Pozdrav drugari, uspeo sam da ukradem malo vremena ( i prestanak padavina ) pa sam odmah otisao na Donington Park.
Namera mi je bila da obidjem stazu SOLO peske i ako moze da provozam kolima.
Kad ono medjutim, na ulazu na stazu stoji uniformisana punija zena sa blagim osmehom. Pitam sta se dogadja jer moze na stazu , a ona odgovori da trke se upravo odrzavaju.
Vrtim film po glavi znam da je BTCC sledece nedelje ali ovo je ponedeljak, vidim na ulazu plakat za SBK u maju , karta za ceo vikend 50 funti, 40 za nedelju 30 za petak i subotu.... za decu ispod 14 godina ulaz DZABE.
Pitam gospodju sta se dogadja... kad me presece tutnjava nabrijanih masina ( vec sam znao da su moto trke u pitanju)
Koliko je ulaz kaze 15 funti.
Na ulazu u ogradjeni prostor namenjen za parking vozila vidim da nije guzva i jedno 20-tak dvotockasa, kupujem kartu i ulazim.
Naravno vreme tipicno britansko , tmurno, hladno i uzasno vetrovito i ako je dan poceo kao jedan lep i suncan u roku od 30 minuta koliko mi treba do staze sve se izmenilo.... dobro pa nije pocela kisa da pada.
Potom me presece drugi zvuk motora , skroz druga vrsta , ovog puta je to bio avion koji se spremao da sleti na obliznji aerodrom.. Nikad u zivotu nisam video tako nisko avion svojim ocima, a da nije parkiran.
Ulazim na stazu placam upad.. zveram okolo prvo sto sam video na travnatoj povrsini prikolica za motor i opremu i par satora.
Pomislim u sebi: " Boze e to ti je ljubav nebi po ovom vremenu izlazio iz kuce, a ne na nekom golom prostoru da razapnem sator "!!!
Prvo sto sam ugledao je Melburne Hairpin desno od Paddok gate-a , onako golisav bez montirane tribine.. podseti me na Miseluk u momentu ( mesto gde se svi okupljaju ) samo je ovo bilo onako prazno kao da je ponedeljak.
Idem dalje vadim fotoaparat i vec pri paljenju istog vetar pocne uzasno da duva ...
S leve strane Pirelli kamioni , a ispred satori PUNI azdaja... neke razmontirane, neke povredjene ( jako tuzno deluju ) , a neke u fazi sminkanja pred trku....
Posto sam se izgubio ko magarac u magli neznam gde i sta pre i kako da se sklonim od vetra, a nezelim da tumaram kroz satore odlucim se da pitam kako do tribine ... Main Stand you mean ?? Yes main .... redari mi kazu samo pravo
I tako krenem samo pravo ... pokusavam da slikam nesto ali nikako da uhvatim normalnu sliku posto sam se smrzo ko p..ka. Idem dalje ono sve vise i vise autokamp prikolica i satora sa rastavljenim motorima, neke ozbiljne namrgodjene face ... ponovo naletim na redara i on kaze pravo do ograde pa levo......
I tako prodjem ogradu i skrenem levo ( coban ) i skontam da se nalazim na pit lane-u .... vec mi tu frka neka da ne smetam ili da mi neko ne prikenja ( vise mi je to bila frka ) i prosetam se sa druge strane box-a ( zadnje ) , e tu je i bila najveca zurka , neki peku kobasice , neki kuvaju nesto ... zene cepaju pivo ( inace je bilo oko 2 PM ) turiraju se masine spremaju se .. i vidim neko dete oblaci svoje betmoodelo i brise kacigu...
Ljudi kad sam ga video srce mi zaigralo , mislim da je mozda malo vislji od motora koji je vozio ( aprilia 125 )
I tako se zesnuh i stigoh na Main stand... glavna tribina na startno - ciljnom pravcu. U roko od 30 sec sam shvatio da sam se zajeb.... ali je to bilo jedino mesto gde vetar malo manje ide na K.
Trka je vec bila uveliko u toku... ali neznam ni ko ni sta... tribine oko 30 -tak ljudi... neki su i preko puta posto moze da se prodje ispod staze na mesto za stajanje.... mnogo bolje nego glavna tribina. Sa tog mesta se vidi old harpin, sarkleys bridge, Schwantz curve i McLeans krivina ali vetar je nemilosrdan.
Kako li je samo bilo trkacima.....??
Vrlo brzo sam se premestio sa golisavog prostora nazad na tribinu pa da bacim koju fotku...
Nazalost idot (ja) sam ostavio aparat da se puni celu noc medjutim nisam jos navikao da pritiskam prekidac u zidu .... i prilikom pokusaja snimanja videa baterija je umrla... ima par fotki sa telefona ali nisu vredne paznje.
Tako da imam samo nekoliko fotografija za sada....
99 % sam siguran da cu overiti SBK ako ne odem na Isle of Man tako da cu se spremiti za sledeci put sa 2 aparata.
Ukratko , neznam koja je bila koja klasa , neznam ko je gde pobedio, neznam nista sem zvuka koji je bio fenomenalan kad protutnje pored tribine koja je prazna.
Razglas je postojao ali jako "tih" i nerazuman uz ocajan vetar koji je pokvario moje raspolozenje
Inace takmicenje kao takmicenje nije nista bilo kvalitetnije od onog naseg, stim sto je na PRAVOJ TRKACKOJ STAZI, i sto pored ambulantnih kola stojao je i helikopter za slucaj nuzde.
Klasa koja me je najvise odusevila brojnoscu, borbama i fantasticnim zvukom je bila Aprilia RRV450RR Challenge
koji je zamena za legendarnu RSV 250 aprila-u
I stvar koju sam naucio je da nikad vise ne idem sam, a ako hocu da gledam trku pazljivo TV je zakon i naravno izbegavati start-cilj tribinu
