Stigoh u ponoc do Palmyre, hotel je super pa mogu na miru da razgledam gradic. Sutra ce biti "ono pravo". Zanimljiv bus iz Australije, specijalno vozilo za pustinjske avanture, ima i furunce i sve sto je potrebno za logorovanje za desetak putnika. A ovih starih "mecki" ima koliko ti dusa iste. U Evropi bi vredeli ko zna koliko, a u Siriji su dzabalesku, kako mi rekose Arapi. Oni su stalno pod nekim sankcijama koje im namecu "demokratske zemlje sveta :P :-[ :'(", nama je to vec poznata "uterivacka demokratija". Zato voze prastare aute, mada ima i novijih. Imaju taksije "sabia", cini mi se, iz Irana su, u svakom slucaju za yuga su izmislili auto industriju.

Put je izmisljen za motore, samo pazi na vozila iz suprotnog smera, vole i oni da seku krivine

Putopis zavrsen na www.scixt.webs.com Slike bi bile jos zesce da nisam bio sam. Ovako, nemoguce mi je bilo da slikam u voznji na najtezim deonicama, uvek moram da stanem da bih slikao. Ali i ovako su fotke fenomenalne, bar sto se mene tice. Trudio sam se da vam docaram stvarni dozivljaj i da vas bar trenutno "premestim" iz fotelja u realnu pustinju i voznju ;D. Nadam se da uspevam u tome

Desert rider......

Na putu sretoh familiju, otac, majka i cetvoro dece, sve na jednom jedinom motoru, priznajem, postideo sam se i rekao coveku da ovo sto ja radim nije nista, nesto je kad vozis pet ljudi (pa makar bila i deca) na jednom motoru sa cim se on momentalno slozio ;D

Lepo bre ovim beduinima, najlepse od svega je sto imaju odlicnu izolaciju u kamenoj kucici, pa se moze lepo prenociti. Strasila su postavili kao odbranu od pustinjskih vukova i lisica, jer im hvataju kokoske i koze. Evo i slika nekih vrsta pustinjskih vukova, posto vidim da ima nekih nedoumica oko izgleda istih. Ne izgledaju svi vukovi kao u nasoj predstavi o vuku, nas vuk je siv, evropski, ali pustinjski vukovi vuku najcesce na zutu boju i neki cak lice na lisice, neki na pse, neki na kojote, ali ne dao vam Bog da ih sretnete, rekose mi Sirijci i to meni eeej ;D ;D

Vreme je za malo asfaltiranja....pa malo beduinisanja....Ovo su prvi panduri ("SURTA", na arapskom) koji su me zaustavili u sred pustinje i to da bi razgledali motor ;D,. Lepo mi savetovase da napunim gorivo, jer je tu jedina pumpa na par stotina km okolo. Naravno, ja nisam svratio do pumpe jer imam mnooogo goriva. Kasnije naleteh na cuveni Bagdad kafe route 66 (slicno kao u Americi), pa reko` aj` da vidim kako je to biti beduinski emir (princ). Stekoh jos jednog prijatelja sto je za mene najvaznija stvar na ovakvim putovanjima....

Vrucina bato, 44 u ladu :-\, al` ne damo se ni mi tako lako...ladjenje u pustinji za sve koji nas ne vole;D

Idemo dalje sa relaksacijom, koga zanima, videce sve i ovde, a po poseti vidim da sve zanima ... PUSTINJAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...................KO PREZIVI NEK` PRICA :o :o ;D

Idemo, pustinjski, iliti desert off road, na preko 40 celzijusa :o ;D :-*

Tako je, ne predajte se. Sad ce se vidi ko je vjera, a ko je nevjera ;D!

Zasluzen odmor u hotelu

Postoji veliki broj isposnica (pecina u stenama) u kojima se ljudi osamljuju i mole. U blizini je manastir iz 4-tog veka gde je monah citao molitvu za mene i spanski par na Aramejskom (Isusovom) jeziku. Bilo je to fantasticno i neponovljivo iskustvo za mene. Dole je suvo korito reke. Tu je i benzinska pumpa (gorivo je u buricima ;D).

Voda u sred kamene pustinje...predivni useci u stenama...zaista velicanstveno mesto...

Nastavljam za Malulu, grad u stenama u sred pustinje sa desetinama crkava i manastira od kojih je najcuveniji manastir Svete Tekle (poznat po cudesnim isceljenjima) prvostradalne za Hristovu veru. U Maluli srecom naleteh na tablu sa natpisima, samo da je prevedem... ;D

Ne bi ja da ih blize upoznajem, sa ove daljine deluju pitomo, ali tamo nisu bili tako druzeljubivi ;D! U svakom slucaju, obradujem se da sam konacno na sigurnom, kad, makina se ugasi, :-\. Startujem, NISTA, nece da cuje! Ako sad ne upali, moram da je ostavim i da bezim pa dokle stignem. "Ajde , molim te, samo sad upali, ima spomenik da ti podignem u Srbiji", poceh da je preklinjem u sebi, dok ocekujem da se zivotinjke pojave na brdu iznad jaruge, oni imaju odlican osecaj kad je zrtva "na izdisaju" :-[. U frci spazih da je cok do pola izvucen (izvuko` sam ga u prvom susretu sa zverkama, da se ne bi slucajno ugasio), ja ga vratih i ponovo startovah masinu, brrrrmmmmmm, kako me obradova dobro poznati zvuk, nije htela da pali jer je vruca, a ja u frci nisam vratio cok ;D. Sad sto dalje odavde, pratim bandere sa dalekovodima i konacno izbijam na asfaltni put. Kako je lep ovaj asfalt, nikad se nisam vise obradovao toj tamno sivoj traci ;D ! Za pola sata sam vec u pravoslavnom manastiru na vr` brda. Kasnije silazim u zenski manastir (Grcki), pravi zamak-tvrdjava, gde me srdacno docekuju i nude prenociste. Posto moram dalje u Malulu, oprastam se od njih. Na polasku me igumanija blagoslovi zakrstivsi me uz reci "neka Bog bude sa tobom na putu", sto mi je razgalilo dusu i dalo novi podsticaj i veru da cu uspeti u ovom poduhvatu.

Jos ljudi navalili da mi jedan od njih pokaze "put" kojim cu uspeti da dodjem do civilizacije. Iza kuce ugledah ljutu makinu, ali posle pak km po bespucu, moj domacin zastade (na zalost, spao mu je lanac). Popravimo, krenemo, opet spadne, opet i opet. Jedva ga ubedih da se vrati i da cu naci put. Posle par km naletoh na neke "kuce" koji me okruzise i pocese da zavijaju :o. Bas glup nacin da zavrsim ovako, a i vi ne biste citali ovo sada, pa resih da im se suprotstavim, cime!? Ljutim rezanjem makine i sirenom, ako to ne upali, odoh ja na onaj svet. Srecom, plase se sirene, ali vodja copora ih stalno vraca i huska da me prate. Problem je sto je teren takav da nema sanse da vozim brze od 30-tak km/h, jer bi pad bio neminovan. Taman kad ih izgubih iz vida (ostadose nekih par stotina metarea iza mene), PROBLEM, ambis, jaruga, uvala, ispred mene pod uglom od 70%. Ne mogu da verujem da je ovo "put" kojim su me poslali gorstaci. Pomislih da okrenem, jer mi deluje neverovatno da se moze proci ta uvala puna nekog kao sljunkovitog materijala. Ali iza su pustinjski vukovi i to prilicno gladni, a i inace ne mogu da okrenem, jer nema mesta ni nacina za tako nesto. Ku` cu, sta cu, prekrstim se i pravac u jarugu :o. Zamislite scenu, ispred nemoguc teren, iza gladne zverke, okolo pustinja, onu kucicu sam davno ostavio za sobom, a lepo ssu mi ljudi rekli da se vratim, jer je teren pretezak. Ako sad padnem, stvarno sam ga ugasio. Kako sam ja uspeo sa svom onom opremom i tezinom motora da prodjem taj ambis, ne znam ni sam, znam samo da sam zamislio da vozim husquarnu 250, full kros ponosan sam na ayamahu kako je sve izdrzala i to na nogama ;D .

Srecom, u vr` planine naletoh na cobanina zahvaljujuci kome se uslikah u voznji ;D. Posle nekog vremena poce da duva veoma jak vetar gotovo olujne jacine (obara motor sa stendera) i kada sam mislio da stanem i postavim sator naidjoh na neku kolibicu u daljini. Da li je moguce, ili je ovo fatamorgana. Kad se priblizih kolibici (nadajuci se da su stanovnici, ako ih ima, miroljubivi), covek izadje iz nje i mahanjem me pozva da pridjem blize. Dobro je, izgleda da su dobrog raspolozenja (jedno je ocekivati prijateljski pristup u civilizaciji, ali ovde sve izgleda nekako drugacije i osetljivije). Kada sam nekako utvrdio motor nadajuci se da se ipak nece izvrnuti, udjoh i upoznah se sa mojim novim domacinima koji me odmah ponudise cajem i maksimalnom gostoljubivoscu. Na kraju saam dobio poklon na koji sam ponosan, jer znam da je dat od srca, tradicionalnu esarpu, tzv. arafatku. Jedan od njih zna po neku rec engleskog, pa uz povuci potegni, raspredosmo i o politici, okupiranim teritorijama u Palestini, americkoj politici i posto se slozismo oko svih pitanja (oni imaju identicne probleme sa globalistima kao i mi), rastasmo se u zdravlju i prijateljstvu uz upozorenje da oni zatvaraju koze (koje ne znam kako prezivljavaju na ovakvom terenu), jer ima pustinjskih vukova i da budem oprezan, sto ja ne shvatih suvise ozbiljno, a i tek je rano popodne.

Ne mogu ja bez demonstracija pa to ti je....resih da izadjem iz Damaska (mada teska srca) i odem dublje u pustinju do nekih manastira u Sidnaji i gradicu u stenama Maluli u kome je na desetine crkava i manastira. I sve bi bilo lepo da ja iz Sidnaje ne vidoh planinu koja vodi pravo u nigde, a to je ono sto me privlaci, hocu pustinjski off road...i konacno ono sto je bio cilj mog putovanja, pustinja.....

Zanimljiva vrata za samoubice...! Odoh sa Hungom da iznajmimo auto za njega, pa se malo vozasmo u potrazi za slobodnim, mladim i lepim sirijkama...predvece odoh na brdo iznad Damaska odakle se pruza fantastican vidik na grad i Liban...

Gde god se pomerim svuda slika najboljeg motora, cak i u hotelu na ivici pustinje ;D. Znaju ljudi sta valja . A u gradu, sta, bicikl, ali sa motorom, u pravom smislu te reci. Uvece divan prizor, hiljade lastavica prekrile su horizont...

Ma nije ova moja tenerica 600 bas toliko losa, moze ona da izdrzi i malo dalje od dvorista.... :o ;D ;D :D

Spomenik najcuvenijem arapskom vojskovodji iz srednjeg veka Salahadinu! Namirisah prodavnice moto opreme i motora do 150ccm kako zakon nalaze :o, posle izvrsih zamenu slomljenih za ganci nove migavce, a la Tajland ;D, a palo je i pretakanje goriva iz tajnog rezervoara.

Omajad dzamija i stari grad

Originalna klima, otvoris vrata na bus-u ;D. Omajad dzamija, najveca u Siriji.....