Iako sam put planirao duze vreme na kraju je ispalo da dokumenta za vizu nabavljam u zadnji cas i da imam 3 dana da spremim motor i smislim gde cu uopste da idem. Krecem 20tog jula oko 8 ujutru. Posto je put kroz Srbiju relativno dosadan i svi ga vec znaju prelazim odmah na Skopje. Sedam u restoran na glavnom trgu.
U pozadini svira srpska muzika na trgu reklame za Cecin koncert,frikom sladoled i Chipsy. Osecam se kao kod kuce. Krecem dalje prema Ohridu putem preko Tetova i Gostivara. To je bila mozda i najlepsa deonica na celom putu.
U Ohrid stizem oko 6 uvece. Plan je bio da nadjem restoran i smestaj Neim koji drzi biker iz Ohrida ali sam pre toga naleteo na Pancevce(Goran,Gagi i Goca) koji su isto bili motorima i posto je kod njih bilo mesta resio sam pitanje prenocista. I oni su hteli prvo da idu kod Neima ali je on probao da ih odere trazio im je 20 eur po coveku a ovaj smestaj gde smo bili smo placali 6 eur. Malo slika Ohrida.
Uvece izlazim sa Goranom i makedoncem Ljupcetom koji je bio smesten isto gde i mi. Odlican provod, u svim klubovima samo srpska muzika. U cik zore oko 11 sati Pancevci me bude onako mamurnog da idemo do Svetog Nauma i na Prespansko jezero. Malo slika Sv. Nauma.
Krecemo dalje u planinu prema Prespanskom. Sto se vise penjemo pogled je sve lepsi. Postoji neka tacka u planini odakle se vide oba jezera ali do nje se ne moze doci motorom i treba znati gde je tacno to mesto.
Stizemo do jezera i tu odmaramo na jednoj polu divljoj plazi. Resili smo da se ne vracamo istim putem ka Ohridu nego pored Prespanskog i preko gradica Resena gde stajemo na rucak. Sta tu moze da se pojede za 2 eur BRUKA!
Posto sam jos ranije odlucio da ipak ostanem dve noci u Ohridu uvece opet izlazim sa Ljupcetom. Na zalost zbog ogromne guzve ne uspevamo da udjemo na izbor za Miss topless Balkana tako da ostajete uskraceni za slike
Ujutru pakovanje i oko 11 krecem ka Grckoj. Granice prolazim preko reda i sa zanimljivim dijalozima sa carinicima. Na nagovor nekog makedonca ka Igoumenitsi(grad preko puta Krfa gde hvatam trajekt) idem preko Grevene sto se i nije pokazalo kao najbolje resenje tj mozda bi bilo bolje da sam isao autoputem. Od Grevene do Ioannine mi je trebalo vise od 5 sati za nesto vise od 200 km. Put je lep za motor,kroz planine i sa punooooo krivina ali se covek ipak malo umori posle par sati krivina. Konacno Ioannina!
Na zalost zaboravio sam sitnicu da je u Grckoj sat vremena unapred u odnosu na Srbiju pa sam zakasnio na trajekt za Krf koji zadnji ide oko 10 sati. Nista strasno. Nalazim kamp u Igoumenitsi i posle dosta zajebancije sa satorom komiram se na podu mrzelo me je i da vadim vrecu za spavanje. Spavanje u kampu za mene,motor i sator(svaku stavku racunaju posebno) je bilo 10 eur. Ujutru pakovanje i pravac trajekt. Na brodu upoznajem grka koji je isto isao motorom. Daje mi odlicne savete sta videti na Krfu i kojim putem ici posle ka Atini. Trajekt me kostao(ja+motor) 11.2 eur ka Krfu a u povratku 15.5 eur valjda zato sto je brod bio luksuzniji.
Planirao sam da ostanem 2 dana na Krfu a ostao sam 9 dana zahvaljujuci ljudima koje sam znao(i kod kojih sam dosao) a jos vise zahvaljujuci onima koje sam tamo tek upoznao. Jedan dan sam proveo u Ipsosu koji mi se nikako nije svideo zbog hrpe italijana uglavnom mladjih od 18 koji divljaju. Ostatak sam proveo(tacnije tamo smo samo spavali) u jednom manjem mestu Roda na severu ostrva. Drustvo sa kojim sam bio tacnije njih 14toro su iznajmili kola a ja sam ih motorom pratio svugde tako da samo obisli dobar deo ostrva uglavnom severni i sredisnji.
Detalj ostrva,grad Krf,nova tvrdjava i pogled sa nove trvrdjave na stari deo grada i staru tvrdjavu.
Jos malo starog grada,pogled sa stare tvrdjave, grad Krf u daljini
Achilion muzej posvecen Ahilu i jos nekim svabama i austrijancima koji su ziveli u toj kuci. Lepo mesto u svakom slucaju...
Dvorac Angelokastro koji je prilicno zapusten tacnije zvanicno je i zatvoren ali moze se popeti gore,pogled sa vrha tvrdjave,stara tvrdjava grada Krf slikano sa trajekta.
Nisam stavio slike mesta gde sam dosta vremena proveo plaza Glifada,Paleokastritsa(zaliv gde se snimao neki James Bond),Sidarija i Rode. Stavicu mozda posle...U svakom slucaju posle ludih i nezaboravnih 9 dana na Krfu idem ka Atini.
Idem putem koji mi je pokazao grk na trajektu. Kod Preveze prolazim tunelom koji ide ispod mora a blizu Patre preko mosta prelazim na Peloponez. Odatle autoput i samo gasssss ka Atini.
Micka aka Never-a nalazim relativno lako imajuci u vidu velicinu grada i slabu kartu koju sam imao. Sva sreca pa je blizu njega ogroman bioskop koji mi je bio orjentir. Umoran od puta brzo sam zakuntao. Ujutru Micko pici na posao a ja na lutanje Atinom i razgledanje hrpe kamenja.
Poslepodne idem do krajnjeg juga Atike i rta Sounio. Voznja do tamo odlicna sve uz more. Po grckom obicaju od hrama je ostalo relativno malo sacuvano ali je zalazak sunca na ovom mestu odlican.
U Atinu se vracam kasno uvece,malo zdrave hrane sa Mickom i komiranje. Sutradan malo obilazim istorijsko kamenje a vise ono po plazama. Ima lepih plaza. Provozao sam se kroz celu luku Pirej ali nije bilo nekih bas velikih brodova. Shoping po centru i slicno...Uvece sa Mickom setnja po Atini i zdranje kod Monastirakija.
I ovim putem jos jednom da zahvalim Micku na gostoprimstvu. Ujutru nastavljam dalje ka Solunu. Uglavnom sam isao autoputem osim od
Lamie do Larise sto se ispostavilo kao dobra odluka jer je prvih 30tak km tog puta za motor odlican a ostatak je uglavnom toliko dobar da moze da se vozi brzo. U Solun stizem oko 4 sata i pocinjem da trazim kamp ali se ispostavilo da je najblizi kamp 30tak km od centra grada i kad sam ga konacno nasao usledio je popush jer kamp ne radi. Vracam se u grad i nalazim hostel sto se ispotavilo kao mnogo bolje resenje. Hostel je prilicno los ali to mi nije bilo bitno vazno je samo da je u centru grada. E da spavanje je 15 eur. Lutam po gradu i veceram.
Tvrdjava Platamonas blizu Katerinija,bela kula u Solunu,jos malo Soluna
Vracam se u hostel i upoznajem 2 francuza. Pricam ja njima onako pun sebe sta sam do sada obisao a oni kazu pa da i mi smo na putu evo vec 9 meseci. Nema gde nisu bili. Nisu bajkeri tako da vam verovatno njihovo putovanje nije zanimljivo. U indiji su iznajmljivali motore za 1 eur/dan a neke mopede za 0.5 eur.
Ujutru pakovanje i pravac Srbija morao sam taj dan da napustim Grcku jer mi je isticala viza. Svracam u Skoplje na pauzu i da se vidim sa drugaricom koju sam upoznao u Ohridu. Malo se oduzilo druzenje i taman kad sam krenuo dalje i napustio grad nebo se srucilo na mene,dok sam stigao da se sakrijem pod neki most vec sam bio skroz mokar. Stiptiz na benzinskoj pumpi,oblacenje nekih suvih stvari i pravac majcica Srbija. Srecom dalje je pala tek po nek kap. Stizem u Krusevac i tu spavam kod prijatelja. Ujutru pun gas i pravac Crna Gora. Ta pun gas strategija se ispostavilo da nije bila bas najpametnija. Za oko 4000km po Makedoniji i Grckoj cike u plavom nisam ni video a SCG kao da je zemlja strumfovija.
Idem preko Novog Pazara posto nikad ranije nisam bio tu i nisam nista ni propustio retko ruzan grad kolko sam imao prilike da vidim.Kraca pauza u Podgorici da posle duze vremena konacno pojedem pljeskavicu,tunel Sozina i cilj u Sutomoru tacnije Zagradju.
Podgorica,2 slike Skadarskog jezera,Sutomore...
Evo kako ekoloska drzava resava problem sekundarnih sirovina
U Sutomoru se odmaram 2 dana a onda se nalazim sa Gashom i Lazarom (aka Evil Zo) gde nas razredni staresina Gasho provodi kroz Ulcinj i vodi na vidikovac koji sami ne bi nasli.
Uvalio nam se neki prijatelj iz juzne pokrajine na sliku,malo poziranja,uklanjanje DB killera,jos malo poziranja...
Gasho nas ostavlja u Baru,ja pratim Lazara do Petrovca gde se ja spustam da uradim koju sliku zalaska sunca a on pici ka HN. Zadnja slika je zalazak sunca kod Buljarica.
Sutradan Lazar ispaljuje dogovoreni odlazak(dobro ajde imao je dobar izgovor :wink: ) na Lovcen sto naravno ne sprecava mene da odem sam. Vreme uglavnom vijetnamsko kao da ce govna da padaju. Od Lovcena se spustam prema Kotoru zanimljivim putem kroz oblake iznad Boke.
Idem celim putem oko Boke i stizem u HN. Tu sam se dobrano najeo a pomalo i napio dok sam cekao sokola da zavrsi poslepodnevnu dremku
Lazar diplomatskim pregovorima uspeva da natera druga da idemo njegovim kolima do Dubrovnika. Tamo stizemo predvece tako da nismo stigli da vidimo bas sve lepote tog grada. U svakom slucaju ja nisam odusevljen onim sto sam imao da vidim a mozda mi je najvise pokvarila utisak cena piva na Stradunu 30kn tj nesto vise od 4 eur.
Povratak u HN,uvece malo blejanja pored mora i spavanje. Budim mog domacina u cik zore oko 9 (izvini sokole za taj smrtni greh ) i krecem prema Beogradu ali preko Bosne. Hvala mom domacinu Lazaru jos jednom. Vremenska prognoza je bila prilicno losa ali je takva bila i za naredne dane pa se ipak odlucujem da krenem na put. Na granici crnogorac nece da me pusti preko reda(na svim ostalim granicama su pustali) pa moram da cekam jedno pola sata ali nije bilo strasno jer nije bilo suncano. Kroz Bosnu idem sto brze da bi izbegao kisu,prolazim Trebinje i stizem do Bilece odakle pocinje kisa.
Tu prestaje bilo kakvo uzivanje... Do Tjentista sam vec natopljen ko kesica caja. Par kilometara dalje nailazim na sudar gde su kola ostala u takvom polozaju da nema sanse da prodjem motorom. Vracam se u Tjentiste gde u motelu pokusavam da se ugrejem uz caj. Posle oko sat vremena oslobodili su put i krecem dalje. Da preskocimo par milimona kapljica. Na Zlatibor stizem potpuno smrznut. Gulas u Nacionalnoj kuci i presvlacenje u suvo odelo me oporavljaju. Jedva nalazim prenociste(18 eur) u hotelu Dijamant gde su bili jako ljubazni i dobijam cetvorokrevetni apartman. Tusiranje tj odmrzavanje,utakmica Partizana,pivo i spavanje.
Ujutru dan idealan za voznju. Dorucak,setnja oko jezera i povratak kuci.
Par sati kasnije eto mene kuci posle 22 dana i 5400 km.
Za sada toliko...
