nemam pare, ima da skupljam za sledeci skup, pa sve da potrosim za jedan dan, neka se vidi ko je Zorzo i sto je on (citat iz filma ;D)". A moze se uzivati i bez mnogo opijanja i prezderavanja. Ne mora se uvek "logorovati" u svakoj kafani uz put, mogu se kupiti sokovi i pivo u prodavnici, pa otici na vrh neke cuke i tu se ulogoriti. Moze se kupiti hrana u vidu konzervi u prodavnicama i trositi novca kao kod kuce, nista vise od toga osim za gorivo. A sta radi prosecni srpski bajker?! Ode u kafanu, potrosi veliku lovu i posle kuka danima i nedeljama, dok skuplja lovu koju ce da potrosi za dva sata na sledecoj voznji (koja ce da priceka malo zbog nedostatka te iste love). I onda, umesto da se vozi, srpski bajker izmislja razloge zbog kojih ne moze na sledecu voznju, tte mnogo radi, te ima ispratnicu, te pokvaren motor, te krstenje, te je bolestan, te ovo, te ono...Slusajuci sve ovo, covek bi pomislio da smo vredniji od Japanaca, ne mogu oni da primirisu nama koliko smo mi "zauzeti". Gde su pare, kad ima toliko posla? Zasto se izmisljaju silni razlozi da bi se opravdao neodlazak na voznju? Zbog gordosti, egoizma i sujete!!! "Ja da idem a ne mogu da platim turu u kafani i jos da to priznam"? Nikad!!! I umesto da uziva u prirodi, on sedi kuci, jer nema para za kafanu. Voznja motora podrazumeva savladavanje teskoca. Kad ih savaladas, uzitak postaje potpuniji. Ako covek ocekuje luksuznu voznjicu u kojoj ni "guza" nece da utrne ni noge da se ukoce, onda je pogresio prevozno sredstvo! Avion, ili cak auto je mnogo bolji nacin da nas razmazenko "uziva", na nacin na koji on zamislja uzivanje! Mada se ovde motor kupuje u 80% slucajeva kao pokazatelj statusnog simbola i u 90% slucajeva se ne koristi za ono za sta je namenjen, cak ni onih par meseci "lepog" vremena. U svakom slucaju , ako je zelja za putovanjem dovoljno velika, ako je covek asketski tip kome nisu potrebne "tone" hrane i hektolitri alkohola da bi se osecao sjajno, na putovanju je moguce uzivati i sa veoma malo novca. Jos ako neka devojcica upotpuni to uzivanje, sta nam je vise potrebno ;D ?

Mapa rute...

Ko bi drugi znao??? Nikola, duplu turu castim kad dodjes ;D

Ja sam uzeo slicnu formu kao u knjizi Krisa Skota, a to je slicno kao na tom sajtu. Neverovatno je da imamo isti problem :o. I ja sam non stop iscitavao taj sajt dok mi nije pao sistem, a kad sam ga podigao zaboravih ime sajta, jer nije standardno za bajkerski sajt. Ko prvi nadje, javlja, ok ;D?!

REZIME PUTOVANJA: -MOTORCIKL: YAMAHA600Z 3AJ TENERE -GODISTE: 1990 PREDJENO KM: 8397 -POTROSENO GORIVA: 418l -CENA PUTOVANJA: 1300E -REZERVOAR: 23L -GUME: 1 PAR -BUSENJE GUMA: 0 ;D -TRAJANJE PUTA: 23 DANA -IZMENE NA MOTORU: NOSACI I KOFERI,GREJACI RUCICA, POKAZIVAC TEMPERATURE MOTORA, KOMPAS, SAT, TERMOMETAR, DODATNI REZERVOAR OD 3L, PP APARAT, VECI VIZIR. -NAJLEPSI DAN NA PUTU: SVI DANI U PUSTINJI, SKOLA U GAZIANTEPU, DAMASK. -NAJLEPSE MESTO: DAMASK -NAJPRIJATNIJE IZNENADJENJE: LJUBAZNOST TURAKA I SIRIJACA -NAJGORI DAN: KAD SE NA BG-TR GRANICI IZVRNUO MOTOR, OSTETIO GREJAC, PUKLA RUCICA I IZGUBIO PAR LITARA GORIVA. -NAJVECA GRESKA: NISAM NAPRAVIO FUL KRAS BAR. -ZDRAVSTVENI PROBLEMI: LAKSI TOPLOTNI UDAR NA POVRATKU IZ PUSTINJE U DAMASK -STA BI PROMENIO NA MOTORU: VECI REZERVOAR OD 40-50L, OBAVEZNI "FUL KRAS BAR" I JACI NOSACI KOFERA -KVAROVI NA MOTORU: 0 (NULA) -SLABE TACKE MOTORCIKLA: VIBRACIJE PREKO 90 I NEUDOBNA VOZNJA PRI BRZINAMA VECIM OD 100KM/H -JAKE TACKE MOTORCIKLA: POUZDANOST, IZDRZLJIVOST, PROHODNOST, STEDLJIVOST, JEFTINO ODRZAVANJE, TRPI LOSE GORIVO ;D -SAVET ZA BAJKERE: VERUJTE U SEBE, U PUSTINJI FUL ZASTITA, VOZITE OPREZNO I SVET JE VAS. -KOJI CES MOTOR KORISTITI ZA SLEDECI PUT: ISTI, YAMAHA 600Z 3AJ TENERE.

Luisova je dobra ako ne duva vetar jer ce je sigurno iscepati. Meni su vec dve isceane i vise je ne bi uzeo ni da mi je poklone, najiskrenije. Problem je sto se cirade uglavnom koriste da zastite od loseg vremena, a uz kisu cesto ide vetar :-\. Treba uzeti materijal koji se ne cepa.

Hvala vam, ljudi, mada ja nisam uradio nista spektakularno, samo sam vozio motor po nesto nepristupacnijim predelima i to podelio sa vama koji niste imali takvo zadovoljstvo. Smatram da je to nesto najnormalnije sto svaki bajker mora da poseduje i da podeli sa drugima. BAJKERSKA SOLIDARNOST. Na zalost, nema je svuda i nema je uvek, jer ljudi ne razmisljaju o drugima, vec samo gledaju kako ugoditi sebi i sebe stavljaju u centar svemira sto je apsolutno pogresno. Ako sam ja centar, kako da pomognem drugima, gde je tu humanost, nema tu mesta za ljudskost, jer egoizam ne trpi nista sto nije okrenuto meni. Na srecu, nemam licno ovih problema, jer ne zelim da ih imam. Da se vratim na putovanje i dam vam nekoliko korisnih saveta (svima koji zele da putuju u daleke krajeve i koji vole avanturisticka putovanja) dsa znate sta vas ceka u pripremnom periodu pred put. 1. Od sponzora cete moci da isceprkate poneko snizenje za opremu, ili cete dobiti nesto potrosnog materijala i slicno. Kod nas ljudi jos nemaju pravu predstavu o marketingu, ali se nadam da ce se to u buducnosti promeniti. 2. Mnogi ce vam obecavati pomoc u gorivu i novcu koju nikada necete dobiti, valjda ljudi vole da ucestvuju u "euforiji" obecanja (kad svi nude, ajde da se i ja malo "falim"), ali ce vam zato pomoci neki koje nikad u zivotu niste videli, a clanovi su foruma, jer zaista zele da pomognu. Sve je to dobrovoljno, ne vidim zasto neki sebi dozvoljavaju da tako jeftino gube obraz, a time dovode potencijalnog putnika u zabludu, sto nikome ne koristi). 3. Najbolje je osloniti se samo na sebe i ono sto vam je sigurno, a ako nesto sa strane stigne, stiglo je. U svakom slucaju, obecanjima ne treba suvise verovati, na zalost, danas ih se malo ljudi drzi. 4. Obavezno poneti alat, trake, pak tregere. Nadam se da vam nece trebati, ali cesto su nezamenjivi u nekim nedodjijama gde je najblizi majstor na parstotina km, a pitanje je cime je snabdeven. 5. Svima preporucujem da naprave kras barove radi zastite motora. To je samo par kg vise, ali mnogo znace. Na ovakvim putovanjima cesto se desava da motori padnu u mestu, jer su suvise natovareni (kao sto mi neko rece "ti ga tovaris kao da je drzavni motor"). Takodje, realni su padovi na off road-u i tu mogu mnogo da pomognu kras barovi i sacuvaju rezervoar, rucice, stitnik ruku itd. 6. Povecajte rezervoar ako nema bar 20 litara zapremine. Veoma je zamorno svakih 150-200km sipati gorivo (cesto nemas novac, a nemas gde da zamenis, pa te ucenjuju za kurs itd). Sledeci put moram imati rezervoar od bar 40-50litara. 7. Napravite jake nosace kofera, jer ce vam gotovo svi puci na varovima, ili mestima gde se srafe od neverovatnih vibracija, pogotovu na off- road-u. Preporucujem alu-kofere, jer jedino oni mogu izdrzati ekstremne uslove koji vas ocekuju. 8. Nastelujte farove, jer ce motor biti preopterecen da ne biste gledali u "nebo", a cesto cete voziti nocu, ma koliko to izbegavali. 9. Napravite veliki vizir, ako necete da vas vetar siba po ceo dan (osim ako niste mazohisti, pa to volite). Jos jednom zahvaljujem prijateljima sa sajta koji su ucestvovali u svemu ovome donacijama za gorivo i omogucili nam svima da citamo i gledamo sve ove fotografije (da je bilo manje goriva, bilo bi manje fotografija). HVALA, MOTOHOLICU, DODI, DULETU POPU, PAUKU, GORAN TINIJU, BOSIJU 72, DUHU, BOKILICU, SEJTANU, GORDANU MG MOTORS, CASTORU, DARKU DAV I DEXTERRU 84.

Jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii ;D!

Sta ko` zdravlje ?! Ko dusa, ko` planinska rosa u prolece, ko` mlada oaza u pustinji, ko` ostrvo spasa za brodolomnike, ko` tica lastavica.... ;D :D

Uvece na njegov predlog da "skratimo put" skrenusmo na sporedni put, pa oko nekog jezera, pa po stazama i bogazama off rouda (posle 1000km i u 3.00h ujutro :o :-X), predjosmo jos 200 km viska pa na brod ka evropskom delu Istanbula. Ujutru se pozdravim sa Ayhan-om, pa kaBG granici. Posle par kontrola poce da pada kisa . Stadoh da obucem kisno odelo, neki mi sviraju, jer kolona krece, ja skacem na motor, oooppp, krece da pada, ja ne dam, borim se junacki .......i.....asfalt naravno ;D! Sok sledi, jer niko ne zeli da pomogne da podignem motor, vidim ja da sam stigo` u Jevropu jbm mku#$pc@#uhhh! Pritrca mi napokon jedan decko iz udaljenog auta iza i pomoze mi da dignem motor (naravno, znate i sami da je Turcin)! Udjem u Bugarsku, zavrnu me pri menjanju i punjenju goriva (braca Bugari), pa nastavim dalje uz plan da spavam negde uz auto put u Bugarskoj. Ali, oces k.#..c sine, kako se priblizavam Srbiji, nesto me vuce i kaze " a sto ne bi spavao u svojoj zemlji"?! Milo mi nesto, blizu Srbija, kakva je da je, moja je . Kad stigoh do Sofije, nista me ne zaustavi da dodjem na granicu. Tamo se carinici cude odkud ja ispadoh u 01.00 po ponoci! Pitaju za carinu, reko` "samo pesak iz Sirijske pustinje". Rastasmo se u zdravl;ju i veselju ,ali sta sad. Ako nastavim ovako bicu u Beogradu oko 05.00h i mozda cu izneveriti nekog ko je hteo da me saceka. Odlucim da prespavam u hotelu u Dimitrovgradu, pa ujutru nastavim dalje. Cujem da je skup u Jagodini. Tamo me sacekaseisti oni koji su me i ispratili, pa posle "prepricavanja dozivljaja iz pustinje" nastavih dalje , jer misija nije gotova. Naposletku, svetla Beograda, kakvo osecanje zadovoljstva preplavljuje moje telo, ovo je fantasticno. Pocinjem da shvatam da sam uspeo. Stizem i parkiram motor u garazu, zasluzio je odmor. A verujem, zasluzio sam ga i ja!

Obrati paznju na zastave... Uvece u kaficu konobar izvodi tacku ;D . Ostadoh ja jos jedno vece u Alanji...Sutradan krenuh na put, ali sa drustvom. Ayhan hoce sa mnom ;D. Oped predivna priroda, Antalija, more, planine, jezera...Malo po malo sljustismo 1000km do Istanbula....Spavamo kod njegove sestre (za dva dana boravka u Alanji nisam mogao nista da platim od njega)!!!

Zujanje po gradu i turska kuhinja, mmmmmmm. Posle tolikoh zujanja me uhvati kriza. bez zena toliko dugo u pustinji, pa reko`, daj sta das ;D ;D ;D. Predvece odoh na brdo iznad grada odakle se pruza predivan pogled. Naravno, fotke su tu....

Posle nekih stotinak kilometara vidim motor, siroka guma, austrijske table, samo me cudi sto sam ja brzi ode njega, svirnem i pozdravim ih (par na motoru), oni odpozdrave i ubrzavaju za mnom. To mi odgovara, stalno se vozim sam. Stanem pored puta, covek na cistom srpskom kaze " kako si, brate, sta radis"???!!! "Odlicno, kako si ti"? Covek kaze da je Turcin, ali je imao prijatelja u Becu (Srbina), pa je naucio ponesto srpskog. Tako se mi zdruzismo, pa zajedno u Alanju ;D. Posto me tip koji je trebao da me ceka izvrdao, nadjemo apartman i uzivancija ;D

Radice i bez pumpe, ali ako nadje pumpu, neka je ipak stavi ,tako koristi ceo rezervoar.

;D